POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Snaga volonterizma

IZVOR: NORVEŠKA AMBASADA U BEOGRADU  16.09.2015.

Primalac naše donacije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), uložio je značajne napore kako bi pomogao izbeglicama u Srbiji i usput širio volonterski duh.

Svakog dana, u beogradskim parkovima se može videti grupa od 10-15 ljudi kako deli sredstva za higijenu, kabanice, ćebad i druge stvari izbeglicama.

Tim koji uključuje psihologa, lekara, pedagoga, prevodioce i brojne volontere prepoznatljiv je po majcama sa logom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Za hiljade izbeglica u Srbiji, logo APC/CZA sa pruženom rukom je postao simbol nade i podrške u njihovoj potrazi za boljim životom.

apc park

APC/CZA, čije se sedište nalazi u Beogradu, ima mobilne timove koji putuju po celoj zemlji i pružaju pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila i licima koja su dobila zaštitu Republike Srbije. Međutim, njihov mandat ne obuhvata pružanje humanitarne pomoći.

Kao humanitarna organizacija nismo mogli da sedimo skrštenih ruku u našoj kancelariji i da gledamo sve izbegličku krizu, tako da smo pozvali neke kompanije da doniraju stvari i uputili smo poziv volonterima, kaže Radoš Đurović, direktor APC/CZA. Ubrzo nakon toga, različite kompanije su počele da upućuju podršku, od kojih su većina anonimni donatori, a i veliki broj volontera je osećao potrebu da se pridruži i pomogne.

apc park 3

APC/CZA trenutno ima oko 70 volontera različitih profila – od penzionera i studenata do zaposlenih ljudi, lekara, advokata. Novi volonteri se prijavljuju svakodnevno. Za sada se čini da su svi dobro organizovani.

Tužno je što ne možemo svima da pomognemo, ali šetamo okolo da vidimo kome šta treba. Usput dobijamo i priliku da porazgovaramo sa ljudima i vidimo kako se osećaju i da li im je potrebno još nešto, kaže Jovana Vinčić iz APC/CZA.

Jednom su pomogli ženi u parku da se porodi. Pre neki dan uspeli su da smeste u izbeglički kamp četrnaestogodišnjeg dečaka koji je došao sam, zatim da obezbede da on stupi u kontakt sa roditeljima i upiše se u školu. Uloga tima je posebno važna kod ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme ili povrede, a plaše se da odu u bolnicu kao ilegalni građani.

Za Radoša, vrlo je dirljivo kada vidi decu da vraćaju stvari koje su prvobitno uzeli, a zatim kažu da im u stvari ne trebaju i da su potrebnije drugoj deci.

Prema tome, nije iznenađujuće to da su volonteri puni utisaka i vrlo motivisani.

Oni dalje šire tu energiju i ovako mi širimo volonterski duh, dodao je Radoš.

Kako sve više izbeglica dolazi, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila se suočava sa dodatnim izazovima s obzirom da nema kapacitete da svima pruži pomoć. Ali Radoš je optimističan i ponavlja da je volontiranje stvarna snaga.

apc park 4

Izbeglička kriza vrh ledenog brega

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, izjavio je da je izbeglička kriza samo vrh ledenog brega, a problem vidi u tome što, kako je rekao, ne postoji konsenzus u EU o tom pitanju. Zbog toga se, kaže, situacija svela na to da zemlje same pokušavaju da se izbore sa ovakvom krizom i gledaju da teret prevale na susednu zemlju.

Đurović, koji je u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma govorio na panelu "Kada se nacije pokrenu: Neuspeh migracionih politika", kaže da je pitanje kako izaći u susret ovom problemu - da li postoje rešenja, ili će stvari biti prepuštene slučaju.

Opširnije: Izbeglička kriza vrh ledenog brega

APC/CZA nosi sokove i higijenu izbeglicama u parku 11.09.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je tokom redovne posete parkovima oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta izbeglicama 11.septembra delio sredstva za higijenu, sokove, ćebad. U timovima APC/CZA su redovno prevodioci i barem jedan lekar koji izbeglicama koje spavaju na otvorenom pružaju neposrednu pomoć.

Našim timovima se redovno priključuju i zaposleni u ProCredit banci koja kontinuirano donira sredstva za higijenu koja se nose u parkove.

SAM 3045 2

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Tužan i kišan dan, APC/CZA sa izbeglicama u parku 10.09.2015.

Jedan od najtužnijih i najhladnijih dana koji su izbeglice u parku morale da provedu, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je proveo u parku, donoseći pomoć u više navrata. Kiša je 10. septembra padala tokom čitavog dana, temperatura je naglo pala a veliki broj izbeglica poreklom iz Sirije, Avganistana i Somalije je zajedno sa bebama i malom decom proveo čitav dan i noć u iskvašenim šatorima.

Timovi APC/CZA su izbeglicama u nevolji delili šatore, ćebad, vreće za spavanje, sredstva za higijenu i Fruvita sokove. 

 Nama su se priključili i zaposleni u ProCredit banci koji se više puta nedeljno priključuju volonterima APC/CZA i pomažu izbeglicama.

IMG 5209 1

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zaposleni u Delegaciji EU zajedno sa volonterima delili pomoć izbeglicama u parku 08.09.2015.

Zaposleni u Delegaciji Evropske unije, pridružili su se volonterskom timu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji nosi pomoć izbeglicama prinuđenim da spavaju na otvorenom. Zaposleni u Delegaciji su prikupili veliku količinu garderobe i sredstva za higijenu koja su 08. septembra podelili izbeglicama.

SAM 2904 copy

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Voće, higijena i sokovi izbeglicama u parku 07.09.2015.

Tokom redovnih poseta parkovima u kojima izbeglice borave usled nedostatka smeštaja i zaštite, terenski tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 07. septembra izbeglicama delio voće, sokove i sredstva za higijenu.

Kompanija Yufos jednom nedeljno dugoročno izbeglicama donira po 100 kilograma voća. Izbeglicama se nose sokovi Kompanije Fruvita koja takođe kontinuirano preko volontera APC/CZA izbeglicama donira sokove.

SAM 2639

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Javni konkurs za pravnika u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

apc

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 01. oktobar 2015. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

APC/CZA volonteri odneli vreće za spavanje, ćebad, šatore 06.09.2015.

Tokom redovne akcije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je 06. septembra izbeglicama u parku odneo tople čarape, ćebad, vreće za spavanje i šatore za ugrožene porodice. Temperatura u Beogradu je naglo pala i primetan je broj izbeglica sa simptomima gripa. Porodicama sa malom decom APC/CZA je donirao šatore. APC/CZA poziva kompanije da doniraju dodatnu ćebad, vreće za spavanje i toplu garderobu za izbeglice prinuđene da spavaju u parkovima.

DSCF1576

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Kabanice i vreće za spavanje izbeglicama u parku 05.06.2015.

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su u subotu, 5.septembra odneo kabanice, vreće za spavanje i tople čarape izbeglicama koje su u nevolji ostale da provedu dan i noć u parku na otvorenom, uprkos najavi kiše i padu temperature. APC/CZA apeluje da je neophodno doneti sistemsko rešenje i zaštiti izbeglice koje spavaju u parkovima.

DSCF1438

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Zaposleni među volonterima APC/CZA 03.09.2015.

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su 03.septembra izbeglicama u parkovima oko Ekonomskog fakulteta i autobuske stanice nosio sredstva za higijenu, toplu odeću, sokove, vodu i pomoć za bebe. APC/CZA svakog četvrtka organizuje popodnevnu akciju distribucije pomoći izbeglicama koje spavaju na otvorenom a u kojoj učestvuju zaposleni u domaćim i međunarodnim kompanijama.

DSC 9143

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Novosađanke donele pomoć izbeglicama zajedno sa volonterima APC/CZA 31.08.2015.

Dve humane građanke poreklom iz Novog Sada su inicirale kupovinu sredstava za higijenu, donjeg veša i peškira za izbeglice koje u nevolji borave u parkovima u centru grada. One su želele da se pridruže  akciji terenskog tima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) 31.avgusta i provedu jedan dan sa izbeglicama.

09

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

APC/CZA volonteri pomažu izbeglicama 26.08.2015.

Volonterski tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila koji redovno nose pomoć izbeglicama u parkove oko Ekonomskog fakulteta i Autobusk stanice, 26. avgusta su izbeglicama davali informacije o centrima za azil u Srbiji, pravima tražilaca azila, pomoć u sredstvima za higijnu, pelene i higijenu za bebe kao i tečne napitke. 

16

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Coca cola i sredstva za higijenu izbeglicama oko Autobuske stanice 25.08.2015.

Tokom posete izbeglicama koju u nevolji borave u parkovima oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, volonterski tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 25.avgusta delio sredstva za higijenu, vodu i sokove.

APC/CZA poziva kompanije i građane da pomognu u prikupljanju pomoći za izbeglice poreklom iz Sirije, Iraka, Avganistana, Somalije, koji borave na otvorenom.

28

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI FOTOGRAFIJA.

Zaposleni u VIP Mobile delili pomoć sa volonterima APC/CZA

Zaposleni u kompaniji VIB Mobile organizovali su prikupljanje pomoći u svojoj firmi a potom sa volonterima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) 21. avgusta izbeglicama oko Autobuske stanice i u parku ispred Ekonomskog fakulteta delili vodu, donji veš, čarape, peškire, vitamine, sredstva za dezinfekciju i pomoć za bebe.

APC/CZA poziva sve zainteresovane volontere i firme da se uključe u pružanje pomoći izbeglicama pobeglim od rata.

