Novogodišnji paketići i čestitke za decu izbeglice

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji i uz svesrdnu pomoć  Odbora za ljudska prava i mir (SCORP) Lokalnog komiteta Beograd IFMSA-Serbia (Komitet za međunarodnu saradnju studenata medicine) 28. i 29. decembra delio paketiće deci smeštenoj u centru za azil u Krnjači, maloletnicima bez pratnje smeštenim u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd, maloletnicima bez pratnje kod graničnog prelaza Kelebija i deci smeštenoj u prihvatnom centru u Subotici.

U sklopu IFMSA tradicionalne humanitarne nedelje osmeha i poklona pod sloganom "I ja sam drug za osmeh dug" i humanitarne žurke "Sweet party", IFMSA-Serbia su prikupljali pomoć a potom od slatkiša, igračaka, društvenih igara i školskog pribora formirali paketiće za decu migrante koja borave u Srbiji. Za mnoge od njih, to je bio jedini gest koji je ove dane učinio svečanim i prazničnim.

Zajedno sa lokalnim volonterkama iz Subotice, migrantima koji borave u pograničnom području ovom prilikom su deljene  novogodišnje čestitke nastale tokom kreativne radionice u Srednjoj medinskoj školi koju je APC/CZA zajedno sa partnerskom organizacijom Samoinicijativa realizovao u okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda", podržanog od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj.

Ovim putem se zahvaljujemo IFMSA-Serbia kao i studentima Medicinskog fakulteta koji su svojom humanošću vratili osmeh na lice najmlađima. Solidarnost građana i volontera koji žele da pomognu izbeglicama i migrantima, navodi nas da primetimo da je jako važno da i državne institucije budu humane, responsivnije na potrebe izbeglica i migranata, omoguće susret, empatiju i razumevanje između lokalne i migrantske populacije.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zdravstvena radionica sa roditeljima novorođenčadi u Krnjači 28.12.2016.

U centru za azil u Krnjači u proteklih dva meseca desio se pravi baby boom kada se desetak beba rodilo. Svim roditeljima APC/CZA pruža pravnu, psihološku i pedagošku pomoć a veoma često i asistira prilikom odlaska kod pedijatra. Svim bebama APC/CZA asistira prilikom dobijanja međunarodnog izvoda iz matične knjige rođenih.

Tokom radionice 28. decembra u kutku za majke i bebe pedijatrica koja sa mladim roditeljima u Srbiji realizuje program škole roditeljstva, bila je gost radionice. Tokom sesije roditelje je savetovala kako da održavaju dnevnu higijenu beba, šta su tabui a šta istina kada je reč o običajima u odgajanju beba, potom kada je vreme za vakcine, kako podsticati dečiji razvoj, kakve vežbe roditelji mogu raditi sa bebama.

Radionica je realizovana kutku za bebe čiju realizaciju je u okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji a realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. U radionici su učestvovali u dosta slučajeva i majke i očevi. Roditelji svake bebe su dobili pomoć - kadice, pelene, odeću za bebe, sredstva za higijenu, peškire, u sklopu rada kutka za bebe.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Novogodišnja jelka u ZVDO

Tim pravnika, psihologa i pedagoga APC/CZA redovno posećuje Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, a 28. decembra organizovana je kreativna radionica pravljenja novogodišnje jelke i ukrasa od papira.

Na radionici su učestvovali maloletnici bez pratnje koji su poreklom iz Avganistana i Pakistana i koji se u prihvatilištu nalaze već nekoliko meseci i znaju dosta o srpskoj kulturi i običajima.
Na samom početku radionice koju je podržala ELCA, maloletnici su delili iskustva iz svojih zemalja porekla, a tiču se proslave Nove godine i govorili o hrani koja se sprema, muzici, plesu, Napomenuli su da u njihovim zemljama porekla kićenje jelke nije ustaljen običaj, iako postoji proslava Nove godine.

Svi su se složili da nikada do sada nisu kitili jelku te je ovo bila jedinstvena prilika da se okušaju u tome. Pored toga, zajedno su osmišljavali ukrase, sekli papire i bojili jelku i dekoraciju koja je kasnije korišćena. Dečaci su pomagali jedan drugome oko sečenja papira koji će kasnije biti bojeni i smislili su sistem u kome su neki od dečaka sekli, drugi bojili, a treći stavljali svetlucavi prah na ukrase.

Nakon pravljenja svih ukrasa, dečaci su zajedno sa APC/CZA okitili jelku i ukrasili je novogodišnjim svećicama i ukrasnim trakama. Svi učesnici radionice su bili veoma zadovoljni veseli barem na kratko, pomišljajući na topline i podršku.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Upoznajmo se - lifleti namenjeni migrantima u severnom pograničnom području

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa Organizacijom "Samoinicijativa" u Subotici, Kanjiži i okolini realizuje projekat "Azilanti i migranti u našem komsiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Jedna od aktivnosti sa ciljem boljega razumevanja dveju zajednica jesu i lifleti namenjeni migrantima i lokalnim građanima.

Razgovarajući sa lokalnim stanovništvom, APC/CZA je prikupio komentare i savete lokalnih građana migrantima i stavio ih u mali vodič o lokalnoj sredini. Pored saveta, u lifletu se nalaze informacije kako prepoznati zloupotrebu i trgovinu ljudima kao i na koji način to prijaviti. Liflet Upoznajmo se preveden je na engleski, farsi i arapski i voloneri zajedno sa organizacijom Samoinicijativa i APC/CZA ih dele izbeglicama u Prihvatnom centru i okolini, nedaleko od graničnih prelaza Horgoš i Kelebija kao i mestima po gradu na kojima se okupljaju migranti poreklom iz Sirije, Iraka, Pakistana, Alžira, Bangladeša.

Iako svi ovi migranti pokušavaju da pređu granicu i nastave život u nekoj od evropskih zemalja, pokazuju interesovanje da čuju šta Subotičanima i Kanjižanima smeta kod migranata.

Projekat je deo šireg programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Svečano otvaranje kutka za majke i decu u centru za azil u Krnjači 20.12.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 20. decembra svečano otvorio kutak koji je namenjen majkama i deci. Slicne kutke je formirao u Centru za azil u Sjenici i u Pirotu. Svečano otvaranje je upriličeno sa predstavnicima UNHCR. Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, CRS-a i Komesarijata za izbeglice i migracije.   Ovom prilikom je zvanično i otvorena baraka koja je poslednjih nedelja renovirana.

Nakon toga su tražilje azila zajedno sa svojim mališanima uživale u sokovima i u poslasticama sa Bliskog Istoka. Žene su bile vidno zadovoljne novim prostorom u kome mogu da dobiju informacije ali i da borave u kutku koji ima igračke za decu, ljuljaške, stolice za hranjenje, uslove za kupanje beba. One do sada nisu imale ovakav prostor u kome bi mogle da okupaju svoje bebe kao ni dovoljno higijene koja će im sada biti dostupna u kutku.

Takođe, s obzirom da je dosada i nedostatak sadržaja veoma prisutna u kampu u Krnjači, kutak je mesto gde žene mogu da se okupljaju, razmenjuju iskustva i na kvalitetniji način provedu vreme u kampu.
Ženama su deljeni i lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu. 

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pomoć predstavnika Ambasade Republike Koreje APC/CZA i mladim azilantima

APC/CZA su 16. decembra u eksternoj kancelariji posetili predstavnici Ambasade Republike Koreje u Srbiji  koji su želeli da pomognu mladim tražiocima azila koji borave u centru za azil u Krnjači. Članovi naše organizacije rade sa ovom grupom mladih azilanata otkako su došli u Srbiju.

Susret je bio prava razmena iskustava. Predstavnici ambasade Republike Koreje su želeli da čuju kako žive tražioci azila u Srbiji, koji su njihovi problemi, kako izgelda život u kampu i kakva podrška bi im olakšala izbegličke dane. 

Prilikom posete, gosti su mladima i drugim izbeglicama doneli raznovrsnu pomoć, mleko, hranu, sokove, sredstva za higijenu, pribor za školu i razonodu koja je data kako prisutnim  tražiocima azila, tako i ostaloj deci i mladima sa kojima članovi APC/CZA u svojim redovnim posetama rade u prihvatnim i centrima za azil. 

Svet u 2017 - Izbeglička kriza, godina druga

Radoš Đurović: Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija

Izvor: Svet 12. decembar 2016.

Konferencija "The Economist: Svet u 2017." održaće se 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Na panelu "Izbeglička kriza, godina druga" učestvovaće i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Rekli ste nedavno da je državi potrebna jedinstvena strategija prema migrantima, jer više ne možemo da očekujemo da će izbeglice proći i da niko neće ostati u Srbiji. Koliko je izbeglica do sada zatražilo azil u Srbiji?

– Država nema jedinstvenu strategije koja bi odgovarala trenutnom i budućim izazovima na polju migracije. Sadašnja situacija u kojoj se migranti sve duže zadržavaju u Srbiji, sa sve sporijim protokom ka severu Evrope koja je njihov krajnji cilj, u velikoj meri to ilustrije. Stav da Srbija neće primiti, pa prema tome ni obezbediti smeštaj za više od 6000 ljudi, je i sa aspekta logike sporna. Jer sama odluka da postavite limit koliko ćete ljudi primiti ne znači da oni neće ni preći našu granicu i naći se na našoj teritoriji, jer to naprosto nije tako lako sprečiti. Migracije ne zaustavljaju ni ograde, ni pojačane snage na granicama... Oni ih usporavaju i prave veći posao krijumčarima, uvećavaju patnje ljudi, ali ne mogu zaustaviti one koji nemaju gde da se vrate.

Znači državna strategija bi trebalo da ima konkretne planove za smeštaj onolikog broja ljudi koliki se nađe zaglavljen na našoj teritoriji, sistem usmeravanja i rasporedjivanja po centrima, unapređenje sistema azila, izdavanja dokumenata, politiku razvijanja intetakcije sa lokalnim sredinama. Strategija znači da planirate na duže staze sve moguće scenarije, a jedan od njih je da će se ti ljudi sve duže zadržavati kod nas, i da će ih verovatno biti više od 6000 i pripremiti se da na najbolji mogući način učinite što više za te ljude, a najpre za sredinu u kojoj borave. To podrazumeva razvijanje mehanizama za njihovo socijalno uključivanje, (učenje jezika, obrazovanje...) ali i planove spajanja sa porodicama, povrtaka u zemlje porekla ili sigurne trece zemlje. Formiranje posebnih fondova i fund raising timova za bavljenje ovim problemom i prikupljanje sredstava za finansiranje prihvata izbeglica i upravljanje migracijom, predvidjanje adekvatnog budgetskog finansiranja i ranog upozorenja iznenadnih problema i masovnog priliva ljudi. Razvijanje strucnih kapaciteta drzavnih insitucija i aktera sistema prihvata, formiranje posebnih programa obuka, transformacija tela za strucno bavljenje upravljnjem migracijama i pitanja azila, itd. Država nema dovoljne kapacitete za efikasno sprovođenje azilnog postupka, pa je ove godine od ukupno 10.203 ljudi koji su izrazili nameru za azil samo njih 550 je podnelo zahtev za azil. Nakon podnošenja zahteva tražioci azila, čekaju i više od godinu dana na pravosnažnu odluku, koju većina i ne sačeka. Tako je ove godine samo 29 lica dobilo azil. Državne instutucije navode da većina tih ljudi i ne želi da ostane u Srbiji, ali bez sprovođenja azilne procedure do kraja, nemoguće je argumentovano tvrditi ko su zaista izbeglice, a ko ekonomski migranti.

Kakvo je stanje na terenu? Kakvo je stanje sa higijenskom i zdravstvenom zaštitom?

– Veliki broj ljudi je i dalje van Centara. Po nekim našim saznanjima možda čak i 2000. Oni izbegavaju da idu Centre jer ih uglavnom upućuju u Preševo, prihvatni Centar za najboljim smeštajnim uslovima, ali gde je migrantima ograničeno kretanje i koji je geografski udaljen od severne granice koju bi oni da pređu. Uz to strepe od nelegalnih deportacija u Makedoniju, o čemu se priča među migrantima u Preševu. Uslovi u kojima borave migranti, higijena, zdravstvena zaštita, odnos prema ljudima se razlikuje od centra do Centra. Ima svetlih primera, ali u većini kampova kojima upravlja Komesarijat za izbeglice ima problema. Reč je lošem izbor ljudi koji upravljaju i rade u ovim kampovima. Tu bih pre svega istakao kamp u Krnjači. Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija.

Kako na realnu sliku na terenu utiče zatvaranje balkanske rute?

