O problemima azilanata u Srbiji

IZVOR: DANAS  25.11.2014.  

Azilanti koji dolaze u Srbiju bežeći od rata, sukoba, progona u zemljama njiihovog porekla uglavnom na putu ka Zapadnoj Evropi, sve su češće vesti i tema u našim medijima. Nažalost, ova ugrožena kategorija ljudi uglavnom se pominje kroz brojke i podatke o tome koliko ih je prošlo kroz Srbiju, koliko ih je na kom graničnom prelazu uhapšeno, koliko smešteno u centre za azil, koliko luta šumama. Pominju se i povodom protesta koji zbog njihovog boravka ili namere države da otvori centre za njihov smeštaj organizuju meštani koji se bune protiv boravka azilanata u njihovoj sredini, uplašeni za svoju bezbednost, zdravlje, sigurnost svojih domova, imovine...

Mali broj medija se zagleda u lica i živote tih ljudi, ne govori o tome ko su oni zaista, od čega beže, šta su ostavili za sobom, kroz kakav su pakao prošli da bi došli do Srbije... da im je potrebna pomoć i da mi kao društvo i pojedinci treba da im je pružimo.

Opširnije: O problemima azilanata u Srbiji

Dobra praksa Prekršajnog apelacionog suda: usvojene žalbe tražilaca azila na odluke prekršajnih sudova

Prekršajni apelacioni sud do sada je usvojio sve žalbe Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA izjavljene u korist tražilaca azila, okrivljenih za ilegalni prelazak državne granice.

Član 8. Zakona o azilu i člana 31. Ženevske konvencije o statusu izbeglica propisuju načelo nekažnjavanja za nezakonit ulazak ili boravak lica koja traže azil, odnosno izbeglica koje dolaze sa teritorije gde su njihov život ili sloboda u opasnosti, pod uslovom da se odmah prijave vlastima i izlože razloge svog bespravnog ulaska ili prisustva.

Imajući u vidu navedene pozitivne propise, Prekršajni apelacioni sud je do sada usvojio sve žalbe tražioca azila u Republici Srbiji, ukinuo presude prvostepenih sudova kojim su oglašeni odgovornim za ilegalan prelazak državne granice i vratio predmete na ponovni postupak kako bi se tačno utvrdilo činjenično stanje i pravilno primenio član 8. Zakona o azilu i član 31. Ženevske konvencije o statusu izbeglica.

Dramatično porastao broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj

IZVOR: Večernje novosti 24. 11.2014.

Broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj dramatično je porastao i od početka 2014. godine do oktobra 2014. godine dostigao skoro 14.000 . Državljani Sirije su prvi po broju zahteva za azil, a građani Srbije odmah na drugom mestu.

Situaciju bi trebalo da promene najnovije mere nemačke vlade. Od 6. novembra 2014.godine Nemačka je i zvanično klasifikovala Srbiju kao sigurnu zemlju porekla, što znači da će naši državljani koji traže azil uglavnom biti odbijani, i to po ubrzanom postupku.

Hajnc Vilhelm, nemački ambasador u Beogradu je rekao da je Srbija, zajedno sa BiH i Makedonijom, stavljena na listu zemalja za koju postoji pretpostavka da ne sprovodi politički progon.

"Usvojen je akt koji se odnosi na pitanje azila i gotovo potpuno onemogućuje da srpski državljani koji traže utočište u Nemačkoj zbog loše ekonomske situacije i dolaze u potrazi za poslom, legalizuju svoj boravak kao politički azilanti. Bilo koji srpski državljanin koji aplicira za politički azil u Nemačkoj moraće da dokaže da je u njegovom konkretnom slučaju bilo progona" dodao je Vilhem.

Opširnije: Dramatično porastao broj ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj

APC/CZA upozorava na poverljivost identiteta tražilaca azila

IZVOR: UNS i NUNS  14.11.2014.

UNS i NUNS zajedno sa Centrom za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorili medije da poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti i da pri izveštavanju o tražiocima azila ne otkrivaju njihov identitet.

Kao organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava tražilaca azila, predviđena Strategijom o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 59/2009), Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, obaveštava medije u Republici Srbiji da je identitet tražilaca azila prema Zakonu o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007) i načelu poverljivosti koje taj zakon propisuje, zaštićen i poverljiv.

Objavljivanjem snimaka i fotografija koje otkrivaju lica tražilaca azila i publikovanjem njihovih ličnih podataka (ime i prezime, adresa boravišta, lične isprave i dr.) otkriva se identitet tražilaca azila njihovim državama porekla i njihovim diplomatsko-konzularnim misijama u Republici  Srbiji. To, u slučaju da budu vraćeni u svoje države porekla, može imati nesagledive posledice na sudbine tražilaca azila i na sudbine njihovih porodica koje se tamo nalaze.

Otkrivanjem njihovog identiteta ih dovodimo u opasnost da u državama porekla (ako budu vraćeni) budu progonjeni, zatvarani, mučeni, a često i proglašeni izdajnicima i pogubljeni. Istovremeno, ako tražioci azila i ne budu vraćeni, u slučaju da diplomatsko-konzularne misije, odnosno vlasti država njihovog porekla, ili druga lica, saznaju identitet tražilaca azila, članovi njihovih porodica dovode se u istu vrstu opsanosti u zemlji porekla.

Zbog toga Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, upozorava sve medije u Srbiji i poziva na odgovornost da prilikom izveštavanja o tražiocima azila u Republici Srbiji, poštuju Zakon o azilu i načelo poverljivosti propisno zakonom. To znači da prikriju identitet tražilaca azila zatamnjivanjem lica, snimanjem kontra svetlu, izmenom podataka o ličnom imenu i državi porekla ili na drugi način.

http://www.nuns.rs/info/news/22908/upozorenje-za-medije-nemojte-otkrivati-identitet-trazioca-azila.html

http://www.uns.org.rs/sr/desk/Pisma/27541/upozorenje-medijima-ne-otkrivati-identitet-trazilaca-azila.html

APC/CZA pravni tim omogućio da 25 sirijskih izbeglica na jugu Srbije ostvari pravo na azil

Dana 26.10.2014. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava granične policije uhvatila je 79 sirijskih izbeglica u ilegalnom prelasku državne granice. Od 79 sirijskih izbeglica njih 25 se obratilo Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sa namerom da traži azil i zatražilo pomoć u ostvarivanju tog prava. APC/CZA pravni tim je u dvonedeljnoj akciji na jugu Srbije, omogućio da navedena lica izraze nameru da traže azil te da im se izda potvrda o izraženoj nameri za azil i da se upute u najbliži Centar za azil u kojem bi bili smešteni.

U ovoj akciji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je delovao uz svesrdnu podršku Mreže odbora za ljudska prava CHRIS i Inicijative mladih za ljudska prava.

Broj tražilaca azila prevazišao sva očekivanja

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   13.11.2014.

Više od 10 000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji od početka godine do 1. novembra 2014. godine. To je prevazišlo sva naša predviđanja o ukupnom broju azilanata za celu ovu godinu, izjavio je Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"U odnosu na celu prošlu godinu, kada je azil zatražilo 5 056 ljudi, brojka se bukvalno duplirala dva meseca pre kraja godine. Iz godine u godinu nastavlja se trend višestrukog porasta broja onih koji traže azil. Srbija je zemlja koju ovi nevoljnici vide kao poslednju granicu ka Zapadu i poslednji korak do spasa od progona i rata" objašnjava Đurović.

Našu zemlju očekuju veliki problemi s obzirom na globalne migracije, a u Centru se plaše da nemamo konzistentan odgovor, s obzirom na to da se i sami nalazimo u teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji.

"To, ipak, nikako ne sme da bude izgovor da se ogrešimo o ove ljude. Sa ovim problemom moramo da se pozabavimo ozbiljnije i sprečimo širenje animoziteta prema njima" upozorava Đurović, i dodaje da ohrabruje činjenica da trenutno ima mesta u centrima za azil, da je vreme blago, i da se ljudi ne zadržavaju dugo u sistemu azila i brzo ga napuštaju.

Opširnije: Broj tražilaca azila prevazišao sva očekivanja

Ispovest švercera imigranata kroz Srbiju: Sigurniji posao od droge, a i isplativiji...

IZVOR: BLIC   10.11.2014.

Koliko ljudi prevedem godišnje? Ne brojim... ali radim svaki dan u godini, priča mi u Preševu jedan od organizatora šverca ljudi iz Makedonije u Srbiju.

Jedan od zadataka koji nam je Brisel dao jeste i oštrija kontrola tranzita imigranata iz Azije i Afrike preko Srbije u Mađarsku i ostatak EU. Iako je ovo zahtev koji je za vlasti najmanje politički sporan, s njegovim ispunjenjem ne ide baš glatko. Razlog je jednostavan: naša granica prema Makedoniji dugačka je 273 kilometra i nemoguće ju je stopostotno kontrolisati.

" Na 273 mesta mogu da je pređem " smeje se B, kome dugujem gornji podatak. Njemu je poznavanje geografije takoreći u opisu radnog mesta.

B. je, naime, jedan od ljudi koji za novac s naše strane granice prihvataju Avganistance, Kurde, Alžirce, Marokance, Tunižane, Somalijce... Ilegalno ih prevozi do Vranja, Vladičinog Hana ili Niša, gde ih preuzimaju druge ekipe švercera i voze dalje na sever, do pred Suboticu... Tu ove nevoljnike preuzimaju oni koji će ih odvesti u Mađarsku, odnosno u toliko željenu EU. Sve ovo, uostalom, poznato je iz brojnih feljtona i izveštaja evropske administracije. Ali šta se dešava na terenu?

U potrazi za odgovorom na ovo pitanje, došao sam do B. Recimo da je prijatelj mog prijatelja iz Beograda, i recimo da mi je poverovao da ću na svaki način sačuvati njegov identitet. Pošto mi je, naravno, predočeno koliko bi bio ljut da to ne učinim...

Opširnije: Ispovest švercera imigranata kroz Srbiju: Sigurniji posao od droge, a i isplativiji...

Treninzi u Sjenici i Tutinu - primeri pozitivne prakse u radu sa tražiocima azila i lokalnim stanovništvom

Kulturni centar "Hadži Ruvim" i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su organizovali treninge za predstavnike lokalnih institucija obrazovanja, kulture i socijalne zaštite  u Tutinu 30.oktobra i u Sjenici 31.oktobra 2014. godine.

Pozitivna praksa koju tokom poslednje tri godine zajedno razvijaju APC/CZA i Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca u saradnji sa osnovnom školom, domom zdravlja i centrom za socijalni rad, predstavljeni su kao model za uspostavljanje prvih kontakata među lokalnim stanovništvom i tražiocima azila, promociju kulturne različitosti i tolerancije.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA zajedno realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Fotografije sa treninga možete pogledati u galeriji fotografija.

Sramno ponašanje Mesne zajednice Bogovađa

IZVOR: B 92  2.11.2014.

Grupa meštana Bogovađe organizovala je 02. novembra 2014. godine protestni skup sa kojeg je zatraženo trajno iseljenje Centra za azil iz te mesne zajednice u opštini Lajkovac.

Razlog za taj zahtev je, kako je istaknuto na protestnom skupu, veliki broj azilanata ali i ilegalnih migranata iz afričkih zemalja, koji na razne načine, kako je navedeno, ugrožavaju bezbednost meštana.

Predsednica mesne zajednice Bogovađa, Dragana Lončar, rekla je da je bezbednost građana ugrožena "i od strane bahatih ilegalnih taksista" koji dovoze azilante u Bogovađu, kao i zbog tuča između migranata, "koje se odigravaju na sred ulice i uglavnom noću".

Meštani Bogovađe plaše se i opasnosti od virusa ebole i drugih zaraznih bolesti, a na protestu su upozorili i da je veliki broj vikendica i kuća obijen, kao i da ih azilanti tokom noći uznemiravaju u njihovim domovima.

Lončar je podsetila da su odlukom Vlade Srbije otvoreni privremeni centri za azilante u Sjenici, Tutinu i Obrenovcu, ali da time nije rešen problem meštana Bogovađe, jer ih taksisti i kombi vozila svakodnevno u sve većem broju dovode u Bogovađu.

Opširnije: Sramno ponašanje Mesne zajednice Bogovađa

Zabrinutost zbog okončanja operacije Naše more

IZVOR: ECRE 29.10.2014.

