Podrška majkama i deci u centru za azil u Sjenici

U okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil, Beogradu i okolini" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u SrbijI, tim pedagoga Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA ) je u centru za azil u Sjenici tokom januara i februara 2017. godine održao radionice sa majkama i ženama a u saradnji sa lokalnim pedijatrom i lokalnim ženama, gde su mlade azilantkinje i majke azilantkinje sa decom, informisane o zdravstvenoj zaštiti i nezi beba i dece. Pedijatar je tokom nekoliko radionica razgovarao sa majkama o odgoju dece, higijeni i ishrani. Tim prilikama su podeljena i osnovna higijenska sredstva, oprema za bebe i lifleti sa informacijama o pravilnom odgoju dece.

Slike sa ulica u Beogradu

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI 

LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) za migrante/azilante/ljude kojima je dodeljen azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA zajedno sa partnerima-novinskom agencijom BETA i Centrom za istraživanje javnih politika, zajednički implementiraju projekat LOVE (zakon, red i vrijednosti) migrantima/azilantima/licima kojima je odobren azil u uživanju prava bez diskriminacije koji je finansijski podržao EU Program za razvoj civilnog društva 2015. Glavni cilj projekta je omogućiti održivu zaštitu migranata/tražilaca azila/lica kojima je odobren azil, protiv diskriminacije u lokalnim zajednicama u Srbiji i društvu uopšte u skladu sa vrednostima/standardima EU, kroz brojne projektne aktivnosti koje se široko bave pružanjem direktne podrške krajnjim korisnicima putem regionalnih informativnih centara migranata/azilanata i izgradnje mreže lokalnih volonterskih grupa za olakšavanje integracije, a sve u domenu pravne zaštite, psihosocijalne, interakcijske/integracijske podrške u lokalnim zajednicama, ali i promocijom i unapređenjem sistemske zaštite od diskriminacije kroz istraživanje, sveobuhvatne kampanje zagovaranja i snažnu medijsku pokrivenost. Tokom trajanja projekta od 3 godine - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, novinska agencija BETA i Centar za istraživanje javnih politika, objaviće brojne studije o politici, podneske i izveštaje koji će se zajednički promovisati kroz različite kampanje i alate za zagovaranje. Ovaj projekat je realizovan uz finansijsku pomoć Evropske unije.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne može smatrati stavovima Evropske unije.

Korisni linkovi:
- Delegacija Evropske unije u Srbiji - http://europa.rs/
- EuropeAid Cooperation Office - https://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm
-Civil Society Facility Programme 2015 - https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?ADSSChck=1472572570252&do=publi.detPUB&nbPubliList=15&page=1&orderby=upd&se
- Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA - http://azilsrbija.rs/
- BETA novinska agencija - https://beta.rs/
- Centar za istraživanje javnih politika - http://www.publicpolicy.rs/

Svet u 2017 - Izbeglička kriza, godina druga

Radoš Đurović: Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija

Izvor: Svet 12. decembar 2016.

Konferencija "The Economist: Svet u 2017." održaće se 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Na panelu "Izbeglička kriza, godina druga" učestvovaće i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Rekli ste nedavno da je državi potrebna jedinstvena strategija prema migrantima, jer više ne možemo da očekujemo da će izbeglice proći i da niko neće ostati u Srbiji. Koliko je izbeglica do sada zatražilo azil u Srbiji?

– Država nema jedinstvenu strategije koja bi odgovarala trenutnom i budućim izazovima na polju migracije. Sadašnja situacija u kojoj se migranti sve duže zadržavaju u Srbiji, sa sve sporijim protokom ka severu Evrope koja je njihov krajnji cilj, u velikoj meri to ilustrije. Stav da Srbija neće primiti, pa prema tome ni obezbediti smeštaj za više od 6000 ljudi, je i sa aspekta logike sporna. Jer sama odluka da postavite limit koliko ćete ljudi primiti ne znači da oni neće ni preći našu granicu i naći se na našoj teritoriji, jer to naprosto nije tako lako sprečiti. Migracije ne zaustavljaju ni ograde, ni pojačane snage na granicama... Oni ih usporavaju i prave veći posao krijumčarima, uvećavaju patnje ljudi, ali ne mogu zaustaviti one koji nemaju gde da se vrate.

Znači državna strategija bi trebalo da ima konkretne planove za smeštaj onolikog broja ljudi koliki se nađe zaglavljen na našoj teritoriji, sistem usmeravanja i rasporedjivanja po centrima, unapređenje sistema azila, izdavanja dokumenata, politiku razvijanja intetakcije sa lokalnim sredinama. Strategija znači da planirate na duže staze sve moguće scenarije, a jedan od njih je da će se ti ljudi sve duže zadržavati kod nas, i da će ih verovatno biti više od 6000 i pripremiti se da na najbolji mogući način učinite što više za te ljude, a najpre za sredinu u kojoj borave. To podrazumeva razvijanje mehanizama za njihovo socijalno uključivanje, (učenje jezika, obrazovanje...) ali i planove spajanja sa porodicama, povrtaka u zemlje porekla ili sigurne trece zemlje. Formiranje posebnih fondova i fund raising timova za bavljenje ovim problemom i prikupljanje sredstava za finansiranje prihvata izbeglica i upravljanje migracijom, predvidjanje adekvatnog budgetskog finansiranja i ranog upozorenja iznenadnih problema i masovnog priliva ljudi. Razvijanje strucnih kapaciteta drzavnih insitucija i aktera sistema prihvata, formiranje posebnih programa obuka, transformacija tela za strucno bavljenje upravljnjem migracijama i pitanja azila, itd. Država nema dovoljne kapacitete za efikasno sprovođenje azilnog postupka, pa je ove godine od ukupno 10.203 ljudi koji su izrazili nameru za azil samo njih 550 je podnelo zahtev za azil. Nakon podnošenja zahteva tražioci azila, čekaju i više od godinu dana na pravosnažnu odluku, koju većina i ne sačeka. Tako je ove godine samo 29 lica dobilo azil. Državne instutucije navode da većina tih ljudi i ne želi da ostane u Srbiji, ali bez sprovođenja azilne procedure do kraja, nemoguće je argumentovano tvrditi ko su zaista izbeglice, a ko ekonomski migranti.

Kakvo je stanje na terenu? Kakvo je stanje sa higijenskom i zdravstvenom zaštitom?

– Veliki broj ljudi je i dalje van Centara. Po nekim našim saznanjima možda čak i 2000. Oni izbegavaju da idu Centre jer ih uglavnom upućuju u Preševo, prihvatni Centar za najboljim smeštajnim uslovima, ali gde je migrantima ograničeno kretanje i koji je geografski udaljen od severne granice koju bi oni da pređu. Uz to strepe od nelegalnih deportacija u Makedoniju, o čemu se priča među migrantima u Preševu. Uslovi u kojima borave migranti, higijena, zdravstvena zaštita, odnos prema ljudima se razlikuje od centra do Centra. Ima svetlih primera, ali u većini kampova kojima upravlja Komesarijat za izbeglice ima problema. Reč je lošem izbor ljudi koji upravljaju i rade u ovim kampovima. Tu bih pre svega istakao kamp u Krnjači. Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija.

Kako na realnu sliku na terenu utiče zatvaranje balkanske rute?

– Migranti sve teže prolaze preko severnih granica. U Mađarsku dnevno pređe jedva dvadesetak ljudi. Srbija postaje svojevrsna tampon zona, neka vrsta velikog čistilišta, iz koga ce se jedni ljudi uzimati , a drugi vraćati... Očekuju nas i sve veći i složeniji problemi. Ukoliko se kapaciteti ne povećaju sve će veći broj ljudi biti na otvorenom, po rubovima grada, stanicama, napuštenim skladištima... Osiromašeni, bez dokumenata u borbi za golu egzistenciju oni potencijalno mogu biti i pokretači, ali i žrtve manjih ili većih incidenata... Valja razmisliti i o psihičkom stanju i mentalnom zdravlju ljudi koji su smešteni u centre. Onemogućeni da idu dalje, bez nade, budućnosti postaju sve više očajni, nezadovoljni... saosećanje lokalne sredine prema njima slabi, restriktivne mere se pojačavaju... Nedavno smo imali slučaj samoubistva mladića iz Avganistana koji je bio u Prihvatnom centru u Adaševcima. Jedan mladić je ranjan kada su nepoznata lica (pretpostavlja se krijumčari) pucali iz lovačke puške na trojicu migranata u blizini Subotice. Potrebna je pametna politika da bi se smanjila mogućnost takvih incidenata na što manju meru, a time i nezadovoljstva lokalne sredine.

Da li nas i u 2017. očekuje migrantska kriza i da li je tako nešto uopšte moguće prognozirati?

– To je teško prognozirati. Budućnost migrantske krize zavisi, pre svega od situacije u zemljama iz kojih ljudi beže, ali ništa manje od budućnosti dogovora EU i Turske u kojoj se nalazi oko dva miliona izbeglica i koja poseduje veliki ucenjivački kapacitet i u svojim rukama ustvari drži poluge za upravljanje migrantskom krizom. Naravno, zavisi i od solidarnosti Evrope koja nikako da ispuni dogovor o kvotama među svojim članicama za prijem izbeglica iz Grčke i Italije koje grcaju pod teretom izbegličke krize.

