POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi

IZVOR: Novosti 26.09.2014.

U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine azil zatražilo skoro 7.000 lica, a državni organi nemaju potpune podakte o njihovom kretanju i broju koji neprestano raste, rečeno je na današnjem skupu u Beogradu.

Na konferenciji "Sistem azila i migracije:dve priče" naglašeno je da se oko 10.000 do 15.000 ljudi slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole.

Srbija neće rešiti problem migranata ukoliko regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ne dobije na dinamici i ako sprovođenje politika koje se tiču te oblasti nije koordinisano, saglasni su učesnici skupa.

Rečeno je i da će na putu ka punopravnom članstvu u EU, posebno kada se otvori poglavlje 24, biti značajno suproststavljanje neregularnim migracijama.

Državni sekratar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Aleksandar Nikolić izneo je podatke koji govore o porastu broja tražilaca azila istakavši da je u toku 2008. godine broj izdatih potvrda o izraženoj nameri da se traži azil u Srbiji bio 77, u 2009. godini 275, u narednoj 520, u 2011. godini 3.134, pre dve godine 2.723, a u prošloj 5.065.

rsz novosti sobe
Za prvih osam meseci ove godine azil je zatražilo 6.974 lica, dodao je Nikolić i podvukao da veliki broj onih koji traže azil u Srbiji zapravo nemaju ozbiljnu nameru i da ostanu u zemlji.

Prema njegovim rečima, građanski rat u Siriji primorao je tri miliona izbeglica da pokušaju da stvore sebi bolje uslove za život ne obazirući se na opasnosti koje ih očekuju na putu ka zemljama EU, što otvara mogućnost za nova krijumčarenja ljudi vodenim putevima, korišćenjem tuđih putnih isprava, falsifikovanjem viza...

"Procena je da će značajan deo populacije neregularnih migranata iz afričkih i azijskih zemalja, ugroženih pogoršanjem ekonomske i bezbednosne situacije, biti mladi, koji će se kretati bez pratnje roditelja ili staratelja čime se povećava opasnost od trgovine tom kategorijom ljudi zbog radnog i seksualnog iskorišćavanja", dodao je Nikolić.

Kada je reč o državljanima Srbije koji zloupotrebljavaju bezvizni režim, MUP je od januara do avgusta podneo 11 krivičnih prijava protiv 14 lica za izvršeno krivično delo omoguhcavanje zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi, rekao je Nikolić.

Izvršna direktorka Fondacije za otvoreno društvo Srbije Jadranka Jelinčić upozorila je da se migracija i trgovina ljudima tiče i Srbije, koja je do sada bila tranzitna zemlja, a sada njeni građani postaju predmet trgovine.
Ona je posebno ukazala na nov trend odvođenja građana Srbije na radu u insotranstvo, na primer u Rusiju, Urugvaj i druge zemlje, uglavnom na prevaru. 
"Ti ljudi zaslužuju ozbiljnu zaštitu svoje države", rekla je Jelinčić, a zamenik zaštitnika građana Miloš Janković dodao da nije najveći problem smeštaj azilanata, već to što država nema jasno definisanu migracionu politiku.

"Oko 10.000 do 15.000 ljudi se slobodno kreće Srbijom, od juga ka severu, bez kontrole, a imajući u vidu dešavanja u svetu i zemlje iz kojih uglavnom dolaze, pojačana je opasnost od terorizma i ebole", rekao je Janković.

Prema njegovim rečima, organizovani lekarski pregled azilanata ne postoji i samo mali broj tih ljudi je pregledan kada je ušao u zemlju.

Ambasador Norveške, uz čiju podršku je i održana konferencija Ragnar Kamsvag rekao je da je važno da postoje dobre politike upravljanja migracijama, jer je to zajednički problem svih zemalja, a ne samo Srbije, koja je na migracionom putu ljudi iz Pakistana, Somalije, Iraka i to preko Turske, Bugarske, Grčke...

"Sve je više ilegalnih migranata i zato se politike u ovim državama moraju menjati. U Srbiji danas ima pet centara za azilante, neki su privremeni, ali se nadam da će ukupan broj uskoro biti povećan", rekao je ambasador.

On je rekao da postojeći zakon koji regulište tu oblast predviđa postojanje kancelarije, a da za sada postoji samo odeljenje u okviru MUP, da će morati da se uskladi zakonska regulativa sa evropskom, ali da je ipak, došlo do određenih pomaka.

"Pregovori o poglavlju 24 će biti važni i shvatite to kao priliku za razvoj, Srbija mora da odgovori na problem migracije sa svoje teritorije, jer je i dalje veliki borj onih koji odlaze u druge zemlje i traže azil", zaključio je ambasador Kamsvag.

Vi ste ovde: Vesti U Srbiji 15.000 imigranata, azil zatražilo 7.000 ljudi