Panevropski savet za izbegle i prognane (ECRE) je upozorio da okončanje italijanske spasilačke operacije Naše more (Mare Nostrum) bez zamene dobro opremljenim timom za potragu i spasilačke aktivnosti Evropske unije će značiti povećanjem utopljenih migranata na moru.

Krajem oktobra 2013. godine, samo nekoliko dana nakon što se više od 300 ljudi utopilo nadomak italijanskog ostrva Lampeduza, Italija je započala spasilačku operaciju Naše more kako bi obezbedila potragu i spasavanje migranata u Mediteranu. Od tada operacijom naše more je spaseno oko 150 000 migranata.

„Svi su bili užasnuti velikim brojem izgubljenih života u blizini Lampeduze prošle godine. Italija je napravila iskorak u pokušaju da reši taj problem. Sada je operacija Naše more na kraju svog mandata i delovanja. Izbeglice, od čega mnogi koji beže od rata u Siriji i represivnog režima u Eritreji, suočavaju se sa teškoćom da ostanu u Libiji u kojoj vlada haos i bezvlašće, a ujedno  nemaju alternativni put da stignu do bezbednog utočišta na legalan i siguran način. Ukoliko se operacija Naše more okonča i ne bude zamenjena sa dobro opremljenim timovima i operacijom u čijoj je prioritetnoj nadležnosti da spašava živote ljudi, doći će do povećanog broja stradalih migranata u pokušaju da dođu do evropske obale. Napor evropskih zemalja da reše ovo pitanje je neophodan ukoliko članice Evropske unije žele da smenje broj stradalih u Mediteranu" izjavio je Michael Diedring, generalni sekretar ECRE.



                                    ŽIVOT ILI SMRT? HAJDE DA IZABEREMO ŽIVOT!

Opširnije: Zabrinutost zbog okončanja operacije Naše more

Video “Azil u Srbiji” u okviru projekta “Video for Change”

U okviru Creative Advocacy Festival-a, Olga Đurović i Jana Stojanović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, su snimile kratak film koji se sastoji od dve priče vezane za tražioce azila u Srbiji. Jedna priča je vezana za stav građana Mladenovca o otvaranju Centra za azil u njihovom mestu, a druga priča je ispovest tražioca azila poreklom iz Sirije, o razlozima zbog kojih je napustio zemlju i potražio utočište u Srbiji.

Kratak film "Azil u Srbiji" je nastao u okviru Creative Advocacy Festival-a kao dela projekta "Video for Change" koji sprovode Civil Rights Defenders i Inicijativa mladih za ljudska prava Srbije a finansiranog od strane Švedskog instituta. Svi video materijali su nastali u okviru trodnevnih radionica sa aktivistima za ljudska prava u Tirani, Pristini, Beogradu i Sarajevu.

Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole

IZVOR: TELEGRAF    29.10.2014.

U saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) piše da nema mesta širenju panike i straha, jer ni kod jednog ilegalnog migranta iz azijskih i afričkih zemalja u zaječaru nisu primećeni simptomi ebole.

U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.

Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

" Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog satanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.

Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).

Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole

Mali korak za Siriju, veliki za izbeglice

IZVOR: DEUTSCHE WELLE   29.10.2014.

U Berlinu je održana konferencija i sirijskoj izbegličkoj krizi. Novac nije sakupljan, ali bi konferencija ipak mogla da se isplati – iz najmanje deset razloga, komentariše Dagmar Engel, urednica studija DW u Berlinu.

1. Izvan pogođenog regiona je izbeglička katastrofa gotovo pala u zaborav. Oružana borba protiv terorističke paravojske Islamske države potiskuje u drugi plan sve ostale vesti sa Bliskog istoka.

2. Nedvosmisleno je uočeno da očaj ne vlada samo među izbeglicama. I zemljama regiona koje ih masovno prihvataju takođe treba pomoć.

3. Retko je vapaj komšijskih država mogao da se čuje tako glasno kao juče u Berlinu. Ministri spoljnih poslova Libana i Jordana ukazali su na dramatičnu situaciju u svojim zemljama.
4. Ostavlja snažan utisak saznanje koliko se ove dve male zemlje žrtvuju kako bi pomogle komšijama u nevolji...

5. ...što je istovremeno sramota za veliki deo međunarodne zajednice. Ali tako se i podiže spremnost da se jače podrže države koje prihvataju najveći deo sirijskih izbeglica. Ta podrška bi čak mogla da stvori situaciju u kojoj bi infrastruktura i privreda brže napredovali upravo u onim gradovima i selima u kojima se smeštaju izbeglice.

6. Sirijskim izbeglicama niko neće odbiti utočište sve dok traje rat. Libanska vlada već se duže vreme zalaže za repatrizaciju izbeglica u malobrojne oblasti Sirije u kojima nema borbi. Međutim za takav plan se na konferenciji nije našla ni mrva podrške, čak ni iz Jordana.

7. Nemačka je doživela javno priznanje za svoj angažman. Do sada je Nemačka prihvatila 70 000 sirijskih izbeglica, više od bilo koje druge evropske države.

8. To priznanje opet podiže pritisak na druge zemlje EU. Ponovo je oživela diskusija o kontigentima izbeglica koje bi svaka država morala da prihvati, kao i o novcu za hitnu pomoć.

9. Nemačka prednjači sa dodatnih 500 miliona evra u sledeće tri godine. Taj novac će biti investiran u infrastrukturu poput bolnica i vodosnabdevanja kao i u obrazovanje dece.Dobro bi bilo ukoliko i druge zemlje slede ovaj primer.

10. Niko nema rešenje za ratni sukob i svi to priznaju. Podrška koju su prihvatne zemlje dobile na konferenciji istovremeno svedoči o tome da će krvoproliće u Siriji potrajati. To je makar iskreno: političko rešenje se traži, ali još nije na vidiku.

Reagovanje na tekst “Zaječar; Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike,niko nije išao na pregled” objavljen na portalu “Telgrafa” 24. oktobra 2014.

Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog sastanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.

Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema.

Radionice u školama u Sjenici i Tutinu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u školama u Sjenici i Tutinu organizuje radionice o fenomenu migracija i  problemima tražilaca azila, sa ciljem podsticanja interakcije među mladima iz lokalne sredine i mladim tražiocima azila. Mladi iz lokalne sredine imaju priliku da se osvrnu na prethodna iskustva sa tražiocima azila u njihovom mestu kao i da se informišu o zemljama porekla tražilaca azila, razlozima za napuštanje i kulturološkim izazovima sa kojima se suočavaju tokom boravka u Srbiji.

Radionice se realizuju sa predstavnicima učeničkog parlamenta i u okviru redovnih časova.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Više fotografija možete pogledati u galeriji.

Srbija mora da reformiše sistem azila

IZVOR: EUROACTIV 15.10.2014.

U oblasti pravde, slobode i bezbednosti Srbija je u proteklih godinu dana ostvarila ograničen napredak i treba značajno i što pre da unapredi upravljanje migracijama i politiku azila, kao i da optimizuje procedure azila. U Izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU za poglavlje 24 ističe se da su potrebni dalji napori kako bi se rešilo pitanje neosnovanih zahteva za azil koje državljani Srbije podnose u članicama EU. U svim oblastima iz poglavlja 24 Srbija treba da uloži napore u usaglašavanje sa pravnom tekovinom EU, povećanje efikasnosti, podsticanje specijalizacije i jačanje operativne saradnje između pravosuđa, izvršnih i neizvršnih organa. Poglavlje 24, kao i 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, treba da bude otvoreno među prvima u pregovorima o članstvu u EU. Očekuje se da ta dva poglavlja budu otvorena u prvoj polovini 2015. godine.

U Izveštaju je ocenjeno da su na planu suzbijanja neregularnih migracija državni organi Srbije nastavili proaktivni pristup.

Između septembra 2013. i februara 2014. podneto je više od sto krivičnih prijava za krivična dela nedozvoljenog prelaska granice i trgovine ljudima.

U 2013, kako se navodi, broj otkrivenih slučajeva nedozvoljenog ulaska u EU kroz Srbiju smanjen je na 8 500 u odnosu na 13 900 u 2012. godini.

Međutim, kod migracija je potrebno unaprediti prijemne i smeštajne kapacitete, osigurati dovoljan broj zaposlenih kvalifikovanih za bavljenje izazovima migracija, kao i usmeriti posebnu pažnju na potrebe maloletnika i ugroženih grupa.

Ukazuje se i na neophodnost bolje koordinacije rada institucija koje se bave neregularnim migracijama, posebno na lokalnom nivou. Takođe je potrebno usaglašavnje propisa u oblasti dozvoljenih migracija sa pravnim tekovinama EU.

Opširnije: Srbija mora da reformiše sistem azila

Azilаnti, ksenofobijа i politikа

Izvor: POLITIKA   10.10.2014.

Mаlа Vrbicа – Dvаdesetаk meštаnа sа zаstаvаmа dočekаlo nаs je juče u Mаloj Vrbici, nа putu oko 200 metаrа udаljenom od vojne kаsаrne. Pitаmo ih dа li su tu sаmo zbog nаs, jer smo dolаzаk ekipe „Politike” nаjаvili dаn rаnije. Nisu, tvrde, tu su dаnonoćno, sаmi se orgаnizuju i smenjuju nа svаkih nekoliko sаti i telimа brаne dа se u kаsаrnu isprаžnjenu još pre desetаk godinа usele аzilаnti. Tаko, kаžu, rаde već pune dve i po godine.

Kаsаrnа je postаlа mesto rаzdorа žiteljа Mаle Vrbice i opštine Mlаdenovаc sа jedne i držаve sа druge strаne. Prvi ne dozvoljаvаju dа vojni objekаt nа 17,5 hektаrа bude pretvoren u centаr zа аzilаnte, iаko je još početkom 2012. dodeljen nа korišćenje Komesаrijаtu zа izbeglice i migrаcije. Drugi smаtrаju dа je ponаšаnje žiteljа Mаle Vrbice, аli i Mlаdenovčаnа oblik ksenofobije.

– Nismo mi ksenofobi. Želimo dа se u ovom slučаju zаštite nаšа prаvа kаo grаđаnа i dа sаmi odlučimo štа je nаjbolje zа nаš krаj. Niko iz komesаrijаtа аli ni od nаdležnih u držаvi nije nаm rekаo štа plаnirа sа kаsаrnom, а čujemo dа je u plаnu prаvljenje glаvnog evropskog centrа zа više od 2.000 аzilаnаtа – kаže Drаgаn Vujičić, čije je imаnje u blizini kаsаrne.

Ne boje se meštаni prаvih аzilаnаtа, nаvodi on, već onih lаžnih. Niko ne znа zbog čegа su ti ljudi nаpustili zemlju, dа li beže pred zаkonom... Pitаmo dа li je njihov strаh osnovаn, jer bаš ti аzilаnti kojih se oni tаko pаnično plаše među prvimа su pritekli u pomoć strаdаlimа u mаjskim i septembаrskim poplаvаmа.

– Nаš strаh jeste osnovаn, jer Srbijom lutа nа hiljаde izbeglicа bez ikаkvih dokumenаtа. Ne želimo dа ugrozimo nijednog čovekа koji je ko znа iz koje muke došаo u Srbiju, аli se plаšimo zа živote nаših stаnovnikа – ističe Vujičić.

Zemljа nа kojoj je podignutа kаsаrnа je dedovinа meštаnа Mаle Vrbice, kаže Nikolа Jаnošević, jedаn od žiteljа ovog mestа, koji su dаnonoćno nа „punktu” pored metаlnog kontejnerа.

– Imаnjа su oduzetа uz simboličnu nаknаdu još šezdesetih godinа prošlog vekа. Mаster plаnom 2006. bilo je predviđeno dа se kаsаrnа prodа, а lokаlnа sаmouprаvа imаlа je prаvo preče kupovine – аli sve to je osporeno. Ondа je bez nаšeg znаnjа Vlаdа Srbije odredilа dа se kаsаrnа dа nа korišćenje Komesаrijаtu zа izbeglice – kаže Nikolа Jаnošević.

Podsećаmo gа dа su u Tutinu i Sjenici žitelji аzilаnte dočekivаli sа hlebom i solju i dа su ih lepo primili u svojoj sredini. „Pа nekа idu tаmo”, dovikuju nаm okupljeni.