Limb sa vaškama

Hiljade izbeglica je zaglavljeno u Srbiji – napred ne mogu, nazad neće. Zvanično, kampovi su uređeni i dovoljni da prime sve. Nezvanično, u centre se ulazi teško, a dešavaju se i nenajavljene deportacije u Makedoniju.

„Koliko imaš godina?" „Petnaest." „Putuješ sam?" „Da, sam." „Niko ti nije ponudio zaštitu?" „Ne. Niko." „Imaš li porodicu u Nemačkoj ili negde drugde?" „Ne, nikog. Porodica me je ovde i poslala. Znate uslove u Avganistanu. Tamo sam išao u školu, a otac mi je poljoprivrednik. Zato me je poslao u Evropu, da promenim život, da ne postanem farmer kao on."
Sohel je sitan dečak, pubertetski brčići poput paučine i oči koje su previše videle. Sohel je jedan od desetak hiljada ljudi koji su u zbegu ka Zapadnoj Evropi ostali zaglavljeni u Srbiji, da tu izguraju etapu očaja, ne znajući hoće li ikad moći dalje ili će morati nazad. Sohel, međutim, nije jedan od pobrojanih sedam hiljada u kampovima države Srbije, iako je maloletnik koji putuje sam.

Umesto toga dane i noći provodi u oronulom skladištu između železničke i autobuske stanice u Beogradu, dugoj ciglenoj zgradi što sada oštro zaudara na mokraću, plastiku kojom se održavaju logorske vatre i znoj neokupanih tela. Na jednom mestu iz cevi lije ledena voda, napolju se na šiblju suši iznošena odeća. Među naslagama smeća ljudi su postavili grede i daske, kako bi omeđili svoju teritoriju. Neki spavaju pod vašljivim ćebadima, drugi se mole, kuvaju u olupanim šerpicama, gledaju mapu Balkana, pevuše, ćute, rade nešto, ne rade ništa. „Ovde zapravo nije moguće živeti, ali to je jedino što imamo", kaže Sohel.

Dva puta napred

Kako stoje stvari posle tolikih nevolja pređenih granica i? Iz srpskog limba napred teoretski vode samo dva puta. Sohel bi mogao da se prijavi, smesti u neki izbeglički centar, i ima ludu sreću da posle nekoliko mučnih meseci čekanja dobije zeleno svetlo Mađara da pređe granicu. Zvanično Mađarska pušta svega dvadesetak ljudi dnevno po svom nahođenju – sa liste koju im dostavi Srbija. „Utisak je da je to samo kupovina vremena, da se ljudi umire, ostanu ovde i imaju neku nadu da će proći. S tim što postoji ogroman broj maloletnika bez pratnje koji nemaju šanse da dođu na red. Mađari individualce u odnosu na porodice puštaju jako malo", priča za DW jedan sagovornik koji poslom obilazi kampove i odlično je upućen u situaciju.

No postoji važniji razlog što ljudi u hangaru i po parkovima radije žive u pasjim uslovima nego u prepunim, ali ipak suvim i toplim kampovima. Izbeglice, čak i ako im policija izda potrebne potvrde, ne mogu da biraju kuda će – a većina bi htela smeštaj u Krnjači. Centri u Bujanovcu ili Bogovađi kao i neki drugi izgledaju sasvim pristojno. Ipak, prema rečima više izbeglica i aktivista nevladinih organizacija sa kojima je razgovarao DW, vlasti najčešće šalju ljude u kamp u Preševu. Policija je nekoliko puta dolazila u beogradski hangar i noću odvozila ljude na jug. A Preševo, to je za Sohela i drugove noćna mora: „Čuli smo da te, kada odeš tamo, deportuju u Makedoniju. Prijateljima se to već desilo", kaže mladić. Vlast zvanično ne govori o deportacijama.

„Preševo je definitivno centar ograničenog kretanja. Koristi se izgovor da je to zbog telesnih vaši i šuge koji tamo vladaju i ljudi ne mogu da izađu iz tog centra", kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. „Ni šuga ni vaši nisu razlog da nekome ograničite kretanje i to ne smete čak ni po Ustavu Republike Srbije." Đurović je omiljeni sagovornik beogradskih novinara kada se radi o izbegličkoj krizi, i to ne samo jer odlično zna o čemu govori. On je, naime, jedan od poslednjih koji su još spremni da prozbore reč kritike na račun zvanične izbegličke politike. Ostali su se mahom ućutali početkom meseca kada im je država zabranila da pomažu migrantima u centru Beograda pod pretnjom da će ostati bez dozvole za rad i pristupa izbegličkim kampovima.

Sklanjanje ljudi sa ulice – tako taktiku naziva komesar za izbeglice Vladimir Cucić. Smatra da je prvi korak načinjen zabranom deljenja hrane i odeće u parkovima, ali i da bi neformalne bivke trebalo rasformirati: „Način na koji se to sprečava je oduvek bio jednostavan, način na koji su to Mađari sprečili u Budimpešti na železničkoj stanici, na koji je Idomeni raseljen, na koji je u Kaleu sklonjena cela Džungla. Prvi korak je da se svi ovi migranti sklone sa beogradskih ulica i krenu prema centrima", rekao je Cucić nedavno medijima.

Za Radoša Đurovića je to dokaz više da se nešto dramatično promenilo. „Javnost, bombardovana takvim izjavama, počinje polako da menja stav, da veruje da ovi ljudi žele da se smrzavaju napolju pre nego da odu u navodno izuzetne uslove koji im se nude u kampovima." Kao imperfekat deluje leto prošle godine kada je premijer Vučić nasmejan obišao izbeglice u parku kod dolaznog perona autobuske stanice. Sada su tamo zelene površine uzorane i ograđene, kako niko na njih ne bi mogao. Empatija, kvarljiva roba, nije prerasla u sistem koji bi pomogao svim nesrećnicima. „Srbija problem rešava na nestručan način – time što ne povećava kapacitete, otežava celu priču i menja odnos javnosti. Međutim, time se problem neće rešiti. Čak i kada imate vojsku i policiju na granicama, vi samo navodite vodu na vodenicu krijumčara", kaže Đurović.

Biznis ne prestaje

Što nas dovodi do drugog načina da se, makar u teoriji, iz ladice zvane Srbija izađe ka severu ili zapadu, u Evropsku uniju – ilegalno. „Hoću u Francusku, Italiju ili Nemačku, bilo gde", kaže Zešan Kan, 22, Pakistanac iz Pešavara. Na glavi zimska kapa sa stilizovanim natpisom Iron Maiden, iza njega, na zarđalim plehanim vratima hangara, grafit Open the borders of Hungary. „Granica je zatvorena, pa mnoge izbeglice ostaju ovde. Policija hvata izbeglice, huška pse, oni odgrizaju prste, ruke. To je u Mađarskoj, ali i Hrvatskoj. Mog prijatelja su uhvatili u Hrvatskoj, uzeli mu novac i mobilni telefon", kaže Zešan. Kao i svi ovde, razmišlja da krene ka nekoj od granica i okuša sreću noću, preko mračnih ledina. Za krijumčare nema para.

Ali krijumčara itekako ima. Ne tezgare više ispred stanice, neupućenima nije lako da ih uoče, pre svega zato što šalju regrutere među izbeglice. Nude prolaz ka Nemačkoj, cenovnik je šaren. Više izvora jedino potvrđuje da su migranti za dolazak iz Makedonije u Srbiju plaćali 300 do 500 evra. Naš sagovornik, isti onaj koji je zamolio da ostane anoniman, kaže da se grupe izbeglica sreću na neočekivanim mestima, daleko od centra Beograda, kod Plavog ili Pančevačkog mosta, na Autokomandi... To ukazuje na krijumčarska čvorišta.

„U Srbiji ima još par hiljada nevidljivih ljudi. Oni su po stanovima u Beogradu, ili jer imaju nešto para ili jer su u krijumčarskim štekovima. Neformalni utisak je da policija toleriše krijumčare, kao i u drugim zemljama, jer uz njih makar neki protok ljudi postoji."

Radoš Đurović niže primere očajničkih pokušaja da se izađe iz Srbije: jednog maloletnika je zamalo ubila struja dok je na krovu vagona pokušavao da iz Subotice pređe u Mađarsku; drugi ulaze cisterne pune nafte; stavljaju svoja tela na raspolaganje krijumčarima ako ne mogu da plate; mnogi su kidnapovani kako bi se članovima porodice izmamilo više para. „Krijumčarske grupe jačaju, postaju bukvalno korporacije, imate ljude koji se bave logistikom, koji su vojnici, a glavne krijumčarske mreže ne možete otkriti. Tu priliku za zaradu koriste i neki državljani Srbije, ali bitnu ulogu igraju i same izbeglice koje zbog poznavanja jezika i snalažljivosti predstavlju regrutere za nove mučenike koji ovuda prolaze", dodaje Đurović.
Tenzije se roje na malom prostoru, beznađe ukršta sa depresijama i neurozama. Nedavno su u centru Beograda u obračunu migranata sevali noževi koji su jednog Avganistanca koštali života. Drugi se prošle sedmice obesio pored kampa u Adaševcima nakon što je nekoliko puta uzaludno pokušavao da napusti Srbiju. Po centrima se, prenose insajderi, prepiru i tuku zbog konfesije, etničke netrpeljivosti, zbog toga što su Sirijci i Iračani povlašćeni u odnosu na Avganistance i Pakistance kojih je ukupno dvostruko više. Suluda je to situacija u kojoj ni srpske vlasti, a sve češće ni građani ne žele da izbeglice zastaju u Srbiji – ne žele to ni sami namernici. Pa opet, svi su svesni da ništa od njih ne zavisi.