– Migranti sve teže prolaze preko severnih granica. U Mađarsku dnevno pređe jedva dvadesetak ljudi. Srbija postaje svojevrsna tampon zona, neka vrsta velikog čistilišta, iz koga ce se jedni ljudi uzimati , a drugi vraćati... Očekuju nas i sve veći i složeniji problemi. Ukoliko se kapaciteti ne povećaju sve će veći broj ljudi biti na otvorenom, po rubovima grada, stanicama, napuštenim skladištima... Osiromašeni, bez dokumenata u borbi za golu egzistenciju oni potencijalno mogu biti i pokretači, ali i žrtve manjih ili većih incidenata... Valja razmisliti i o psihičkom stanju i mentalnom zdravlju ljudi koji su smešteni u centre. Onemogućeni da idu dalje, bez nade, budućnosti postaju sve više očajni, nezadovoljni... saosećanje lokalne sredine prema njima slabi, restriktivne mere se pojačavaju... Nedavno smo imali slučaj samoubistva mladića iz Avganistana koji je bio u Prihvatnom centru u Adaševcima. Jedan mladić je ranjan kada su nepoznata lica (pretpostavlja se krijumčari) pucali iz lovačke puške na trojicu migranata u blizini Subotice. Potrebna je pametna politika da bi se smanjila mogućnost takvih incidenata na što manju meru, a time i nezadovoljstva lokalne sredine.

Da li nas i u 2017. očekuje migrantska kriza i da li je tako nešto uopšte moguće prognozirati?

– To je teško prognozirati. Budućnost migrantske krize zavisi, pre svega od situacije u zemljama iz kojih ljudi beže, ali ništa manje od budućnosti dogovora EU i Turske u kojoj se nalazi oko dva miliona izbeglica i koja poseduje veliki ucenjivački kapacitet i u svojim rukama ustvari drži poluge za upravljanje migrantskom krizom. Naravno, zavisi i od solidarnosti Evrope koja nikako da ispuni dogovor o kvotama među svojim članicama za prijem izbeglica iz Grčke i Italije koje grcaju pod teretom izbegličke krize.

Psihološko savetovanje porodice u Krnjači

APC/CZA tim  psihologa i pedagoga redovno posećuje sve centre za azil i prihvatne centre i pruža podršku i zaštitu tražiocima azila i migrantima koji u njima borave. U okviru projekta koji finansira ELCA, za psihološku pomoć izbeglicama, ispred Krnjače smo sreli deo petočlane porodice – majku ćerku od 9 godina i bebu od mesec dana koja je bila uvijena u ćebe. Žalili su se kako im je teško, kako nemaju dovoljno uslova i kako se čekanje da pređu u Mađarsku odužilo. Kako majka ne govori engleski veliki teret je pao na devetogodišnju devojčicu koja je postala govornik i prevodilac za celu porodicu.

Prevelika odgovornost koju nosi se povremeno nazire kroz ozbiljnost sa kojom upija informacije i umiruje majku govoreći da će i njihov red jednog dana doći. Na leđima nosi ranac sa stvarima a u rukama kesu koja je gotovo veća od nje sa stvarima za celu porodicu. Povremeno se zameni sa mamom i u rukama drži uspavanu bebu kako bi se ona odmorila. Prilikom savetovanja pokušano je da joj se omogući da se makar na kratko vrati u ulogu deteta i rastereti briga odraslih. Sa majkom je takođe porazgovarano kako da zaštiti devojčicu ali i na koji način da stekne samopouzdanje i oslonac u sebi kako bi izdržala težak period u kojem su trenutno.

Psihološka radionica sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

APC/CZA tim psihologa i pedagoga redovno posećuje Prihvatilište za maloletne strance bez pratnje roditelja u Beogradu i NIšu. Radionice se održavaju uz svesrdnu finansijsku i drugu podršku ELCA, a radionice se održavaju na različite teme kao i psihološko savetovanje u situacijama kada su deca tužna, napeta, isfrustrirana, nesrećna, kako bi im se pomoglo da prevaziđu teške trenutke koji su dodatno otežani nedostatkom roditelja i podrške porodice.

Neke od psiholoških radionica su se bavile temom vrste problema i šta oni mogu da urade kako bi ih rešili. Problemi su podeljeni u 5 vrsta u zavisnosti od toga da li mogu da ih reše sami ili uz pomoć prijatelja ili odrasle osobe i koliko su sami problemi urgentni. Kada su diskutovali o tome kom nivou problema pripada kada nešto izgube kao iz topa su rekli: „Zavisi šta. Ako izgubiš telefon onda ti treba pomoć prijatelja, a kada izgubiš roditelje ne možeš sam, to je urgentno i to samo odrasli mogu da probaju da reše. A možda ni oni neće moći."

Psihološko savetovanje maloletnika bez pratnje u Bujanovcu

APC/CZA u okviru poseta prihvatnim centrima u Srbiji pruža urgentnu psihološku pomoć za koju se pokazalo da je neophodna i od velikog značaja u situacijama u kojima se ljudi suočavaju sa visokim stepenom stresa a nedovoljnim kapacitetima da sa njim izađu na kraj.

Ovakva vrsta intervencija je posebno značajna u radu sa ranjivim grupama poput maloletnika bez pratnje, koji dodatno pate jer usled svog psihofizičkog razvoja ne poseduju veštine potrebne da se izbore sa poteškoćama a prinuđeni su da odrastu preko noći. Njihovo emotivno stanje dodatno komplikuje činjenica da u svom iskustvu imaju razdvajanje od roditelja i porodice, koje je često traumatsko, bez obzira da li je dobrovoljno ili ne.

U prihvatnom centru u Bujanovcu smo se susreli sa Faridom i Armanom.

S obzirom da već poznaju i imaju poverenja u lokalnim tim APC/CZA iz Preševa odmah su pritrčali i počeli da se žale na, iz njihove perspektive, predug boravak u Srbiji. Bili su veoma uzbuđeni, svadljivi i teško im je bilo da se fokusiraju na sagovornika. Psiholog APC/CZA je im je pružio emocionalnu podršku pokazujući empatiju i potvrđujući i prihvatajući njihove emocije, brige, frustraciju i trenutnu impulsivnost.

Arman se u jednom trenutku i rasplakao i rekao kako ne može više da podnese bespomoćnost i usamljenost koju intenzivno oseća u poslednje vreme. Vremenom su se umirili, podsetili koliko su sposobni da izdrže i teže situacije ali i razumeli da postoje stvari u životu koje ne mogu da promene već samo da ih prihvate. Na kraju razgovora su zaključili da su oni „super dečaci" ali i da je „okej da se rasplaču i da im bude teško upravo jer su dečaci a ne roboti".

Limb sa vaškama

Hiljade izbeglica je zaglavljeno u Srbiji – napred ne mogu, nazad neće. Zvanično, kampovi su uređeni i dovoljni da prime sve. Nezvanično, u centre se ulazi teško, a dešavaju se i nenajavljene deportacije u Makedoniju.

„Koliko imaš godina?" „Petnaest." „Putuješ sam?" „Da, sam." „Niko ti nije ponudio zaštitu?" „Ne. Niko." „Imaš li porodicu u Nemačkoj ili negde drugde?" „Ne, nikog. Porodica me je ovde i poslala. Znate uslove u Avganistanu. Tamo sam išao u školu, a otac mi je poljoprivrednik. Zato me je poslao u Evropu, da promenim život, da ne postanem farmer kao on."
Sohel je sitan dečak, pubertetski brčići poput paučine i oči koje su previše videle. Sohel je jedan od desetak hiljada ljudi koji su u zbegu ka Zapadnoj Evropi ostali zaglavljeni u Srbiji, da tu izguraju etapu očaja, ne znajući hoće li ikad moći dalje ili će morati nazad. Sohel, međutim, nije jedan od pobrojanih sedam hiljada u kampovima države Srbije, iako je maloletnik koji putuje sam.

Umesto toga dane i noći provodi u oronulom skladištu između železničke i autobuske stanice u Beogradu, dugoj ciglenoj zgradi što sada oštro zaudara na mokraću, plastiku kojom se održavaju logorske vatre i znoj neokupanih tela. Na jednom mestu iz cevi lije ledena voda, napolju se na šiblju suši iznošena odeća. Među naslagama smeća ljudi su postavili grede i daske, kako bi omeđili svoju teritoriju. Neki spavaju pod vašljivim ćebadima, drugi se mole, kuvaju u olupanim šerpicama, gledaju mapu Balkana, pevuše, ćute, rade nešto, ne rade ništa. „Ovde zapravo nije moguće živeti, ali to je jedino što imamo", kaže Sohel.

Dva puta napred

Kako stoje stvari posle tolikih nevolja pređenih granica i? Iz srpskog limba napred teoretski vode samo dva puta. Sohel bi mogao da se prijavi, smesti u neki izbeglički centar, i ima ludu sreću da posle nekoliko mučnih meseci čekanja dobije zeleno svetlo Mađara da pređe granicu. Zvanično Mađarska pušta svega dvadesetak ljudi dnevno po svom nahođenju – sa liste koju im dostavi Srbija. „Utisak je da je to samo kupovina vremena, da se ljudi umire, ostanu ovde i imaju neku nadu da će proći. S tim što postoji ogroman broj maloletnika bez pratnje koji nemaju šanse da dođu na red. Mađari individualce u odnosu na porodice puštaju jako malo", priča za DW jedan sagovornik koji poslom obilazi kampove i odlično je upućen u situaciju.

No postoji važniji razlog što ljudi u hangaru i po parkovima radije žive u pasjim uslovima nego u prepunim, ali ipak suvim i toplim kampovima. Izbeglice, čak i ako im policija izda potrebne potvrde, ne mogu da biraju kuda će – a većina bi htela smeštaj u Krnjači. Centri u Bujanovcu ili Bogovađi kao i neki drugi izgledaju sasvim pristojno. Ipak, prema rečima više izbeglica i aktivista nevladinih organizacija sa kojima je razgovarao DW, vlasti najčešće šalju ljude u kamp u Preševu. Policija je nekoliko puta dolazila u beogradski hangar i noću odvozila ljude na jug. A Preševo, to je za Sohela i drugove noćna mora: „Čuli smo da te, kada odeš tamo, deportuju u Makedoniju. Prijateljima se to već desilo", kaže mladić. Vlast zvanično ne govori o deportacijama.

„Preševo je definitivno centar ograničenog kretanja. Koristi se izgovor da je to zbog telesnih vaši i šuge koji tamo vladaju i ljudi ne mogu da izađu iz tog centra", kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. „Ni šuga ni vaši nisu razlog da nekome ograničite kretanje i to ne smete čak ni po Ustavu Republike Srbije." Đurović je omiljeni sagovornik beogradskih novinara kada se radi o izbegličkoj krizi, i to ne samo jer odlično zna o čemu govori. On je, naime, jedan od poslednjih koji su još spremni da prozbore reč kritike na račun zvanične izbegličke politike. Ostali su se mahom ućutali početkom meseca kada im je država zabranila da pomažu migrantima u centru Beograda pod pretnjom da će ostati bez dozvole za rad i pristupa izbegličkim kampovima.

Sklanjanje ljudi sa ulice – tako taktiku naziva komesar za izbeglice Vladimir Cucić. Smatra da je prvi korak načinjen zabranom deljenja hrane i odeće u parkovima, ali i da bi neformalne bivke trebalo rasformirati: „Način na koji se to sprečava je oduvek bio jednostavan, način na koji su to Mađari sprečili u Budimpešti na železničkoj stanici, na koji je Idomeni raseljen, na koji je u Kaleu sklonjena cela Džungla. Prvi korak je da se svi ovi migranti sklone sa beogradskih ulica i krenu prema centrima", rekao je Cucić nedavno medijima.

Za Radoša Đurovića je to dokaz više da se nešto dramatično promenilo. „Javnost, bombardovana takvim izjavama, počinje polako da menja stav, da veruje da ovi ljudi žele da se smrzavaju napolju pre nego da odu u navodno izuzetne uslove koji im se nude u kampovima." Kao imperfekat deluje leto prošle godine kada je premijer Vučić nasmejan obišao izbeglice u parku kod dolaznog perona autobuske stanice. Sada su tamo zelene površine uzorane i ograđene, kako niko na njih ne bi mogao. Empatija, kvarljiva roba, nije prerasla u sistem koji bi pomogao svim nesrećnicima. „Srbija problem rešava na nestručan način – time što ne povećava kapacitete, otežava celu priču i menja odnos javnosti. Međutim, time se problem neće rešiti. Čak i kada imate vojsku i policiju na granicama, vi samo navodite vodu na vodenicu krijumčara", kaže Đurović.