– A štа je sа Bаnjom Koviljаčom, аko je sve tаko ideаlno – zаšto stаnovnici ove bаnje trаže izmeštаnje аzilа? – odgovаrа Jаnošević i pozivа se nа izveštаje zаštitnikа grаđаnа u kojem je ocenjeno dа MUP i Komesаrijаt zа izbeglice nisu dobro urаdili svoj posаo u Bogovаđi prošle zime, pа je u okolnim šumаmа bilo nа stotine аzilаnаtа.

Bаš tаj isti zаštitnik grаđаnа nаjoštrije je osudio nedаvno održаni protest u Mаloj Vrbici i izlive ksenofobije, kаžemo Jаnoševiću.

– Očigledno dа u nаšem slučаju zаštitnik grаđаnа nije bio dobro obаvešten – odgovаrа on.

Pomen ombudsmаnа izаzivа revolt ostаlih okupljenih: zbog čegа nije zаštitio meštаne posle skupа održаnog u ponedeljаk, kаdа su ih pojedini političаri, kаko tvrde, vređаli. Pominju gest Gorаnа Ješićа, potpredsednikа Demokrаtske strаnke, koji je nаvodno nа svom tviter-nаlogu nаpisаo: „Protest protiv аzilаnаtа? Prаvite protest protiv Vučićа аko smete, stoko seljаčkа.”

Opširnije: Azilаnti, ksenofobijа i politikа

Samo što su rođeni u pogrešno vreme

Izvor: Danas 06. 10.2014.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji je u prvih osam meseci 2014.godine azil zatražilo skoro 7 000 ljudi, a državni organi nemaju potpune podatke o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste.

Ovom prilikom objavljujemo izabrane Azilne priče Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila - priče trojice azilanata iz Sirije, Avganistana i Obale Slonovače koji su se na putu ka Evropskoj uniji zaustavili u Srbiji.

Siriju sam napustio u avgustu 2012. godine, malo posle mog petnaestog rođendana. Da sam ikada imao mogućnost da biram da li ću da se rodim ili ne, izabrao bih drugu opciju, ali niko me nažalost ništa nije pitao. Pakao koji su ljudi u stanju da stvore ne može da se poredi ni sa čim na ovom svetu.

Rođen sam u Alepu, gradu na severu Sirije, i tu sam proveo najveći deo svog života. Otac mi je umro kada sam imao 4 godine i slabo ga se sećam. O meni i starijem bratu brigu je vodila majka. Brat je stariji od mene devet godina i od kako znam za sebe želeo sam da budem kao on. Voleo sam i školu. Matematika mi je baš dobro išla. Nakon časova sam često igrao fudbal na terenu iza škole. Ponekad se dešavalo da se u igri zanesem pa da majka ili brat dođu da me traže.

Opširnije: Samo što su rođeni u pogrešno vreme

APC/CZA predstavlja pružanje podrške tražiocima azila i nedokumentovanim migrantima

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, učestvuje na Grantmakers East Forum-u (GEF), koji se održava u Palermu na Siciliji 7. 8. i 9 oktobra 2014. godine. GEF promoviše razvoj civilnog sektora u zemljama Jugoistočne Evrope, okupljajući donatore aktivne u regionu, sa ciljem razmene iskustava i učinkovitosti dodeljivanja grantova i podsticanja novih donatorskih aktivnosti u regionu. Tema ovogodišnjeg foruma su migracije i mobilnost.

Đurović će izlagati na panelu "Pružanje podrške tražiocima azila i nedokumentovanim migrantima" na kojoj će govoriti o odgovoru nacionalnih i lokalnih vlasti na smeštaj tražilaca azila i migranata u svojim sredinama. Ovaj panel ima za cilj da predstavi na koji način organizacije civilnog društva rade na uključivanju tražilaca azila i migranata u lokalne zajednice, pružajući im pravnu i psihosocijalnu podršku, promovišući međukulturnu razmenu i nediskriminaciju prema migrantima, a time ujedno i unapređuju lokalne zajednice i što je još važnije osnažuju migrante i pružaju im šansu da postanu produktivan i pokretački član zajednice.

Više informacija o forumu možete pogledati na http://www.gef.efc.be/programme/content/

Osuda protesta u Mladenovcu

Oštro osuđujemo protestni skup „Stop azilu" koji je organizovan 06. oktobra 2014. godine protiv otvaranja Centra za azil u Maloj Vrbici u blizini Mladenovca.

Posebno je zabrinjavajuće prisustvo pripadnika političkih stranaka i predsednika pojedinih opština, koji šireći netrpeljivost i ksenofobične izjave se protive smeštanju azilanata u bivšu kasarnu Mala Vrbica i na taj način ostvaruju političke ili druge interese.

Šireći informacije o ugroženosti lokalnog stanovništva u slučaju otvaranja Centra za azil, lokalni politički lideri doprinose širenju netrpeljivosti i ksenofobije prema ljudima koji traže zaštitu od Republike Srbije bežeći iz zemalja u kojima su im preti progon ili im je život ugrožen postojanjem sveopšteg nasilja.

Smatramo da je neophodno da nadležni organi oštro osude širenje neprijateljskih i ksenofobičnih izjava prema tražiocima azila i da preduzmu mere iz svoje nadležnosti protiv odgovornih lica, kako bi se sprečile dalje zloupotrebe i odlaganje sprovođenja odluke Vlade o otvaranju Centra za azil u bivšoj kasarni Mala Vrbica.

Kulturološka radionica u centru za azil u Sjenici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 5. oktobra u centru za azil u Sjenici organizovao radionicu kulturološkog osnaživanja u kojoj su učestvovali mladi tražioci azila poreklom iz različitih zemalja. Učesnici su predstavili različite kulture iz kojih dolaze kroz navođenje pozitivnih i negativnih odlika svog naroda.

Jedan od ciljeva radionica kulturološkog i psihološkog osnaživanja koje organizuje APC/CZA je podsticanje mladih azilanata da uspostave kontakte sa mladima iz lokalnih zajednica u kojima žive, razumeju srpsku kulturu i običaje, analiziraju sličnosti i razlike u odnosu na kulture iz kojih dolaze i bolje razumeju izazove u procesu integracije.

Kulturni centar "Hadži Ruvim" iz Lajkovca i APC/CZA realizuju projekat "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Više fotografija sa radionice možete pogledati u galeriji.

Demokrate i Dveri zajedno na protestu protiv azilanata

IZVOR: BLIC   06.10.2014.

Više od 1 000 Mladenovčana se okupilo 06.oktobra 2014. godine ispred zgrade opštine u centru grada, jer se protive otvaranju centra za azil u selu Mala Vrbica koje se nalazi na sedam kilometara od centra grada.

Predsednik opštine Mladenovac, Dejan Čokić, kaže da su skup podržali i predsednici opština Vračar Branimir Kuzmanović, Smederevske Palanke Radoslav Milojičić i Dragan Jovanović predsednik opštine Topola, kao i Vladan Glišić iz pokreta "Dveri".

"Protest je bio miran, kao i šetnja nakon protesta. Naša poruka sa ovog okupljanja je da želimo da nam se neko od nadležnih obrati u narednih 15 dana. Mladenovac nije dobra lokacija za otvaranje azila u kom treba da bude 2 000 azilanata, mi nemamo kapacitete kao ni infrastrukturu za toliki broj ljudi" kaže Čokić.

Opširnije: Demokrate i Dveri zajedno na protestu protiv azilanata

Više od 500 tražilaca azila su deca

IZVOR: RTS    30.09.2014.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, je gostujući u jurarnjem programu RTS-a rekao da su više od 500 tražilaca azila u Srbiji deca, dok je više od 400 njih bez pratnje i oni najbrže odlaze iz centara za prihvat azilanata.

Đurović je rekao da deca dođu do centra za azil i vrlo brzo nestanu, što govori o tome da postoji organizovan sistem krijumčarenja ljudi.

"Da li je u pitanju trgovina ljudima, mi ne možemo sa sigurnošću reći", naglasio je Đurović.

Dodao je da su ta deca često uključena u lance prosjačenja, prinudnog rada, da bi odradili svoj put do Evrope.

"Deca kažu da su svesni da idu u neizvesnost, ali da ovaj put nema alternativu, da su voljni da rade i godinama, jer je život u zemljama iz kojih dolaze za njih nemoguć", rekao je Đurović.

To što je Nemačka proglasila Srbiju zemljom sigurnog porekla smanjiće, kako kaže, broj tražilaca azila iz Srbije u Nemačkoj.

Đurović objašnjava da će se ubuduće brzo završavati procedure, tako da će građani Srbije koji su zatražili azil u Nemačkoj brzo završavati postupak i oni koji dobiju azil ostajati, dok će ostali brzo biti vraćani kući.

Radionice kulturološkog i psihološkog osnaživanja sa mladima u centrima za azil

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je počeo da realizuje radionice kulturološkog i psihološkog osnaživanja sa mladim tražiocima azila smeštenim u centrima za azil u Krnjači, Banji Koviljači, Sjenici i Tutinu.

APC/CZA je partner Kulturnom centru "Hadži Ruvim" iz Lajkovca na projektu "Razmena pozitivnih iskustava u dijalogu između tražilaca azila i lokalnih građana" koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj razvoj i saradnju. Cilj projekta je predstavljanje pozitivnih iskustava u oblasti interkulturalnog dijaloga, na kojem u lokalnoj sredini tokom poslednje tri godine aktivno rade APC/CZA i Kulturni centar "Hadži Ruvim".

Važnost promocije kultura iz kojih dolaze tražioci azila, njihov položaj u Srbiji, uspostavljanje kontakta između tražilaca azila i predstavnika lokalnih sredina u kojima su nedavno otvoreni centri za azil, kao i promocija interkulturalnog dijaloga polazišta su za realizovanje projekta.

Više fotografija možete pogledati U GALERIJI.

U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

IZVOR: Novosti 26.09.2014.

U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine azil zatražilo skoro 7.000 lica, a državni organi nemaju potpune podakte o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste, rečeno je na današnjem skupu u Beogradu.

Na konferenciji "Sistem azila i migracije:dve priče" naglašeno je da se oko 10.000 do 15.000 ljudi slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole.

Srbija neće rešiti problem migranata ukoliko regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ne dobije na dinamici i ako sprovođenje politika koje se tiču te oblasti nije koordinisano, saglasni su učesnici skupa.

Rečeno je i da će na putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno kada se otvori poglavlje 24, biti značajno suproststavljanje neregularnim migracijama.

Državni sekratar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić izneo je podatke koji govore o porastu broja tražilaca azila istakavši da je u toku 2008. godine broj izdatih potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji bio 77, u 2009. godini 275, u narednoj 520, u 2011. godini 3.134, pre dve godine 2.723, a u prošloj 5.065.

Za prvih osam meseci ove godine azil je zatražilo 6.974 lica, dodao je Nikolić i podvukao da veliki broj onih koji traže azil u Srbiji zapravo nemaju ozbiljnu nameru i da ostanu u zemlji.

Prema njegovim rečima, građanski rat u Siriji primorao je tri miliona izbeglica da pokušaju da stvore sebi bolje uslove za život ne obazirući se na opasnosti koje ih očekuju na putu ka zemljama EU, što otvara mogućnost za nova krijumčarenja ljudi vodenim putevima, korišćenjem tuđih putnih isprava, falsifikovanjem viza...

Opširnije: U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

IZVOR:Deutsche Welle  23.09.2014.

Posle odluke stranke Zelenih da odobri novi zakon po kome su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija „sigurne zemlje", u nemačkoj štampi su objavljeni mnogi komentari. Diskusije o prihvatu izbeglica ne prestaju.

„Ah da, izbeglice" – naslov je komentara Žaka Šustera objavljenog u dnevniku Velt, u kome se on bavi najpre kulturom diskutovanja u Nemačkoj: „Onaj ko je proteklih dvadeset godina proveo u zimskom snu, pa se sada probudio, samo može da sa nevericom trlja oči – dok sluša trenutne debate o pitanjima azila, izbeglica i odredbama o doseljavanju. Kao i početkom devedesetih, u Nemačkoj sve izgleda kao da se diskutanti nalaze na pokretnoj travi koja se kreće ukrug, napravljenoj samo zbog naklapanja. U ovoj zemlji se ponovo vode debate, svi su povilenili, svi su se razglagoljali do mile volje, i tako će biti dok se ne umore od jedne teme, pa se dohvate sledeće, pa treće, sve dok u jednom trenutku opet ne udare glavom u onu prvu, vrate joj se, i nastave da je razrađuju sa istim ideološkim žarom kao i ranije – i, naravno, sa istim neznanjem. Sada je – po ko zna koji put – na redu problematika izbeglica..."