I šta sad?

Matematika je prosta: legalnim i ilegalnim tokovima iz Srbije odlazi manje ljudi nego što u nju dolazi bogazama i švercerskim putevima iz Bugarske i Makedonije. Broj došljaka raste. Tek retki krenu u birokratski lavirint sa iskrenom željom da dobiju azil u Srbiji. Poneko ga i dobije. Većina hoće napred u, za njih, obećanu zemlju. Nad Balkanskom rutom – o kojoj evropska štampa više ne piše, kao da ne postoji – nadvija se mogućnost da prsne izbeglički sporazum EU i Turske, zemlje gde se u međuvremenu zaustavilo između tri i četiri miliona izbeglica. Da li je i Srbija svesna toga? „Čini se da su državne institucije svesne, ali ne žele da stvaraju paniku u javnosti. Umesto toga se širi utisak da Srbija ima kapaciteta da savlada interkontinentalnu migraciju i da građani o tome ne treba da brinu. Međutim to demantuje situacija na lokalu", kaže Đurović.

Dok se jednim okom gleda ka Turskoj, drugim se posmatra kako se postavljaju evropske države. A one to čine uglavnom kruto, zidovi su sve viši, a sve manja spremnost da se prihvati prelivanje dela bede sa bliskog i srednjeg Istoka ili iz Afrike. „EU je pala na ispitu koherentnosti i doslednosti principima na kojma je sazdana", rekao je u intervjuu za DW zaštitnik građana Saša Janković. On misli da u Srbiji štošta može da bude bolje u pogledu odnosa prema izbeglicama, ali da je generalno prilagođavanje evropskoj politici zapravo realistično. Kao i mnogi drugi, Janković ne očekuje da će izgon uskoro prestati: „Moraćemo da shvatimo da kao deo Evrope nećemo moći da budemo samo tranzitna zemlja. Moramo da shvatimo da se svet potpuno menja, činjenicom da se radi o desetinama miliona ljudi."

Pitanja geopolitike doduše uopšte ne muče petnaestogodišnjeg Sohela, ima on prečih briga. Već mesec dana je u skladištu i ne bi voleo da se tu zadrži. „Mi hoćemo da idemo sada. Jer, zima dolazi." Winter is coming – avganistanski dečak to kaže usputno, nad Beogradom je još novembarsko sunce, ali reči zvuče kao strašno upozorenje iz Igre prestola. Iza Sohela, prljavog i gladnog, kroz vrata hangara se u kontrasvetlu vide kranovi i kosturi zgrada, čuju se građevinske mašine i dovikivanje radnika, Sava se zelenkasto mreška. Tu nastaje Beograd na vodi gde će biti šoping mol kakav Balkan još video nije.

Kulturološka radionica u OŠ „Miloš Crnjanski“ u Subotici

U okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, a u okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana 24. oktobra je realizovana kulturološka radionica u OŠ "MIloš Crnjanski".


U radionici su učestvovali učenici sedmog razreda koji su zajedno sa pedagoškinjom APC/CZA diskutovali o sličnostima i razlikama između migranske i lokalne populacije, kao i koji su to najčešći stereotipi koji se javljaju u lokalnoj sredini, a tiču se migrantske populacije. Učesnici su takođe delili svoja iskustva sa migrantskom populacijom, imajući u vidu da se  Subotica i  Kanjiža već godinama nalazi na putanji migracije.

Medijska kampanja u Subotici i Kanjiži

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru projekta "Azilanti i migranti u našem komšiluku/informisanje i interakcija, a ne širenje straha i predrasuda" koji realizuje u partnerstvu sa udruženjem građana Samoinicijativa, a u okviru programa "Jačanje vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize" koji sprovodi UNDP uz finansijsku podršku Vlade Japana, tokom oktobra organizovao medijsku kampanju kroz bilborde koji su postavljeni na prometnim mestima u Subotici i Kanjiži. Cilj kampanje je širenje svesti o položaju migranata i tražilaca azila i skretanje pažnje na poštovanje njihovih prava u Srbiji bez diskriminacije i tom prilikom su postavljene dve grupe bilbiorda sa natpisima "Ne zazirite od njih. Pomislite kako imate veliku srecu sto niste na njihovom mestu" i "Pobegli su od rata, razaranja, nasilja. Namuceni su i uplaseni. Ne zatvarajte oci i srca".

Redovnom prisutnošću na terenu i u medijima, neposrednim kontaktom sa lokalnim stanovništvom i tažiocima azila i migrantima, kao i brojnim aktivnostima u Subotici i Kanjiži, APC/CZA prati postojeću praksu i redovno izveštava stručnu i širu javnost o osetljivom položaju migranata u Srbiji.

U sredistu pažnje - Da li smo spremni za novi talas izbeglica?

IZVOR: RTS - U sredistu pažnje, 23. novembar 2016.

Zima kuca na vrata, a sve više migranata sa Bliskog istoka želi da se domogne Srbije, a potom i Evropske unije. Da li smo spremni za novi talas izbeglica? Zašto deo migranata ne želi u kolektivne centre? Kakvi su higijenski i drugi uslovi u prihvatilištima? Koliko su uspešne vojno-policijske patrole na granicama sa Makedonijom i Bugarskom?

O tome govore: Vladimir Cucić, komesar za izbeglice, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane.

Emisiju uređuje i vodi: Nikolina Miljković.

APC/CZA konkurs za pravnika/istraživača

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA/ISTRAŽIVAČA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI I ISTRAŽIVANJA INFORMACIJA O ZEMLJI POREKLA

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik/politikolog;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 10. decembar 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Složeni problemi u pružanju pomoći i prihvatu - primer porodice ispred Krnjače

Beograd, 17.11.2016. – Kroz primer porodice iz Avganistana ispred kampa za azil u Krnjači kod Beograda, može se sagledati problemi savremene migracije i pitanje pružanja pomoći izbeglicama na njihovom putu kroz i u Srbiji.

Pošto nisu tražili azil u policijskoj stanici došavsi prvo do Centra za azil u Krnjači kasno uveče, neobavešteni i neuki roditelji, nisu razumeli da neće moci u kamp da uđu ako prethodno nisu otišli isključivo u policijsku stanicu u Savskoj ulici u centru Beograda da traže azil, iako se nalaze ispred Kampa za azil- mesta gde bi svi koji imaju nameru da traže azil bili smešteni po zakonu. U glavama ovih ljudi nije napravljena jasna razlika između obaveze formalnog izražavanja namere da traže azil u policijskoj stanici i proste usmeno izražene namere da se u kampu zatrazi utočiste. Držeci se striktno pravila kampa, uprava centra je odbila da smesti ovu veliku porodicu u kamp bez potvrda o nameri za azil koje bi trebalo da dobiju u policijskoj stanici u Savskoj.

Opširnije: Složeni problemi u pružanju pomoći i prihvatu - primer porodice ispred Krnjače

Balkan može da postane neka vrsta privremene tampon zone u slučaju većeg priliva, ocenio je Radoš Đurović iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila

Gostujući u Dnevniku N1, Đurović je naveo da će podizanje ograda u većini balkanskih zemalja, i jačanje granica dovesti do toga da se uspostavi sistem sudova, država koje će prosto zadržavati ljude na njihovoj terotoriji.

Prema njegovim rečima, u tom lancu sudova ili zona za usporavanje migracija posebno težak položaj ima Grčka kao prva zemlja EU na koju stižu migranti a u kojoj se trenutno nalazi čak 60.000 migranta. I Srbija će, dodaje, imati težak položaj, jer nije članica EU a nalazi se na samim granicama Unije.



Đurović ističe i da, prema podacima Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, u Srbiji ima između dve i tri hiljade migranata koji nisu u sistemu i koji lutaju Srbijom. "To su ljudi koji nemaju pristup azilu, oni koji nisu naišli na dovoljno mesta u centrima ali ima i onih koji ne žele da uđu u centre".

Popraviti higijenu i povećati kapacitete

Gost emisije Sanje Šimprage na Kopernikus televiziji, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, o tekućim problemima u sistemu azila, 09.11.2016.

 

Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

Izvor: TANJUG 7. novembar 2016.

Država bi trebalo hitno da poveća smeštajne kapacitete za migrante i poboljša higijenu u centrima za azil, umesto što najavljuje ograničavanje slobode kretanja zbog pojave telesnih vaših među izbeglicama, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila Radoš Đurović.

Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti migranata i uopšte izbeglica, Đurović je za Tanjug rekao da država mora pre svega hitno da poveća smeštajne kapacitete da bi odgovorila broju ljudi koji dolaze i koji se tenutno nalaze u Srbiji, te da unapredi higijenske uslove u centrima za azil.