04

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Volonteri APC/CZA nose pomoć 18.08.2015.

Tim volontera Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je izbeglicama koje se nalaze u nevolji, bez smeštaja i zaštite, tokom redovne posete parku 18. avgusta delio sredstva za higijenu za odrasle i decu kao i odeću koju su volonteri prikupili. APC/CZA poziva sve zainteresovane da se priključe volonterskom timu koji nosi pomoć u parkove.

11

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA volonteri nose higijenu migrantima oko Autobuske 14.08.2015

Volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) nosili su sredstva za higijenu, donji veš, peškire i infoliflete izbeglicama u parkovima 14. avgusta. Među volonterima nalaze se i strani turisti koji su odlučili da tokom svog boravka u Beogradu pomognu izbeglicama.

17

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Volonterski tim zaposlenih odnosi pomoć izbeglicama 13.08.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizovao volonterski tim četvrtkom koji čine zaposleni u domaćim i stranim kompanijama. Tokom terenske posete 13. avgusta, volonteri su u parku oko Autobuske stanice i ispred Ekonomskog fakulteta delili donji veš, peškire i sredstva za higijenu.

07

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pomoć migrantima 11.08.2015.

Volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovnih poseta parkovima u kojima borave izbeglice bez smeštaja i zaštite, odnose sredstva za higijenu i informišu izbeglice o centrima za azil u Srbiji.

APC/CZA poziva zainteresovane građane da se priključe terenskom timu APC/CZA prilikom odnošenja pomoći.

19

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA zajedno sa volonterima deli infoliflete i pomoć izbeglicama 19.08.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa grupom volontera redovno četiri do pet puta nedeljno nosi humanitarnu pomoć migrantima oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta. Pomoć se ogleda u sapunima, četkicama i pastama za zube, pelenama i higijeni za bebe, vlažnim maramicama, donjem vešu, peškirima, sredstvima za dezinfekciju i drugo. 

APC/CZA takođe migrantima deli infoliflete prevedene na arapski, farsi, engleski i francuski u kojima se nalaze instrukcije kako da dođu do centara za azil u Srbiji, cene autobuskog i taksi prevoza, korisni brojevi telefona kao i instrukcije kako da prijave ukoliko su zloupotrebljeni.

33

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Potrebna jesenja i zimska garderoba i obuća za početak školske godine za devojčicu tražilju azila

 

Za devojčicu, tražilju azila, čija porodica pokušava da nađe utočište u Srbiji, neophodne su garderoba i obuća za jesen i zimu. Pantalone, džemperi, majice ili jakna treba da budu veličine 12-14, a obuća broj 33-34. Ukoliko imate očuvanu garderobu koju Vaša deca više ne koriste, molimo Vas da nam se javite do kraja nedelje.

Naši telefoni su: 011/323-30-70,  011/407-94-65 i 063/1745-254, a email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Unapred hvala na iskazanoj humanosti!

APC/CZA

Sendviči za migrante oko Autobuske stanice - APC/CZA i Mona Hotel 20.08.2015.

Hotel Mona je migrantima donirao 300 sendviča koje su zaposleni u ovoj firmi podelili zajedno sa volonterima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom terenske posete 20. avgusta 2015.

Lunch paketi u kojima su se nalazili sendivči i voda podeljeni su migrantima koji u nehumanim uslovima borave oko Autobuske stanice.

04

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila deli liflete izbeglima na železničkoj i autobuskoj stanici

IZVOR: B92   18.08.2015

Na kiši i hladnoći - sve više ljudi koji iz dana u dan, preko Preševa, Beograda i Kanjiže putuju do Evrope, traže i bržu reakciju nadležnih.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA)  migrantima deli liflete sa osnovnim objašnjenjima šta koliko košta u Srbiji, gde su centri za azil, gde mogu da potraže pomoć i kome da se obrate.

Malo mleka i nadu u bolju budućnost, to je sve što u ovom trenutku ova majka može da da svom detetu. Njih dvoje, kao i desetine drugih, kišnu noć u Beogradu proveli su u jedinom skloništu koje imaju na autobuskoj stanici. Sa te iste stanice 3 autobusa u isto vreme kreću put Kanjiže, a u toku večeri biće ih još najmanje šest.

Ispred stanice radost donose oni koji razumeju patnju. Neophodan je sistemski prihvat ljudi, naročito u susret hladnom vremenu smatraju oni koji su svakodnevno uz migrante.

"Park nije rešenje. Ovo nije smeštaj. Prosto je potrebno napraviti, kao što je bilo kod nas za vreme poplava, neki hangar, koji bi se nalazio blizu, na obodima grada, negde gde bi ta pomoć bila fokusirana, gde bi postojala zdravstvena i socijalna pomoć i smeštaj za ove ljude jer ponavljam da oni ne mogu da budu u blatu, da budu u promrzlinama, prosto to je neuslovno za njih.", rekao je Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova radi sve kako migrantima koji uglavnom dolaze iz ratom zahvaćenih područja ne bi bila ugrožena prava i slobode poručio je ministar Nebojša Stefanović. Nema sumnje da država želi da pomogne, ali pitanje je koliko je spremna uoči sve većeg priliva ljudi i hladnog vremena.

Poverenica protiv netolerantnih ocena o migrantima

IZVOR: RTV Vojvodina   14.08.2015.

BEOGRAD - Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pozvala je danas državne funkcionere da se u izjavama o migrantima koji prolaze kroz Srbiju uzdrže od ocena koje su paušalne, netolerantne i koje mogu uneti nepotrebnu uznemirenost kod građana i građanki.

"Najveći broj građana Srbije pokazuje veliku solidarnost i spremnost da pomogne migrantima, dobrim delom zato što i sami razumeju nesreću koja je ove ljude naterala da napuste svoje domove. Zato i nosioci javnih funkcija, na svim nivoima, u svojim izjavama moraju biti isto tako solidarni i tolerantni", navodi u saopštenju Janković, koja je takođe pozvala medije da u izveštavanju o migrantima poštuju novinarski kodeks.

brankica-jankovic-poverenica 660x330

Poverenica je najavila da će uskoro obići Preševo i Kanjižu, mesta na ulasku i izlasku iz zemlje gde je koncentracija migranata najveća, i izrazila očekivanje da će se uz pomoć država EU i međunarodnih organizacija uskoro naći održiva rešenja.

Volonteri nose pomoć migrantima u parkovima 10.08.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno posećuje parkove oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta u Beogradu gde gotovo svakodnevno nosi pomoć migrantima koji se nalaze u nevolji. Timu se pridružilo i oko 30 volontera koji učestvuju u terenskim aktivnostima deljenja pomoći. 

01

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Rasističke i diskriminišuće izjave političara iz Kanjiže, širenje straha i predrasuda, poziv na samopomoć

Predsednik Opštine Kanjiža Mihalj Bimbo: "Neka svi pogledaju šta su uradili ovi stranci koji ne poseduju najosnovnije elemente osnovne inteligencije i kulture... Sada je jasno da Srbija ne može da zaštiti građane i poreske obveznike Severne Bačke. Izgleda da sudbina Mađara i drugih nacionalnosti ne interesuje nadležne... U pravu je svaki stanovnik Kanjiže, Martonoša, Horgoša koji sa strahom izlazi na ulicu. Ovo ne možemo da trpimo dalje, moramo da se ujedinimo a građani treba da budu spremni za slučaj kada ćemo ih zamoliti da izraze nezadovoljstvo, bojim se da moramo uzeti u svoje ruke rešavanje ove nesretne situacije."

 

Zaposleni u beogradskim i međunarodnim kompanijama među volonterima u APC/CZA

Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) prijavili su se volonteri zaposleni u brojnim domaćim i stranim firmama u Beogradu. Četvrtkom popodne ovi aktivisti će zajedno sa predstavnicima APC/CZA deliti pomoć migrantima oko Autobuske stanice u Beogradu i parku ispred Ekonomskog fakulteta.

APC/CZA poziva sve zainteresovane volontere da se prijave i učestvuju u pružanju pomoći izbeglicama.

13

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Humanitarna pomoć migrantima oko Autobuske stanice 04.08.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovnih akcije deljenja pomoći, zajedno sa timom volontera obilazi migrante oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nosi im sredstva za higijenu, vodu, pomoć za bebe. U posebno osetljivom položaju su brojne bebe, deca i žene koji spavaju u parku, bez adekvatnih hiigijenskih i zdravstvenih uslova.

APC/CZA poziva zainteresovane volontere da se priključe terenskom timu koji redovno nosi pomoć migrantima.

14

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Asistiranje lekarima Hitne pomoći u parku oko Autobuske stanice u Beogradu

Terenski tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tokom redovnih poseta migrantima okupljenim oko Autobuske stanice u Beogradu nailazi na potrebe za lekarskim asistencijama i dodatnim sredstvima za higijenu. APC/CZA sarađuje sa brojnim bolnicama i spcijalizovanim bolnicama za prihvat dece (Institut za majku i dete, Univerzitetska bolnica za decu u Tiršovoj i druge) tako što pruža pravnu i psihološku pomoć (informacije i prevodilačku podršku). Tokom terenske posete 31. jula, APC/CZA je asistirao zaposlenima u Hitnoj pomoći i lekarima na Urgentnom centru prilikom pomoći migrantu iz Avganistana kojeg je udario voz i Klinici za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" prilikom pružanja pomoći osamnaestogodišnjem Avganistancu koji je nakon trauma izazvanim maltretiranjem krijumčara, imao psihotični napad praćen halucinacijama.