Opširnije: Kako je novi Zakon o azilu ipak usvojen

Avganistanci čiste Kladovo

IZVOR: VEČERNJE NOVOSTI   22. septembar 2014.  

Više od 2 500 ljudi saniralo posledice katastrofalnih poplava u gradovima na istoku Srbije. Oko 40 Sudanaca, Nigerijaca, Sirijaca zajedno sa domaćinima raščišćavalo naneti mulj i blato.

Odvajkada je poznato da nesreće ujedinjuju i zbližuju ljude. A da je to istina, uverili smo se juče na licu mesta u okolini Kladova, gde 2 500 ljudi, među kojima i 40 državljana Sudana, Nigerije, Sirije, Malija i Avganistana, zajedno sa domaćinima radi na sanaciji posledica katastrofalnih poplava koje su pogodile ovaj kraj.

Put nas najpre dovodi u Tekiju, koju je pogodila prava kataklizma. Tu zatičemo general-majora Vojske Srbije Milosava Simovića, on nam vojnički, kruto, profesionalno, raportira: - Na terenu je 500 pripadnika Vojske Srbije i jedna inžinjerijska jedinica sa 16 mašina.

Opširnije: Avganistanci čiste Kladovo

Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

IZVOR: Radio Slobodna Evropa 22.09.2014.

Turska je u ponedeljak 22. septembra 2014. godine počela zatvarati neke granične prelaze sa Sirijom pošto je više od 130 000 Kurda izbeglo u tu zemlju pred ofanzivom džihadista Islamske države (IS) na severoistoku Sirije, gde su kurdski borci zaustavili napredovanje IS-a kod grada Kobanea. Turska je već preplavljena izbeglicama jer je pre aktualnog kurdskog vala primila više od milion izbeglica iz Sirije.

Turska je u petak, 19. septembra 2014. godine otvorila granicu u dužini 30 kilometara kako bi pomogla izbeglicama iz Kobanea da se sklone na sigurno,  ali u ponedeljak, 22. septembra 2014. godine, su samo dva od devet graničnih prelaza ostala otvorena.

U nedelju 21. septembra 2014. godine, turske bezbednosne snage su se sukobile s turskim Kurdima koji su protestvovali u znak solidarnosti s izbeglicama, a neki su protestanti navodno pokušavali ući u Siriju kako bi se borili protiv radikalne sunitske terorističke organizacije IS-a.

Većina kurdskih izbeglica koji su tokom vikenda stizali dolazi iz grada Kobane (arapski naziv Ain al-Arab), koji je IS opkolio. Kurdski borci su zaustavili napredovanje IS-a kod Kobanea, ali su se siloviti sukobi nastavili i dalje.

Opširnije: Turska zatvorila granice nakon što je preko 130 000 Kurda prebeglo iz Sirije

Austrija: Kontrole zbog azilanata

IZVOR: B92 22. 09.2014.

Ministarka unutrašnjih poslova Austrije, Johana Mikl-Lajtne, najavila je "sveobuhvatne" kontrole na granicama Austrije zbog sve većeg broja azilanata. Ponovno uvođenje kontrole zatražili su predsednici više austrijskih pokrajina. Ministarka je najavila "Oštru akciju" i generalnom direktoru za javnu bezbednost Konradu Kogleru naložila detaljno planiranje akcije.

Već narednih dana bi trebalo koncept biti primenjen, a od tada će "nenajavljene, i sveobuhvatne" kontrole biti sprovođene na granicama Austrije.

Više sati biće, na određenim rutama, detaljno kontrolisana vozila i osobe.

Ovom akcijom Mikl-Lajtner želi kriminalcima da poruči da ne mogu da se osećaju nigde sigurno.

Opširnije: Austrija: Kontrole zbog azilanata

Preko Srbije vode roblje na Zapad

IZVOR: Večernje novosti   21.09.2014.

Već početkom avgusta 2014. godine  u našu zemlju pristiglo je znatno više azilanata nego tokom čitave prošle godine. Deca završavaju među džeparošima, prosjacima, prostituišu se... Očekuje se 7 000 zahteva za azil.

Siriju sam napustio u avgustu 2012, malo posle petnaestog rođendana. Da sam mogao da biram da li ću se roditi ili ne, izabrao bih to drugo. Pakao koji su ljudi u stanju da stvore ne može da se poredi ni sa čim... Rođen sam u gradu na severu Sirije. Otac mi je umro kada sam imao četiri godine. O meni i starijem bratu brigu je vodila majka. Brat je stariji od mene devet godina i otkako znam za sebe želeo sam da budem kao on. Voleo sam školu. Matematika mi je baš dobro išla. Posle časova sam igrao fudbal na terenu iza škole. Toga više nema. Kao da se dešavalo u nekom drugom životu, nekoj drugoj osobi. Počeli su nemiri i pale prve žrte. Brat, koji je imao 24 godine, jednog dana je došao kući i rekao da će se pridružiti pobunjenicima. Majka je briznula u plač, a ja sam ga samo posmatrao. Usledila su bombardovanja, granatiranja... Naša škola je postala zatvor za pobunjenike. Nije bilo bitno da li si za ili protiv Asada, muškarac, žena ili dete, musliman ili hrišćanin. Smrt je bila ista za sve.Petog juna 2012. stigla je vest o bratovljevoj smrti. Majka od tuge više nije mogla da priča, postala je - senka. Stric mi je rekao da više ne smem da ostanem u Siriji, da zbog majke moram da nastavim da živim. Sakupio je nešto ušteđevine i dao mi kontakt rođaka u Švedskoj. Moj put je otpočeo. U Turskoj sam se zadržao do januara 2013. Morao sam da radim da bih zaradio za nastavak puta. Dva meseca sam radio kao pomoćni radnik u pekari, a zatim na građevini. Sa majkom sam se povremeno čuo. Osećao sam ogromnu krivicu što sam je ostavio samu. Hrabrila me je da će, kada se smestim u Švedskoj, i ona da mi se pridruži. Posle Turske je usledila Bugarska i sada sam u Srbiji. Teško je pronaći smisao u ovom besmislu u kojem živimo...

Opširnije: Preko Srbije vode roblje na Zapad

Završen tvining projekat "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih migracija"

IZVOR: Tanjug  17. 09.2014.

Srbija je sigurno mesto za sve građane i nijedan kriminalac neće biti pošteđen, izjavio je 16. septembra 2014. godine ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović i istakao da je jedan od prioriteta tog ministarstva najoštrije sankcionisanje svih koji učestvuju u lancu krijumčarenja ljudi.

Stefanović je, 16. septembra 2014. godine, na svečanom završetku tvining projekta "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih migracija", rekao da će policija nastojati da nijedno dete u Srbiji ne postane žrtva krijumčarenja ili eksploatacije.

Ukazujući da je u prethodnom periodu otkriven verći broj slučajeva krijumčarenja ljudi od strane organizovanih kriminalnih grupa, Stefanović je naveo da policija treba da bude još spremnija da se tome suprotstavi, ali i istakao da je podignut kapacitet rada jedinica MUP-a u čijoj je nadležnosti suzbijanje migracija i visokotehnološki kriminal.

"Srbija je zbog položaja jedan od najprivlačnijih tranzitnih pravaca, koje migranti koriste da na nezakonit način dođu do EU", rekao je Stefanović i istakao da se taj problem, kao i rešavanje slučajeva zloupotrebe informacija preko interneta i socijalnih mreža, može rešiti u saradnji na globalnom nivou.

Opširnije: Završen tvining projekat "Uspostavljanje efiklasnog sistema za sprečavanje i suzbijanje ilegalnih...

Ipak usvojen Zakon o azilu

Nemačka vlada nema više prepreka na putu za usvajanje kontroverznog Zakona o azilu. Na ključnoj sednici u Bundesratu, 19. septembra 2014. godine, Zeleni su ipak glasali da se Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina klasifikuju kao bezbedne države.

Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta u kome su zastupljeni predstavnici svih 16 nemačkih pokrajina, dao je danas saglasnost na zakon, kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, premda se pojedinačno mogu potvrditi i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje.

Pored Srbije, zemljama sigurnog porekla proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina. Zelenim svetlom Bundesrata, posle saglasnosti Bundestaga, nema više nikakvih prepreka na putu primene tog zakona kojim se i definitivno potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

Opširnije: Ipak usvojen Zakon o azilu

Potonuo se brod sa 500 afričkih migranata

Strahuje se da je čak 500 migranata stradalo 11. septembra 2014. godine, nakon što su krijumčari svesno potopili brod u Sredozemnom moru kod obale Malte, saopštila je Međunarodna organizacija za migraciju (IOM).

"Prema rečima preživelih, krijumčari su naredili migrantima nasred mora da presednu na drugi brod. Migranti su rekli da je to suviše opasno i odbili su. Nastupila je žestoka svađa a krijumčari su svojim brodom su udarili u brod migranata", rekla je portparolka IOM-a Kristijana Bertijom.

Prema njenim rečima, na brodu su bili Sirijci, Palestinci, Egipćani i Sudanci, koji su pokušavali da se domognu Evrope.

Opširnije: Potonuo se brod sa 500 afričkih migranata

Migrante preko Crne Gore krijumčare za 3.500 eura

Izvor: Tanjug septembar 2014.

Državljani Turske, uz pomoć prevoznika i taksista iz Crne Gore, ugovaraju i organizuju poslove krijumčarenja migranata, najčešće Kurda, piše u policijskim dokumentima "Procena opasnosti od teškog i organizovanog kriminala u Crnoj Gori-SOCTA", gde je navedeno da se migranti preko Crne Gore krijumčare za cenu od 3.500 do 4.000 eura po osobi.

Prema istim podacima, postoje tri glavna pravca prebacivanja Kurda preko teritorije Crne Gore.

Avionima iz Istanbula do Podgorice, a dalje vozilima iz Crne Gore ka Bosni i Hercegovini. Iz BiH, prema policijskim podacima, migrante prevoze u Hrvatsku, a potom Italiju.

Drugi pravac je avionskom linijom Istanbul-Tirana, ili autobusima Istanbul-Makedonija-Albanija. Dalje se migranti krijumčare vozilima ili taksijima ka Crnoj Gori, preko Ulcinja, a u pravcu Hrvatske, Slovenije, Italije.

Treći pravac krijumčarenja iz Albanije preko Crne Gore ka Srbiji, rutom ka Austriji, preko Beograda ili Subotice.

Opširnije: Migrante preko Crne Gore krijumčare za 3.500 eura

Rizikujući svoj život na nesigurnim brodovima traže sigurnost od rata i progona

ECRE 9. septembar 2014.

Sa ograničenim pristupom teritoriji zemalja Evropske unije za ljude koji beže od rata i progona i čiji se put neretko završava pritvorom u nekoj evropskoj zemlji, Evropska unija kao sigurno mesto za izbeglice i dalje ostaje samo iluzija. Izveštaj Evropskog saveta za izbegle i prognane (ECRE) koji je objavljen 9. septembra 2014. godine pokazuje da i dalje postoji rascep uzmeđu Zajedničkog evropskog sistema azila u teoriji, po kome se ljudi koji beže pod sličnim okolnostima tretiraju jednako u svim zemljama, i surove realnosti sa kojima se suočavaju tražioci azila u 15 zemalja Evropske unije koje su obuhvaćene izveštajem: Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kipru, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Malti, Italiji, Poljskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Holandiji.

Dok se konflikti u zemljama na rubu Evrope intenziviraju, ljudi koji beže od progona i rata su sve više primorani da se upuštaju u rizična putovanja da bi dospeli do teritorije neke evropske zemlje i zatražili međunarodnu zaštitu. Smrt migranata na Mediteranu, uprkos trudu italijanske operacije Naše more ( More Nostrum) kojom je spaseno preko 100 000 migranata, oslikavaju neophodnost da se obezbede uslovi za izbeglice da dođu do Evrope na siguran i legalan način. Međutim, postoji jako malo političke volje i angažovanja da se takvo pitanje pokrene na evropskom nivou. Nakon tragedije kod Lampeduze, kada je preko 360 migranata poginulo nadomak italijanske obale oktobra 2014. godine i prvobitnih svečanih obećanja da će se sve preduzeti kako se takva tragedija ne bi ponovila, odgovor zemalja EU se ubrzo ponovo sveo na iste one mere koje su prethodno pokazale nedovoljan uspeh, kao što su povećanje saradnje sa trećim zemljama i ojačavanje i unapređenje mera nadzora granice sa ciljem da se zaustave „iregularni migracioni tokovi".