Biznis ne prestaje

Što nas dovodi do drugog načina da se, makar u teoriji, iz ladice zvane Srbija izađe ka severu ili zapadu, u Evropsku uniju – ilegalno. „Hoću u Francusku, Italiju ili Nemačku, bilo gde", kaže Zešan Kan, 22, Pakistanac iz Pešavara. Na glavi zimska kapa sa stilizovanim natpisom Iron Maiden, iza njega, na zarđalim plehanim vratima hangara, grafit Open the borders of Hungary. „Granica je zatvorena, pa mnoge izbeglice ostaju ovde. Policija hvata izbeglice, huška pse, oni odgrizaju prste, ruke. To je u Mađarskoj, ali i Hrvatskoj. Mog prijatelja su uhvatili u Hrvatskoj, uzeli mu novac i mobilni telefon", kaže Zešan. Kao i svi ovde, razmišlja da krene ka nekoj od granica i okuša sreću noću, preko mračnih ledina. Za krijumčare nema para.

Ali krijumčara itekako ima. Ne tezgare više ispred stanice, neupućenima nije lako da ih uoče, pre svega zato što šalju regrutere među izbeglice. Nude prolaz ka Nemačkoj, cenovnik je šaren. Više izvora jedino potvrđuje da su migranti za dolazak iz Makedonije u Srbiju plaćali 300 do 500 evra. Naš sagovornik, isti onaj koji je zamolio da ostane anoniman, kaže da se grupe izbeglica sreću na neočekivanim mestima, daleko od centra Beograda, kod Plavog ili Pančevačkog mosta, na Autokomandi... To ukazuje na krijumčarska čvorišta.

„U Srbiji ima još par hiljada nevidljivih ljudi. Oni su po stanovima u Beogradu, ili jer imaju nešto para ili jer su u krijumčarskim štekovima. Neformalni utisak je da policija toleriše krijumčare, kao i u drugim zemljama, jer uz njih makar neki protok ljudi postoji."

Radoš Đurović niže primere očajničkih pokušaja da se izađe iz Srbije: jednog maloletnika je zamalo ubila struja dok je na krovu vagona pokušavao da iz Subotice pređe u Mađarsku; drugi ulaze cisterne pune nafte; stavljaju svoja tela na raspolaganje krijumčarima ako ne mogu da plate; mnogi su kidnapovani kako bi se članovima porodice izmamilo više para. „Krijumčarske grupe jačaju, postaju bukvalno korporacije, imate ljude koji se bave logistikom, koji su vojnici, a glavne krijumčarske mreže ne možete otkriti. Tu priliku za zaradu koriste i neki državljani Srbije, ali bitnu ulogu igraju i same izbeglice koje zbog poznavanja jezika i snalažljivosti predstavlju regrutere za nove mučenike koji ovuda prolaze", dodaje Đurović.
Tenzije se roje na malom prostoru, beznađe ukršta sa depresijama i neurozama. Nedavno su u centru Beograda u obračunu migranata sevali noževi koji su jednog Avganistanca koštali života. Drugi se prošle sedmice obesio pored kampa u Adaševcima nakon što je nekoliko puta uzaludno pokušavao da napusti Srbiju. Po centrima se, prenose insajderi, prepiru i tuku zbog konfesije, etničke netrpeljivosti, zbog toga što su Sirijci i Iračani povlašćeni u odnosu na Avganistance i Pakistance kojih je ukupno dvostruko više. Suluda je to situacija u kojoj ni srpske vlasti, a sve češće ni građani ne žele da izbeglice zastaju u Srbiji – ne žele to ni sami namernici. Pa opet, svi su svesni da ništa od njih ne zavisi.

I šta sad?

Matematika je prosta: legalnim i ilegalnim tokovima iz Srbije odlazi manje ljudi nego što u nju dolazi bogazama i švercerskim putevima iz Bugarske i Makedonije. Broj došljaka raste. Tek retki krenu u birokratski lavirint sa iskrenom željom da dobiju azil u Srbiji. Poneko ga i dobije. Većina hoće napred u, za njih, obećanu zemlju. Nad Balkanskom rutom – o kojoj evropska štampa više ne piše, kao da ne postoji – nadvija se mogućnost da prsne izbeglički sporazum EU i Turske, zemlje gde se u međuvremenu zaustavilo između tri i četiri miliona izbeglica. Da li je i Srbija svesna toga? „Čini se da su državne institucije svesne, ali ne žele da stvaraju paniku u javnosti. Umesto toga se širi utisak da Srbija ima kapaciteta da savlada interkontinentalnu migraciju i da građani o tome ne treba da brinu. Međutim to demantuje situacija na lokalu", kaže Đurović.

Dok se jednim okom gleda ka Turskoj, drugim se posmatra kako se postavljaju evropske države. A one to čine uglavnom kruto, zidovi su sve viši, a sve manja spremnost da se prihvati prelivanje dela bede sa bliskog i srednjeg Istoka ili iz Afrike. „EU je pala na ispitu koherentnosti i doslednosti principima na kojma je sazdana", rekao je u intervjuu za DW zaštitnik građana Saša Janković. On misli da u Srbiji štošta može da bude bolje u pogledu odnosa prema izbeglicama, ali da je generalno prilagođavanje evropskoj politici zapravo realistično. Kao i mnogi drugi, Janković ne očekuje da će izgon uskoro prestati: „Moraćemo da shvatimo da kao deo Evrope nećemo moći da budemo samo tranzitna zemlja. Moramo da shvatimo da se svet potpuno menja, činjenicom da se radi o desetinama miliona ljudi."

Pitanja geopolitike doduše uopšte ne muče petnaestogodišnjeg Sohela, ima on prečih briga. Već mesec dana je u skladištu i ne bi voleo da se tu zadrži. „Mi hoćemo da idemo sada. Jer, zima dolazi." Winter is coming – avganistanski dečak to kaže usputno, nad Beogradom je još novembarsko sunce, ali reči zvuče kao strašno upozorenje iz Igre prestola. Iza Sohela, prljavog i gladnog, kroz vrata hangara se u kontrasvetlu vide kranovi i kosturi zgrada, čuju se građevinske mašine i dovikivanje radnika, Sava se zelenkasto mreška. Tu nastaje Beograd na vodi gde će biti šoping mol kakav Balkan još video nije.

Kulturološka radionica u OŠ „Miloš Crnjanski“ u Subotici

U okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, a u okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana 24. oktobra je realizovana kulturološka radionica u OŠ "MIloš Crnjanski".


U radionici su učestvovali učenici sedmog razreda koji su zajedno sa pedagoškinjom APC/CZA diskutovali o sličnostima i razlikama između migranske i lokalne populacije, kao i koji su to najčešći stereotipi koji se javljaju u lokalnoj sredini, a tiču se migrantske populacije. Učesnici su takođe delili svoja iskustva sa migrantskom populacijom, imajući u vidu da se  Subotica i  Kanjiža već godinama nalazi na putanji migracije.

Medijska kampanja u Subotici i Kanjiži

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, a u okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana, tokom oktobra organizovao medijsku kampanju kroz bilborde koji su postavljeni na prometnim mestima u Subotici i Kanjiži. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju migranata i tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije i tom prilikom su postavljene dve grupe bilbiorda sa natpisima "Ne zazirite od njih. Pomislite kako imate veliku srecu sto niste na njihovom mestu" i "Pobegli su od rata, razaranja, nasilja. Namuceni su i uplaseni. Ne zatvarajte oci i srca".

Redovnom prisutnošću na terenu i u medijima, neposrednim kontaktom sa lokalnim stanovništvom i tažiocima azila i migrantima, kao i brojnim aktivnostima u Subotici i Kanjiži, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju migranata u Srbiji.

U sredistu pažnje - Da li smo spremni za novi talas izbeglica?

IZVOR: RTS - U sredistu pažnje, 23. novembar 2016.

Zima kuca na vrata, a sve više migranata sa Bliskog istoka želi da se domogne Srbije, a potom i Evropske unije. Da li smo spremni za novi talas izbeglica? Zašto deo migranata ne želi u kolektivne centre? Kakvi su higijenski i drugi uslovi u prihvatilištima? Koliko su uspešne vojno-policijske patrole na granicama sa Makedonijom i Bugarskom?

O tome govore: Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane.

Emisiju uređuje i vodi: Nikolina Miljković.

APC/CZA konkurs za pravnika/istraživača

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA/ISTRAŽIVAČA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI I ISTRAŽIVANJA INFORMACIJA O ZEMLJI POREKLA

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik/politikolog;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 10. decembar 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Složeni problemi u pružanju pomoći i prihvatu - primer porodice ispred Krnjače

Beograd, 17.11.2016. – Kroz primer porodice iz Avganistana ispred kampa za azil u Krnjači kod Beograda, može se sagledati problemi savremene migracije i pitanje pružanja pomoći izbeglicama na njihovom putu kroz i u Srbiji.

Pošto nisu tražili azil u policijskoj stanici došavsi prvo do Centra za azil u Krnjači kasno uveče, neobavešteni i neuki roditelji, nisu razumeli da neće moci u kamp da uđu ako prethodno nisu otišli isključivo u policijsku stanicu u Savskoj ulici u centru Beograda da traže azil, iako se nalaze ispred Kampa za azil- mesta gde bi svi koji imaju nameru da traže azil bili smešteni po zakonu. U glavama ovih ljudi nije napravljena jasna razlika između obaveze formalnog izražavanja namere da traže azil u policijskoj stanici i proste usmeno izražene namere da se u kampu zatrazi utočiste. Držeci se striktno pravila kampa, uprava centra je odbila da smesti ovu veliku porodicu u kamp bez potvrda o nameri za azil koje bi trebalo da dobiju u policijskoj stanici u Savskoj.

Opširnije: Složeni problemi u pružanju pomoći i prihvatu - primer porodice ispred Krnjače

Balkan može da postane neka vrsta privremene tampon zone u slučaju većeg priliva, ocenio je Radoš Đurović iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila

Gostujući u Dnevniku N1, Đurović je naveo da će podizanje ograda u većini balkanskih zemalja, i jačanje granica dovesti do toga da se uspostavi sistem sudova, država koje će prosto zadržavati ljude na njihovoj terotoriji.

Prema njegovim rečima, u tom lancu sudova ili zona za usporavanje migracija posebno težak položaj ima Grčka kao prva zemlja EU na koju stižu migranti a u kojoj se trenutno nalazi čak 60.000 migranta. I Srbija će, dodaje, imati težak položaj, jer nije članica EU a nalazi se na samim granicama Unije.



Đurović ističe i da, prema podacima Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, u Srbiji ima između dve i tri hiljade migranata koji nisu u sistemu i koji lutaju Srbijom. "To su ljudi koji nemaju pristup azilu, oni koji nisu naišli na dovoljno mesta u centrima ali ima i onih koji ne žele da uđu u centre".

Popraviti higijenu i povećati kapacitete

Gost emisije Sanje Šimprage na Kopernikus televiziji, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, o tekućim problemima u sistemu azila, 09.11.2016.

 

Radionica o značaju kulturnog identiteta sa maloletnicima u ZVDO

8. novembra 2016. godine u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO) u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga je realizovao interkulturalnu sesiju u kojoj su učestvovali maloletnici bez pratnje iz Avganistana i Pakistana.


Ovoga puta, tema radionice je bio kulturni identitet, njegov značaj i koliko se on menja u novim sredinama. Svi maloletnici su se složili sa je jako bitno da se zna ko su i odakle su i da je to nešto što treba da se neguje, ali da je takođe bitno učiti o novim sredinama u kojima se nalaze jer samo tako mogu da se uklope.

Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

Izvor: TANJUG 7. novembar 2016.

Država bi trebalo hitno da poveća smeštajne kapacitete za migrante i poboljša higijenu u centrima za azil, umesto što najavljuje ograničavanje slobode kretanja zbog pojave telesnih vaših među izbeglicama, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila Radoš Đurović.

Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti migranata i uopšte izbeglica, Đurović je za Tanjug rekao da država mora pre svega hitno da poveća smeštajne kapacitete da bi odgovorila broju ljudi koji dolaze i koji se tenutno nalaze u Srbiji, te da unapredi higijenske uslove u centrima za azil.

Opširnije: Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

APC/CZA kamperom do izbeglica kojima je potrebna pomoć

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svojim kamerpom još od izbegličke krize prošle godine redovno posećuje delove zemlje gde se okupljaju i borave izbeglice, a koje su teško dostupni ili nema prostorija predviđenih za rad i savetovanje. Kamper je donacija UUSC koji je želeo da doprinese radu našeg Centra a kako bi organizacija mogla da sprovodi pravnu i psihosocijalnu podršku tražiocima azila i drugim migrantima u svim negostoljubivim ili nepristupačnim delovima zemlje.             

APC/CZA timovi zajedno sa voloterima izbeglicama pružaju informacije,pravna i psihološka savetovanja, povremeno fokusiranu humanitarnu pomoć za žene i decu i najugroženije.