03

FOTOGRAFIJE MOŽETE POGLEDATI U GALERIJI.

APC/CZA terenski tim odnosi migrantima pomoć 31.07.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u okviru intenzivnih uličnih akcija, 31.jula odneo je migrantima u okolini Autobuske stanice u Beogradu sapune, četkice i paste za zube, vlažne maramice, vodu, antiseptike, hanzaplaste, kreme za promene na koži usled višednevnog pešačenja i higijenu za bebe. 

Sve je više izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka kojima je preko potrebna pomoć pre svega u higijeni.

01

VIŠE FOTOGRAFIJA SA ULIČNE AKCIJE 31. JULA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Građanska solidarnost nedovoljna za pomoć migrantima

IZVOR: RTS  07. avgust 2015. 

U Srbiju svakodnevno dolaze ljudi koje je neka tamošnja oluja oterala iz svojih domova na Bliskom Istoku. Iako im je naša zemlja usputna stanica na putu ka EU, ovde ih ima sve više a pomoć im je sve potrebnija. U toku je nekoliko humanitarnih akcija prikupljanja hrane, vode, odeće, ali čini se da to nije dovoljno. Pomoći nema za sve.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve - hrana, odeća, sredstva za higijenu.

Beograd im je usputna stanica na neizvesnom putu ka Evropskoj uniji, a onima koji dane provode u parku neophodno je sve - hrana, odeća, sredstva za higijenu.

"Ovde sam tri dana. Nije bilo hrane, dobio sam samo jednu kafu sinoć", kaže jedan migrant. Drugi se pak žale zbog dece za koju nemaju mleka.

rts beograd

Poslednje dve nedelje dvadesetak volontera Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA obilazi izbegle.

"Mi ne možemo da damo hranu i piće svima, nego jednom malom delu ljudi, ali mislim da je pažnja i osećaj da je neko došao da ih poseti važnija od novca, hrane i toga što mi donosimo", kaže volonterka Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Nikolina Bjelić.

Opširnije: Građanska solidarnost nedovoljna za pomoć migrantima

Voda i higijena migrantima oko Autobuske stanice 29.07.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je sa volonterima 29.jula migrantima u okolini Autobuske stanice i u parku ispred Ekonomskog fakulteta nosio sredstva za higijenu - četkice, paste, sapune, vlažne maramice, bebi opremu, higijenske uloške i pelene, vodu i sokove, bonžitu, kao i sredstva protiv ujeda komaraca, stomačnog virusa i alergiskih reakcija.

APC/CZA apeluje da je potrebno još pomoći migrantima koji se nalaze u nevolji i u nedostatku osnovnih sredstava za higijenu i bez krova nad glavom.

02

VIŠE FOTOGRAFIJA MOŽETE POGLEDATI U GALERIJI FOTOGRAFIJA

APC/CZA POZIVA GRAĐANE DA SE PRIKLJUČE DELJENJU HUMANITARNE POMOĆI

Trening - Zagovaranje i lobiranje za prava tražilaca azila

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova, 18. i 19. juna 2015. godine je u Makedoniji održan trening o zagovaranju i lobiranju za prava tražilaca azila.

Eksperti: Zuzana Stevulova (Liga za ljudska prava - Slovačke), Zoltan Somogyvari (Mađarski helsinški komitet), Jacek Bialas (Helsinški odbor za ljudska prava - Poljska) i Eva Hola (Organizacija za pomoć izbeglicama - Češka) su na dvodnevnom trening programu prezentovali teorijska znanja vezana za zagovaranje i lobiranje za prava tražilaca azila i izbeglica ali i predstavili praktične primere na koji način organizacije u Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj kreiraju kampanje i zagovaraju za pravičnije i efikasnije sisteme azila.

12

Više fotografija možete pogledati OVDE

Tokom posete je održana i dodela nagrada za najbolju novinarsku istraživačku priču o tražiocima azila i migrantima u Makedoniji za 2014. godinu. Mediji kao jedan od kanala za zagovaranje i promovisanje prava tražilaca azila su takođe obrađeni u okviru trening programa.

Deljenje sredstava za higijenu migrantima oko Autobuske stanice 27.07.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 27.jula 2015. godine u okviru vanrednih aktivnosti delio humanitarnu pomoć migrantima u okolini Autobuske stanice u Beogradu.
Deljena su sredstva za higijenu dece i odraslih, a šamponi, sapuni, ulošći, bebi pelene su samo jedan vid skromne pomoći velikom broju ljudi na stanicama u Beogradu.

08

VIŠE FOTOGRAFIJA MOŽETE POGLEDATI U GALERIJI.

Firma Nelt donirala humanitarnu pomoć za migrante

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 28. jula primio donaciju koju je obezbedila firma Nelt.

nelt 01

Migrantima koji se nalaze u Beogradu ovom prilikom Nelt je obezbedio higijenska sredstva, čaše, vodu, slatkiše i osnovna medicinska sredstva , koja će im biti uručena tokom redovnih terenskih akcija koje APC/CZA sprovodi u okolini autobuske stanice.

nelt 02

nelt 03

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

Ordinacija Holistic donirala medicinsku pomoć za migrante

Ordinacija opšte medicine Holistic donirala je 27. jula neophodna medicinska sredstva za ugrožene migrante koji borave u okolini autobuske stanice u Beogradu. Među doniranim artiklima nalaze se preko potrebni hanzaplasti, sredstva za dezinfekciju rana, kreme protiv oteklina i rana na nogama, kreme protiv ujeda insekata, lekovi protiv sunčanice i upale grla.

holistic

Terenski timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u svakodnevnim humanitarnim akcijama ova sredstva po potrebi dostavljaju migrantima.

noga 

Coca Cola donirala humanitarnu pomoć za migrante

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 29. jula primio donaciju koju je Coca-Cola HBC Serbia uputila za ugrožene migrante koji se nalaze u Beogradu. Jednokratna humanitarna pomoć isporučena je u vidu vode i sokova, a deli se migrantima koji borave oko autobuske stanice kroz redovne akcije APC/CZA.

 07

 VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Pomoć migrantima oko Autobuske stanice 24.07.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 24.jula migrantima u parku oko autobuske stanice podelio pomoć u odeći prikupljenu tokom humanitarne akcije kojoj su se odazvali brojni građani i kompanije.  

 

 19

Fotografije sa ulične akcije pogledajte u galeriji.

APC/CZA POZIVA GRAĐANE DA SE PRIKLJUČE VOLONTERIMA KOJI DISTRIBUIRAJU POMOĆ U PARKOVE.

Održane prve rаdiоnicе prеpоznаvаnja i sprеčаvаnja rоdnо zаsnоvаnоg nаsilја zа dеcu tražioce аzila

Prvi blok radionica prepoznavanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja za decu tražioce azila održan je u Bogovađi 23. i 24. juna 2015. godine. Radionice realizuju edukatori Viktimološkog društva Srbije, partnera na projektu „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja" koji finansira Evropska unija.

Radionice imaju za cilj podizanje svesti kod dece tražilaca azila o različitim vrstama rodno zasnovanog nasilja, prepoznavanju i metodama prevencije, uzimajući u obzir specifične potrebe i položaj dece tražilaca azila koji proizilazi iz situacije u kojoj se oni nalaze. Posebna pažnja posvećena je suočavanju sa slučajevima rodno zasnovanog nasilje kojima deca tražioci azila mogu biti izložena.

RZnasilje

Sadržaj radionica zasnovan je na dugogodišnjem iskustvu eksperata Viktimološkog društva Srbije, kao i na saznanjima prikupljenim tokom istraživanja u okviru projekta „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja".

Na radionicama su učestvovala deca poreklom iz Sirije, Iraka i Somalije. Fotografije sa radionica možete pogledati u galeriji.

APC/CZA odnosi pomoć migrantima u parkove u Beogradu - 21. i 22. jul 2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila počeo je da skoro svakodnevno odnosti pomoć azilantima i migrantima u okolini Autobuske stanice u Beogradu.

13

Veliki broj građana, organizacija i kompanija se odazvao i donirao pomoć u vodi, sredstvima za higijenu, lekovima i odeći koju članovi i volonteri APC/CZA odnose u parkove i daju direktno migrantima.

Više fotografija U GALERIJI.

Migrantima su sada najpotrebniji donji veš, peškiri, obuća i sredstva za higijenu.

APC/CZA POZIVA ZAINTERESOVANE VOLONTERE DA SE PRIJAVE I PRIKLJUČE TIMU KOJI POMOĆ ODNOSI U PARKOVE.

ProCredit banka donirala pomoć za migrante

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je 17. jula potpisao ugovor sa ProCredit bankom koja je pokazala volju da pomogne tražiocima azila i drugim migrantima. 

pro 01

Na duži period, banka će dostavljati humanitarnu pomoć u vidu sredstava za higijenu, odeće i obuće koje će APC/CZA deliti migrantima oko autobuske stanice i drugim mestima gde se okupljaju.

pro 02

Zbog gužve u Preševu, migrante prevoze u druge gradove

IZVOR: N 1 17. jul 2015.

Zbog velikih gužvi ispred prihvatnog centra u Preševu, migranti se upućuju u policijske stanice u drugim gradovima na jugu Srbije. Prva grupa, autobus od oko 50 njih, stigao je u policijsku stanicu Leskovac.

Na temperaturi preko 30 stepeni, u nedostatku vode i hrane za piće, čekajući u redu da dobiju potrebne papire za prolazak kroz zemlju, migranti padaju u nesvest, traže pomoć lekara i meštana.