Opširnije: Rizikujući svoj život na nesigurnim brodovima traže sigurnost od rata i progona

486 ljudi ilegalno prešlo granicu

Segedinska pogranična policija je u saradnji sa građanskim stražama privela ukupno 486 osoba u pokušaju ilegalnog prelaska srpsko-mađarske granice tokom vikenda (5. 6. i 7. septembra 2014. godine) – izjavio je portparol mađarske županijske policije.

Na južnom delu županije Čongrad, kojoj pripada pogranični grad Segedin, policija je u petak, 5. septembra 2014. godine, pronašla 183 migranata u ilegalnom prelasku granice, u subotu, 6. septembra 2014. godine 99 migranata, a nedelju, 7. septembra 2014. godine 204 migranata, uz pomoć građanskih straža. Najviše pokušaja prelaska je bilo u području sela Ašothalom, Morahalom i Reske. Prelazilo se u grupama od po 20-30 osoba, uključujući i mnogo žena i dece.

Privedena su i četiri lica optužena za krijumčarenje ljudi, radi se o licima pakistanskog, kubanskog i srpskog državljanstva koji su pomagali u prelasku preko zelene granice.

Sirijci i Srbi najbrojniji azilanti

Najveće šanse za azil u Nemačkoj imaju građani Sirije, dok se na dnu lestvice nalaze građani balkanskih zemalja, Srbije, Bosne i Makedonije.

Od ukupnog broja zahteva za azil kvota za državljane balkanskih zemalja je ispod od 0,5 odsto odobrenih.

"Sve veći broj azilanata može da ostane u Nemačkoj i skoro svaka treća osoba, koja je podnela zahtev u drugom kvartalu ove godine, dobila je pozitivan odgovor", prenosi nemačka štampa odgovor savezne vlade.

Stopa odobrenja zahteva u drugom kvartalu je 29,2 odsto, dok je u prvom bila 23,9 odsto, a posebno dobre izglede, sa 88,8 odsto prihvaćenih zahteva za azil imaju građani Sirije, navode mediji.

Ukupan broj zahteva za azil u Nemačkoj raste i Savezna služba za migracije i izbeglice saopštila da je u prvoj polovini 2014.godine ukupno 77.109 zahteva za azil, što je u poređenju sa istim periodom 2013. godine skoro 60 odsto više.

Kada je reč o građanima Srbije, oni su u prvoj polovini 2014. godine ukupno podneli 9.361 zahtev za azil u Nemačkoj, što je skoro duplo više nego u istom vremenskom periodu 2013. godine, kada je podneto 4.418 zahteva.

Opširnije: Sirijci i Srbi najbrojniji azilanti

Deci azilantima Srbija privremeni dom

IZVOR: RTS 

Od počeka 2014. godine azilantski centri u Srbiji zbrinuli su tražioce azila iz skoro 50 država. Do kraja juna azil je zatražilo oko 4.000 ljudi, među kojima je bilo više od 500 dece. Prepreka za prilagođavanje i školovanje u Srbiji je to što u zemlji ostaju najviše nekoliko meseci i odlaze u Zapadnu Evropu.

Na ulasku u azilantski centar, nekadašnje odmaralište Crvenog krsta, dočekuje nas desetoro dece. Iako poreklom iz Avganistana, Sirije i Nigerije, dobar dan poželeli su nam na grčkom - jeziku države u kojoj su prethodno boravili. Dane provode u pripremi za početak školske godine, kada će sa drugarima iz Bogovađe sesti u klupe. U maloj prostoriji, nalik vrtiću, deca uče prve reči na srpskom, kako da pišu, ali i kako da se ophode prema drugarima.

Psiholog  Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Jana Stojanović, objašnjava da je bitno da deca imaju strukturisan dan i da im se pruži pravilan okvir za psihosocijalni razvoj, koji im je razbijen odlaskom iz zemlje porekla.

Opširnije: Deci azilantima Srbija privremeni dom

Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Opis poslova:

Rad na pružanju pravne pomoći tražiocima azila i izbeglicama kroz redovna putovanja do domova, prihvatilišta i centara za azil, kroz pravna savetovanja, pripremu pravnih podnesaka, opštenje sa nadležnim institucijama, rad na administrativnim poslovima i rad na svim drugim neophodnim poslovima u cilju zaštite prava i interesa tražilaca azila i izbeglica u Srbiji.

Opširnije: Javni konkurs za pravnika u APC/CZA

Oko 4 000 migranata spaseno u Mediteranu tokom prethodnog vikenda

Izvor: IOM, The Guardian 26.08.2014.

Najmanje sto afričkih migranata, među kojima i petoro dece, se utopilo 23. avgusta 2014. godine u blizini libijske obale u pokušaju da se dokopaju evropskog tla. Međutim strahuje se da je broj žrtava mnogo veći uzimajući u obzir da se na brodu nalazilo oko 250 migranata.

Zvaničnik libijske obalske straže, Abdel-Latif Ibrahim, je naveo da su tela migranata pronađena uz obalu libijskog grada al-Karbuli, 50 kilometara istočno od Tripolija. Njihov brod, u kojem se nalazilo ukupno 250 ljudi, potonuo je 22.avgusta 2014. naveče, a libijska obalska straža i dalje traži preživele.

Migranti, uglavnom državljani afričkih zemalja, zaputili su se morskim putem ka Evropi. Veliki broj migranata svake godine izgubi život u opasnom pokušaju da iz Afrike dospeju do neke evropske zemlje, nadajući se boljem životu.

Opširnije: Oko 4 000 migranata spaseno u Mediteranu tokom prethodnog vikenda

Radionica o mladima u različitim kulturama

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 19. avgusta 2014. godine, u saradnji sa Gimnazijom "Vuk Karadžić" iz Loznice i uz podršku Centra za azil u Banji Koviljači, organizovao 19. avgusta radionicu o položaju mladih u različitim kulturama.

U radionici održanoj u prostorijama lozničke gimnazije, mladi iz Srbije, Somalije, Alžira i Maroka imali su priliku da se predstave jedni drugima, predstave svoju kulturu kroz dobre i loše strane, kao i da se osvrnu se na dobre i loše strane obrazovnih sistema u njihovim zemljama i mogućnostima koje mladi imaju.

Više fotografija možete pogledati u  galeriji fotografija.

Otvoren novi privremeni Centar za azil u Krnjači

Dana 15. avgusta 2014. godine je otvoren privremeni Centar za azil u Krnjači. Usled povećanog broja tražilaca azila u 2014. godini kapaciteti postojećih centara za azil nisu bili dovoljni za smeštaj tražilaca azila. Novootvoreni Centar u Krnjači ima kapacitet od 100 ležajeva, što treba da pomogne u odgovoru države na problem nedostatka smeštaja.

Javni konkurs za dva istraživača u APC/CZA

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) raspisuje javni konkurs za dva eksperta istraživača- 1 u oblasti obrazovanja i 1 u oblasti rodno zasnovanog nasilja.

Period angažovanja je četiri meseca. Više o propozicijama konkursa, uslovima i načinu prijavljivanja.

Zainteresovani kandidati CV i motivaciono pismo treba da pošalju na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 20.avgusta.

Povećan broj tražilaca azila u Srbiji u odnosu na prošlu godinu

IZVOR: RTV Vojvodina 

Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) govorio je o stanju sistema azila u Srbiji, najnovijim trendovima i broju tražilaca azila u Srbiji i merama za unapređenje sistama azila, dok je Jovana Vinčić, pedagog (APC/CZA) govorila o neposrednom radu sa tražiocima azila u centrima za azil u okviru psihosocijalne pomoći tražiocima azila, tematskim radionicama i naporima da se uspostave kontakti u lokalnim sredinama između građana i tražilaca azila.

Do kraja godine duplo više azilanata u Srbiji

Rat i siromaštvo, ali i borba za egzistenciju u Srbiju su samo prošle 2013. godine doveli oko pet hiljada ljudi koji su ovde tražili azil i bar kratkotrajno bili smešteni u nekom od pet objekata za prihvat azilanata. Međutim, od majskih poplava, jedan od centara koji je bio u hotelu u Obrenovcu više nije u funkciji, a zabrinjavajuće je to što će do kraja godine broj azilanata biti dupliran, upozoravaju nadležne institucije.

Opširnije: Do kraja godine duplo više azilanata u Srbiji

Ispovest Sirijca koji je dobio azil u Srbiji

Hasan je pre dve godine pobegao od ratne stihije u Siriji i utočište pronašao u našoj zemlji. – Posao nema, preživljava uz pomoć prijatelja.

Kada je pre gotovo osam godina prvi put boravio u Srbiji Hasan H. (25) bio je oduševljen našom zemljom. Dopali su mu se druželjubivi ljudi, po mentalitetu, kaže, tako slični njegovim Sirijcima, ležernost, osećaj slobode na svakom koraku, bogata priroda....

Baš to oduševljenje državom na drugom kontinentu šest godina kasnije bilo je presudno u donošenju teške odluke – da pobegne iz svoje ratom razorene domovine i od Srbije zatraži azil.

"U Siriji se rat razbuktao pre više od tri i po godine. Dugo sam razmišljao, više od godinu dana trebalo mi je da odlučim, jer nije lako ostaviti sve i negde drugde krenuti iz početka. Ali u mojoj zemlji života za mene više nije bilo. Borbe su za to vreme eskalirale, sukobi su bili svakodnevni, pucnjava i granatiranje neprestano su odjekivali... Gde god da kreneš postojala je opasnost da te neko ubije. Pritisak je bio užasan " kaže Hasan.

Zato je rešio da napusti domovinu, a kao destinaciju odredio je Srbiju. Za razliku od mnogih drugih Sirijaca kojima je naša zemlja samo tranzitna zona na putu za Nemačku, Švedsku, Švajcarsku.

Opširnije: Ispovest Sirijca koji je dobio azil u Srbiji

Nedostatak mesta u centrima za azilante

IZVOR: RTS   23.07.2014.

Uskoro još jedan centar za smeštaj azilanata

Tražioci azila u Srbiji uskoro bi mogli da dobiju još jedan centar za smeštaj, što bi olakšalo rešavanje problema, jer se ove godine očekuje više azilanata.

Njih su rat, siromaštvo, glad ili neka druga nesreće naterali da napuste svoje domove u Aziji, Africi... Svake godine ih je sve više u Srbiji, a kapaciteta za njihov smeštaj nema dovoljno.

"Ovih dana intenzivno razgovaramo sa MUP i ministarstvom vojnim, da konačno odredimo jedan objekat koji je u vlasništvu Republike Srbije koji bi bio dodeljen na korišćenje Komesarijatu za izbeglice, da bi dobili taj glavni vodeći centar za tražioce azila", izjavio je Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice.

U centrima za azil do početka juna bilo je smešteno skoro 2.900 ljudi. Ovo su ozbiljna povećanja, ako se ima u vidu da ih je tokom cele 2010. godine bilo 434. Četiri centra, koliko ih za sada ima, raspolažu sa oko 500 mesta, što je nedovoljno.

Azilanti bi uskoro ponovo mogli da budu smešteni i u hotel u Obrenovcu, koji nije funkcionisao zbog poplava. Najviše mesta ima u Centru za azil u Bogovađi kod Lajkovca.

Opširnije: Uskoro još jedan centar za smeštaj azilanata

Poslednji trendovi po pitanju azila u Evropi

EASO- Evropska kancelarija za podršku azilu 08.07.2014.

U prvih pet meseci 2014. godine došlo je do povećanja broja zahteva za azil u zemljama Evropske unije od 19 % u poređenju sa prvih pet meseci 2013. godine. Ovo povećanje prati i porast broja zahteva za azil od 30 % u 2013. godinu u poređenju sa 2012. godinom.

U poređenju sa prošlom godinom u 2014. godini se pojavljuju i neki novi trendovi po pitanju azila. Broj sirijskih izbeglica je nastavio da raste i u 2014. godini. Tokom 2014. godine je došlo do znatnog porasta broja Eritrejaca koji pristižu preko Italije i traže azil većinom u Nemačkoj, Norveškoj, Holandiji i Švedskoj. Do promene je došlo i po pitanju građana Ruske Federacije, čiji broj zahteva za azil je značajno opao u 2014. godini u odnosu na 2013. godinu.