Psihološko savetovanje sa tinejdžerkama u Bogovađi

APC/CZA pruža individualno i grupno psihološko savetovanje u svim centrima za azil i prihvatnim centrima u Srbiji. U okviru posete centru za azil u Bogovađi organizovano je individualno psihološko savetovanje sa tinejdzerkama koje putuju sa svojim porodicama ili rođakama.

Primećeno je da se ova grupa tražilaca azila nalazi u osebno osetljivom položaju upravo zbog neprepoznavanja njihovog specifičnog razvojnog stadijuma i konflikata koje on prirodno donosi bez obzira na životne okolnosti, a koje tinejdzerkama iz Avganistana i Sirije zapravo još dodatno otežavaju odrastanje.

Razgovarano je o svađama sa roditeljima koji su iz njihove perspektive previše zahtevni, tradiciji ugovorenih brakova od koje pokušavaju da pobegnu, fizičkom izgledu, odbacivanju svoje kulture i prihvatanju nove, kao i o društvenoj prihvaćenosti i potrebi za pripadanjem. Arezo je posebno pogodila situacija u kojoj se nalazi. Navela je kako se ne seća kada je poslednji put bila srećna i da misli da "nikad više neće biti ista". Često plače, povlači se u sebe, svađa se sa roditeljima.

Osim toga, dodatno se oseća povređeno jer se posvađala sa prijateljicama iz kampa, koje je sad ogovaraju i smeju joj se iza leđa. Nakon savetovanja Arezo se umirila, bolje razumela promene kroz koje prolazi kao i stepen svoje odgovornosti, i osetila se samopouzdanom i motivisanom da reši konflikt sa drugaricama.

APC/CZA u Subotici i na severnim granicama

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima (APC/CZA) redovno posećuju izbegllice i migrante u reonu severnih granica Srbije, u Subotici, Kanjiži  i okolini. Tamo naši pravnici pružaju informacije o azilu u Srbiji, pravima i obavezama tražilaca azila i položaju iregularnih migranata. APC/CZA tokom poseta pruža i prvu psihološku pomoć a neretko se dešava da su izbeglice koje srećemo u okolini granice budu ljudi sa kojima smo ranije radili u kampovima širom Srbije.

APC/CZA povremeno deli humanitarnu pomoć u vidu sredstava za higijenu, pomoći za bebe, toplih čarapa, kabanica i igračaka za decu.

Nedaleko od Kelebije gde naš tim redovno odlaži uglavnom nailazimo na porodice i poneke samce koji tu čekaju da pređu u Mađarsku na zvaničnom graničnom prelazu. To su ljudi koji borave u nehigijenskim uslovima, veoma često seleći se iz jednog do drugog kampa, nadajući se jasnijim informacijama šta ća sa njima biti. Oni brinu za svoju decu, usled nedostatka adekvatnog smeštaja, tople vode, bazičnih uslova, ostaje im samo nada da će se uskoro skrasiti.

APC/CZA apeluje na potrebu za pojačanom higijenom i adekvatnim smeštajem za izbeglice koje borave na teritoriji naše zemlje.

Psihološko savetovanje u Preševu

Tim APC/CZA u okviru svojih poseta prihvatnim centrima pruža psihološku pomoć onima kojima je to potrebno i koji imaju poteškoće da na zdrav način prevladaju životnu krizu u kojoj se nalaze. Iako u početku nepoverljivi i blago distancirani, ljudi se vrlo brzo otvaraju i imaju potrebu da ispričaju svoju muku. 

Navode kako im je teško, kako od brige ne mogu da spavaju i jedu, da imaju utisak da „ovo nije život" i da nisu na ovaj način zamišljali putovanje. Čini im se da nemaju snage da se uključe u aktivnosti koje se organizuju u kampu (filmska projekcija, fudbalski turnir) a da sa druge strane ne mogu da podnesu što im je svaki dan isti - prazan.

Pružena im je emocionalna podrška ali i objašnjeno da se radi o „normalnim reakcijama u nenormalnoj životnoj situaciji" i da pokušaju korak po korak da se sve više aktiviraju i skrenu misli sa onoga o čemu brinu a što ne mogu trenutno da promene. Nedostaje im pažnja, toplina, podrška, razumevanje, što se najbolje vidi i oseća kroz komentar jednog od izbeglica - hvala vam što slušate naše muke.

Radionica pravljenja porodičnog stabla sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

U okviru projekta Enhanced Legal and Psychosocial Protection of Asylum Seekers and Refugees in Serbia koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga i prevodioca redovno realizuje interkulturalne radionice sa maloletnicima bez pratnje koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO).

Na jednoj od interkulturalnih radionica koja je realizovana 07. oktobra maloletnici bez pratnje su pravili porodična stabla gde su imali priliku da predstave svoje porodice i da govore malo više o tipičnim odnosima u avganistanskim i pakistanskim porodicama. Svi učesnici imaju velike porodice, u proseku po 8-10 članova po porodici. Otac je glava porodice i u svim porodicama se poštuje hijerarhija, odnosno stariji imaju više prava od mlađih. Sa druge strane, žene su u podređenom položaju i nemaju slobodu izbora. Žene zavise od muževa, ćerke od očeva i braće. U poređenju sa srpskim porodicama, prema rečima učesnika, avganistanske i pakistanske porodice se uvek drže zajedno i pomažu jedni drugima. 

Pored interkulturalnih radionica, APC/CZA tim u ZVDO-u redovno realizuje i individualna i grupna psihološka savetovanja gde maloletnici mogu da podele svoje brige i probleme i da pronađu konstruktivan način za njihovo rešavanje.

Psihološka podrška porodicama u bolnicama

U okviru projekta Podrške azilantima i migrantima u savladavanju svakodnevnih izazova u Srbiju koji finansira ELCA, psiholozi APC/CZA redovno pružaju psihološku podršku porodicama kao i pojedincima kojima je često potrebna hitna ili druga zdravstvena zaštita, a koji se suočavaju sa psihološkim izazovima i sve teže uspevaju da prevladaju psihofizičke teškoće na koje nailaze sa dužim zadržavanjem u Srbiji.

Često se dešava da se sa porodicama i roditeljima radi na osnaživanju kako bi lakše izašli na kraj sa reakcijama svoje dece na izbeglištvo ali i prevenirali ozbiljnije psihičke ili probleme u ponašanju. U centru za azil u Krnjači je ostvaren kontakt sa mladom porodicom iz Avganistana koja je u izbeglištvu više od 6 meseci. Vrlo brzo se otvaraju i pričaju kako su pobegli zbog krvne osvete i problema sa sopstvenim porodicama koje su ih se odrekle. Sada kažu kako imaju samo jedno drugo i svoju devojčicu od 13 meseci.

Veoma su odgovorni i savesni, brinu za njeno zdravlje i raspituju se za normalan psihofizički razvoj i kako da znaju da njihovo dete uspešno ispunjava razvojne zadatke. Ponosno potvrđuju da mala Samira precizno hvata predmete, na nalog šalje poljubce i maše, insistira da stoji sama i povremeno izgovara mama i tata.

Pitaju se kada će da počne da hoda. Ispoljavaju želju da je vakcinišu s obzirom da su o tome vodili računa i dok su bili u Grčkoj pa je organizovana i poseta pedijatru koja je potvrdila da je Samira zdrava i da se razvija u skladu sa očekivanjima. Takođe, dobila je i vakcinu, kada se na kratko zaplakala ali i vrlo brzo umirila.

Interkulturalno savetovanje o vrednostima u različitim kulturama 28.09.2016.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u Centru za azil u Banji Koviljači je 28. septembra organizovana sesija interkulturalnog savetovanja u kojoj su učestvovali tražioci azila poreklom iz Avganistana i Pakistana.

Učesnici su diskutovali o životu u Avganistanu i Pakistanu, sličnostima i razlikama u vrednostima koje su karakteristične za ove kulture i kulture evropskih zemalja, kao i šta je to što bi od vrednosti koje dele hteli da prenesu u Evropu, a šta je to što u Evropi ne bi bilo prihvaćeno. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe od kojih je jedne imala zadatak da istakne pozitivne strane vrednosti koje dele, dok je druga grupa imala zadatak da istakne negativne strane vrednosti. Svaka od grupa je nakon završenog rada imala prezentaciju onoga što je uradila.

Sesije interkulturalnog i psihološkog savetovanja se realizuju u svim centrima za azil u Srbiji.

Grupno psihološko savetovanje u centru za azil u Banji Koviljači

U cilju unapređivanja veština rešavanja problema i prevazilaženja nesporazuma među tražiocima azila, APCCZA je u centru za azil u Banji Koviljaci pružao kolektivno psihološko savetovanje pocetkom septembra. Primećeno je da u vreme velikih promena kako pravila tako i situacije na terenu tražioci azila postaju sve više zbunjeni, dezorijentisani, nepoverljivi, samodestruktivni i da im je teško da sagledaju realnost i donesu odluke u svom najboljem interesu.

Umesto toga, često reaguju povlačenjem ili čak burno, zahtevaju, očekuju od drugih da reše probleme sa kojima bi možda i mogli sami da izađu na kraj. Neuspesi u rešavanju problema vode do nove frustracije i osoba se za čas nađe u začaranom krugu gubeći samopouzdanje i veru u sebe i promenu.

Osim teme koja je učesnicima bila veoma zanimljiva prijalo im je i da imaju strukturisanu aktivnosti u kojoj mogu intelektualno da se angažuju ali i da nauče nešto novo. Na kraju su spontano komentarisali i davali primere, navodeći da im se dopada kada govore o konkretnim stvarima koje mogu da promene, umesto da troše energiju razmišljajući o onima koje su van njihove kontrole.

Savetovanje je održano u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

Pravno i psihološko savetovanje u ZVDO Niš

U okviru projekta Enhanced Legal and Psychosocial Protection of Asylum Seekers and Refugees in Serbia koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije, pravnici i psiholozi našeg APCCZA centra pružaju pravnu i psihološku podršku širom zemlje i deci bez pratnje roditelja. Deca bez pratnje, koja sama napuštaju svoje zemlje pokušavajući da spasu gole živote, na svom putu nekad bivaju smešteni u ZVDO Niš, u kojem borave kratak vremenski period pre nego što budu prebačeni u neki od centara za azil.

Ova deca, od kojih su neki adolescenti a neki tek napunili 10 godina, napuštena i ostavljena da se snalaze kako znaju i umeju, se često organizuju u grupe u kojima se osećaju sigurnije da dalje nastave neizvesno i rizično putovanje.

Tako je i grupa koju smo zatekli u ZVDO Niš nastala u Bugarskoj dok su pešačeći danima kroz „džunglu" pokušavali da se sakriju od policije. Predvodnik grupe, Morteza, objašnjava kako su uspeli da se ukrcaju na teretni voz, kojim su i prešli granicu ali da je jedan od njihovih prijatelja povredio nogu i da je zbog toga ostao. Nisu se od tad čuli sa njim. I ostalii dečaci podstaknuti Mortezinim hrabrim istupanjem počinju da se otvaraju.

Pričaju o „dogodovštinama" koje su zapravo situacije borbe za život, i ponosno navode kako su uspeli da ih prevaziđu. Spuštaju gard, šale se, veseli su, prija im da budu u centru pažnje ali i da ih neko razume i podseti na to koliko su zapravo izdržljivi.

Dajemo im i informacije o centru za azil u koji će biti uskoro prebačeni, kakav je smeštaj, koja pravila moraju da poštuju, šta će se sledeće desiti.
Par dana nakon susreta u Nišu srećemo najmlađe iz grupe u centru za azil koji nam trče u susret, viču „Hello miss!" i pozivaju da vidimo njihove nove sobe.

Pružanje informacija i pravno savetovanje tražilaca azila u Tutinu 13.10.2016.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, APC/CZA tim sastavljen od pravnika, psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno obilazi sve centre za azil gde pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila poreklom iz Avganistana, Sirije, Iraka i drugih zemalja.

APC/CZA zastupa tražioze azila u svim fazama azilnog postupka i pred svim državnim organima. Kroz psihološka i interkulturalna savetovanja, APC/CZA pruža tražiocima azila podršku u lakšem prilagođavanju novoj sredini.

Interkulturalna radionica o značaju kulturnog identiteta u Banji Koviljači

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga i prevodilaca u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom realizovao je 14. oktobra interkulturalnu radionicu u Centru za azil u Banji Koviljači koja se bavila tematikom kulturnog identiteta i koliko je on podložan promenama u novoj sredini.