Iza starog kioska u Preševu pronašli su hladovinu. Tu spavaju, jedu, presvlače pelene. U dvorištima zgrada, ispod automobila, ispred kuća čiji su vlasnici ostavili crevo sa vodom i sapun. Meštanka Preševa Sofija Betaši kaže da je cela situacija žalosna jer ne mogu da im pomognu a ne mogu više ni da gledaju. „Što smo imali dali smo ali više nemamo šta da im damo. I mi smo siromašni", kaže ona.

Imigranti

I Orhan iz Sirije pomagao je izbeglicama. Dve godine radio je za UNHCR. Sada je on izbeglica. „Da, takav je život. Ne mogu ništa da promenim".

Kaže da nedeljama dnevno hoda od pet do deset sati. „Ja sam mlad i mogu to da podnesem, ali su ovde deca i žene. Nekada veoma umorni i bez hrane jako dugo".

Porcije  hrane dobijaju u kampu, kao i dokument bez koga ne mogu legalno dalje, pa su nestrpljivi da uđu. Na suncu je naročito teško čekati.

U najizloženijem delu redu su ranci. Više stotina njih. Roditelji sa malom decom dolaze da mole policajce da ih puste unutra. Mesta, međutim, nema. Dok su van kampa, zavise od pomoći lokalnog stanovništva.

Hteo da zaradi na tuđoj muci: Suspendovan taksista koji je prevario azilante

IZVOR: Dnevno rs 16.jul 2015.

Jedana valjevski taksista suspendovan je zbog prevare grupe azilanata iz Srije kojima je vožnju do Bogovađe, kod Lajkovca, naplatio mimo važećeg cenovnika udruženja "Gradski taxi 014" čiji je član.

Kako su danas javili lokalni mediji, taj taksista je, umesto 1.500 dinara, vožnju dugu oko 30 kilometara naplatio 5.500 dinara, a u grupi azilanata iz Sirije bila su tri mladića i jedna žena. Taksista je suspendovan s posla na nedelju dana, a novac će biti vraćen azilantima.

"Naša politika je da se svi taksisti, koji na vožnju odlaze po pozivu preko našeg udruženja, moraju pridržavati jedinstvenog cenovnika uz uključen taksimetar. Stoga je i doneta odluka o suspenziji taksiste, koji je udruženju predao 4.000 dinara, koliko je više uzeo od azilanata, a njima će novac biti vraćen" rekao je Radio Patku predsednik udruženja Marko Damnjanović.

9103-azilanti-580x326

Opširnije: Hteo da zaradi na tuđoj muci: Suspendovan taksista koji je prevario azilante

Prve fotografije ograde duž granice sa Srbijom

IZVOR: N1  16. jul 2015.

Kod mađarskog mesta Morahalom završava se probna ograda koja treba da zaustavi povećan broj migranata. Ograda je visoka tri metra umesto najavljenih četiri. Probna ograda će se sastojati iz tri dela, a za sada je moguće videti samo dva. Jedna verzija ograde je sa betonskim blokovima i metalnom žicom, a druga je sa metalnom konstrukcijom. Na njoj se mogu videti vrata kroz koja će prolaziti i ljudi i vozila.

Još nije poznato da li će se graditi i najavljena drvena ograda, budući da bi odluka o izboru tipa ograde, koja će biti dugačka 175 kilometara, mogla biti doneta već danas.

000 DV20852781-656x365

Opširnije: Prve fotografije ograde duž granice sa Srbijom

Može li „žica“ da spreči migracije

IZVOR: RTS  14.jul 2015.

Mađarska vojska je sredinom jula 2015. godine počela sa izgradnjom prvih 150 metara zida kako bi sprečila ulazak migranata, a vojsku na svojoj granici najavljuje i češki predsednik Miloš Zeman. Šta ove fizičke granice znače za građane Srbije, da li će migranti ostajati ovde i hoće li država morati da gradi nove prihvatne centre?

Vlasti u Mađarskoj počele su da postavljaju temelje za temeljno obezbeđenje granice. Kontroverzni zid vredan 21 milion evra trebalo bi da spreči slobodu kretanja migranata kroz Mađarsku ka Zapadnoj Evropi. Migrante to, kažu, neće sprečiti.

"Znam za zid, ali idemo iz Srbije u Mađarsku. To je problem za nas izbeglice, ali ćemo u narednih nekoliko dana otići u Mađarsku. Idem u Australiju preko Mađarske, Francuske, i Engleske", kaže jedan od migranata.

Opširnije: Može li „žica“ da spreči migracije

Reakcije povodom krize sa migrantima i izgradnje zida na srpsko-mađarskoj granici

IZVOR: B 92  14. jul 2015.

Premijer Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je 14. jula 2015. godine, komentarišući podizanje zida na granici s Mađarskom, da se Srbija ponaša pristojno i da ne želi da kvari odnose s tom zemljom. " Neki sebe ograđuju, a Srbiju ne ograđuju" rekao je Vučić novinarima upitan da komentariše početak podižanja ograde na srpsko-mađarskoj granici kako bi se sprečio ilegalni ulazak migranata. Vučić je rekao da je Srbija otvorena zemlja u koju je svako dobrodošao. "U Srbiji gotovo da nema granica. Srbija je sigurna zemlja i za Nemačku i za druge evropske zemlje - rekao je Vučić.

On je naveo da su migranti u Srbiji primljeni na najbolji način."Možete da se stidite uvek samo sopstvenih poteza, a ne možete da se stidite tuđih"rekao je Vučić dodajući da će sutra ili narednih dana posetiti Preševo gde će obići prihvatni centar za migrante u tom gradu.

"Uprkos otvaranju novog Prihvatnog centra u Preševu situacija sa migrantima je i dalje kritična" izjavila je Gordana Vukašin iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA.

Presevo i Goca

Opširnije: Reakcije povodom krize sa migrantima i izgradnje zida na srpsko-mađarskoj granici

Zid sramote

Izvor: Danasrubrika Pravo

Svi oni koji su sumnjali da Mađarska neće graditi zid prema Srbiji, da će ustuknuti pred brojnim kritikama ove radikalne ideje sada su razuvereni. Parlament našeg severnog suseda nedavno je usvojio zakon kojim se pooštravaju pravila o azilu i pruža pravna osnova za podizanje ograde duž granice sa Srbijom, kako bi se sprečio priliv „ilegalnih migranata". Mađarski premijer Viktor Orban smatra da granice Mađarske moraju biti zaštićene svim sredstvima od talasa koji stižu preko Balkana i ostaje gluv na kritike Komisije i u Parlamentu EU da podizanje zidova znači krah evropske ideje, koja je rođena na rušenju, a ne dizanju ograda, i na upozorenja UN-a.

Bulgaria wallnovinite.com

I dok evropski zvaničnici kritikuju potez Mađarske koji bi u krajnjoj meri spasavao zemlje Šengena, jer bi trebalo da oteža put desetina hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana, da uđu u šengenski prostor, Srbija koju će zid pretvoriti u izbeglički logor i džep u kome će se zaglaviti hiljade ovih nesrećnih ljudi, pomirljivo ponavlja mantru o prijateljstvu sa Mađarskom, o odnosima između dve zemlje koji nikada nisu bili bolji (pa nam valjda zato dižu zid) o beskompromisnom ispunjenju svih svojih međunarodnih obaveza (?!). Gotovo je neverovatno da je naša država na ovakvu odluku mađarske vlade reagovala uvođenjem zajedničkih patrola sa njihovom policijom na granici sa Makedonijom.

Opširnije: Zid sramote

APC/CZA jača kapacitete Kancelarije za azil i drugih aktera u azilnom postupku za pravilno intervjuisanje tražilaca azila i COI istraživanje

Naša organizacija je uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu u prethodnih osam meseci realizovala projekat pod nazivom Poboljšanje zaštite tražilaca azila i poštovanja njihovih prava putem pravičnijeg azilnog postupka i unapređenog azilnog sistema, sa ciljem da ojača kapacitete Kancelarije za azil i drugih državnih aktera uključenih u azilni sistem Srbije u pogledu vođenja intervjua sa tražiocima azila, ophođenja prema ranjivim grupama i istraživanja informacija o zemljama porekla tražilaca azila i samim tim doprinese boljem funkcionisanju srpskog azilnog postupka, zaštiti tražilaca azila i poštovanju njihovih prava u Srbiji.

rsz img 1044

Trening u Beogradu

Sa tim ciljem, APC/CZA pravnika, psihologa i politikologa je sproveo brojne aktivnosti istraživanja i jačanja kapaciteta. Najpre su kroz dugogodišnju praksu i rad na terenu analizirane osobenosti prvostepenog postupka u Srbiji u pogledu intervjuisanja tražilaca azila, ophođenju prema ranjivim grupama i istraživanju informacija o zemljama porekla tražilaca azila, a zatim je obavljeno uporedno istraživanje azilnih sistema Holandije, Austrije i Belgije, kako bi se utvrdili izazovi i ograničenja i izvukli primeri iz dobre prakse koji mogu poslužiti unapređenju ovih oblasti u Srbiji.

Na osnovu sprovedenog istraživanja izrađen je Priručnik za pravilno intervjuisanje tražilaca azila i istraživanje informacija zemalja porekla, koji treba da posluži kao sredstvo direktnog unapređenja znanja državnih aktera uključenih u azilni sistem, kroz upotrebu na terenu i u procesu donošenja odluka, organizovanju treninga i stručnih praksi. Priručnik možete preuzeti ovde.