Od marta 2014. godine došlo je do povećanja broja ukrajinskih državljana koji su podneli zahtev za azil u zemljama Evropske unije Norveskoj i Švajcarskoj. U proteklih dvadeset godina prosečan broj podnetih zahteva za azil u zemljama EU od strane ukrajinskih državljana je bio oko 100 na mesečnom nivou dok je marta do maja 2014. godine podneto preko 2 000 zahteva za azil od strane Ukrajinaca u zemljama EU.

Opširnije: Poslednji trendovi po pitanju azila u Evropi

Malmstrem: Bezvizni režim doveden u pitanje

IZVOR: Eurostat 08. 07. 2014.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem 7. jula 2014. godine je izjavila da "ne isključuje" da neke članice Evropske unije zatraže privremeno ukidanje režima bez viza za državljane Zapadnog Balkana, zato što broj lica koja potpuno neutemeljeno traže azil i dalje raste i ugrožava ceo mehanizam azila EU. Ona je rekla da je azil izuzetno ozbiljno pitanje i da je prošle godine zahtev podnelo više od 50 000 osoba sa Zapadnog Balkana.

"Mi smo s tim u vezi u stalnom kontaktu s vladama država Zapadnog Balkana", dodala je komesarka Malmstrem, ukazavši na činjenicu da je taj "ozbiljni problem" vezan prevashodno za dugoročno poboljšanje položaja Roma koji najviše traže azil u EU.

Sesilija Malmstrem je to rekla na konferenciji za novinare posle objavljivanja izveštaja Evropske komisije u kojem se navodi da je od ukupno 213 000 stranaca koji su u prošloj godini zatražili azil u Evropskoj uniji, najveći broj njih bio iz Sirije, Rusije i zemalja Zapadnog Balkana.

Iz pet država Zapadnog Balkana i Kosova je prošle godine zahtev za azil u EU podnelo preko 50 000 ljudi, a evropska komesarka Malmstrem je novinarima naglasila da je to "vrlo ozbiljno pitanje... pošto broj azilanata ne opada". Ona je rekla da Albanija, Bosna, Crna Gora, Makedonija i Srbija imaju s EU sporazum o režimu bez viza, dok se s Kosovom o tome vodi dijalog.

Opširnije: Malmstrem: Bezvizni režim doveden u pitanje

Fokus grupni intervju u Sremskoj Mitrovici

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 27. juna 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija u Sremskoj Mitrovici. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, policije, Crvenog krsta, organizacija civilnog društva, predstavnika lokalnih medija o pitanjima vezanim za položaj migranata i tražilaca azila u Sremskoj Mitrovici.

Fotografije sa fokus grupnog intervjua možete pogledati OVDE

Obeležavanje međunarodnog dana izbeglica

Genaralna Skupština Ujednjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica 20. jun proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Evropska mreža Ujedinjeni za interkulturalnu akciju protiv nacionalizma, rasizma fašizma - u znak podrške i solidarnostii sa migrantima i tražiocima azila je obeležio dan izbeglica u Subotici, srpskom pograničnom gradu sa Mađarskom u kojem je sve više izbeglih ljudi iz Azije i Afrike, a u okviru evropske kampanje obeležavanja Međunarodnog dana izbeglica. Cilj ove kampanje je da ukaže na probleme izbeglica i tražilaca azila kao i da naglasi potrebu da građani Evrope razumeju i prihvate izbegle strance koji u Evropu dolaze iz potrebe za zaštitom i pomoći. Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je ovim povodom u Subotici delio građanima liflete i razglednice sa porukama tolerancije i potrebnim informacijama o migrantima i azilantima koji prolaze kroz Srbiju i koji su sve češće privremeni sugrađani Subotičana, održao sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija i organa uključenih u azilni sistem i dao izjave novinarima u nameri da skrene pažnju lokalne sredine na obeležavanje Međunarodnog dana izbeglica.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Fokus grupni intervju u Subotici

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 20. juna 2014. godine je održan sastanak sa predstavnicima lokalnih institucija u Subotici. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, policije, uprave za izvršenje krivičnih sankcija, organizacija civilnog društva o pitanjima vezanim za položaj migranata i tražilaca azila u lokalnoj sredni.

Fotografije sa fokus grupe možete pogledati OVDE

Međunarodni dan izbeglica

Genaralna Skupština Ujednjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica 20. jun proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Međunarodni dan izbeglica se obeležava u sećanje na one ljude koji su bili primorani da usled ratova, zbog straha od progona, nasilja, konflikta napuste svoje domove, ali i kao podrška onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima.

Danas se i Srbija suočava sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz našu zemlju. Jedan broj njih traži zaštitu u Srbiji od progona u zemljama porekla. Njihov položaj je izrazito osetljiv jer nemaju ni ličnih isprava, azilnih legitimacija, nemaju novca, ne poznaju jezik, ne znaju običaje niti poznaju srpske procedure i propise. Oni se sve više susreću sa domaćim građanima kojima je potrebno približiti problem saveremenog izbeglištva i sudbine ljudi koji su izbegli rat i nasilje iz Sirije, Iraka, Libije, Avganistana.

Migranti koji prolaze kroz našu zemlju još uvek ne vide Srbiju kao zemlju destinaciju, a oni koji i dobiju ideju o tome da žele da ostanu u Srbiji zbog dužine trajanja azilne procedure jako često odustaju ne sačekavši krajnji odgovor. Broj ljudi koji dobijaju azil u Srbiji je jako mali i od uspostavljanja azilnog sistema 2008. godine samo 15 ljudi je dobilo status izbeglice ili supsidijarnu zaštitu. Sve to ukazuje da je u azilnom sistemu u Srbiji potrebno izvršiti temeljne promene kako bi ovi ljudi izašli iz sive zone u kojoj se zbog neadekvatnih zakonskih regulativa nalaze. Broj izbeglih ljudi koji dolaze u Srbiju se povećava iz godine u godinu. Samo u 2013. godini 5065 ljudi je zatražilo azil dok je u ovoj godini više od 3700 ljudi je zatražilo zaštitu do početka juna.

Srbija se suočava sa novim izazovima, kako da smesti sve više izbeglih, kako da im obezbedi adekvatan prihvat, omogući brz i efikasan postupak za dodeljivanje izbegličke zaštite, da sprovede integraciju izbeglih i pravilno informiše lokalne sredine i građane o novim izbeglicama koji nisu izbeglice iz bivše Jugoslavije i sa ovih prostora već ljudi iz dalekih zemalja sveta vođeni interkontinentalnimm putem migracije preko Turske, Grčke dalje ka zemljama Zapada. Od odgovora našeg društva na ova pitanja zavisiće i budućnost izbeglih u Srbiji i budući napredak i karakter srpskog društva u celini.

APC/CZA i Beldocs festival u centru za azil u Banji Koviljači

Film "Amma und Appa" (Mama i tata), nemačke rediteljke Franziske Schönenberger i indijskog reditelja Jayakrishnan Subramaniana, prikazan je 18.juna u centru za azil u Banji Koviljači, u okviru kulturološke radionice koju je realizovao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA). Projekcija je održana u saradnji APC/CZA i Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs.

Film prati život mladog para, Nemice i Indijca, koji žive u Nemačkoj i suočavaju se sa nizom kulturoloških izazova u nastojanju da upoznaju i povežu svoje roditelje koji potiču iz veoma različitih kulturoloških miljea i ne prihvataju vezu svoje dece na isti način. Film je 2014. godine prikazan na Beldocs festivalu u Beogradu i Berlinalu.

Film je bio uvod za diskusiju o izazovima integracije u okviru kulturološke radionice APC/CZA.

Više fotografija možete pogledati OVDE.

Sastanak lokalne mreže u Šidu

U okviru projekta "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između građana i migranata o međusobnoj toleranciji i nenasilju" koji sprovode Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i NVO Atina 17. juna 2014. godine je formirana lokalna mreža u Šidu. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije u okviru Programa jačanja civilnog društva.

Cilj sastanka je bilo i održavanje fokus grupnog intervjua sa predstavnicima različitih institucija: Centra za socijalni rad, obrazovnih institucija, organizacija civilnog društva, Kancelarije za mlade, medija sa ciljem dobijanja informacija o dešavanjima po pitanju migracija u Opštini Šid.

Fotografije sa sastanka možete pogledati OVDE

Regionalni projekat borbe protiv trgovine decom

U okviru Regionalnog projekta borbe protiv trgovine decom NVO Atina je sredinom juna 2014. godine bila domaćin programa razmene sa kolegama iz organizacija u regionu. U okviru razmene gosti su posetili i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA. Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su upoznali goste sa aktivnostima organizacije, sa posebnim osvrtom na rad sa decom migrantima i tražiocima azila u centrima za azil i maloletnicima bez pratnje smeštenim u zavodu Vasa Stajić.

Gosti su bili kolege: Valbona Hystuna iz organizacije Arsis iz Grčke, Guillaume Lardanchet i Carine Estager iz organizacije Hors la Rue iz Francuske, Visar Kryeziu iz organizacije Terre des hommes sa Kosova i Ana Majko iz organizacije Arsis iz Albanije.

APC/CZA predavanje u okviru treninga "Migrations in Your Hands"

Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su 16.juna održali predavanje u okviru treninga "Migrations in Your Hands" koji organizuje organizacija Yes Serbia. Na treningu je učestvovalo trideset mladih iz deset evropskih zemalja koji trenutno rade ili će u budućnosti raditi na projektima sa migrantima, tražiocima azila, raseljenima. Predstavnici APC/CZA su učesnicima internacionalne obuke predstavili pravni okvir, izazove u okviru azilnog sistema, probleme sa kojima se tražioci azila suočavaju, kao i programe koje APC/CZA realizuje u okviru psihosocijalne podrške, ali i programe u okviru zagovaranja i uspostavljanja interakcije između građana i azilanata na lokalnom nivou.

Projekat "Migrations in your hands" je podržala Evropska Komisija u okviru programa "Mladi u akciji".

Više fotografija možete pogledati ovde.

Evropska unija mora uspostaviti zajedničke „sigurne i redovne“ migracione puteve

IZVOR: The Parlament magazine jun 2014.

Kolektivna odgovornost Evropske unije je da obezbedi upravljanje migracijama na human i efiksanan i održiv način.

Ubrzo nakon što je more počelo da se otopljava broj migranata i azilanata koji pristižu na mediteranske granice Evropske unije samo u prvih 5 meseci 2014. godine dostiže ukupni broj migranata koji su pristigli morskim putem do Evrope u 2013. godini. Preko 3000 migranata i tražilaca azila koji su početkom maja 2014. godine pristigli na obale Sicilije uvećao je ukupan broj ljudi koji su morskim putem stigli do Italije od početka 2014. godine i koji je sada pramašio 40 000 ljudi.

Pored toga, više od 13 000 ljudi je ušlo na teritoriju Grčke a preko 2 000 je prešlo iz Maroka na teritoriju španske enklave Melilu. Među migrantima i tražiocima azila se nalazi i veliki broj žena u dece, koji se nalaze u posebno rizičnom položaju prilikom putovanja. Najmanje 2 750 maloletnika bez pratnje je pristiglo do Italije tokom 2014. godine.

Opširnije: Evropska unija mora uspostaviti zajedničke „sigurne i redovne“ migracione puteve

Azilanti pomagali u područjima ugroženim poplavama

IZVOR: RTV 23. maj 2014. 

Azilanti smešteni kod Obrenovca bili su među prvima pogođeni posledicama poplava, ali su, čim im se za to ukazala prilika, prvi i pritekli u pomoć.

Evakuisani su u petak ujutru 16. maja 2014. godine, što je bilo samo jedno u nizu evakuisanih mesta tih nekoliko kritičnih dana, ali već istog dana, u petak uveče, kao dobrovoljci bili su među prvima u Šapcu.

To je bilo samo jedno od mesta koja su bila pogođena vodom, a u kom su ovi ljudi, koji su svoje domove napustili davno, ili drugačije ostali bez njih, ostali su ovde i pokazali da se dom brani tamo gde smo.

.

Opširnije: Azilanti pomagali u područjima ugroženim poplavama

Azilanti uzeli lopate i ašove u ruke

IZVOR: Naše novine  21. maj 2014.