Učesnici radionice, koji dolaze iz Sirije i Iraka, složili su se da je kulturni identitet veoma značajan i da je to nešto što nose sa sobom ma gde se nalazili. Sve ostalo je samo nadogradnja i dopuna koja im pomaže da budu bolji i kvalitetniji ljudi i da na što bolji način predstavljaju zemlje iz kojih dolaze.

Šta nas je iznenadilo u Srbiji - interkulturalno savetovanje Sjenica 12.10.2016.

Dolazeći iz Avganistana, Sirije i Iraka, tinejdžeri borave u centru za azil u Sjenici i svakodnevno stupaju u kontakt sa mladima iz Sjenice, nalazeći puno sličnosti ali i razlika u svakodnevnom životu. 

Upravo to je bila tema sesije interkulturalnog savetovanja u kojoj su mladi diskutovali o tome šta ih je iznenadilo i šta im se pak dopada u Srbiji. Većina utisaka odnosila se na fizičku bezbednost i na individualne slobode.

 Kroz radioničarski rad i diskusiju, mladi su imali priliku da čuju o svakodnevnom životu mladih u Srbiji, problemima tinejdžera u Srbiji kao i specifičnim komunikacijskim obrascima.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Sesije interkulturalnog i psihološkog savetovanja pedagoškinja i psihološkinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa izbeglicama, u okviru projekta organizuju u Sjenici, Tutinu, Krnjači, Bogovađi i Banji Koviljači.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Radionica sa ženama o značaju asertivnosti i samopouzdanja za održavanje reproduktivnog zdravlja

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u Centru za azil u Krnjači 07. oktobra organizovao radionicu na kojoj je gostovala savetnica za reporoduktivno zdravlje Doma zdravlja Palilula.

Tema kojom se radionica bavila bila je značaj asertivnosti i samopouzdanja za održavanje reproduktivnog zdravlja, kao i neverbalnom komunikacijom i na koji način reći „Ne" na socijalno prihvatljiv način i u različitim situacijama. Kako su učesnice radionice bile žene iz Avganistana i Irana koje zajedno sa svojim porodicama trenutno borave u Krnjači, tema je obrađena uz uvažavanje kulturoloških razlika i kroz diskusiju o tabuima u kulturama iz kojih dolaze i razlikama koje su primetile u odnosu na evropske zemlje.

Žene su bile otvorene za diskusiju i rado su delile svoja iskustva o položaju koje imaju žene i majke u Avganistanu i Iranu, načinu na koji komuniciraju sa članovima svoje porodice i okolinom i problemima sa kojima se susreću. Posebna pažnja bila je posvećena i samohranim majkama i položaju koje one imaju u društvu.

Učesnicama su deljeni lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu kao i informacije o azilnoj proceduri i centrima za azil. Napisani su jednostavnim jezikom i prevedeni na engleski, farsi i arapski.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Trening sa mladim aktivistima u Tutinu 29.09.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 29. septembra u Tutinu organizovao trening sa lokalnim aktivistima koji će učestvovati u programima pomoći izbeglicama u lokalnoj sredini ali i onima koji su direktno uključeni u pomoć u izbeglicama smeštenim u centru za azil.

Trening je bio organizovan zajedno sa Kancelarijom za mlade i Tutinskom inicijativom mladih. Na održanom treningu se razgovaralo o načinu rada sa izbeglicama, kao i o važnosti uvažavanja njihove kulture kao i kulturoloških razlika.

Trening je organizovan kako bi aktivirao lokalne mlade da da postanu aktivna podrška azilatima, radi razvijanja društvenih veština posebno obraćajući pažnju na razumevanje i poštovanje njihove trenutne situacije, individualnih kapaciteta azilanata i azilantkinja, njihovih kultura, religioznih i socijalnih pozadina. Moderatorke su bile APC/CZA psihološkinja i pedagoškinja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa tražiocima azila i drugim migrantima.

Sem treninga, APC/CZA tim je obezbedio praktične savete o problimima koji mogu nastati u praksi nakon treninga. Ovaj trening je deo projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

Radionica o kožnim oboljenjima centru za azil u Sjenici 30.10.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Sjenici 30. septembra u okviru kutka za majke i decu organizovao radionicu na kojoj je učestvovala kožna lekarka iz Doma zdravlja u Sjenici. Učesnice radionice bile su majke i deca poreklom iz Avganistana i Iračkog Kurdistana.

S obzirom na činjenicu da se radi o izbegličkoj populaciji koja na putu, a ni sada, ne živi u dobrim sanitarnim uslovima, govorilo se o rizicima kao i o prevenciji nastanka kožnih bolesti i infekcija. Imajući u vidu oskudne uslove u samom kampu i niske temperature u Sjenici, doktorka je davala i praktične savete kako se na niskoj temperature boriti protiv vašaka, peruti i načine na koji se u hladim uslovima mogu uništiti bakterije.

Učesnici radionice su dobili sredstva za održavanje higijene kao i liflet šampan u okviru projekta.

Izbeglicama sve teže u beogradskim parkovima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima i prevodiocima svakodnevno posećuje parkove oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, kao i objekte koji su u neposrednoj blizini, u kojima izbeglice borave.
APC/CZA pruža informacije izbeglicama i drugim migrantima o pravnoj regulativi, centrima za azil, zaštiti od zloupotrebe. APC/CZA tokom redovnih aktivnosti u parku promoviše  aplikaciju za mobilni telefon Asylum in Serbia i pomaze izbeglicama u nameri da dobiju potvrdu za centre za azil u polcijskim stanicama.

Primećen je veliki broj izbeglica u svim navedenim mestima koji u Beogradu borave u improvizovanim objektima, bez bazičnih uslova za higijenu kao što su toalet, kupatilo. Bez vode i struje, nezaštićeni od kiše, vetra i drugih nepovoljnih uslova, osećaju se zaglavljeno. Veliki broj njih iako je želeo, nije uspeo da izrazi azilnu nameru i ode u neki od centara za azil.

Izbeglice koje se nalaze u ovim područijima su veoma uznemirene i uplašene zbog situacije u kojoj su primorani da ostanu duži vremenski period u Srbiji a nemaju ni osnovnih uslova za život.

Šta čini jednu kuću domom, sesija interkulturalnog učenja u Krnjači 02.09.2016.

Simbolično, održavajući sesiju interkulturalnog savetovanja ispred centra za azil u Krnjači 02. septembra, povezujući to sa iskustvom odsustva smeštaja, doma i svojih bliskih osoba, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je sa mladim azilantima poreklom iz Avganistana i Pakistana govorio o osećaju pripadnosti i na šta tačno mislimo kada kažemo da su Srbi gostoljubiv narod.

Sesija je počela socijalnom linijom, odnosno pozicioniranjem u skladu sa dostupnim uslugama poput dokumenta, prisupa lekaru, svoje sobe koju mogu urediti kako žele, mogućnosti da odu na koncert, mogućnosti da planiraju svoje naredne dve godine i drugih tvrdnji, učesnici su naveli da iako nisu planirali da ostanu u Srbiji, trenutno tu vide svoj dom i trude se da se prilagode novonastaloj situaciji.

Diskutujući o individualnim percepcijama, neki Srbiju vide kao dom, osećaju se prihvaćeno i ugodno, trude se da nauče osnovne fraze srpkog jezika, maštaju o školi i socijalnom životu u Srbiji, dok drugi život u centru za azil ne vide kao dom jer ih ništa ne vezuje za to mesto - nemaju ličnu kartu, nemaju svoja primanja, ne odlučuju šta će jesti sutradan niti mogu da odu na mesta gde odlaze njihovi vršnjaci iz Beograda.

Mnogi od njih su boravili više dana u beogradskim pakovima i neformalnim naseljima, neki su prodavali tunjevinu na Zelenom vencu a potom na istom mestu kupili povrće za ručak od domaćih građana, neki svakodnevno putuju autobusom, gubili su se na beogradskim ulicama ali svi su naveli da ih je običan svet prihvatio, da razume zašto su u Srbiji, da se trude da im rukama i nogama objasne u kom pravcu treba da idu i da ih često pitaju kakav je život u njihovim zemljama.

Iako borave u oskudnim uslovima, često bez presvlake i uslova za održavanje higijene kako bi želeli, mladi azilanti navode da se osećaju prihvaćenim u Srbiji i da se moraju prilagoditi društvu u koje su došli. Za većinu gostoljubivost je značila da ih niko ne maltretira i imaju slobodu kretanja.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Azilni kutak u Manastiru Bogovađa 01.09.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije organizovao Azilni kutak u Manastiru Bogovađa. Azilni kutak kao koncept koji godinama razvija APC/CZA mesto je susreta lokalne i azilne populacije, razumevanja i uvažavanja različistosti i uspostavljanja interkulturalnog dijaloga.

Za grupu tražilaca azila poreklom iz Avganistana, tim APC/CZA je organizovao posetu i asistirao u prevodu prilikom predstavljanja istorije manastira, današnjeg života u manastiru, simbolike ikona u pravoslavnoj crkvi kao i sveća.

Iako dolaze iz različite kulture, umereni u svojoj veri, pokazali su radoznalost prema drugačijem i izveli zaključak kako su vrednosti svake vere slične i da one treba da nas spajaju a ne da interpretacija različitih vera vodi ratu i smrti velikog broja ljudi.

Na samom kraju susreta, mladi Avganistanci i tim APC/CZA su zapalili cveće, moleći se za mir svojih dragih. Ovo je bio prvi korak ka rušenju barijera i predrasuda prema kulturološkoj i verskoj različitosti.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Prva kriket utakmica između azilanata i domaćih profesionalaca

Prvu kriket utakmicu u kojoj su azilanti poreklom iz Avganistana i Pakistana u zajedničkom timu Azijski tigrovi, igrali protiv mladih Beograđana koji profesionalno treniraju kriket, organizovao je 31. avgusta Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa Kriket federacijom Srbije a uz podršku Vazduhoplovnog saveza Srbije.

U formi letnjih igara u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, mladi poreklom iz Avganistana, Pakistana i Srbije imali su priliku da se takmiče u svom omiljenom sportu.

Neki od azilanata koji žive u centru za azil u Krnjači godinama su pre no što su napustili svoje zemlje pasionirano trenirali kriket i u tome bili izuzetno uspešni. Tokom poslednjih meseci ili godinu dana, bežeći i pokušavajući da isplaniraju svoju rutu, oporave se nakon maltretiranja policije i krijumčarskih bandi tokom puta, stalno se boreći za život, potom suočvavajući se sa monotonijom života u centru za azil, nisu uspevali da se bave svojim omiljenim sportom. Od mnogih od njih čuli smo da im je kriket meč najveća želja.

Čuvši da neki mladi u Srbiji profesionalno treniraju kriket beskrajno ih je iznenadilo i sa velikim uzbuđenjem krenuli su na utakmicu.

Njihovi vršnjaci iz Beograda pozajmili su im opremu. Konačno su bili na svom terenu i pokazali se u najboljem svetlu a ne kao margina.

Vraćajući se u centar za azil, odbijali su da poveruju u realnost, zaneseni kriket atmosferom, Azijski tigrovi rekli su da im je ovo bio najlepši dan otkako su napustili svoje domove i porodice.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA konkurs za projektnog asistenta

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za mladim profesionalcima s koji bi se priključili postojećem timu na poziciji projektnog asistenta.

Ukoliko ste:

- Vredni, umete da se organizujete, entuzijasti, voljni da se stručno usavršavate
- Imate odlično znanje engleskog jezika
- Poznajete i imate iskustva u asistiranju ili upravljanju projektima
- Poznajete rad na računaru (MS Office korisnički nivo);

i zainteresovani da nam se priključite, molimo vas da pošaljete vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naslovom: „Konkurs za projektnog asistenta" do 12 septembra 2016. godine.

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs 
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji 
Twitter: twitter.com/APC_CZA 

Higijenska radionica sa majakama u centru za azil u Sjenici

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Sjenici 17. avgusta organizovao radionicu na kojoj je gostovala pedijatrica iz Doma zdravlja u Sjenici. Učesnice radionice bile su majke poreklom iz Avganistana i Iračkog Kurdistana.

U formi aktivne diskusije i razmene iskustava, obrađene teme bile su higijena na putu, pravovremeno prepoznavanje gripa, higijena za bebe tokom puta, život u kolektivnom centru i kako voditi računa o zdravlju dece, kako je neguju deca u Avganistanu i Iraku.

Učesnicama su deljeni lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu kao i informacije o azilnoj proceduri i centrima za azil. Napisani su jednostavnim jezikom i prevedeni na engleski, farsi i arapski.