Opširnije: APC/CZA jača kapacitete Kancelarije za azil i drugih aktera u azilnom postupku za pravilno...

Priča migranata koji su doživjeli nesreću u Leskovcu

U nesreći u blizini Leskovca prevrnuo se kombi sa 54 ilegalna migranta, a većina stradalih je zbrinuta u srpskim bolnicama.

O sudbinama migranata koji na putu ka zapadnoj Evropi u sve većem broju prolaze kroz Balkan govori se sve više.

No, unatoč tome, oni najugroženiji, koji su doživjeli stravične nesreće, često ostaju nevidljivi.

Donosimo priču iz Specijalne bolnice za neurološka oboljenja i postraumatska stanja u Starom Slankamenu, šezdesetak kilometara od Beograda, gdje se na rehabilitaciji nalaze migranti koji su početkom godine u Srbiji doživjeli tešku saobraćajnu nesreću. Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć ovim ljudima tokom njihovog oporavka i boravka u Srbiji.

Opširnije: Priča migranata koji su doživjeli nesreću u Leskovcu

Od Islamske države beži uz pomoć dži-pi-esa

Izvor: Politika

Sudbina je htela da se Said (14), Hasan (22) i Husein (26) bežeći svako od svojih nevolja iz dalekih domovina sretnu baš u Beogradu, i to u centru za azil u Krnjači. Oni su samo trojica od više desetina hiljada migranata koji pešice ili krijumčarskim kanalima prelaze našu zemlju bežeći od ratnih stihija i bede u Siriji, Somaliji, Avganistanu, Iraku... I koji su poslednjih nedelja sve vidljiviji na ulicama Beograda.

U redakciju „Politike" juče popodne ušli su nasmejani, uprkos svim nevoljama sa kojima se suočavaju u poslednje vreme kao i neizvesnoj budućnosti. Sigurnost su im pružali i njihovi pratioci, članovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima koji su sa njima od trenutka kad su zatražili azil u Srbiji.

Said-Hasan-I-Husein-u-redakciji-Politike

Opširnije: Od Islamske države beži uz pomoć dži-pi-esa

Švedski ministar: Današnje izbeglice su novi Ibrahimovići

Izvor: Al Jazeera Balkans

Švedski ministar za migracije Morgan Johansson je govoreći o pitanju migracija izjavio da bi današnje izbjeglice u Švedskoj već sutra mogle biti novi Zlatani (Ibrahimovići) i vrlo uspješni ljudi, prenosi Anadolija.

"Samo 600.000 izbjeglica je stiglo u Evropsku uniju (EU). To može izgledati puno, ali koliko ljudi živi u EU? Negdje oko 500 miliona. To je kao kada bi jedna izbjeglica godišnje dobila azil na ostrvu koje ima 1.000 ljudi", rekao je švedski ministar.

Objasnio je da kriza u vezi sa migracijama ne bi trebala imati mnogo veze sa ciframa nego sa osjećajem zajedničke odgovornosti.

Korist od migracije

"Sve zemlje EU trebaju preuzeti odgovornost. Neke zemlje nude azil za 3.000 osoba tokom dvije godine dok Švedska to učini tokom dvije sedmice", rekao je Johansson.

Švedski ministar za lokalne medije je kazao kako je prilikom rasprava o izbjeglicama potrebno uzeti u obzir i koristi od migracija, a ne samo moguće probleme ili poteškoće.

"Regiji Vastra Gotaland nedavno je bilo potrebno oko 100 doktora. Kada su pogledali liste sa ljudskim kadrom vidjeli su da već imaju 31 doktora iz Sirije na raspolaganju", rekao je Johansson.

Naglasio je da je vrlo značajno integrisati obrazovane izbjeglice na tržište rada u Švedskoj kako bi doprinijeli napretku tamošnjeg društva.

"Svi smo ponosni na Zlatana Ibrahimovića. Moramo uvijek imati u vidu da oni koji sada dolaze u ovu zemlju mogu biti naši novi Zlatani i Loreeni", rekao je Johansson.

Agencija Ujedinjenih naroda za izbjeglice (UNHCR), objavila je nedavno izvještaj u kojem zaključuje da je velika većina od 137.000 ljudi koji su preko Sredozemnog mora ušli u Evropu u prvih šest mjeseci 2015. godine bježala od rata, sukoba ili progona, zbog čega je ova mediteranska kriza prije svega izbjeglička kriza.

Trećina muškaraca, žena i djece koji su preko mora stigli u Italiju ili Grčku dolazi iz Sirije, za čije državljane se općenito smatra da imaju pravo na izbjeglički status ili druge oblike zaštite.

Druga i treća najčešća zemlja porijekla su Afganistan i Eritreja, za čije državljane se također većinom smatra da ispunjavaju uvjete za stjecanje izbjegličkog statusa.

 

Kampanja - Pogledajte ove ljude u oči bez diskriminacije

IZVOR: RTS  jun 2015.

I dok se Mađarska ovih dana užurbano sprema da podigne zid na granici sa Srbijom kako bi sprečila ulazak emigranata, Srbija tim istim emigrantima pomaže obezbeđujući  hranu, lekove i ostale neophodne stvari za preživljavanje. Poslednjih dana pored svakodnevnog izveštavanja novinara u vezi sa ovom temom, svedoci smo kampanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila čiji projekat "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" finansira Evropska unija, koje nas upoznaju sa problemom izbeglištva ali i pozivaju na pristojno i ljudsko ponašanje prema tražiocima azila. 

APC-CZA: Srbiji preti humanitarna kriza

IZVOR: TANJUG  27.jun 2015.

Srbija je kao tranzitna zemlja za migrante iz Sirije i Bliskog istoka postala poslednji štit evropskih zemalja, a ukoliko se njihov broj, pre svega tražilaca azila, ne smanji, našoj zemlji preti humanitrna kriza, upozorio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć azilantima Radoš Đurović.

Đurović je u izjavi za Tanjug ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije članica EU, potrebna joj je pomoć u rešavanju tog problema.

Odluku Mađarske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom, Đurović smatra neprihvatljivom i ističe da to neće zaustaviti priliv migranata.

Opširnije: APC-CZA: Srbiji preti humanitarna kriza

Talasanje - Da li se u Evropu vraća vreme podela i zidova?

IZVOR: RTS - Talasanje  22.jun 2015.

Kakve su moguće posledice odluke mađarske vlade da podigne četiri metra visoku ogradu? Od čega zavisi da li će se migranti doživljavati kao ljudi koji beže od ratova i bede ili kao kriminalci i uljezi?

Za "Talasanje" na Radio Beogradu su 22.juna 2015. godine govorili: Vladimir Petronijević (Grupa 484), Radoš Đurović (Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA), Milan Antonijević (YUKOM) i Nataša Jokić, dopisnica Radio Beograda iz Brisela.

Đurović: Srbija u teškom položaju nakon odluke Mađarske

Gostujući u Dnevniku N1 17.juna Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) komentariše odluku Mađarske da duž granice sa Srbijom podigne ogradu, posledicama po Srbiju kao i izazovima i rizicima sa kojima će se migranti suočavati.

Oko- Evropa i imigranti - Daleko od sunca

IZVOR: RTS Oko 16. jun 2015.

Oko sto hiljada imigranata prešlo je Mediteran samo 2015. godine bežeći od rata, bede, siromaštva.

Većina i dalje čeka pred vratima evropskih zemalja. Sve češće kao put ka EU biraju Srbiju, i to toliko često da je nedavno iz Mađarske stigla izjava da bi se, ako se priliv imigranata nastavi ovim tempom, mogla zatvoriti granica prema Srbiji. Evropske zemlje, u isto vreme, ne mogu da se slože kako da reše problem sa imigrantima koji stižu u sve većem broju.

oko magazin

Šta da čine i Evropa i Srbija, o tome govore Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Đurović: Zid za azilante, novi problem za Srbiju

IZVOR: RTS  19.06.2015.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da zid koji Mađarska planira da podigne na granici sa Srbijom ne može da zaustavi migrante. Cene krijumčarenja će postati još više, a azilanti će potražiti alterantivne puteve koji vode ka Zapadnoj Evropi, ukazuje Đurović.

Radoš Đurović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da ukoliko se podigne zid na mađarsko-srpskoj granici kriza sa nadolazećim migrantima može postati još veća.

Rados-Djurovic dnevnik RTS

 

Sve više azilanata će čekati da pređe granicu i sasvim je izvesno da će se izbeglice iz Iraka, Sirije i Avganistana sve duže zadržavati u našoj zemlji, ukazuje Đurović.

Napominje da će eventualni zid naterati migrante da do Mađarske stignu preko Hrvatske ili Rumunije, i podseća da dve najmlađe članice EU još uvek nisu punopravne članice šengena.

Đurović ponavlja da ova odluka Mađarske nije ni jasna ni efikasna, s obzirom na to da se azilanti mogu odlučiti, kako kaže, da ne prelaze preko zelene granice već da idu na granične prelaze gde zvanično mogu da zatraže azil.

Ističe da će naročito problematičan biti sve duži boravak azilanata u "ničijoj zemlji" i dodaje kako bi duža zadražavanja u graničnom pojasu mogla da dovedu do humanitarnih katastrofa.

Opširnije: Đurović: Zid za azilante, novi problem za Srbiju

Savetovanje migranata u okolini Subotice

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je zajedno sa predstavnicima Istočno-evropske misije u Srbiji razgovarao sa migrantima u okolini Subotice. Migranti su informisani o azilnoj proceduri i pravima koja imaju tražioci azila.