Opširnije: Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

APC/CZA kamperom do izbeglica kojima je potrebna pomoć

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svojim kamerpom još od izbegličke krize prošle godine redovno posećuje delove zemlje gde se okupljaju i borave izbeglice, a koje su teško dostupni ili nema prostorija predviđenih za rad i savetovanje. Kamper je donacija UUSC koji je želeo da doprinese radu našeg Centra a kako bi organizacija mogla da sprovodi pravnu i psihosocijalnu podršku tražiocima azila i drugim migrantima u svim negostoljubivim ili nepristupačnim delovima zemlje.             

APC/CZA timovi zajedno sa voloterima izbeglicama pružaju informacije,pravna i psihološka savetovanja, povremeno fokusiranu humanitarnu pomoć za žene i decu i najugroženije.

Izbeglicama sve teže u beogradskim parkovima

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima i prevodiocima svakodnevno posećuje parkove oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, kao i objekte koji su u neposrednoj blizini, u kojima izbeglice borave.
APC/CZA pruža informacije izbeglicama i drugim migrantima o pravnoj regulativi, centrima za azil, zaštiti od zloupotrebe. APC/CZA tokom redovnih aktivnosti u parku promoviše  aplikaciju za mobilni telefon Asylum in Serbia i pomaze izbeglicama u nameri da dobiju potvrdu za centre za azil u polcijskim stanicama.

Primećen je veliki broj izbeglica u svim navedenim mestima koji u Beogradu borave u improvizovanim objektima, bez bazičnih uslova za higijenu kao što su toalet, kupatilo. Bez vode i struje, nezaštićeni od kiše, vetra i drugih nepovoljnih uslova, osećaju se zaglavljeno. Veliki broj njih iako je želeo, nije uspeo da izrazi azilnu nameru i ode u neki od centara za azil.

Izbeglice koje se nalaze u ovim područijima su veoma uznemirene i uplašene zbog situacije u kojoj su primorani da ostanu duži vremenski period u Srbiji a nemaju ni osnovnih uslova za život.

APC/CZA konkurs za projektnog asistenta

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za mladim profesionalcima s koji bi se priključili postojećem timu na poziciji projektnog asistenta.

Ukoliko ste:

- Vredni, umete da se organizujete, entuzijasti, voljni da se stručno usavršavate
- Imate odlično znanje engleskog jezika
- Poznajete i imate iskustva u asistiranju ili upravljanju projektima
- Poznajete rad na računaru (MS Office korisnički nivo);

i zainteresovani da nam se priključite, molimo vas da pošaljete vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naslovom: „Konkurs za projektnog asistenta" do 12 septembra 2016. godine.

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs 
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji 
Twitter: twitter.com/APC_CZA 

APC/CZA konkurs za pravnika

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA/ISTRAŽIVAČA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI I ISTRAŽIVANJE INFORMACIJA O ZEMLJI POREKLA

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik/politikolog;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 29. avgust 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

APC/CZA u prihvatnim centrima u Adaševcima i Šidu

APC/CZA tim svakodnevno posećuje prihvatne centre u Adaševcima i Šidu. Većina migranata koju tu zatičemo je bezuspešno pokušala da pređe granicu sa Mađarskom, a neki od njih i sa Hrvatskom. Suočeni sa neuspesima i različitim oblicima maltretiranja i pritisaka, razmišljaju i o ostajanju u Srbiji.

Od našeg tima mogu da dobiju informacije o azilnoj proceduri, te o njihovim pravima i obavezama tokom boravka u Srbiji u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije.

Kod migranata najčešće nailazimo na zbunjenost zbog netačnih, nedoslednih, dvosmislenih informacija ili nedostatka istih, čime se pojačava neizvesnost, te i njihova zabrinutost. Iscrpljeni su putem koji je nosio sa sobom različite psihičke i fizičke napore. I kod muškaraca i kod žena srećemo snažne emocije tuge, razočarenja i besa. Deo njihovih snova je raspršen u zemlji porekla, a deo u suočavanju sa zatvorenim granicama.

Prepoznajući ove probleme, organizujemo individualna i grupna psihološka savetovanja kako bi se migranti što brže i uspešnije adaptirali na aktuelnu situaciju u kojoj su se našli.

Važno je da znaju da su mnoge njihove reakcije zapravo normalan način reagovanja na okolnosti u kojima se nalaze, a koje zahtevaju povećane kapacitete nošenja sa problemima.

Bazični osećaj sigurnosti je narušen kod mnogih – taj osećaj se vraća smeštanjem u prihvatni centar gde je migrantima obezbeđeno mesto za spavanje, hrana, voda. Njihov osećaj sigurnosti dalje jačamo kroz informisanje i emotivnu podršku.

Majkama sa malom decom tim APC/CZA deli liflete o zaštiti dece na putu, štampane u okviru projekta "Podrška majkama i deci u centrima za azil i Beogradu" koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država. 

Volonteri APC/CZA svakodnevno sa izbeglicama u parku

Tim volontera APC/CZA je zajedno sa prevodiocima svakodnevno u beogradskim parkovima u kojima borave izbeglice poreklom iz Avganistana, Iraka, Sirije, Pakistana, Šri Lanke. Naši volonteri pružaju informacije o azilnom sistemu u Srbiji, pravima i obavezama, vrstama zaštite, predstavljaju aplikaciju za mobilni Asylum in Serbia a porodicama dele i liflete zaštiti dece na putu.

Otkako je situacija na granici sa Mađarskom izuzetno teška i kako je većina ljudi koje srećemo u parku iskusila nasilje mađarske granične policije, vratili su se u beogradske parkove. Čujemo priče da se plaše ali i da neće odustati i da će naći način da dođu do svojih prodica. Nakon loših iskustava sa bugarskom policijom, plaše se da odu u stanicu i izraze azilnu nameru.

Među APC/CZA volonterima ima studenata domaćih i stranih fakulteta, zaposlenih, nezaposlenih koji žele da pomognu izbeglicama a pre svega im pruže prijateljsku podršku i informacije o boravku u Srbiji.

VIŠE FOTOGRAFIJA IZ PARKA POGLEDAJTE U GALERIJI FOTOGRAFIJA

Pravno savetovanje tražilaca azila u Sjenici i Tutinu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) pruža pravnu pomoć u svim centrima za azil u Srbiju i svakodnevno je na terenu sa izbeglicama.

U situacijama velikog priliva izbeglica koje vrlo često nemaju informacije o svom statusu, pravima i obavezama, APC/CZA pruža informacije o azilu, vidovima zaštite, šta je legalno a šta ne. U centrima za azil, APC/CZA pravnik u prisustvu prevodioca predstavlja azilnu proceduru i zastupa tražioce azila pred svim državnim organima.

                                                                                                              Centar za azil u Sjenici

                                                                                                                 Centar za azil u Tutinu

Đurović: Situacija teška, ali moramo pokazati humanost

BEOGRAD, 16. juli – Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je danas da je situacija u vezi sa migrantima veoma teška i da Srbija ne može da bude prepuštena sebi, ali i istakao da niko ne može biti sprečen da uđe u našu zemlju, ukoliko zeli da zatraži azil.

Navodeći da još nije objavljen detaljan režim postupanja vojske i policije, Đurović je naglasio da je situacija teška, te da bi možda trebalo tragati za većom pažnjom u evropskoj javnosti, jačim spoljnopolitičkim manevrima i insistirati da se ljudima omogući da zatraže azil u zemljama EU.


On je za Tanjug rekao da je Srbija, po ustavu i zakonu, obavezna da dozvoli ulazak u zemlju svakoj osobi koja se plaši za svoj život u zemlji porekla, čak i ako ulazi nelegalno.

"Ne možemo nekoga da sprečimo da uđe u Srbiju, ako hoće da traži azil i to vojska i policija moraju da dopuste. Moramo se ponašati humano", rekao je Đurović, povodom najavljenih mera vlade za rešavanje migrantske krize.
On je istakao da je obaveza Srbije da omogući svakome ko uđe da zatraži azil, da u fer postupku donese pravičnu i brzu odluku, te da poreklo osobe ne sme unapred da prejudicira odluku.

Navodeći da je ponašanje komšija Srbije prema migrantima nehumano, Đurović je rekao da ne smemo da budemo nova Mađarska ili Bugarska.

"To je protivno našim propisima i tu ne sme da bude izgovora", rekao je Đurović.

"Izražavam sumnju u to da je moguće na ovaj način zaustaviti interkontinentalnu migraciju, to nikome nije uspelo", rekao je Đurović.
Đurović je naglasio da je situacija izuzetno teška i da Srbija ne može da bude zemlja koja je prepuštena sama sebi u centru Evrope.
Istakao je i da je sada potrebno obezbediti da se azilne procedure sprovode brzo, budući da će svi oni kojima bude zaustavljen prolaz kroz Srbiju verovatno tražiti azil.

"To će zahtevati niz tehničkih, ljudskih i drugih resursa", naveo je Đurović.

Talasanje - Izbeglički hod po balkanskom trnju

Da li je samo na papiru zatvorena migrantska ruta preko Srbije? Šta se dešava sa migrantima na granici sa Mađarskom? Zašto Evropska unija toleriše poteze Budimpešte i ostavlja Beograd na cedilu? Da li nam polazi za rukom da migranti po dobrom pamte Srbiju, njene institucije, civilno društvo i građane?

Pravno savetovanje u centru za azil u Krnjači

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od početka azilnog sistema pruža pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila u svim centrima za azil u Srbiji kao i pograničnim područjima i prihvatnim centrima.