Ljudi iz Alžira, Sirije, Senegala, Tunisa, Nigera, Konga i Avganistana videli na televiziji slike užasa i sami se prijavili da učestvuju u čišćenju i obnovi.

Azilanti prvi priskočili u pomoć da obnavljaju Krupanj, koji je katastrofalno pogođen poplavama. Mi smo pomogli njima i pružili im pristojne uslove za život dok čekaju odluku o azilu, a oni su rešili da se oduže kada je nama teško. Tražioci azila smešteni u Banji Koviljači došli su juče u Krupanj da pomognu meštanima. Oni su u naselju Žarkovača udarnički radili na uklanjanju posledica katastrofe koja je pogodila ovu varošicu, a pogotovo onaj deo gde je voda prevrtala kuće, rušila mostove i „krckala" puteve.

Više fotografija možete pogledati OVDE

Opširnije: Azilanti uzeli lopate i ašove u ruke

Najnovija vest o evakuisanim azilantima

Azilanti koji su evakuisani iz Obrenovca u Barič, a potom u subotu evakuisani iz Bariča, se nalaze u Centrima za azil u Sjenici, Tutinu, Banji Koviljači i Bogovađi.

Centri za azil su uglavnom puni, dok u Tutinu ima skoro duplo više ljudi nego što su bili prvobitni kapaciteti. U centru za azil u Tutinu je smešteno 184 azilanata, od kojih tri žene. Svi azilanti su samci, a u centru se nalaze i dve porodice, od kojih je jedna sa detetom. Situacija je slična i u Banji Koviljači, gde je zbog velikog broja azilanata, njih 109, adaptirana zajednička prostorija dnevnog boravka kako bi bili zbrinuti. Od ukupnog broja azilanata 8 je žena i 4 dece. Još par slobodnih mesta ima u Sjenici, gde se trenutno nalazi 129 azilanata. U Bogovađi je stanje nešto bolje, i trenutno ima još 40 slobodnih mesta. Tamo su uglavnom smeštene porodice, žene i deca, njih 35-oro, koji su evakuisani iz Obrenovca pa potom i iz Bariča, dok je ostalih 125 tražilaca azila iz Obrenovca i Bariča, uglavnom muškaraca, smešteno u Tutin i Sjenicu. Dobra vest je da su svi zbrinuti i da nema ljudi koji nisu primljeni u neki od centara.

Evakuisani se osećaju dobro, imaju krov nad glavom. Povređenih i ozbiljno zdravstveno ugroženih nema, mada se par ljudi, među kojima ima i trudnica, žali na prehladu, glavobolje, malaksalost, stomačne probleme. Sada se, kako su sve njihove stvari ostale u hotelu u Obrenovcu, javlja povećana potreba za odećom i obućom. Centrima za azil, suočenim sa velikim brojem ljudi, su dodatno potrebna sredstva za higijenu i lekovi.

Prema poslednjim informacijama, hotel Obrenovac je takođe opljačkan tokom nekoliko prethodnih dana, lopovi su upali unutra i opljačkali stvari. Kada se stvore uslovi, lične stvari azilanata koje su ostale će biti prebačene u centre za azil u kojima se azilanti nalaze. Svi azilanti su prijavili stvari i imovinu koja im je ostala u hotelu Obrenovac.

Azilanti učestvuju u akciji pomoći Krupnju

 Kao i u prethodnih par dana, nastavlja se nesebično pomaganje azilanata u ugroženim područjima u Srbiji. Danas je iz Centra za azil u Banji Koviljači 33 muškaraca, poreklom iz Sirije, Sudana, Malija, Alžira i Komorskih ostrva, u organizaciji Komesarijata za izbeglice i migracije otišlo u Krupanj. Komesarijat je juče obezbedio opremu u vidu lopata, čizama, rukavica za azilante dobrovoljce i danas organizovao prevoz do Krupnja gde će pomoći u sanaciji grada nastradalog u poplavama.

Azilanti su odmah prepoznali potrebu za pomoći i bez razmišljanja se priključili akciji sređivanja i raščišćavanja terena, želeći da pomognu u ovoj teškoj situaciji.

Azilanti u odbrani Šapca

Tražioci azila su sinoć celu noć radili u Šapcu, na odbrani grada od poplava. Njih 85 evakuisanih iz Obrenovca u Barič, poreklom iz Kameruna, Sirije, Malija, Iraka i drugih zemalja, insistirali su da pruže pomoć svojim sugrađanima i oko 23 časa su krenuli u Šabac. Kada su stigli u grad, celu noć su prepakivali humanitarnu pomoć, punili džakove sa peskom i opremali konvoje humanitarne pomoći. Kiša je padala celu noć a oni su pokisli i promrzli oko 16h vraćeni nazad do Bubanj Potoka, odakle su dalje prebačeni u Sjenicu i Tutin. 

Tražioci azila evakuisani iz Bariča

Svi azilanti, 33 njih suglavnom žena i dece su evakuisani iz škole u Bariču. Evakusani su i svi domaći građani, mahom stari, bolesni i iznemogli iz Obrenovca, koji su bili smešteni tokom današnjeg dana u istu osnovnu školu u Bariču zajedno sa azilantima, njih oko 100.



Azilanti su pomagali starima, nepokretnima i bolesnima da uđu u autobuse. Komesarijat za izbeglice je obezbedio prevoz i azilnati se kao i naši građani prebacuju do Beograda. Iz Beograda verovatno će tokom dana azilnati biti prebačeni za Sjenicu i Tutin. Tri gradska autobusa su evakuisala naše građane. Azilanti koji su otišli da pomažu u odbrani Šapca će prema najnovijim informacijama biti prebačeni do Bubanj Potoka.

Evakuacija je izvedena vrlo brzo i efikasno od strane MUP-a i Komesarijata za izbeglice.

APC/CZA sa evakuisanima iz Obrenovca u osnovnoj školi u Bariču - više od 170 azilanata iz obrenovačkog Hotela Tent koji je poplavljen

Danas  u popodnevnim časovima, domaći građani iz Obrenovca i azilanti smešteni u Hotelu u Obrenovcu ali i oni azilanti  koji su zbog nedostatka smeštaja bili oko istog hotela, su prebačeni u osnovnu školu "14.oktobar" u Bariču zbog hitne evakuacije i plimskog talasa koji je ušao u hotel i onemogućio dalje funkcionisanje ovog objekta.

Sa azilantima su kontatki prestali sinoc jer mobilne mreze nisu funkcionisale a danas smo kontakt uspostavili pošto smo otišli odmah po dobijenim informacijama o evakuaciji u selo Barič.

 U samoj školi je smešteno više od 170 azilanata, a oko dvadesetak građana je takođe smešteno.

Azilanti su dobro, na suvom su. Niko nije povređen iako imamo nekoliko slučajeva sa prehladama i dijarejama kojima je ukazana lekarska pomoć i koji su primili infuziju. Među smeštenim azilantima ima i dece i žena a i trudnica. Svi su sada zbrinuti, a evakuaciju je sprovela policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice.

Azilnati su vodu dobili oko 17 časova a i hranu nedugo zatim. Nisu jeli ni pili od evakuacije ali su sada stvari znatno bolje.

Medjutim, i dalje je potrebno dostavljati hranu, vodu ali i odeću i obuću, jer je većina ostavila sve stvari u hotelu i potrebna im je topla odeća i obuća ali i ćebad, dušeci i higijena.Hrane ima za jedan obrok, očekujemo snabdevanje u toku noći.

Više fotografija sa današnje pomoći APC/CZA evakuisanim tražiocima azila.

Opširnije: APC/CZA sa evakuisanima iz Obrenovca u osnovnoj školi u Bariču - više od 170 azilanata iz...

Tražioci azila iz Obrenovca evakuisani u Barič

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bio je danas na licu mesta: Više od 170 tražilaca azila koji su bili smešteni u kampu u Obrenovcu i okolini, prebačeni su u Osnovnu školu "14.oktobar" u Bariču. Azilanti su dobili vodu, čeka se hrana. Deo pomoći je na putu ali i dalje su potrebni odeća, obuća i humanitarna pomoć.

Azilantima pomaže Mesna zajednica Barič i Dom zdravlja Obrenovac.

Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije

IZVOR: Subotica.com 16. 05.2014.

Da je krijumčarenje ljudi, pre svega ilegalaca iz Sirije i Avganistana, ali i sa Kosova i Metohije, preko granice sa Mađarskom i dalji transport ka zapadnim zemljama, više nego unosan posao, dokazuje i hapšenje organizovane kriminalne grupe sredinom maja 2014. godine, čiji su članovi uglavnom iz Subotice, a koji su zaradili desetine hiljada evra za pethodnih nekoliko meseci.

Prema informacijama do kojih smo došli, za ilegalni prelaz državne granice najviše se koriste pogranični delovi koji su pod šumom, odnosno oko novog graničnog prelaza Bački vinogradi, zatim šuma Hrastovača, pored lovišta na obodu Makove sedmice, kao i Čikerija, severozapadno od Subotice.

"Ranije nije bilo toliko organizovanih grupa, jer je ilegalcima bilo dovoljno da pređu državnu granicu i u Mađarskoj zatraže azil. Međutim, od prvog avgusta 2013. godine, Mađarska je drastično pooštrila proceduru dobijanja azila, pa je mađarska policija najveći broj onih koji nelegalno pređu granicu vraćala nama. Iz tog razloga i mi smo napravili bazu podataka i one za koje se ispostavi da su u više navrata pokušavali da pređu u Evropsku uniju smo deportovali u zemlje iz kojih su došli u Srbiju" priča izvor iz Granične policije.

Opširnije: Ilegalce prevoze preko Hrastovače i Čikerije

Italija preopterećena izbeglicama

IZVOR: Deutsche Welle  15.05.2014.

Italijanska mornarica spasava mnogo izbeglica. Međutim, ta zemlja na kopnu ne može više da se brine o njima – zbog nedostataka adekvatnih prihvatnih objekata i osoblja za obradu zahteva za azil.

Stariji čovek zastaje ispred bivšeg manastira u Via Oberdan u Palermu. „Izgleda napušteno, ali odnedavno je naseljen", kaže on. „Stranci i beskućnici žive u toj zgradi. Tu se krije najmanje 50 porodica." Porodice iz Palerma, Eritreje i Somalije, žive tu bez dozvole, pozivajući se na jedan papin predlog. Franja je prošle godine rekao da bi mnogi prazni manastiri u Italiji mogli da se otvore za imigrante, i tako je biskup Palerma jednostavno odlučio da toleriše izbeglice.

Od početka 2014.godine, oko 25.000 ljudi, najčešće preko Libije, čamcima je krenulo prema Italiji. Najveći broj je italijanska mornarica pokupila kod sicilijanske obale i bezbedno dovela na kopno – kako bi se sprečila tragedija kao ona kod Lampeduze, 3. oktobra 2013, kada je stradalo 336 ljudi.

Od tada, na malom ostrvu nema više izbeglica. Logor je zatvoren, izbeglice direktno dovode na Siciliju u četiri male luke: Augusta na jugozapadu, Pozalo i Porto Empedokle na jugu i Trapani na zapadnoj italijanskoj  obali. Logori su odavno prepuni. Neretko na hiljade ljudi dolaze odjednom. Treba im obezbediti hranu i odeću, lekari moraju da ih pregledaju. Zatim sledi identifikacija i na kraju procesuiranje zahteva za azil. Ta procedura u Italiji često traje mesecima, ponekad čak i više godina. Da sve izbeglice žele da ostanu u Italiji, situacija bi bila još dramatičnija.

Cilj nije Italija

Ove godine ima sve više izbeglica iz Sirije. Mnogi pokušavaju da dođu do rođaka i prijatelja na severu Evrope. Često su to dobrostojeće porodice koje bi sebi mogle da priušte da u Evropu dođu avionom. Međutim, problem su vize. Zbog toga im preostaje jedino put preko mora, opasan po život. Kada uspeju da se domognu Sicilije, obično iz humanitarnih razloga dobijaju dozvolu boravka u Evropi.

Međutim, ne žele sve izbeglice da ostanu u Italiji, kao što je to propisano sporazumom iz Dablina. Pogotovu mladi imigranti iz afričkih ratnih zona, pokušavaju da izbegnu identifikaciju u Italiji i da što pre sami stignu do rođaka u centralnoj i severnoj Evropi. Zbog trenutnog haosa u izbegličkim kampovima, to i nije tako teško. Tu ljudi sa pravom na zaštitu i podršku i ne mogu da budu zatvoreni. Postojeći propisi sprečavaju mogućnost da se oni organizovano prime i integrišu u Evropu, tamo gde je za njih najbolje.