Oko dvesta ljudi poreklom iz Paksitana, Avganistana, Sirije, Kameruna i Gvineje svakog dana boravi u improvizovanim naseljima u okolni Subotice.

24

Više fotografija se nalazi u galeriji.

Kampanja: Pogledajte ove ljude u oči, bez diskriminacije!

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija, tokom maja i juna organizovao medijsku kampanju kroz bilborde i svetleće reklame po čitavom Beogradu. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije. 

APC/CZA traži prekršajno nekažnjavanje ljudi koji su ušli u Srbiju i tražili azil, pravednije i potpunije sprovođenje zakona o azilu i zaštitu tražilaca azila od diskriminacije u Srbiji tražeći privremenu zaštitu za izbeglice iz Sirije i Iraka. Kampanja je počela zajedničkim apelom APC/CZA i hora "Viva Vox" koncertom u Areni a nastavila se kroz brojne bilborde i svetleće reklame koje je video veliki broj građana. 

kampanja 17

Redovnom prisutnošću na terenu, neposrednim kontaktom sa tražiocima azila, kao i brojnim aktivnostima u zajednicama u kojima borave tražioci azila, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju tražilaca azila i drugih migranata u Srbiji.

Više fotografija možete pogledati u U GALERIJI.

Azilni kutak u Tutinu - Rodne razlike u različitim kulturama

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa NVO "Impuls", lokalnom gimnazijom, centrom za azil u Tutinu i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda organizovao radionicu u okviru azilnog kutka 31.marta 2015.godine. Učesnici radionice su bili maturanti gimnazije i mladi tražioci azila smešteni u centru za azil koji su ovom prilikom ugostili lokalne mlade. Tema radionice bile su rodne razlike i stereotipi o ulogama muškaraca i žena u okviru različitih kultura. Za neke od lokalnih mladih ovo je bio prvi susret sa tražiocima azila.

Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija.

12

Studijska poseta Slovačkoj

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan- razmena znanja i iskustva u azilu koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava sa Kosova , 14. i 15. maja 2015. godine održana je studijska poseta predstavnika organizacija iz Srbije, Makedonije i Kosova kolegama iz Lige za ljudska prava Slovačke.

7 1

U okviru studijske posete održana je okrugli sto čiji učesnici su bili predstavici Lige za ljudska prava Slovačke, Pravnog centra Slovačke, UNHCR Slovačke, Odseka za strance - Granične policije Slovačke, Filozofskog fakulteta, međunarodne organizacije za migracije, i Slovačkog humanitarnog saveta i Ministarstva za rad i socijalnu politiku upoznali predstavnike zemalja Zapadnog Balkana sa funkcionisanjem azilnog sistema u Slovačkoj, pravnom regulativom, izazovima u funkcionisanju azilnog sistema, integracijom izbeglica.

U okviru dvodnevne studijske posete predstanici organizacija iz Srbije (Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila), Makedonije (Makedonskog udruženja mladih pravnika) i sa Kosova (Program građanskih prava) su takodje bili u poseti Centru za tražioce azila u Rahovcima, kao i Pritvorskom centru za strance u Medvedovu.

Više fotografija sa studijske posete možete pogledati OVDE

Javni konkurs za pravnika u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA)

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

logo

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2015. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Raste broj azilanata, Austrija reaguje šatorima

IZVOR: Tanjug  15.05.2015.

Zbog ponovo drastično rastućeg broja azilanata Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije je sredinom maja 2015. godine pokrenulo vanredne mere - uspostavljanja šatorskog smeštaja.

Po prvi put nakon dužeg niza godina u Austriji će izbeglice ponovo biti smeštane u šatorima.

U pokrajinama Gornja Austrija i Salcburg, kako je saopšteno, biće uspostavljena tri šatorska smeštaja za izbeglice, a ujedno se otvara centar za proterivanje u Fordernbergu za smeštaj izbeglica, kao i reaktivira se jedan ispražnjeni prostor u Beču.

Situacija oko azilaata eskalirala je ove nedelje, pošto je od 11. do 13. maja 2015.godine austrijskim vlastima podneto oko 900 molbi za dobijanje azila, pretežno gradana iz Sirije i Avganistana.

Samo u ponedeljak 11.maja 2015. godine, kako je potvrdilo Ministrastvo unutrašnjih poslova Austrije, podneto je 314 zahteva, što je najveći broj u jednom danu od početka vođenja dnevne statistike 2006.godine.

Opširnije: Raste broj azilanata, Austrija reaguje šatorima

EU pokreće pomorsku operaciju na Mediteranu

Izvor: Tanjug  18.maj 2015.

Zemlje Evropske unije dogovorile su se 18. maja 2015. godine da u junu pokrenu pomorsku operaciju protiv krijumčara ljudi, odgovornih za priliv migranata preko Sredozemnog mora u Evropu, saopštila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini.

"Upravo je doneta odluka o pokretanju pomorske operacije, kako bi se razbio model poslovanja mreža krijumčara i trgovaca ljudima", izjavila je Mogerinijeva, posle sastanka ministara spoljnih poslova i odbrane EU.

Sedište nove pomorske misije protiv krijumčara migranata biće u Rimu, a predvodiće je italijanski admiral Enriko Kredendino, dodala je Mogerinijeva.

Najavljena ambiciozna operacija EU koja počinje u junu 2015. godine, predviđa slanje ratnih brodova i izviđačkih aviona do obale Libije čije vode su postale epicentar humanitarne katastrofe koja se poslednjih meseci našla pred vratima Evrope.

Plan EU takođe predviđa eventualno uništavanje krijumčarskih brodova pre nego što stignu do obala Evrope, iako to zahteva da Savet bezbednosti UN rezolucijom podrži tu vojnu akciju. Mogerinijeva je rekla da će pozitivna odluka ministara odbrane i spoljnih poslova EU na sastanku u Briselu pomoći da se UN navedu na akciju.

Video - APC/CZA i Viva Vox pozvali građane na humanost prema azilantima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je zajedno sa Horom "Viva Vox" pozvao građane na humanost i razumevanje prema azilantima koji borave u Srbiji. Hor "Viva Vox" je 9. maja 2015.godine održao koncert u Beogradskoj Areni kojem je prisustvovalo preko 10 000 ljudi. Tom prilikom je uz pesmu "Afrika" benda Toto prikazan video materijal u kojem su učestvovali tražioci azila iz azilnog kampa u Krnjači, poreklom iz Gane i Somalije. Na ovaj način je skrenuta pažnja na životne priče tražilaca azila koji su napuštajući svoje zemlje, bežeći od rata a tražeći spas, privremeno utočište našli u Srbiji.



Ova akcija je deo kampanje koju sprovodi APC/CZA u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji finansira Evropska unija.

Koncertu su prisustvovali sami tražioci azila koji su bili uključeni u snimanje spota koji je pratio izvođenje numere od strane Hora "Viva Vox".

Srbija mora da uzme u obzir veliki talas migracija

IZVOR: Tanjug 23.april 2015.

Srbija treba da uzme u obzir veliki talas migracija koji se dešava preko Mediterana, ali isto i preko Balkana, jer podaci od početka 2015. godine govore da je više od 9.000 ljudi zatražilo azil i ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će da zatraže azil u Srbiji, izjavio je 23.aprila 2015. godine za Tanjug izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

Đurović je rekao da ta brojka predstavlja samo jedan deo celokupnog broja migranata, imajući u vidu da se najveći broj njih i ne obraća našim organima i institucijama, već pokušava da svoj put nastavi dalje. "Moramo da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu", istakao je Đurović.

rados

Opširnije: Srbija mora da uzme u obzir veliki talas migracija

EU menja politiku prema izbeglicama?

IZVOR: Deutsche Welle 21. april 2015.

Šta će Evropska unija učiniti kako bi pomogla izbeglicama koje stižu preko Sredozemnog mora, umesto što nastoji da ih drži podalje od svojih obala? Nove mere su na pomolu.

Zašto je moralo da dođe do masovnog umiranja u Sredozemnom moru da bi Evropska unija počela da dela? - glasilo je pitanje jednog novinara upućeno opunomoćenici EU za spoljne poslove Federiki Mogerini. „Svi delimo osećaj frustracije", odgovorila je ona, „prečesto smo govorili da ovako nešto ne sme da se ponovi. Moramo stupiti pred javnost Evrope i odvažno odgovoriti na tragedije". Mogerinijeva je dodala da ne treba slediti zahteve populista koji žele da vrate izbeglice tamo odakle su došle: „Njihovo slanje natrag bi isto tako bilo ubijanje, samo na drugi način". No, ona se požalila i da je EU velika i komplikovana mašinerija, a „tako velikim aparatima je potrebno vreme dok se ne pokrenu."

Opširnije: EU menja politiku prema izbeglicama?

Radoš Đurović: Azilanti stižu i u Srbiju

IZVOR: Večernje novosti 21.april 2015.

Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija

Čini se da nikad snažniji talas migranata, praćen očajničkim begom od nasilja, rata i bede sa sve češćim tragičnim posledicama, kakva je smrt više od 700 izbeglica zatvorenih u dnu potonulog libijskog broda, nije zahvatio obale Evrope. Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija.

rados

Opširnije: Radoš Đurović: Azilanti stižu i u Srbiju

Akcioni plan EU za migracije u 10 tačaka

IZVOR: Evropska komisija 20.april 2015.