Povećan broj izbeglica koje nakon zatvaranja rute, uz pomoć krijumčara ulaze u Srbiju, uglavnom spavaju u centru za azil u Krnjači gde se većina veoma kratko zadržava.

Tim APC/CZA je svakodnevno u kampu radi sa izbeglicama, pruža informacije o azilu i zastupa tražioce azila u svim fazama azilnog postupka. 

Veliki broj izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana je zabrinut šta će se dešavati sa njima, bili su maltretirani tokom puta, više puta prevareni. Sa decom koja mesece provode na putu, u nehigijenskim uslovima, bez pravne i psihološke pomoći, velike porodice spadaju u posebno osetljive grupe. 

Konkurs za pravnika-Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI


I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.

III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".

IV Rok za podnošenje prijave je 15. jun 2016. godine.

V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.

Završna konferencija u Beogradu

U okviru projekta V4 i Zapadni Balkan "Razmena znanja i iskustava u azilu" finansiranog od strane Medjunarodnog Visegrad Fonda i Ministrarstva spoljnih poslova Koreje koji Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila sprovodi u partnerstvu sa Mađarskim helinškim komitetom iz Mađarske, Ligom za ljudska prava iz Slovačke, Organizacijom za pomoć izbeglicama iz Češke, Helsinškim odborom za ljudska prava iz Poljske, Makedonskim udruženjem mladih pravnika iz Makedonije i Programom građanskih prava 23. maja 2016. godine održana je završna konferencija u Beogradu.

Na konferenciju su predstavnici organizacija uključenih u projekat razmenili najnovije informacije i dešavanja u njihovim zemljama, naveli izmene u politikama njihovih zemlja prema pitanjima izbeglica i azilanata u prethodnom periodu. Takodje razgovaralo se o neophodnoj daljoj saradnji na pitanjima azila i migracija jer kako se i pokazalo tokom sprodjenja samog projekta ovo pitanje je regionalnog i međunarodnog karaktera i pravi način za adresiranje ovog problema je zajednička saradnja i razmena iskustava i najboljih praksi.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Kroz beogradske parkove u okolini autobuske i železničke stanice svakodnevno prolazi oko 200 ljudi. Neki od njih se ne zadržavaju duže od jednog dana, dok većina boravi oko 2-3 dana ili više. Najviše ljudi i dalje dolazi iz Avganistana i Pakistana, zatim iz Sirije, Iraka, Irana, Alžira, Maroka i ostalih zemalja. Jezici koje govore su različiti, ali sve njih povezuje zajednička muka situacije u kojoj su se zbog različitih životnih okolnosti našli.

Opširnije: Raste broj migranata u beogradskim parkovima

Rad sa tražiocima azila u Centru za azil u Krnjači

APC/CZA tim svakodnevno realizuje svoje aktivnosti sa migrantima i tražiocima azila smeštenim u Centru za azil u Krnjači i trudi se da im pre svega pruži informacije o tome gde se nalaze i koja prava i mogućnosti imaju tokom boravka u Srbiji. Za one koji se odluče da uđu u azilnu proceduru, pravnici APC/CZA ih detaljno uvode u nju i prate tokom čitavog njenog trajanja.


Pored pravne pomoći, APC/CZA psiholozi i pedagozi realizuju individualna i grupna savetovanja i različite vrste radionica koje im pomažu u adaptaciji na novu sredinu. Uz pravnu i psihosocijalnu pomoć, APC/CZA tim redovno donosi i humanitarnu pomoć u vidu odeće i sredstava za higijenu koju deli svima kojima je to neophodno.

Više fotografija možete pogledati ovde.

Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Tim APC/CZA je 13. maja posetio migrante u Tranzitnom centru u Preševu. Mali broj njih, poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka u centru se nalazi od sredine februara kada su tu dovezeni iz Šida.

Opširnije: Poseta migrantima u Preševu 13.05.2016.

Deljenje informacija migrantima u okolini autobuske i železničke stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi mesta okupljanja migranata u Beogradu, pre svega Glavnu Autobusku i Železničku stanicu, kao i okolne parkove. Pored deljenja humanitarne pomoći u vidu odeće, obuće i sredstava za higijenu, izbeglicama se pružaju i informacije koje im olakšavaju boravak u Beogradu i Srbiji.

Tim APC/CZA migrantima predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o zakonskoj regulativi u Srbiji i na koji način mogu da zatraže azil, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakti bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici.

APC/CZA predstavnici delili pomoć izbeglicama u beogradskim parkovima / utorak, 19. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima kod autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su izbeglicama koje borave u parkovima delili pomoć u vidu sredstava za održavanje higijene, odeće i obuće i pružali informacije.

Opširnije: APC/CZA predstavnici delili pomoć izbeglicama u beogradskim parkovima / utorak, 19. april 2016.

Deljenje pomoći i pružanje informacija izbeglicama u beogradskim parkovima / ponedeljak, 18. april 2016.

U ponedeljak, 18. aprila 2016. godine, a u okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

Opširnije: Deljenje pomoći i pružanje informacija izbeglicama u beogradskim parkovima / ponedeljak, 18....

"Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je održao konferenciju za novinare
TEMA: "Šta sa izbeglicama posle zatvaranja balkanske rute?"

U Srbiji se trenutno nalazi oko 2.000 izbeglica. Tema današnje konferencije za novinare je bila posvećena njihovom položaju, pravnom statusu i problemima sa kojima se migranti suočavaju. Takođe, posebna pažnja je bila posvećena novim izazovima koje je Srbiji donela izbeglička kriza, posle zatvaranja balkanske rute.

Govornici su bili: Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila i Jana Stojanović, šef sektora psihosocijalne zaštite

APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

U okviru svojih redovnih poseta parkovima u blizini autobuske stanice u Beogradu, u sredu, 13. aprila 2016. godine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) delio je izbeglicama odeću, obuću i pružao informacije.

Opširnije: APC/CZA deli pomoć i pruža informacije izbeglicama u beogradskim parkovima / sreda, 13. april 2016.

Tako stoje stvari

izvor: RTS, 11. april  2016.

Da li će 2016. ponovo biti godina migranata ili se takva kriza ne može ponoviti? O tome pričamo sa Radošem Đurovićem iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Atina/Idomeni, 26. mart (foto: ANA-MPA / Nik Arvanitidis) – Grčka je počela evakuaciju migranata iz glavnog kampa u Idomeni na granici Grčke i Makedonije, pošto je usporen priliv izbjeglica na ostrva u Egejskom moru, izjavili su u subotu grčki zvaničnici.

Opširnije: Grčka je počela evakuaciju migranata iz Idomenija

Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Krnjača, 16.mart – Među stotinjak umornih, zabrinutih  lica u Centru za azil u Krnjači, gde su smeštene izbeglice iz Irana, Somalije, Maroka, ali i Sirije, Avganistana koje je  odluka o zatvaranju balkanske rute zatekla u Srbiji, ili su ovde vraćeni iz Hrvatske, smeh i užurbanost dve sirijske devojčice deluje gotovo jeretički. Devetogodišnja Asja i njena osmogodišnja sestra Jasemin ovde su sa roditeljima oko tri nedelje, a od pre nekoliko dana krenule su na nastavu u osnovnu školu u Krnjači. Upisane su u drugi razred, pakuju školsku torbu svako jutro, raduju se novim  drugarima i sedaju u školske klupe kao sva deca u Srbiji njihovih godina.

Ali nisu Asja i Jasemin kao sva druga deca u Srbiji ili negde drugo gde nema rata. One su iz Sirije. Njihova porodica pobegla je od rata, razaranja, straha i krenula na opasan i težak izbeglički put ka  Nemačkoj. Zaustavljeni su na granici Hrvatske. Sada su u Srbiji. Jedno  vreme proveli su u Adaševcima, posle su se smestili kod prijatelja u Beogradu, nadajući se da je pitanje dana kada će krenuti dalje… a onda su se morali pomiriti sa tim da do daljnjeg ostaju ovde. Sa azilnim potvrdama dobili su smeštaj u Centru za azil u Krnjači, među ljudima sličnih ili istih sudbina. Tu smo ih i upoznali.

Kako, kao i do sada svakodnevno obilazimo ljude u Centru, u psihološkim radionicama pokušavamo da ih osnažimo, informišemo ih o njihovim pravima, statusu u Srbiji, a posebno se trudimo oko dece, da ih koliko god je to moguće uključimo u normalan život, Asja i Jasemin su nam bili prioritet. U stvari škola nam je bila prioritet, jer bez škole i kontakta sa vršnjacima nema ni privida normalnog života za ovu decu.

Opširnije: Dobrodošlica za Asju i Jasemin u osnovnoj školi u Krnjači

Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

izvor: TALASANJE 8. mart  2016.

Proleće i topliji dani migrantima donose zimu i hladan doček. Utočište, podršku, smeštaj, zamenjuju zidovi, sila, zabrane ... Šta se desilo sa evropskim saosećanjem za izbeglice?

O porukama samita Evropska unija - Turska za Talasanje govore dopisnici Radio Beograda iz Brisela i Atine i gosti u studiju: Jelica Minić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

EU i Turska: Sporazum o rešavanju izbegličke krize?

Izvor: RTV Pink | 09. mart 2016.

Šta se dešava na Balkanskoj ruti, koliko izbeglica ostaje zaglavljeno na ruti i koja je njihova sudbina...