Ovo je bila prva radionica u ovoj sredini u kojoj je učestvovao neko od lekara i bila je veoma korisna obema stranama - i u svrhu menjanja navika majki izbeglica kao i za bolje razumevanje položaja izbeglica i njihovih problema i izazova sa puta.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Letnje igre u Bogovađi

I decu i mlade je u prirodi u okolini Bogovađe iznenadilo opersko pevanje čime su počele letnje igre u kojima su učestvovali lokalci i izbeglice poreklom iz Avganistana, Sirije i drugih zemalja.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 15. avgusta u Bogovađi organizovao višečasovni program u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

Za decu je organizovana muzička radionica u okviru koje su učili pesme na izmišljenom jeziku, svirali instrumente, ilustrovali zvuk i drugu decu.

Odrasli su učestvovali u sesiji o različitom društvenom položaju, privilegijama koje imaju određeni slojevi i socijalnoj pravdi. Ovo je bila jedinstvena prilika za mlade iz lokalne sredine da čuju priče mladih aktivista za ljudska prava koji su se bežeći od progona zadržali u Srbiji.

Među učesnicma iz Srbije našli su se lokalni aktivisti, studenti Fakulteta političkih nauka koji su u APC/CZA radili redovnu praksu i volonteri.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA konkurs za pravnika

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA/ISTRAŽIVAČA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI I ISTRAŽIVANJE INFORMACIJA O ZEMLJI POREKLA

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik/politikolog;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 29. avgust 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Azilni kutak o vrednostima i životu u različitim kulturama sa maloletnicima bez pratnje

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) već godinama koristi koncept Azilnog kutka kao mesta susreta lokalne i azilne populacije. To je kontekst u kojem se stvaraju osnove za uspostavljanje interkulturalnog dijaloga.

U Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu je 10. avgusta organizovana diskusija u kojoj su učestvovali maloletnici bez pratnje poreklom iz Avganistana i Pakistana i volonteri APC/CZA koji su živeli u različitim kulturama a potiču iz Srbije ili trenutno žive u Srbiji. Tema sesije bile su vrednosti koje nosimo iz porodice kao i saveti i bitne osobe koje upoznajemo živeći u različitim kulturološkim kontekstima.

Šta smo naučili tokom života u Kanadi, Ugandi, Siriji, Pakistanu, Americi, Švedskoj, Srbiji, Francuskoj i Norveškoj, ko su osobe koje su nam bile uzori i kako se suočavamo sa izazovima života u novim kulturama su teme koje su povezale ove mlade ljude.

Maloletnim dečacima koji putuju sami iz Avganistana i Pakistana a trenutno žive u Srbiji predstavljena su pozitivna iskustva mladih koji žele da pomognu izbeglicama a i sami su se svojom voljom ili ne našli u situacijama kada je bilo teško uklopiti se u novu sredinu.

Jedan trinaestogodišnjak je ipak na kraju rekao - Išli ste na različita mesta - Sirija, Uganda, Pakistan - a niko ipak nije otišao u Avganistan.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

O različitim kulturama sa decom smeštenom u Bogovađi

Od nedavno su izbeglice ponovo smeštene u centru za azil u Bogovađi. U centru živi veliki broj porodica poreklom iz Avganistana, Iraka i Sirije.

Tokom redovne posete centru, APC/CZA je organizovao sesiju interkulturalnog savetovanja namenjenu deci tokom koje su se predstavili jedni drugima, učeći osnovne fraze i način pozdravljanja na srpskom jeziku a potom u malim grupama predstavili uspomene iz zemalja porekla koje bi zauvek nosili sa sobom bez obrzira gde žive.

Deca su veoma pozitivno reagovala, uključujući u grupne igre i crtanje i najmlađu braću i sestre. Ne znaju koliko će ostati u Srbiji niti da li će se ikada vratiti u Siriju, Avganistan i Irak ali sa naročitim ponosom su govorili o svom detinjstvu pre rata.

Sesija je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA u prihvatnim centrima u Adaševcima i Šidu

APC/CZA tim svakodnevno posećuje prihvatne centre u Adaševcima i Šidu. Većina migranata koju tu zatičemo je bezuspešno pokušala da pređe granicu sa Mađarskom, a neki od njih i sa Hrvatskom. Suočeni sa neuspesima i različitim oblicima maltretiranja i pritisaka, razmišljaju i o ostajanju u Srbiji.

Od našeg tima mogu da dobiju informacije o azilnoj proceduri, te o njihovim pravima i obavezama tokom boravka u Srbiji u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije.

Kod migranata najčešće nailazimo na zbunjenost zbog netačnih, nedoslednih, dvosmislenih informacija ili nedostatka istih, čime se pojačava neizvesnost, te i njihova zabrinutost. Iscrpljeni su putem koji je nosio sa sobom različite psihičke i fizičke napore. I kod muškaraca i kod žena srećemo snažne emocije tuge, razočarenja i besa. Deo njihovih snova je raspršen u zemlji porekla, a deo u suočavanju sa zatvorenim granicama.

Prepoznajući ove probleme, organizujemo individualna i grupna psihološka savetovanja kako bi se migranti što brže i uspešnije adaptirali na aktuelnu situaciju u kojoj su se našli.

Važno je da znaju da su mnoge njihove reakcije zapravo normalan način reagovanja na okolnosti u kojima se nalaze, a koje zahtevaju povećane kapacitete nošenja sa problemima.

Bazični osećaj sigurnosti je narušen kod mnogih – taj osećaj se vraća smeštanjem u prihvatni centar gde je migrantima obezbeđeno mesto za spavanje, hrana, voda. Njihov osećaj sigurnosti dalje jačamo kroz informisanje i emotivnu podršku.

Majkama sa malom decom tim APC/CZA deli liflete o zaštiti dece na putu, štampane u okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. 

Letnje igre sa decom u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu 05. avgusta su organizovane letnje igre u kojima su učestvovali maloletni migranti bez pratnje smešteni u delu za strance kao i deca iz prihvatilišta u okviru Zavoda.

Kroz niz igara sa ciljem upoznavanja, povezivanja učesnika i formiranja grupe deca su bila prinuđena da pronađu zajednički jezik komunicirajući na neveštom engleskom, rukama i nogama, kroz mimu i pokret i naravno uz pomoć prevodioca, studenara i volontera.

U organičenom vremenskom roku trebalo je da saznaju što više informacija o svom paru i to predstave ostalima, pronađu nekoga ko ume da kuva, ko ima pravo da odabere kakvu frizuru će imati, ko govori više od tri jezika, nekog ko je kul, kod učesnika je izazvalo puno smeha i iskrene radosti.

Tokom aktivnosti deca su pronalazila šta im jezajedničko i prevazilazila barijere koje su postojale.

U drugom delu radionice, učesnici su u parovima pravili zmajeve dobre nade na kojima su pisali poruke a potom ih u parovima puštali.

Više od 20 dece poreklom iz Srbije, Avganistana i Pakistana je učestvovalo u letnjim igrama uz asistenciju vaspitača, APC/CZA tima i studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka u Beogradu koji u APC/CZA rade redovnu praksu.

APC/CZA od početka azilnog sistema u Srbiji radi sa maloletnim tražiocima azila bez pratnje kroz pravne i psihološke pomoći o organizovanje kulturoloških, kreativnih, psiholoških i jezičkih radionica u ZVDO Beograd.

Radionica sa majkama o reporoduktivnom zdravlju

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 03. avgusta organizovao radionicu na kojoj je gostovala savetnica za reporoduktivno zdravlje Doma zdravlja Palilula. Učesnice radionice bile su majke poreklom iz Avganistana koje zajedno sa svojim porodicama žive u Krnjači.

Tema radionice bilo je reporoduktivno zdravlje žena, na koji način vodimo računa o sebi i kako se briga menjala tokom puta, kao i na koji način sa decom govoriti o zdravlju i polnim razlikama. Ova tema obrađena je uz uvažavanje kulturoloških razlika, kroz diskusiju o tabuima u različitim kulturama, načinima saznavanja o seksualnosti u zatvorenoj kulturi kao što je Avganistan. 

Majke su veoma iskreno govorile i o svojim strepnjama po dolasku u zemlju destinacije i drugačijim vrednostima u Zapadnoj kulturi. Iako je tema bila za mnoge veoma kontroverzna na početku radionice, ubrzo su se opustile i u toploj i sigurnoj atmosferi govorile o svom životu i položaju devojčica i žena u Avganistanu.

Učesnicama su deljeni lifleti štampani u okviru projekta. U njima se nalaze saveti namenjeni majkama na putu kao i informacije o azilnoj proceduri i centrima za azil. Napisani su jednostavnim jezikom i prevedeni na engleski, farsi i arapski.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Volonteri APC/CZA svakodnevno sa izbeglicama u parku

Tim volontera APC/CZA je zajedno sa prevodiocima svakodnevno u beogradskim parkovima u kojima borave izbeglice poreklom iz Avganistana, Iraka, Sirije, Pakistana, Šri Lanke. Naši volonteri pružaju informacije o azilnom sistemu u Srbiji, pravima i obavezama, vrstama zaštite, predstavljaju aplikaciju za mobilni Asylum in Serbia a porodicama dele i liflete zaštiti dece na putu.

Otkako je situacija na granici sa Mađarskom izuzetno teška i kako je većina ljudi koje srećemo u parku iskusila nasilje mađarske granične policije, vratili su se u beogradske parkove. Čujemo priče da se plaše ali i da neće odustati i da će naći način da dođu do svojih prodica. Nakon loših iskustava sa bugarskom policijom, plaše se da odu u stanicu i izraze azilnu nameru.

Među APC/CZA volonterima ima studenata domaćih i stranih fakulteta, zaposlenih, nezaposlenih koji žele da pomognu izbeglicama a pre svega im pruže prijateljsku podršku i informacije o boravku u Srbiji.

VIŠE FOTOGRAFIJA IZ PARKA POGLEDAJTE U GALERIJI FOTOGRAFIJA

Pozorišne letnje igre na Uvcu u Sjenici

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, 22. jula u dolini Uvca, nadomak Sjenice, organizovana je pozorišna radionica u kojoj su učestvovali mladi poreklom iz Pakistana, Sirije, Avganistana i Srbije. Radionica je realizovana uz podršku centra za azil u Sjenici i Kancelarije za mlade Sjenica.

Celodnevna radionica je organizovana u okviru letnjih igara kroz niz takmičarskih aktivnosti koje su vodile izgradnji grupe, potom vežbi baziranih na pozorišnoj improvizaciji i na kraju kraktkim pozorišnim performansima. Mladi su bili podeljeni u etnički mešovite grupe i bavili se problemom predrasuda prema strancima.

Bez obzira na jezik i godine, mladi su radili zajedno sa lokalnim aktivistima i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu koji u  APC/CZA rade redovnu praksu.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pravno savetovanje tražilaca azila u Sjenici i Tutinu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) pruža pravnu pomoć u svim centrima za azil u Srbiju i svakodnevno je na terenu sa izbeglicama.

U situacijama velikog priliva izbeglica koje vrlo često nemaju informacije o svom statusu, pravima i obavezama, APC/CZA pruža informacije o azilu, vidovima zaštite, šta je legalno a šta ne. U centrima za azil, APC/CZA pravnik u prisustvu prevodioca predstavlja azilnu proceduru i zastupa tražioce azila pred svim državnim organima.

                                                                                                              Centar za azil u Sjenici

                                                                                                                 Centar za azil u Tutinu

Psihološka pomoć maloletnicima bez pratnje u Zavodu za vaspitanje dece i omladine

Sa maloletnim migrantima bez pratnje smeštenim u ZVDO u Beogradu redovno se organizuju individualna i grupna psihološka savetovanja kako bi se što brže i uspešnije adaptirali na situaciju u kojoj se nalaze, rešili aktuelne probleme, izašli na kraj sa teškim i traumatskim iskustvom, ali i kako bi se nastavio njihov normalan psihološki razvoj koji je često narušen celokupnim iskustvom izbeglištva.

Tokom grupnog psihološkog savetovanja često se koriste terapijsko-edukativne tehnike koje imaju za cilj da na kreativan i deci osnovnoškolskog uzrasta primeren način približe određenu temu i podstaknu ih da aktivno o njoj razmišljaju. Jedna od tih tehnika je „Na putu do cilja", gde su deca imala zadatak da zajedno sa psihologom APC/CZA naprave društvenu igru sa različitim zadacima koju su potom i odigrali. Na ovaj način deca su imala priliku da demonstriraju svoje znanje srpskog i engleskog jezika, da pokažu svoje motorne sposobnosti ali i da poboljšaju socijalne veštine i veštine rešavanja problema i time razviju veći stepen samopouzdanja i tolerancije u komunikaciji sa drugima.

Đurović: Situacija teška, ali moramo pokazati humanost

BEOGRAD, 16. juli – Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas da je situacija u vezi sa migrantima veoma teška i da Srbija ne može da bude prepuštena sebi, ali i istakao da niko ne može biti sprečen da uđe u našu zemlju, ukoliko zeli da zatraži azil.