Na zajedničkom sastanku ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Evropske unije, održanom u Luksemburgu 20.aprila 2015.godine komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopoulos je izneo plan u 10 tačaka o hitnim merama koje je potrebno preduzeti kao odgovor na krizu sa migrantima na Mediteranu. Plan je u potpunosti podržan od strane ministara unutrašnjih i spoljnih poslova Evropske unije.

Visoka predstavnica Evropske unije, Federika Mogherini i komesar Avramopoulos zajednički su izneli stav: " Moramo da pokažemo zajedničku spremnost Evropske unije da odgovori u situacijama kriza kao što je i uvek do sada bio slučaj. Situacija u Mediteranu nije nova ni prolazna kriza. Zbog toga će Komisija tokom maja 2015.godine izaći sa sveobuhvatnom Evropskom agendom o migracijama kako bi se adresirali strukturni problemi koji postoje. Akcioni plan u 10 tačaka, koji smo danas izneli je skup direktnih i konkretnih mera koje ćemo poduzeti kako bi se u što kraćem ublažila trenutna kriza. Sve te mere zahtevaju zajednički napor svih članica i institucija Evropke unije. Mi ćemo preneti ove predloge Evropskom savetu koji će se održati u četvrtak na vanrednoj sednici o situaciji u Mediteranu. To je zajednička odgovornost Evrope, svi moramo da radimo zajedno"

Deset tačaka:

• Obnavljanje i proširenje zajedničkih operacija na Mediteranu, Triton i Posejdon, kroz povećanje finansijskih i drugih sredstava. Proširenje delokruga operacija, kako bi se omogućilo da deluje na široj zoni unutar mandata FRONTEX-a

• Sistematski pristup hvatanja i uništavanja brodova koji koriste krijumčari za prevoz migranata.Pozitivni rezultati iz operacije Atlanta će biti korišteni u borbi protiv krijumčara u Mediteranu

• EUROPOL, FRONTEX, EASO i EUROJUST će redovno održavati sastanke kako bi se razmenjivale informacije o krijumčararskim mrežama, njihovim fondovima kao i kako bi se pomoglo u istrazi o krrijumčarima

• EASO će poslati dodatne timove za obradu zahteva za azil u Italiju i Grčku

• Države članice će osigurati uzimanje otisaka prstiju svih migranata

• Razmatranje opcija mehanizma za hitne raspodele

• Širi dobrovoljni pilot projekat o preseljenju unutar EU, povećavajući broj mesta za lica kojima je potrebna zaštita

• Uspostavljanje novog programa vraćanja migranata, kroz ubrzani povratak iregularnih migranata uz koordinaciju FRONTEX-a i zemalje na rubnim granicama Evrope

• Saradnja sa zemljama u okruženju Libije uz zajedničke napore Komisije i EEAC-a, ubrzavanje inicijativa u Nigeru

• Postavljanje Migracionih oficira za vezu (ILO) u ključnim trećim zemljama, prikupljanje informacija o migracionim tokovima i jačanje uloge delegacija EU

Izjava Evropske komisije povodom nesreće u Mediteranu

IZVOR: Evropska komisija 19.april 2015.

Evropska komisija izražava doboko ogorčenje povodom tragične nesreće u Mediteranu, u noći između 18. i 19. aprila, kada se oko 700 migarnata utopilo, ali takođe i one koja se desila pre par dana (12.aprila 2015.godine) kada se oko 400 migranata utopilo. Ova tragedija je realnost i stoga je potrebno što pre nešto preduzeti. U pitanju su ljudski životi i Evropska unija ima i moralnu i humanitarnu obavezu da nešto preduzme.

Evropska komisija se trenutno konsultuje sa zemljama članicama, evropskim agencijama i međunarodnim organizacijama sa ciljem stvaranja Evropske migracione strategije, koju će Evropska komisija usvojiti sredinom maja 2015. godine. Međutim, potrebno je preduzeti hitnu akciju sa ciljem da se spreče dalje nesreće i gubitak ljudskih života, kao i sveobuhvatan pristup upravljanja migracijama u svim aspektima.

Jedini način da se promeni trenutno stanje je da se sagleda celokupno stanje sa uzorcima migracija. Dok god postoje ratovi i teški životni uslovi u blizini evropskih granica ali i šire ljudi će nastavljati da traže bezbednost na obalama Evropske unije. Sve dok zemlje porekla tražilaca azila kao i tranzitne zemlje ne preduzmu akcije da spreče ova očajnička putovanja, ljudi će nastavljati da rizikuju svoje živote ovim opasnim putovanjima. Zbog toga će se veliki deo strategije biti rad sa  zemljama van EU. Zajednički sastanak ministara spoljnih i unutrašnjih poslova će biti organizovan pri završetku Evropske migracione strategije. Pitanje migracija je zajednička odgovornost svih 28 zemalja članica Evropske unije i od svih institucija se očekuje zajednički evropski odgovor na ovo pitanje.

Predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker, je ovlastio prvog podpredsednika Evropske komisije, Fransa Timermansa, Visoku predstavnicu EU, Federiku Mogerini i Dimitrisa Avramopulusa, kancelara za migracije EU, da zajednički rade na pripremi Evropske migracione strategije ali i na efikasnoj implementaciji svih do sada dostupnih instrumenata unutar EU po pitanju migracija.

Tragedija sa migrantima u Mediteranu: Potonuo brod sa 700 migranata

IZVOR: B 92  19.april 2015.

Kod obala Libije je u noći između 18. i 19. aprila 2015. godine potonuo brod koji je prevozio oko 700 migranata. Kako prenose svetske medijske agencije, pronađena su tela 24 osobe, dok je 28 spaseno. Brod je prevozio između 500 i 700 imigranata, a prevrnuo se u ponoć po lokalnom vremenu. Portparol italijanske obalske straže izjavio je da se brod prevrnuo oko 210 kilometara od Lampeduze i oko 27 kilometara od obale Libije.

Preživeli nagoveštavaju da je na brodu bilo više od 700 ljudi. Jedan od preživelih naveo je da se brod prevrnuo, kada je većina migranata prešla na jednu stranu, pošto im se približio trgovački brod, a oni su mislili da može da ih spase.

Portparolka agencije UN za izbeglice, Karlota Sami, izjavila je da za sada nije poznato koliko ima žrtava. Ako se potvrdi broj poginulih, to će biti jedna od najgorih nesreća, tokom višedecenijske krize migranata u južnom Mediteranu, a ukupan broj mrtvih od početka 2015. godine premašiće 1 500. "Bojimo se da je ovo tragedija zaista velikih razmera", izjavila je Karlota Sami.

 82427448 026837105

Opširnije: Tragedija sa migrantima u Mediteranu: Potonuo brod sa 700 migranata

Država negira maltretiranje azilanata

IZVOR: DANAS 16.april 2015. godine

Od 1. septembra 2014. godine do 28. februara 2015.godine, u periodu najintenzivnije migracije stanovništva sa Kosova, policija Srbije je podnela krivične prijave protiv 489 osoba zbog nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenja ljudi, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova.

Od tog broja, njih devet je imalo prebivalište na Kosovu, a u istom periodu Sektor za unutrašnju kontrolu MUP-a Srbije je podneo pet krivičnih prijava protiv policijskih službenika zbog krivičnog dela primanja mita, od građana koji su na ilegalan način pokušali da pređu državnu granicu.

Ipak, prema američkoj nevladinoj organizaciji "Hjuman rajts voč" primanje mita nije najteži zločin koji pripadnici srpske policije čine prema ilegalnim migrantima koje zateknu u Srbiji. U izveštaju ove organizacije o stanju ljudskih prava u Srbiji, objavljenog 1.aprila 2015.godine istaknuto je da srpska policija vređa i zlostavlja tražioce azila i migrante. U izveštaju koji je rađen na bazi intervjua sa 81 tražiocem azila opisuju se nasilje, pretnje, vređanja kojima su bili izloženi.

E7792374-DE08-426F-B4E7-950A57A91246 mw1024 s n
                                                           Migranti u okolini Subotice

Opširnije: Država negira maltretiranje azilanata

Izveštaj HRW: Srpska policija zlostavlja migrante

IZVOR: AL JAZEERA 15.april 2015.

Prema saopštenju organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch od 14. aprila 2015. godine, srpska policija zlostavlja i maltretira tražioce azila i migranate u Srbiji.

U saopštenju objavljenom na internet stranici te organizacije, navodi se da je putem intervjua sa migrantima i tražiocima azila HRW došao do informacija o nasilnim napadima, pretnjama, uvredama, ucenama, odbijanju davanja tražene specijalne zaštite za decu bez pratnje odraslih, kao i grupna slanja migranata natrag u Makedoniju.

Pored toga, neke porodice i deca bez pratnje odraslih su izjavili da su odbijeni prilikom procesa registracije, te da spavaju napolju na velikoj hladnoći.

"Srpske vlasti bi trebale štititi tražioce azila i migrante, uključujući decu, koja beže od rata i progona, a ne da dopuštaju policiji da ih zlostavlja. Vlasti trebaju hitno sprečiti policiju da primenjuje zastrašivanje i zlostavljanje, te odgovorne za to pozvati na odgovornost", izjavila je istraživačica HRW-a, Emina Ćerimović.

HRW je od novembra 2014.godine do januara 2015. godine ispitao 81 tražioca azila i migranta, među kojima 18 dece, na više lokacija u Srbiji i Makedoniji.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), Radoš Đurović, je u izjavi za Al Jazeera Balkans istakao da APC/CZA na osnovu neposrednog rada na terenu ne raspolaže informacijama o sistemskom zlostavljanju tražilaca azila od strane srpske policije, već da se povremeno radi o pojedinačnim aktima pripadnika srpske policije koji treba da snose odgovornost.