Gosti: Radoš Đurović, Mijo Krešić, Ivan Gerginov

Autori: Jovana Joksimović i Srđan Predojević

Krijumčari zaradili od 3-6 milijardi evra na migrantima

Hag, 23. februar– Kriminalne krijumčarske mreže zaradile su u 2015. između 3 i 6 milijarda evra na krijumčarenju migranata, saopštio je danas Evropol, upozorivši da bi se taj broj mogao udvostručiti, pa i utrostručiti, ako se migracijska kriza nastavi dosadašnjim tempom.

Oko 90 posto, od više od milion migranata koji su u 2015. ilegalno ušli u Europu koristili su se „uslugom posredovanja", rekao je direktor Evropola Rob Vajnrajt na konferenciji za štampu u Hagu, gde je sedište ove organizacije, dodajući da su „usluge većinom pružale kriminalne grupe koje su ostvarile veliku zaradu".

Iznoseći podatak o 3 do 6 milijarda evra koliko su zaradili krijumčari, Vajnrajt je rekao da će se „taj broj udvostručiti i utrostručiti ako se intenzitet sadašnje migrantske krize nastavi u ovoj godini". Desetine hiljada migranata već su ušli u Evropu u 2016., dodao je.

Organizacija je zbog toga „uvrstila suzbijanje krijumčarenja u svoje glavne zadatke", rekao je u prilikom osnivanja novog odelenja koji će njegovim članicama pomagati u razbijanju krijumčarskih mreža

Evuropol kaže da poseduje informacije o gotovo 40.000 ljudi za koje se sumnja da su umešani u krijumčarenje migranata. Osumnjičeni dolaze iz više od sto zemalja, uglavnom iz Bugarske, Egipta, Madžarske, Iraka, Kosova, Pakistana, Poljske, Rumunije, Srbije, Sirije, Tunisa i Turske.

Evropolovovo odeljenje EMSC usmerit će svoje delovanje na dva grada presudna za migrantsku krizu – Kataniju (u Italiji) i Pirej (u Grčkoj).

Po podacima Evropske agencije Frontex, 140.000 migranata je od početka 2016. ilegalno ušlo u Evropu a čini se da priliv izbeglica i migranata neće jenjati do kraja godine. 

UNHCR: Ograničenja na balkanskoj ruti stvaraju haos na granicama

Ženeva 23. februara – Nova ograničenja za migrante na balkanskoj ruti „stvaraju haos na nekoliko graničnih prelaza", ocenila je u sredu UN-ova agencija za izbeglica (UNHCR) i osudila „restriktivne mere" nekoliko zemalja, uključujući Austriju, Sloveniju i Makedoniju.

Mere koje su uvele Austrija i balkanske zemlje „stvaraju ogroman pritisak na Grčku koja se bori sa sve većim brojem ljudi kojima treba smeštaj i pomoć", saopštio je UNHCR.

Zbog dnevnih kvota i profilacije prema nacionalnosti, migranti bi mogli ostati zarobljeni na granicama bez krova nad glavom i iz očaja tražiti pomoć nemilosrdnih krijumčara ljudima, upozorava agencija.

Iako izbjeglice beže od ratova i progona, „čini se da su neke evropske zemlje više usresređne na to kako migrante držati dalje od sebe nego na odgovornost za upravljanje izbegličkim talasom i za rad u opštem interesu", navodi se u saopštenju. Više od 110.000 ljudi, bežeći pred ratovima i siromaštvom u Africi i na Bliskom istoku, stiglo je ove godine u Grčku i Italiju, što je veliki porast u odnosu na 2015., objavila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

Više od 100.000 izbeglica stiglo preko Mediterana u Evropu od početka 2016. godine

Atina, 23. februar – Broj migranta i izbeglica koji su od početka 2016. godine stigli u Grčku i Italiju ove nedelje premašio 100.000. Do 22. februara sama Grčka je zabeležila 102.547 dolazaka na ostrva od početka godine. Poređenja radi, u 2015., taj broj je iznosio 100.000 pristiglih do juna u Grčku, – saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).

U istom periodu život je izgubilo više od 410 migranata i izbeglica, a ruta preko istočnog Mediterana između Turske i Grčke i dalje važi za najsmrtonosniju imajući u vidu da se tu utopio 321 migrant.

Prema IOM – Grčka, procenjuje se da je samo u februaru na grčka ostrva stiglo 42,861 migranti su , a tamošnje vlasti godine grčke vlasti kažu da su najbrojniji Sirijci, Avganistanci, Iračani, Iranci i Pakistanci. Ostali su iz Maroka, Bangladeša i Somalije.

Od početka godine, 7.507 migranti su stigli preko mora u Italiju. To je otprilike isti broj kao i prošle godine.

„Mi i dalje registrovanje dolazak brojnih ugroženih migranata, koji su često u veoma lošem stanju, što je posledica nasilju kome su bili izloženi od švercera u Libiji. Takođe je alarmantno povećan broj žena koje su postale žrtve trgovine ljudima -, izjavio je portparol IOM-Italija Flavio di Đakomo. 

Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Zagreb,18. februara – Šefovi policija Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Austrije dogovorili su se o zajedničkom registrovanju izbeglica na grčko-makedonskoj granici. Pet zemalja će zajednički organizovati prevoz izbeglica do Austrije,a kako potom će a prolaz „balkanskom rutom" biće omogućen samo izbeglicama iz ratom zahvaćenih zemalja.

Primena sporazuma počinje već danas, a postupak registracije počinje u Đevđeliji. Države garantuju da će omogućiti prolaz isključivo osobama koje su prošle početnu kontrolu.

Opširnije: Balkanska ruta: Izbeglice vozom iz Đevđelije do Austrije

Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Beograd, Beč, Ljubljana, Brisel, 18. februar – Najava zatvaranja granica na balkanskoj ruti za prolazak migranata u EU, koja je krenula iz Beča, a čiji su zagovornici Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka, počinje postepeno da se realizuje. Mediji i portali licitiraju tačan datum spuštanja rampe, od toga da će u narednih dvadesetak dana biti zatvorena grčko-makedonska granica, do toga da je to moguće već u naredna dva dana, a list „Danas", pozivajući se na izvore iz Evropske komisije tvrdi da će se to dogoditi 1.marta. Do tada će kaže pravo za dalji prolazak izgubiti prvo Avganistanci, potom Iračani i na kraju Sirijci.

Međutim tiho zatvaranje graničnih prelaza koja postaju su sve uže grlo za izbeglice, već je počelo. Dok u Briselu evropski zvaničnici traže zajedničko rešenje austrijska vlada je objavila da će maksimalni broj migranata koje će ubuduće primati dnevno biti 3.300. Uz to, ona će ubuduće dnevno primati najviše 80 molbi za azil u Austriji, a uvela je i stroge kriterijume za ulazak izbeglica u svoju državu . Te mere je u sredu u najvećoj meri prepisala slovenačka vlada, a danas su ministri policija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Srbije I Makedonije u Zagrebu dogovorili " da će zajednički profilisati i registrovati izbeglice na grčko-makedonskoj granici", te da će oni sa jedinstvenim dokumentom putovati od Makedonije do Austrije. To znači da će biti primenjen režim za prijem koji je već uspostavila Austrija (mada se ne pominju kvote za prijem).

„Sve dok nema održivog rešenja na spoljnim granicama EU primorani smo sami da preduzmemo odgovarajuće mere, najavila je pre nekoliko dana odluku austrijske vlade o pooštravanju uslova za prijem izbeglica u zemlju ministarka unutrašnjih poslova Mikl-Lajtner. Dnevni kontingenti su potrebni da bi obezbedili red i bezbednost u našoj zemlji", naglasila je ministrka i pojasnila da „čim postojaće dnevna kvota i kvota za sat budu dostignute, zaustavićemo puštanje ljudi" .Uz to najavila je druge mere – od kontejnera do novih barijera – poput nedavno podignute ograde na Špilfeldu, glavnom austrijskom graničnom prelazu sa Slovenijom(osiguraće se dodatnih 12 prelaza, među kojima u Tirolu, Štajerskoj, Koruškoj i Burgerlandu).

„Ako trebaju nove ograde, gradiće se i nove ograde", rekla je ona.

Opširnije: Austrija „spušta“ rampu na balkanskoj izbegličkoj ruti, EK protiv

Prisilna vraćanja sa srpsko-hrvatske granice

Migranti iz afričkih i azijskih zemalja koji se smatraju ekonomskim migrantima u proteklom periodu su prema podacima do kojih je došao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) bili izloženi prebijanju i maltretiranju koje sprovodi hrvatska policija kako na srpskoj teritoriji prilikom kontrole vozova koji dolaze u Šid, tako i na hrvatskoj teritoriji gde su zabeleženi slučajevi prisilnog vraćanja u Srbiju. Ovakvom kršenju ljudskih prava i dostojanstva bili su izloženi čak i maloletnici koji putuju bez pratnje roditelja ili staratelja koji su brutalno premlaćivani o čemu svedoče i naši timovi sa terena.

Nisu retki ni slučajevi da se sa granice vraćaju i ljudi koji imaju tranzitne potvrde i dolaze iz Sirije, Iraka i Avganistana, a koji se po proceni nadležnih organa Republike Hrvatske smatraju prevarantima ukoliko ne govore određene dijalekte ili ne poznaju geografiju zemalja iz kojih dolaze.