Navodeći da još nije objavljen detaljan režim postupanja vojske i policije, Đurović je naglasio da je situacija teška, te da bi možda trebalo tragati za većom pažnjom u evropskoj javnosti, jačim spoljnopolitičkim manevrima i insistirati da se ljudima omogući da zatraže azil u zemljama EU.


On je za Tanjug rekao da je Srbija, po ustavu i zakonu, obavezna da dozvoli ulazak u zemlju svakoj osobi koja se plaši za svoj život u zemlji porekla, čak i ako ulazi nelegalno.

"Ne možemo nekoga da sprečimo da uđe u Srbiju, ako hoće da traži azil i to vojska i policija moraju da dopuste. Moramo se ponašati humano", rekao je Đurović, povodom najavljenih mera vlade za rešavanje migrantske krize.
On je istakao da je obaveza Srbije da omogući svakome ko uđe da zatraži azil, da u fer postupku donese pravičnu i brzu odluku, te da poreklo osobe ne sme unapred da prejudicira odluku.

Navodeći da je ponašanje komšija Srbije prema migrantima nehumano, Đurović je rekao da ne smemo da budemo nova Mađarska ili Bugarska.

"To je protivno našim propisima i tu ne sme da bude izgovora", rekao je Đurović.

"Izražavam sumnju u to da je moguće na ovaj način zaustaviti interkontinentalnu migraciju, to nikome nije uspelo", rekao je Đurović.
Đurović je naglasio da je situacija izuzetno teška i da Srbija ne može da bude zemlja koja je prepuštena sama sebi u centru Evrope.
Istakao je i da je sada potrebno obezbediti da se azilne procedure sprovode brzo, budući da će svi oni kojima bude zaustavljen prolaz kroz Srbiju verovatno tražiti azil.

"To će zahtevati niz tehničkih, ljudskih i drugih resursa", naveo je Đurović.

Savetovanje izbeglica u novom APC/CZA prostoru

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) radi i u novim prostorijama nadomak parkova u kojima dane provode izbeglice poreklom iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Iraka i drugih zemalja.

U novom prostoru APC/CZA realizuje pravno savetovanje kao i različite aktivnosti iz domena psihosocijalne podrške. Timovi volontera i prevodilaca svakodnevno razgovaraju sa izbeglicama u parkovima, pružaju informacije o azilnoj proceduri i pravima izbeglica i migranata u Srbiji. Oni prepoznaju osetljive grupe koje potom savetuje stručni tim APC/CZA.

Više fotografija pogledajte u galeriji.

Interkulturalno savetovanje o životu u Avganistanu i evropskoj kulturi

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u centru za azil u Krnjači je 12. jula organizovana sesija interkulturalnog savetovanja u kojoj su učestvovali tražioci azila poreklom iz Avganistana i studenti praktikanti u APC/CZA.

Učesnici su diskutovali o životu u Avganistanu, razlikama, opravdanim i neopravdanim strahovima u vezi sa procesom integracije. Tokom radionice, učesnicima su predstavljane tvrdnje koje se odnose na život u Avganistanu, položaj žena i rodne razlike, život mladih, avganistansku kuhinju, ples, a oni su se pozicionirali u kojoj meri se slažu sa tvrdnjom.

O svom iskustvu sa avganistanskom kulturom govorili su i studenti socijalnog rada i migracija koji su tokom prakse uključeni u terenske aktivnosti APC/CZA.

Sesije interkulturalnog i psihološkog savetovanja se realizuju u svim centrima za azil u Srbiji.

Više fotografija sa radionice pogledajte u galeriji.

Pravno savetovanje tražilaca azila u centrima za azil u Sjenici i Tutinu

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno pružaju pravnu pomoć tražiocima azila u svim azilnim centrima u zemlji, između ostalog i licima smeštenim u centrima za azil u Sjenici i Tutinu.

Tražioci azila poreklom iz Iraka, koji već pet meseci borave u Centru za azil u Sjenici, su saslušani od strane ovlašćenog službenika Kancelarije za azil po njihovom zahtevu za azil u Republici Srbiji i trenutno čekaju konačnu odluku. Često tražioci azila iz Iraka traže azil zbog straha od progona od strane Islamske države, ili zbog staha od progona zbog svoje nacionalnosti/etničke pripadnosti s obzirom da su neki kao Kurdi bili direktne mete pripadnika Islamske države.


Dvojica tražilaca azila, koji su smešteni u Centru za azil u Tutinu, su podneli zahtev za azil u Republici Srbiji, kao apatridi, odnosno lica bez državljanstva. Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su navedenim tražiocima azila tokom prethodnih meseci pružili pravnu pomoć u azilnom postupku ali i pokušavajući da utvrde sve potrebne informacije i poreklo i poslednje prebivalište tražilaca azila.

Talasanje - Izbeglički hod po balkanskom trnju

Da li je samo na papiru zatvorena migrantska ruta preko Srbije? Šta se dešava sa migrantima na granici sa Mađarskom? Zašto Evropska unija toleriše poteze Budimpešte i ostavlja Beograd na cedilu? Da li nam polazi za rukom da migranti po dobrom pamte Srbiju, njene institucije, civilno društvo i građane?

Azilni kutak u Sjenici 08.07.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Sjenici 08. jula organizovao zajedničku radionicu na kojoj su tražioci azila poreklom iz Sirije, Iraka, Kurdistana i Avganistana i mladi iz lokalne sredine imali priliku da se upoznaju, razmene iskustva, čuju i nauče nešto novo o drugim kulturama. Pitali su jedni druge šta vole, u čemu su dobri, kakvu muziku slušaju, da li uživaju u sportu.

Zapitkivali su kada nešto ne razumeju i smejali se kada neko napravi lapsus. Na kraju radionice jedni drugima su predstavili svoje tradicionalne plesove – kolo, dabku (sirijsko-irački) i govend (kurdski). Muzika i ples su, kao i uvek, dodatno razveselili i približili ljude koji se toliko razlikuju po tradiciji, kulturi, jeziku, a vrlo malo po potrebama, interesovanjima i željama. Razmenili su kontakte i poručili jedni drugima: „Vidimo se sutra".

Radionica o mladima iz različitih kultura realizovana je kao azilni kutak okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Više fotografija pogledajte u galeriji.

Pravnici APC/CZA pružaju pravnu pomoć tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno posećuju Centar za azil u Krnjači, gde u okviru svojih redovnih aktivnosti pružaju informacije i pravnu pomoć tražiocima azila. Na ovaj način se tražioci azila upoznaju sa azilnim postupkom u Republici Srbiji i dobijaju neophodne informacije o njihovim pravima i obavezama tokom azilnog postupka.


Pravnici APC/CZA takođe zastupaju tražioce azila pred nadležnom Kancelarijom za azil prilikom podnošenja zahteva za azil i saslušanja, koji se svake nedelje održavaju u prostorijama Centra za azil u Krnjači, ali zastupaju tražioce azila i u svim drugim postupcima pred sudovima i organima RepublikeSrbije.

Više fotografija sa pravnih savetovanja možete pogledati ovde.

Psihološki rad sa decom u Preševu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je prilikom redovne posete Prihvatnom centru u Preševu zajedno sa svojim lokalnim timom organizovao psihološku radionicu sa decom migrnatima kako bi im pomogao da lakše podnesu neizvesnost koju nosi migracija i omogućio da na sat vremena ponovo budu samo deca umesto da brinu o tome da li će sutradan spavati na zemlji ili u krevetu, šta im se desilo sa ocem koji je ostao u Avganistanu i da li će opet oni morati da nahrane i uspavaju najmlađu sestru jer je mama preumorna da bi odreagovala na plač gladne bebe.

Sve ove, a i mnoge druge brige, zamenilo je takmičenje u tome ko ume bolje da se predstavi na engleskom jeziku, ko voli da jede sladoled a ko da igra fudbal, koje su ocene imali u školi i šta ko zna najbolje da radi. Na taj način, deca su mogla malo da se odmore a i da se podsete da poseduju kvalitete, veštine i znanja, i da nisu samo „tamo neka deca migranti".

Radionica je realizovana u okviru projekta Unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana koji je podržao Fond za otvoreno društvo.

Psihološka podrška u Krnjači

U centar za azil u Krnjači ljudi svakodnevno dolaze i odlaze. Neki od njih žure ka Evropi ostajući svega jednu-dve noći, neki se zadrže nekoliko dana kako bi se nekako oporavili i sačekali prijatelje i članove porodice pa zajedno nastavili dalje, dok drugi razmišljaju ili su već odlučili da pokušaju da izgrade svoj život u Srbiji. Sa sobom su doneli iskustvo rata, skrivanja, razdvajanja od porodice ali i smrti bliskih osoba.

Njihove priče su različite ali osećaj gubitka isti. U prevazilaženju svog tog teškog iskustva ali i svakodevnih problema i nedoumica sa kojima se susreću pomažu im psiholozi APC/CZA kroz individualna i grupna psihološka savetovanja. Tražioci azila su tada, neki i po prvi put, u prilici da u sigurnoj, toploj i neosuđujućoj atmosferi podele svoje muke i da se rasterete svojih briga, ali i da potraže savet i dobiju emotivnu podršku. Među njima su i roditelji koji su suočeni sa izazovima odgajanja dece u izbeglištvu i sa jedne strane pritiscima da im se posvete na najbolji mogući način a sa druge strane nedostatkom kapaciteta da izađu nakraj sa sopstvenim emotivnim problemima.

Psiholozi APC/CZA u takvim slučajevima pružaju podršku roditeljima ali i daju savete kako da razgovaraju sa svojom decom i pomognu im da se lakše adaptiraju na situaciju u kojoj se nalaze.

Individualna i grupna psihološka savetovanja realizuju se u svim centrima za azil u Srbiji u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Učenje srpskog alfabeta sa najmlađima u Krnjači

Tokom redovne posete Centru za azil u Krnjači 13. jula 2016. godine, u okviru projekta Enhanced Legal and Psychosocial Protection of Asylum Seekers and Refugees in Serbia koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije, APC/CZA je organizovao sesiju interkulturalnog savetovanja namenjenu deci tokom koje su se predstavili jedni drugima, učeći osnovne fraze i načine pozdravljanja na srpskom jeziku, ali i vežbali koordinaciju i motoriku ruku ispisujući slova srpskog alfabeta.

Deca su veoma pozitivno reagovala i pored učenja srpskih slova i pozdrava želela su da predstave i slova persijkog i arapskog alfabeta, dok su oni mlađi umesto slova crtali različite oblike i šare koje su im bile zanimljive.

Gostovanje pedijatra na dečijoj radionici u centru za azil u Krnjači 15.06.2016.

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u centru za azil u Krnjači 15. juna realizovao zdravstveno-higijensku radionicu u kojoj su učestvovala deca tražioci azila i njihovi roditelji, a koji su poreklom iz Sirije i Avganistana.


Radionicu je vodila pedagoškinja APC/CZA a gost je bila pedijatar koja je sa decom i roditeljima razgovarala o najčešćim zdravstvenim problemima sa kojima se suočavaju tokom dugog i rizičnog puta na kojem se nalaze, kako da prepoznaju simptome određenih bolesti i šta da rade u slučajevima kada primete da imaju neki od tih simptoma, kako da saniraju povrede i kako da vode računa o higijeni kada za to postoje adekvatni uslovi. Pedijatar je pregledao svu decu i dao korisne savete majkama o njihovoj brizi.

Fotografije sa radionice možete da pogledate ovde.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji je pomogla adaptaciju prostorije za majke, decu i bebe u centru za azil u Krnjači gde APC/CZA svakodnevno realizuje aktivnosti pravne i psihosocijalne pomoći. Pedijatar redovno asistira u savetovanjima majki i dece izbeglica.

Pravno savetovanje u centru za azil u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od početka azilnog sistema pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila u svim centrima za azil u Srbiji kao i pograničnim područjima i prihvatnim centrima.

Povećan broj izbeglica koje nakon zatvaranja rute, uz pomoć krijumčara ulaze u Srbiju, uglavnom spavaju u centru za azil u Krnjači gde se većina veoma kratko zadržava.

Tim APC/CZA je svakodnevno u kampu radi sa izbeglicama, pruža informacije o azilu i zastupa tražioce azila u svim fazama azilnog postupka. 

Veliki broj izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana je zabrinut šta će se dešavati sa njima, bili su maltretirani tokom puta, više puta prevareni. Sa decom koja mesece provode na putu, u nehigijenskim uslovima, bez pravne i psihološke pomoći, velike porodice spadaju u posebno osetljive grupe. 