CEO IZVEŠTAJ HRW MOŽETE POGLEDATI OVDE

Opširnije: Izveštaj HRW: Srpska policija zlostavlja migrante

Nacionalna Geografija se zahvalila APC/CZA na pomoći

IZVOR: NATIONAL GEOGRAPHIC Srbija mart 2015. godine 

Prilagođavanje ljubaznim osehom.

Redakcija National Geographic Srbija i autori zahvaljuju se Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila na nesebičnoj pomoći  pri realizaciji ove priče.

Muhamed (pseudonim), dvadesetsedmogodišnji vodoinstalater iz Sirije, stoji u hodniku Centra za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači i puši, protivno pravilima kućnog reda. To je jedini propis koji krši tokom 25-dnevnog boravka u Srbiji, usputnoj stanici na dugom potovanju od Derizora, na istoku domovine, do Austrije.

Iako krvavi građanski rat u Siriji traje godinama, dok je Islamska država u međuvremenu doprla maltene do njegovog grada, Muhameda ja na beg primoralo tek granatiranje kuće. Čiji je to projektil bio, ne zna i nije mu važno. Bitno mu je da se dokupa mira, za koji je već dao celu ušteđevinu od 6.000 dolara, namenjenu ženidbi. Ništa drugo nije poneo. Sad je ostao bez novca, pa čeka pomoć rodbine sa regulisanim austrijskim dokumentima. Deluje bezbrižno, ali se noću budi u znoju, teške misli uspeva da raster samo duvanskim dimom. Tek ujutru stiže pomoć psihologa koji će ga podsetiti da je snažan, čim je dovde dospeo.

sajt

Opširnije: Nacionalna Geografija se zahvalila APC/CZA na pomoći

AJMEN - DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU PORODICE IZ IRAKA

IZVOR: VEČENJE NOVOSTI 28. 03. 2015. godine

Porodica Nedeljković iz Obrenovca predala bebu koju je čuvala godinu i po dana. Otac Firat poveo ga u Zapadnu Evropu. Evo ti dete. Čuvaj ga, kao što smo ga mi čuvali. I javi se!

Drhtao je glas Radošu Đuroviću dok je mladom Iračaninu Firatu pružao na beogradskom aerodromu šesnaestomesečnog dečaka. Uzeo je, nežno, malog Ajmena iz naručja uplakanih Aleksandra i Suzane Nedeljković i dao ga ocu. Ispunio je ono što je Firatu, izbeglici iz Iraka, imigrantu na putu ka Evropi sa trudnom suprugom, obećao kada su se prvi put sreli u novembru 2013. godine, na Institutu za neonatologiju u Beogradu.

Tog hladnog jesenjeg dana, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pravne pomoći tražiocima azila, dobio je poziv iz Instituta sa porukom da je stigla tek rođena beba "imigrant". Došla je na svet u sedmom mesecu sa malim šansama da preživi. Majka je već bila izgubila dve bebe. Iscrpljena od pešačenja stazama, koje poznaju samo krijumčari ljudima, počela je da se porađa u Bugarskoj. Devet sati nosio je muž na leđima do Srbije. Porodila se, ali...

ajman 3

Više fotografija možete pogledati  u Galeriji

Opširnije: AJMEN - DIRLJIVA PRIČA O SPAJANJU PORODICE IZ IRAKA

EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila

U okviru projekta "V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje 12. i 13. marta 2015. godine u Beogradu je održan dvodnevni trening EU standardi, procedure i prakse u oblasti azila i sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u predmetima azila.

SDC19863

Na treningu su predavali eksperti u oblasti azila koji neposredno rade u azilu u Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj, predstavljajući konkretne primere dobre prakse u svojim zemljama kao i procedure pred Evropskim sudom za ljudska prava u oblasti azila.

Projekat "V4 i zapadni Balkan – Razmena znanja iskustva u azilu" sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA u partnerstvu sa Mađarskim Helsinškim odborom (Mađarska), Ligom za ljudska prava (Slovačka), Organizacijom za pomoć izbeglicama (Česka), Helsinškom fondacijom za ljudska prava (Poljska), Udruženjem mladih pravnika (Makedonija) i Programom građanskih prava (Kosovo).

Fotografije sa treninga možete pogledati OVDE

Kombi pun migranata sleteo sa puta, 40 povređenih

IZVOR: RTS 24.02.2015.

U saobraćajnoj nesreći na putu kod Leskovca je povređeno 40 ljudi, od kojih 20 imaju teže povrede. Pet pacijenata ima prelome kičme, noge i ruke ili teške povrede abdomerna i kičmene moždine. Vozač kombija je pobegao sa mesta nesreće, i policija za njim traga. Nesreća se dogodila 24. februara 2015. godine oko 05.30 časova na deonici puta od Vrabovice ka Nišu, kod sela Donje Krajince, kada je sleteo kombi "Iveco" u kome je bilo prepuno emigranata.

Direktor leskovačke Opšte bolnice, Nebojša Dimitrijević, kaže da je na odeljenjima hirurgije i ortopedije zbrinuto više od 30 stranih državljana sa teškim i lakim povredama. Oni su, prema prvim informacijama, iz Nigerije, Bangladeša i Sirije.

577700 nesreca-4 ff

Opširnije: Kombi pun migranata sleteo sa puta, 40 povređenih

U OŠ „Zaga Malivuk“ u Krnjači upisano šestoro dece

U OŠ „Zaga Malivuk" u beogradskom naselju Krnjača je 9. februara 2015. godine je u I, III, IV i VII razred upisano šestoro dece poreklom iz Avganistana. Da bi se učenici bolje upoznali sa svojim vršnjacima tom prilikom je organizovana i radionica na kojoj su kroz zabavu i druženje stari i novi učenici mogli da razmenjuju iskustva o školovanju u Avganistanu i Srbiji.

Ukljucivanje dece trazilaca azila u obrazovni sistem je deo aktivnosti koju Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) realizuje u okviru projekta "Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja", a koji je finansijski podržan od strane Evropske unije.

V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu

Kako se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa sve većim brojem tražilaca azila i koji su izazovi i teškoće u sistemima azila u zemljama regiona? Iskustva i želja da se iznađu najbolja rešenja za problem sa kojim se suočavaju zemlje regiona okupili su na zajedničkom projektu „V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu" koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA sprovodi zajedno sa Mađarskim Helinškim komitetom, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškom fondacijom za ljudska prava iz Poljske, Programom građanskih prava Kosova i Udruženjem mladih pravnika iz Makedonije. Njihov cilj je razmena praksi, iskustava i znanja u oblasti azila. Ovaj projekat je podržan od strane Međunarodnog Višegrad Fonda (IVF) i Ministarstva spoljnih poslova Republike Koreje.

APC-CZA-5

Opširnije: V4 i Zapadni Balkan - razmena znanja i iskustava u azilu

Nemačka šalje policajce na srpsko-mađarsku granicu

ZVOR: RTS 12. 02.2015.

Iz Nemačke poslato 20 policajaca na granicu između Mađarske i Srbije, kako bi pomogli u dugoročnoj kontroli granice, usled porasta broja tražilaca azila koji idu u EU - posebno u Nemačku koja pruža značajna socijalna davanja.

Evropska unija beleži oštar porast broja kosovskih građana koji stižu do nje, posebno od kako je došlo do ublažavanja putnih propisa što im omogućava da stignu do granica Unije preko teritorije Srbije.

Jedan od zadataka 20 nemačkih policajaca je da odu odmah na mađarsko-srpsku granicu kako bi pomogli u dugoročnoj kontroli granice, saopštilo je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kosovski-azilanti

Opširnije: Nemačka šalje policajce na srpsko-mađarsku granicu

Zidom protiv migranata sa Kosova

IZVOR: B 92 05.02.2015.

Veliki broj ilegalnih migranata koji u Mađarsku dolaze s Kosova preko granice sa Srbijom mogao bi da bude rešen ogradom ispred pograničnog mesta Ašotaloma.

To je ideja gradonačelnika Lasla Toročkaja, koji smatra da bi na taj način mesto moglo da se odbrani od povećanog priliva azilanata.

Šume oko Ašotaloma postale su veoma popularno tranzitno mesto za migrante, uglavnom s Kosova, koji nastoje da dođu do Nemačke i drugih mesta u Zapadnoj Evropi.

Toročkaj je na svojoj stranici na Fejsbuku objavio da Mađarska, novcem iz evropskih fondova, treba da napravi ogradu kako bi zaštitila svoju granicu.

Prema njegovim rečima, na hiljade migranata, koji nisu državljani EU, svakodnevno ulazi u njegov grad. Većina traži azil, predaju se policiji, a zatim ih odvode u obližnji Segedin na dalji postupak.

Mađarske vlasti su saopštile da su samo od početka 2015. godine primile skoro 13 000 zahteva za azil, u odnosu na 43 000, koliko je bilo ukupno u 2014. godini.

Evropska unija beleži nagli porast broja kosovskih građana koji nelegalnim putem ulaze u zemlje ovog bloka, a najviše u Mađarsku, gde je u januaru 2015. godine čak 10 000 njih podnelo zahtev za azil, u poređenju sa 6 000, koliko ih je u toj zemlji tražilo azil tokom čitave 2013. godine.

Opširnije: Zidom protiv migranata sa Kosova

Vi ste ovde: Vesti