Rad sa migrantima u okolini železničke i autobuske stanice

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno obilazi izbeglice koje se ponovo okupljaju oko Autobuske i Železničke stanice. Oni su prepoznati kao "ekonomski migranti" i ne mogu nastaviti svoj put ka Evropi. 

Tim APC/CZA izbeglicama predstavlja aplikaciju "Asylum in Serbia" u okviru koje mogu pronaći korisne informacije o regulativi u Srbiji, šta da urade ukoliko neko pokuša da ih zloupotrebi, mape, kontakte bolnica, policijskih stanica, cene hostela i hotela, kao i informacije o novostima u evropskoj migratornoj politici. 

APC/CZA ponovo u Beogradu sa izbeglicama

Beograd, 19. januar 2015.

Sve je veći broj takozvanih ekonomskih migranata u Beogradu.

Broj se uvećao otkako je migrantima koji ne dolaze iz Sirije, Avganistana i Iraka onemogućen dalji prolazak iz Srbije, pa je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) zajedno sa volonterima ponovo na ulicama glavnog grada kako bi im pružio pravnu i psihološku pomoć ovim ljudima.

Tražioci azila i drugi migranti su veoma zabrinuti šta će se sa njima dešavati, raspituju se o domaćim zakonima i regulativama kao i stanju na granicama u Evropi.

Avganistanska beba ozdravila i sa porodicom nastavila izbeglički put

Beograd, 20. januar – Mali Ferhad, star jedva mesec dana, koji se teško razboleo na svom izbegličkom putu od Istambula gde je rođen, do Adaševaca gde je malo telo počelo da se predaje od umora i temperature, napustio je juče Institut za majku i dete u Beogradu i otputovao sa svojom porodicom dalje ka severu Evrope.

Na institut za majku i dete je hitno prebačen pre dve nedelje u veoma teškom stanju i od tada je APC sa prevodiocem bio svakodnevno uz njega i njegovu porodicu. Uz pomoć Komesarijata za izbeglice i policije, njegove roditelje i petoro braće i sestara prevezli smo u Beograd u Centar u Krnjači, uložili puno truda da steknemo njihovo poverenje, da umirimo njihov strah od zatvaranja granica, dilemu koliko su odgovorni prema ostalih petoro kada rizikuju da propuste priliku da se dokopaju Evrope, jer ne mogu da ostave bebu Ferhada za koju ne znaju ni da li će preživeti.

Pomogao im je mali Ferhad. Zahvaljujući nesebičnom zalaganju lekara izvukao se iz sepse. To je lepa i mila beba koju su na Institutu svi zavoleli. Juče su ga predali majci u ruke uz silna upozorenja – kako da ga neguje, na šta da pazi... Kako? – pitala se malo preplašena kako će kroz tranzitne centre, vozove, autobuse, granične kontrole... uspeti da sačuva svoju bebu. Naš prevodilac je prenosio savete, umirivao... Na kraju je brigu nadvladala nada.

Mi smo opet uskočili da Ferhada opremimo adekvatno za put. Spremili smo i kompletnu zimsku opremu za Ferhada – između ostalog i nekoliko kapica da se ne smrzne, veliku krznenu jaknu, ćebencad, flašice, benkice... Prebacili smo ih do Šida i kompletna porodica je sutradan ukrcana u voz.

Imali su prioritet. Svi vole pobednike.

Eto, beba Ferhad je juče svima ulepšala dan. Nama najviše. Uspeli smo da održimo porodicu na okupu, da ih ojačano. Ostalo ne zavisi od nas. Sada čekamo da se jave.

Avganistanska beba na Institutu za majku i dete u Beogradu

Beograd, 14. januara – Na Institutu za majku i dete na Novom Beogradu leži mali Ferhad. Avganistanac je. Rođen je kao izbeglica. Njegova majka Sabra porodila se u Istanbulu. Dovezen je ovde iz Šida gde je oca, majku i petoro braće i sestara zaustavio na daljem putu ka Evropi, jer se razboleo. Jako se razboleo. Malo telo, trpilo je hladnoću i put od Izmira do Lezbosa, od Lezbosa do Atine, od Atine do Đevđelije, onda do Miratovaca odakle ga je majka nosila nekoliko kilometara peške, pa do Preševa, Šida...

Tu su zastali. Mali Ferhad ne bi izdržao dalje, ima ozbiljne respiratorne probleme, rekli su lekari. Treba mu ozbiljna medicinska nega. Mora u Beograd. Odvezen je kolima hitne pomoći, a njegova porodica je odložila izbegličke zavežljaje u Šidu.

Zatičemo ih zabrinute i uplašene. Umirujemo majku da ćemo je voziti za Beograd da vidi bebu, da smo tu uz njih, da ćemo im sve pomoći. Objašnjavamo im da moraju da se strpe u Šidu, da ćemo uz pomoć Komesarijata za izbeglice i policije naći način da ih prebacimo u Krnjaču . Odatle im je mnogo bliže da obilaze bebu, a i uslovi smeštaja su bolji. Pokušavamo da ublažimo njihov strah od nemogućnosti daljeg puta i objašnjavamo da mogu otići čim bebi bude bolje.

Majku vodimo odmah za Beograd. Nije nepoverljiva, ali u tuđoj zemlji, među nepoznatim ljudima i kratko odvajanje od petoro dece od kojih jedno ima samo dve godine, je brine. Plaši se da se granice ne zatvore, plaši se i u kakvom će stanju zateči bebu. Ali, u Institutu za majku i dete gde ulazimo sa prevodiocom, čekaju je dobre vesti. Dečak je skinut sa aparata da disanje. Ohrabrena, gleda bebicu kroz staklo i sada već počinje da veruje da će možda na kraju sve biti dobro. Ali mora da čeka. Kažu joj da lekari dete neće otpustiti dok ne bude potpuno zdravo.

U povratku zamišljeno gleda kroz prozor automobila. Kaže da se ona lično borila da krenu na ovaj put. Da spasi decu. Priča nam o teškom životu, o tome kako su je mladu udali, kako je porodica njenog muža sada pitala zašto ne udaju najstariju kćerku Sibilu, a ona ima samo 14 godina. „Odličan je djak. Sve petice", saopštava nam gledajući nas prodorno u oči kao da traži odjek za nju tako važne činjenice na našim licima. Kao da tom rečenicim objašnjava sve – svoj položaj, svoju nadu i strah šta joj može izmaći.

Čekala nas je dva dana i jutros smo došli po njenu porodicu u Šid. Spakovali smo nešto malo stvari i decu u automobil i povezli za Krnjaču. Sada su tu. Pametna i poslušna deca koja u letu hvataju srpske i engleske reči i ponavljaju ih, umorni i nestrpljivi otac Irfan i njegova odlučna supruga Sabra. Čekaju da ojača Ferhad, pa da krenu dalje.

Zahvaljuju nam na pomoći. Sabra pita hoćemo li i dalje ići sa njom u bolnicu, hoćemo li se viđati... Sve dok Ferhad potpuno ne ozdravi, dok ne odete u Šid, pa i tamo ćemo dok čekate voz za Hrvatski biti uz vas, obećavamo.

Deljenje kabanica izbeglicama u Adaševcima 15.01.2015.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je izbeglicama koje borave u Adaševcima 15. januara delio kabanice. Dan je bio izuzetno hladan i kišovit a izbeglice poreklom iz Sirije, Aganistana i Iraka čekale su više sati kako bi se ukrcale na voz za Hrvatsku.

Među izbeglicama bio je veliki broj porodica, dece i starih zabrinutih šta će se dešavati sa njima.

APC/CZA informiše izbeglice i deli humanitarnu pomoć u prihvatnom centru u Adaševcima

Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) svakodnevno se nalaze u prihvatnom centru u Adaševcima gde redovno informišu izbeglice o njihovoj trenutnoj situaciji, pravima i obavezama koje imaju tokom boravka u Srbiji i pomažu im u rešavanju akutnih problema sa kojima su suočeni – nedostatak hrane, odeće i obuće, gubljenje potvrda od policije, razdvajanje porodica itd.

Imajući u vidu hladno vreme i sve veći broj ljudi koji dolazi u našu zemlju, na teren se redovno distribuira i humanitarna pomoć u vidu tople odeće i obuće za sve uzraste, kapa, šalova i rukavica koje su donacija Associazione Firdaus iz Lugana u Švajcarskoj.


Više fotografija možete pogledati ovde.

I oni su obeležili 2015. godinu

Pretposlednjeg dana 2015. podsećamo na ličnosti koje su je obeležile – prevazilazeći sebe, lečeći i pomažući drugima, postizanjem vrhunskih sportskih rezulatata i ulogama koje možda i nisu očekivali. 

Nije im bilo lako da sve utiske iz 2015. kažu u jednoj reči. Naročito košarkašici Nataši Kovačević. Pamti je po jednom datumu.

"Jedanaesti novembar će biti zauvek zapamćen", kaže Nataša.

Tog dana je, posle dve godine i dva meseca od teške saobraćajne nezgode, ponovo obukla dres Crvene zvezde, istrčala na parket i pobedila, najpre sebe. Sve druge je inspirisala.

"Kada mi priđe neko malo dete da mi kaže da sam mu motivacija, da se ugleda na mene, to sve dobija smisao", ističe Nataša.