Konkurs za pravnika-Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI


I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Kako deca pomažu deci tokom izbeglištva

Sa decom smeštenom u centru za azil u Krnjači organizovana je sesija u kojoj su govorili o uspostavljanju poverenja sa novim ljudima, kako prepoznaju dobre ljude na putu iako dolaze iz različitih zemalja; kao i kako se deca združuju i  podržavaju iako kada dolaze iz različitih kultura.

Sa decom su rađene i vežbe koje vode grupnom povezivanju i produbljivanjem kontakata među učesnicima. I sama deca prepoznaju kulturološku osnovu koja utiče na to kako komuniciraju sa vršnjacima, sa novim ljudima koje sreću na putu kao i na koji način ima je lako ili teško da se uklope u novu sredinu.

Sesija interkulturalnog savetovanja je 07. juna realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Interkulturalna i psihološka savetovanja APC/CZA realizuje u svim centrima za azil u Srbiji.

VIŠE FOTOGRAFIJA SA RADIONICE POGLEDAJTE U GALERIJI.

Deca koja su pet godina živela u ratu pišu deci iz Srbije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom izbeglicama i redovno radi u centrima za azil i prihvatim centrima kako kroz individualna tako i grupna savetovanja i radionice.

U centru za azil u Krnjači 01. juna razgovaramo sa decom koja su živela u ratnim zonama i tamo proverla pet godina, odvojena od škole i vršnjaka. Pitamo ih ko su im uzori i čemu se nadaju. Stariji članovi brojne porodice koja dolazi iz Deir ez-zora kažu da se sećaju lepog perioda i da znaju dobro čemu se nadaju ali da se jako plaše za one koji su tek pošli u školu kada je počeo rat. U regiji koja je dugo pod okupacijom Islamske države, često su deca neuhranjena, zapuštena i roditelji se jedva bore za goli život. 

Jedan od braće je otišao u Nemačku pre zatvaranja rute, za oko desetak dana je od Deir ez-zora stigao do Nemačke. Ostatak je krenuo i našao se u Idomeniju u vreme zatvaranja rute, potom su bili kidnapovani i, pred grupom dece uzrasta između 12 i 18, krijumčari su ubili migrante iz Pakistana.

Nadaju se novim vršnjacima i sredini koja će ih prihvatiti baš takvim kakvi jesu. Svesni da njihovi vršnjaci u Srbiji ne znaju kakav je život dece koja su bila godinama pod opsadom, uzimaju da pišu pisma. Po svom kalendarskom uzrastu su deca a u pismima koriste termine kao što su dostojanstvo jedne nacije, prigušene emocije, nedostatak uslova da deca tuguju za poginulim roditeljima, pogrešno tumačenje islama i regrutovanje terorista, odsustvo zdravih uzora kao i večito izgnanstvo.

Svi se raduju da upoznaju vršnjake i pitaju kako žive deca u Srbiji. Kažu da su im ljudi u Srbiji pomogli, da se ovde osećaju bezbedno ali i da razumeju vršnjake koji bi ih gledali sa čuđenjem kad se budu sreli - kako li  izgledaju deca koja su videla bombe i izgubila priliku da se igraju i druže.

Sesija interkulturalnog savetovanja je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije. Interkulturalna i psihološka savetovanja APC/CZA realizuje u svim centrima za azil u Srbiji.

Kulturološka radionica sa izbeglicama u Šidu 31.05.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Jačanje pravne i psihosocijalne zaštite tražilaca azila i izbeglica u Srbiji" koji podržava Ambasada Kraljevine Holandije realizovao kulturološku radionicu 31. maja u prihvatnom centru u Šidu. Učesnici radionice su bile izbeglice poreklom iz Sirije, Maroka, Avganistana i Iraka koje su se u našoj zemlji našle u vreme zatvaranja Balkanske rute.

Iako se svi nadaju da će im biti dozvoljeno da nastave put i odu kod porodica koje su često već u nekoj od zemalja Evropske Unije, svi oni već nekoliko meseci borave u Šidu. Naš psiholog svakodnevno radi sa njima i pokušava da im olakša boravak. Kažu da samostalno odlaze u prodavnicu, kafić, šetaju, izlaze u grad.

Tema radionice je bio upravo odnos izbeglice - lokalci, viđen iz ugla izbeglica. Okosnica diskusije bilo je pitanje reagujemo li drugačije prema strancima koji dođu kao turisti u našu zemlju i prema onima koje je nevolja naterala da ovde borave. Izbeglice veoma često misle da su razlozi za njihovo napuštanje domova, problemi sa puta dobro poznati domaćim građanima. Lokalcima pak često nije jasno ni ko su ljudi koji odjednom žive u njihovom gradu, zašto su tu i koliko će ostati.

U nastavku dana, APC/CZA je zajedno sa učesnicima posetio Galeriju "Save Šumanovića" kada im je predstavljena i životna priča našeg poznatog slikara. Za sve njih ovo je bila prva poseta nekoj ustanovi a za mnoge i prva poseta muzeju uopšte.

Kako i sami kažu, prijaju im dani kad se ne osećaju izolovano, kao ovaj današnji. Pokušavaju da nauče osnovne fraze srpskog jezika.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA poseta izbeglicama u okolini Subotice 25.05.2016.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila redovno posećuje izbeglice u okolini Subotice. Tim pravnika, psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno odlazi u delove u kojima se okupljaju izbeglice pokušavajući da pređu u Mađarsku kako bi kasnije stigli do zemalja destinacije - Nemačke, Francuske, Italije, Belgije.

Izbeglice koje na zvaničnim graničnim prelazima - Horgošu i Kelebiji čekaju kako bi ušli u Mađarsku borave u nehigijenskim uslovima, bez uslova za održavanje higijene, toaleta, osuđeni na vremenske uslove. 

Nedaleko od graničnog prelaza Kelebija, oko 150 izbeglica čeka svoje ime na listi primljenih u Mađarsku. Puno je porodca sa veoma malom decom a naš tim je naišao na porodicu sa jednoipomesečnom bebom, rođenom u istim uslovima u Idomeniju.

Na terenu srećemo sve više onih koji su pokušali ilegalno da uđu u Mađarsku a potom bili pretučeni a onda su se sami vratili u Beograd.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Predstavljanje iskustava i izazova migratorne krize studentima iz Holandije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Arhitektonski fakultet u Beogradu ugostili su 24. maja 35 studenata antropologije sa Univerziteta u Amsterdamu. APC/CZA je predstavio svoj rad, dosadašnja iskustva u radu sa tražiocima azila i drugim migrantima. Predstavljena su iskustva iz parkova i područjia oko granica tokom migratorne krize.

Profesorka Danijela Milovanović-Rodić je predstavila specifičan pristup arhitekturi i radove studenata koji su u okviru predmeta Urbanisti i građanske inicijative za održivi razvoj i godišnju temu "Re_akcija na izbeglicku krizu: studenti Arhitektonskog fakulteta za izbeglice".

Ostatak dana su studenti proveli u parkovima oko Ekonomskog fakulteta i glavne Autobuske stanice, deleći humanitarnu pomoć zajedno sa timom APC/CZA, prikupljajući priče izbeglica i igrajući fudbal sa njima. Kao poklon su im doneli tradicionalne vafl dezert.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Završna konferencija u Beogradu

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan "Razmena znanja i iskustava u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Visegrad Fonda i Ministrarstva spoljnih poslova Koreje koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava 23. maja 2016. godine održana je završna konferencija u Beogradu.

Na konferenciju su predstavnici organizacija uključenih u projekat razmenili najnovije informacije i dešavanja u njihovim zemljama, naveli izmene u politikama njihovih zemlja prema pitanjima izbeglica i azilanata u prethodnom periodu. Takodje razgovaralo se o neophodnoj daljoj saradnji na pitanjima azila i migracija jer kako se i pokazalo tokom sprodjenja samog projekta ovo pitanje je regionalnog i međunarodnog karaktera i pravi način za adresiranje ovog problema je zajednička saradnja i razmena iskustava i najboljih praksi.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Kroz beogradske parkove u okolini autobuske i železničke stanice svakodnevno prolazi oko 200 ljudi. Neki od njih se ne zadržavaju duže od jednog dana, dok većina boravi oko 2-3 dana ili više. Najviše ljudi i dalje dolazi iz Avganistana i Pakistana, zatim iz Sirije, Iraka, Irana, Alžira, Maroka i ostalih zemalja. Jezici koje govore su različiti, ali sve njih povezuje zajednička muka situacije u kojoj su se zbog različitih životnih okolnosti našli.

Opširnije: Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Radionice sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sastavljen od psihologa, pedagoga i prevodilaca redovno realizuje psihosocijalne aktivnosti sa maloletnicima bez pratnje koji su smešteni u Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd (ZVDO), a u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.

Radionice koje se realizuju često su i kreativnog karaktera čime se omogućava da kroz upotrebu različitih umetničkih tehnika - crtanje, vajanje, kolaž, deca pričaju različite priče o svojoj kulturi i običajima, kao i stvarima koje za njih imaju lični smisao i značenje.

Opširnije: Radionice sa maloletnicima bez pratnje u ZVDO

Rad sa tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

APC/CZA tim svakodnevno realizuje svoje aktivnosti sa migrantima i tražiocima azila smeštenim u Centru za azil u Krnjači i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji. Za one koji se odluče da uđu u azilnu proceduru, pravnici APC/CZA ih detaljno uvode u nju i prate tokom čitavog njenog trajanja.


Pored pravne pomoći, APC/CZA psiholozi i pedagozi realizuju individualna i grupna savetovanja i različite vrste radionica koje im pomažu u adaptaciji na novu sredinu. Uz pravnu i psihosocijalnu pomoć, APC/CZA tim redovno donosi i humanitarnu pomoć u vidu odeće i sredstava za higijenu koju deli svima kojima je to neophodno.

Više fotografija možete pogledati ovde.

Svakodnevan rad APC/CZA u Prihvatnom centru u Preševu

U Prihvatnom centru u Preševu trenutno boravi oko 70 ljudi. Iako su većina njih samci koji dolaze iz Sirije, Avganistana, Pakistana, značajan je i broj porodica sa malom decom čiji broj iz dana u dan sve više raste. Svakoga dana u Centar dođe i oko 30 novih ljudi, koji se u proseku zadržavaju oko dan-dva, tek da se odmore, nahrane i odspavaju nakon iscrpljujućeg puta koji su prošli, posle čega nastavljaju svoj put ka Beogradu i dalje ka mađarskoj granici. Problemi sa kojima se susreću, a koje dele sa timom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) na licu mesta, su veliki. Oni koji duže borave u Centru su umorni od čekanja i na ivici živaca zbog neproverenih, netačnih i oprečnih informacija koje dobijaju i nedostatka materijalnih sredstava da nastave dalje svoj put, dok su novi ljudi koji pristižu sve češće žrtve pljački i psihičkog i fizičkog maltretiranja od strane krijumčara i drugih kriminalnih grupa sa kojima se susreću na putu do Srbije.

APC/CZA tim svakodnevno radi uz pomoć Ambasade Kraljevine Holandije sa migrantima u Preševu i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji.

Opširnije: Svakodnevan rad APC/CZA u Prihvatnom centru u Preševu

Psihološka pomoć u Adaševcima i Šidu

Nakon zatvaranja granica sa Hrvatskom u Srbiji je u pograničnim prihvatnim centrima ostao veliki broj ljudi iz Sirije, Iraka, Avganistana, Pakistana, Maroka i Alžira koji je morao da se suoči sa činjenicom da ne mogu da nastave dalje ka svojim destinacijama. Danas je taj broj daleko manji, ali osećaj osujećenosti je isti, a novi problemi koji se samo nižu povećavaju njihovu zabrinutost i pritisak da nešto mora da se uradi po tom pitanju.

Opširnije: Psihološka pomoć u Adaševcima i Šidu

Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Tim APC/CZA je 13. maja posetio migrante u Tranzitnom centru u Preševu. Mali broj njih, poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka u centru se nalazi od sredine februara kada su tu dovezeni iz Šida.

Opširnije: Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Poseta izbeglicama u okolini Subotice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je migrante u Subotici 12.maja. Zajedno sa Istočno-evropskom misijom, APC/CZA je obišao deo nedaleko od Kelebije kao i Autobusku stanicu gde se ponovo okupljaju izbeglice u nadi da će uspeti da odu u zemlje Evropske Unije.

Opširnije: Poseta izbeglicama u okolini Subotice

Interkulturalno savetovanje u centru za azil u Sjenici 10.05.2016.

U okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansiraju Evropska unija i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Republike Srbije, u centru za azil u Sjenici organizovana se sesija interkulturalno savetovanja u kojoj su učestvovali tražioci azila poreklom iz Avganistana i Iraka.

Opširnije: Interkulturalno savetovanje u centru za azil u Sjenici 10.05.2016.