Nemački poziv: Evropa može da uradi više kako bi pomogla sirijskim izbeglicama

Nemački Parlament je 8. maja 2014. godine pozvao na održavanje konferencije o pitanju prihvata i naseljenja sirijskih izbeglica u zemljama EU, na kojoj bi zemlje članice Evropske unije donele konkretne obaveze o naseljenju i na taj način obezbedile sigurno utočište za sirijske izbeglice u Evropi. Naseljenje uključuje transfer izbeglica iz države u kojoj su zatražili zaštitu u treću državu koja je pristala da ih prizna kao izbeglice sa stalnim boravkom. Humanitarno naseljenje ima slične karakteristike samo se odnosi na proces pružanja naseljenja za izbeglice koje su najugroženije u regionu.

Nemačka se tokom 2013. i 2014. godine obavezala da će kroz programe humanitarnog naseljenja zbrinuti 10 000 izbeglica iz Sirije, dok su se ostale zemlje članice EU obavezale da će naseliti oko 5 000 sirijskih izbeglica. Prema procenama UNHCR-a u periodu 2015-2016 godina oko 100 000 sirijskih izbeglica će trebati da bude zbrinuto bilo kroz programe naseljavanja ili nekih drugih programa prihvata izbeglica.

Opširnije: Nemački poziv: Evropa može da uradi više kako bi pomogla sirijskim izbeglicama

Nemačka: Srbija je sigurna zemlja, azilanti se vraćaju po skraćenom postupku

Nemačka vlada je 30.aprila 2014. godine usvojila nacrt zakona kojim se Srbija proglašava sigurnom zemljom porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani i da se postupak za povratak azilanata u domovinu skraćuje. Pored Srbije, sigurnim zemljama proglašene su i Makedonija i Bosna i Hercegovina, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil, preneli su nemački mediji.

Nemačke vlasti bi na taj način lakše i jednostavnije odbijale zahteva azilanata iz tih zemalja, čime bi se umnogome skratila procedura obrade tih zahtjeva. Izbegličke organizacije su ovaj potrez oštro kritikovale.

Broj podnosilaca zahteva za azil se od uvođenja bezviznog režima za zemlje Zapadnog Balkana znatno povećao. Prošle 2013.godine je skoro petina ukupno podnesenih zahteva za azil (127 023 zahteva za azil) u Nemačkoj dolazila upravo od strane građana tih zemalja, od čega 18 001 iz Srbije, što je za 40 % povećanje u odnosu na 2012. godinu. Većina njih je odbijena kao neosnovana.

Opširnije: Nemačka: Srbija je sigurna zemlja, azilanti se vraćaju po skraćenom postupku

Tražioci azila se sistematski proteruju iz Bugarske

Prema izvestaju međunarodne nevladine organizacije Human Rights Watch Vlada bugarske je pokrenula „Plan zadržavanja" sa ciljem da smanji broj tražilaca azila u zemlji, stoji u izveštaju „Plan zadržavanja: Bugarsko proterivanje i pritvaranje sirijskih tražilaca azila i drugih migranata - Containment Plan: Bulgaria's Pushbacks and Detention of Syrian and other Asylum Seekers and Migrants" objavljenog početkom maja 2014. godine. Plan zadržavanja se sprovodi proterivanjem Sirijaca, Avganistanaca i drugih koji pokušavaju da ilegalno pređu tursko-bugarsku granicu.

Izveštaj pokazuje da u poslednjih par meseci bugarska granična policija, često koristeći preteranu silu, po kratkom postupku vraćala navodne tražioce azila nazad u Tursku. Tražioci azila su nasilno vraćeni preko granice bez propisane procedure i bez mogućnosti da zatraže azil.

Bugarska treba da prekine praksu proterivanja izbeglica nazad u Tursku, da prekine praksu prekomernog korišćenja sile od strane granične policije, da unapredi pritvorske uslove u policijskim stanicama i pritvorskim centrima za migrante, navodeno je u izveštaju.

„Zatvaranje vrata pred izbeglicama nije način na koji treba da se država nosi sa povećanim brojem ljudi koji traže zaštitu" kaže Bill Frelick, programski direktor za pitanja izbeglica nevladine organizacije Human Rights Watch. „ Ispravan načina za bugarske vlasti je da ispitaju zahteve za azil i da se prema ljudima koji traže zaštitu odnose sa poštovanjem" dodaje Frelick.

Opširnije: Tražioci azila se sistematski proteruju iz Bugarske

Konferencija: Izazovi u identifikaciji žrtava među migrantskom populacijom

Udruženje Atina i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokrenuli su projekat usmeren ka uspostavljanju dijaloga o tolerancije između lokalnog stanovništva Srbije i azilanata, iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije...

Projekat "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između migranata i građana o međusobnoj toleranciji i nenasilju" pokerenut je jer su oni koji traže azil ili prolaze kroz Srbiju izloženi različitim vidovima nasilja, uklučujući i trgovinu ljudima, istaknuto je na predstavljanju projekta 25. aprila 2014. godine.

Razlitičiti incidenti, od paljenja baraka u Obrenovcu do protesta građana koji blokiraju saobraćanice zbog azilanata, takođe su razlog za pokretanje projekta, istaknuto je na konferenci za novinare.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

Opširnije: Konferencija: Izazovi u identifikaciji žrtava među migrantskom populacijom

Za prva tri meseca 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji

U Srbiji je u prva tri meseca ove godine 2.055 ljudi zatražilo azil, od čega najviše iz Sirije - 947, rekao je danas izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, dodajući da azilni sistem i dalje ne funkcioniše, a da je azilanata iz godine u godinu sve više.

"Činjenica je da je sve veći broj ljudi koji dolazi. Tako je od početka ove godine, za prva tri meseca, 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji, što je je jedna trećina ukupnog broja ljudi koji su azil tražili prošle godine", rekao je Đurović na konferenciji "o krizi Azilnog sistema.

Upozoravajući da ćemo, ako se taj trend nastavi, u septembru doći do brojke od 6 000 ljudi, što je više nego ukupan broj prošle godine, on je istakao da je najviše bilo azilanata iz Sirije - 947, Avganistana - 250, Eritreja - 237, Mali - 83, Somalije - 82 Sudana - 70.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

Opširnije: Za prva tri meseca 2 055 ljudi zatražilo azil u Srbiji

Okrugli sto: Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama

Kao jedna od završnih aktivnosti u okviru projekta "Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, u Beogradu je 17.aprila 2014,godine. godine održan okrugli sto pod nazivom "Problemi i izazovi u azilu i podrška reformama", u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azilla.

Fotografije sa okruglog stola možete pogledati OVDE

Učesnici okruglog stola među kojima su bili predstavnici Odseka za azil, Uprave granične policije, Komeserijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Crvenog krsta Republike Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnici nevladinih organizacija koje se bave migracijama razmenili su iskustva i mišljenja o novijim dešavanjima u oblasti azila, između ostalog o pitanjima funkcionisanja novih centara za azil, problemima sa kojima se učesnici sreću u svom radu, kao i o problema i nedostatacima u funkcionisanja azilnog sistema, kao i mogućnostima za njegovo unapređenje.

Ulični sajam kultura u Lajkovcu

U sklopu završnih aktivnosti projekta „Unapređenje sistema azilantske zaštite u Srbiji", finansiranog od strane Evropske unije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC / CZA) je 14.04.2014. godine organizovao sajam kultura u Lajkovcu.

Na sajmu su mogla da se degustiraju tradicionalna jela i poslastice karakteristična za zemlje iz kojih dolaze tražioci azila, a na jednom od štandova su se zainteresovanim posetiocima pravile frizure i crtalo se kanom. U okviru štandova sajma bili su izloženi bookmarkeri, azilne priče i šolje koje su se oslikavale na radionicama koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizuje u centrima za azil u Srbiji.

Sajam je posetio veliki broj građana Lajkovca, a posebno zainteresovana su bila deca koja su se tom prilikom družila sa tri mlada tražioca azila iz Centra za azil u Bogovađi, koji su takođe prisustvovali sajmu.

Fotografije sa sajma možete pogledati OVDE

Presuda za krijumčarenje Albanaca preko Tise

IZVOR: Dnevnik 14.04.2014.

Specijalni sud u Beogradu 14. aprila 2014. godine je izrekao presudu kojom je osudio devetoro od desetoro optuženih za krijumčarenje ilegalnih migranata, Albanaca sa Kosova i Metohije, u Mađarsku preko Tise 14. oktobra 2009. godine, kada se u nesreći utopilo 15 ilegalnih migranata.

Devetoro optuženih za krivična dela krijumčarenje ljudi i nedozvoljen prelaz državne granice, koji su proglašeni krivim osuđeni su na ukupno 55 godina zatvora, a jedan je oslobođen optužbi.
Najviše kazne, po deset godina zatvora sud je izrekao okrivljenima Josipu Đuraškoviću i Sabehudinu Arifiju na jedinstvenu kaznu od deset godina. Okrivljeni Goran Maravić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju sedam godina, a na šest godina i osam meseci osuđen je Ridvan Destani. Na šest godina zatvora je osuđen Dejan Bezeg. Okrivljeni Ardin Iseni je osuđen na četri godine i osam meseci zatvora, a Abedin Iseni na četiri godine i četiri meseca.

Opširnije: Presuda za krijumčarenje Albanaca preko Tise

Azilanti izložili svoje kreacije

IZVOR: Blic   11.april 2014.

Gimnazija „Vuk Karadžić" i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA , u saradnji sa Centrom za azil u Banji Koviljači 11.aprila 2014.godine priredili su izložbu „Daleki svet u našem gradu".

Postavka obuhvata fotografije, priče, keramičke figurine, nakit, crteže i druge materijale nastale tokom kreativnih, psiholoških, kulturoloških i zdravstvenih radionica koje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila realizuje u centrima za azil u Srbiji.

Tokom izložbe posetioci su mogli da čuju popularnu muziku iz zemalja zapadne Afrike, a njenom otvaranju prisustvovali su i mladi tražioci azila koji borave u Centru za azilante u Banji Koviljači.

Fotografije sa izložbe možete pogledati OVDE

Opširnije: Azilanti izložili svoje kreacije

Migranti proživljavaju „živi pakao“ u grčkim zatvorima

IZVOR: The Gardian 01.april 2014.

Međunarodna organizacija Lekari bez granica ukazuje na pojavu šuge i veoma loše uslove u kojima migranti žive.

U izveštaju organizacije „Lekari bez granica" (Médecins Sans Frontières – MSF) se navodi da su migranti i tražioci azila koji se nalaze u grčkim zatvorima suočeni sa veoma lošim uslovima, koji često imaju razarajuće posledice po njihovo zdravlje.

Doktori koji su imali pristup zatvorenim kampovima, policijskim stanicama i objektima Obalske straže širom zemlje, opisuju „živi pakao" za hiljade migranata kojima je uskraćen svež vazduh, prirodno svetlo i osnovna higijena i lekarska pomoć.

Opširnije: Migranti proživljavaju „živi pakao“ u grčkim zatvorima

Azilni kutak u frizerskom salonu u Lajkovcu

U saradnji sa Frizerskim salonom "Gracija", Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 2. aprila u salonu u Lajkovcu organizovao Azilni kutak u kojem su učestvovale azilantkinje iz Bogovađe i žene iz Lajkovca. Tražilje azila poreklom iz Sudana, Eritreje, Sirije i Iraka predstavile su načine na koje one neguju kosu i kakve frizure su popularne u afričkim zemljama. Domaće građanke imale su izazov da predstave popularne frizure kod nas.

I azilantkinje i meštanke su imale priliku da feniraju, šišaju, peru kosu, friziraju jedne druge u prostoru salona što je značajno doprinelo uspostavljanju dubljeg kontakta i povezivanju među ženama rođenim u različitim delovima sveta.

Tokom susreta bilo je predstavljeno i tradicionalno čupanje obrva koncem, veoma popularno u zemljama iz kojih dolaze tražilje azila.

Ovo je jedna od aktivnosti koje APC/CZA organizuje radi uspostavljanja interkulturalnog dijaloga u sredinama u kojima žive tražioci azila.

Fotografije sa Azilnog kutka možete pogledati ovde kao i na sajtu www.azilbogovadja.rs