Opširnije: I oni su obeležili 2015. godinu

Hrana azilanata iz zavičaja - Sirije, Gane, Senegala i Gambije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) u saradnji sa restoranom "Smokvica" u okviru projekta „Unapređenje migracionih politika u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana" koji finansira Fond za otvoreno društvo Srbije, organizovao je predstavljanje azilantskih tradicionalnih kuhinja iz arapskih i afričkih zemalja. Tom prilikom hranu su pripremali tražioci azila iz Sirije, Gane, Senegala i Gambije koji žive u Srbiji zajedno sa volonterima i timom APC/CZA. Posetioci su imali priliku da čuju iskustva tražilaca azila tokom boravka u Srbiji, kao i njihove uspomene iz zemalja iz kojih dolaze, da probaju specijalitete, pročitaju i dobiju publikacije "Azilne priče"  i druže se sa ljudima koji su od progona izbegli u Srbiju.


Više fotografija možete pogledati ovde.

Opširnije: Hrana azilanata iz zavičaja - Sirije, Gane, Senegala i Gambije

Čestitka za Novu godinu

Poštovani volonteri i građani koji ste podržali rad našeg Centra,

Želimo vam srećne novogodišnje praznike i uspešnu Novu godinu u nadi da će biti sve manje onih u svetu kojima će biti potrebna naša podrška! Hvala Vam jos jednom na nesebičnoj podršci i saradnji!
Zahvaljujemo se i svima koji ste i finansijski podržali rad našeg Centra i molimo da nam na mejl (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) pošaljete svoju adresu i grad gde živite kako bi smo poslali novogodišnje čestitke i pravdanja utrošenih sredstava koje ste donirali.

Još jednom hvala na podršci, uz vašu podršku svet može da bude bolje mesto za život!

Javni konkurs za psihologa - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

OBJAVLJUJE:

KONKURS ZA PSIHOLOGA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PSIHOLOŠKE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani psiholog
2. Iskustvo u individualnom i grupnom savetodavnom kao i radioničarskom radu
3. Učestvovanje u društveno angažovanim aktivnostima
4. Odlično poznavanje engleskog jezika
5. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo)
6. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač)

Opširnije: Javni konkurs za psihologa - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Deljenje kabanica i tople odeće najugroženijima

Sa dolaskom hladnog vremena i prvih kiša i snegova, riziku od respiratornih infekcija i smrzavanja su izloženi svi, a pogotovo izbeglice koje već mesecima kontinuirano prolaze kroz našu zemlju u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih nemaju adekvatnu odeću i obuću, hodaju bosi i promrzli. U potrebi su za svim.



Više fotografija možete da pogledate ovde.

Opširnije: Deljenje kabanica i tople odeće najugroženijima

Dogovor: EU daje Turskoj tri milijarde evra za izbeglice

BRISEL, 29. novembar - U Briselu je završen sastanak šefova država Evropske unije sa Turskom. Postignut je sporazum o pomoći u cilju zaustavljanja izbegličko-migrantskog talasa u Evropu.

Evropska unija će Turskoj osigurati tri milijarde evra za sledeću godinu ili dve kako bi popravila uslove života za 2,3 miliona Sirijaca koji sada žive u toj zemlji - uz obećanje da oni neće krenuti prema Evropi. Širi dogovor predviđa i oživljavanje pregovora Turske o članstvu u EU.

Opširnije: Dogovor: EU daje Turskoj tri milijarde evra za izbeglice

Javni konkurs za pravnika - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).

Opširnije: Javni konkurs za pravnika - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Izbjegli zbog 'pogrešnih razloga' ne mogu dalje

IZVOR: Al jazeera 23. novembar 2015.

U Srbiju i dalje pristiže između 4.000 i 6.000 ljudi dnevno. I ovde se zaustavljaju osobe koje se smatraju ekonomskim migrantima.

Ekipa Al Jazeere snimila je deveteročlanu porodicu koja je stigla do Šida i nije mogla nastaviti put dalje prema Hrvatskoj. 

Javni konkurs za projekt menadžera u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14

Objavljuje:

KONKURS ZA PROJEKT MENADŽERA ZA RAD NA POSLOVIMA PROJEKTNOG UPRAVLJANJA PROJEKTIMA I AKTIVNOSTIMA U OBLASTI PRUŽANJA POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI

I Uslovi:

 Visoka stručna sprema u oblasti društvenih i organizacionih nauka
 Minimum 3 godine radnog iskustva u upravljanju projektima
 Razvijene veštine pisanja projektnih predloga i izveštaja na engleskom jeziku
 Razvijene upravljačke i organizacione veštine
 Jezička pismenost na srpskom jeziku
 Poznavanje i prepoznavanje mogućih izvora finansiranja organizacije

Opširnije: Javni konkurs za projekt menadžera u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Kroz Srbiju dalje mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci

Beograd, 19. novembar – Srbija je od sinoć zatvorila svoje granice za sve migrante iz azijskih i afričkih zemalja za koje su u Hrvatskoj i Sloveniji odlučili da ne mogu da uživaju njihovo gostoprimstvo, jer nisu ugrožene ratom.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je izjavio da srpska vlada ovom odlukom štiti svoju zemlju i da zbog toga u nju neće moći da uđe niko ko ne može da nastavi putovanje. Vulin je upozorio da problem mora da se reši na nivou čitave migrantske rute, te da bi jednostrani potezi mogli biti štetni i izazvati probleme.

Opširnije: Kroz Srbiju dalje mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci

Emisija „Talasanje“ (Radio Beograd 1) – Radoš Đurović, Nenad Ivanišević, Igor Gerginov

Gosti: Nenad Ivanišević, zamenik predsednika Vladine radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracija, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Autor: Zorka Đukanović

Rodni list za malu Bahareh

Sremska Mitrovica, 17. novembar – Bezbroj je dramatičnih priča sa kojima se timovi APC/CZA susreću svakodnevno među izbeglicama i migrantima u Preševu i Šidu. Svakome od njih je potrebnaje neka pomoć. Bilo da je reč o informacijama kako idu dalje, kakvo je stanje u Nemačkoj, šta za njihovu izbegličku sudbinu znače davanje otisaka prstiju, da li će biti deportovani..., bilo da im je potrebna hrana za bebe, topla odeća, veš, pomoć lekara... Susrećemio se sa njihovim strahom, umorom, nepoverljivošću... Dajemo sve od sebe da pomognemo. Satisfakcija za ono što učinimo ponekad je zaista velika. Poput rođenja male Bahareh Huseini, iz Avganistana u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Bahareh će, zahvaljujući između ostalog i nama, za par dana sa našim i međunarodnim rodnim listom krenuti dalje neizvesnom izbegličkom rutom.

Opširnije: Rodni list za malu Bahareh

Još jedan sajt APC-a - azilsrbija

APC/CZA u novom ruhu! Posetite našu novu web stranicu, koja je bogatija vestima iz oblasti migracija i azila, kao i fotografijama sa terena.

http://www.azilsrbija.rs/

APC/CZA poziva volontere za pomoć izbeglicama na granici sa Hrvatskom

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva zainteresovane volontere da se prijave timu koji pomaže izbeglicama na granici sa Hrvatskom. U malim timovima, volonteri će biti tokom dva dana nedaleko od granice, pomagati u logistici, informisanju izbeglica o trenutnoj situaciji, pomagati osetljivim grupama. Prijavljivanje na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Topla odeća za predstojeće hladne zimske dane

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovne posete beogradskim parkovima 05. novembra razgovarao je sa izbeglicama koje na svom putu borave u Beogradu. U prisustvu prevodilaca i volontera, tim APC/CZA izbeglicama je delio mušku, žensku i dečiju odeću i obuću za predstojeće hladne zimske dane, info liflete o pravu na zdravstvenu zaštitu koju imaju tokom boravka u Srbiji i putem letaka ih informisao o android aplikaciji „Asylum in Serbia" koja sadrži sve informacije koje su im potrebne tokom boravka u Srbiji - njihovim pravima, cenama prevoza, telefonima za pomoć, bolnicama, stanju na granicama, itd.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od 03. novembra prisutan u Šidu 24h

Od utorka, 03. novembra 2015. godine timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) nalaze se na terenu 24h. Pored Šida, APC/CZA pravnici, psiholozi i pedagozi su prisutni i u Adaševcima i u Prihvatnom centru u Principovcu gde svakodnevno asistiraju i daju ljudima sve informacije koje su im od značaja u trenutnoj situaciji u kojoj su se našli, pomažu u spajanju porodica i prijatelja koji su se razdvojili, što nije redak slučaj kada se radi o ovako velikom broju ljudi, pomažu ljudima koji imaju zdravstvene poteškoće da dođu do lekara i dobiju adekvatnu pomoć. Pored toga, APC/CZA tim zajedno sa službenicima Komesarijata za izbeglice učestvuje u praćenju protoka i prebrojavanju ljudi koji dolaze, kao i deljenju humanitarne pomoći.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Opširnije: Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) od 03. novembra prisutan u Šidu 24h

Deljenje pomoći izbeglicama i migrantima u Šidu

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u sklopu svojih redovnih poseta obišao Prihvantni centar u Principovcu i granični prelaz Berkasovo – Bapska gde svakodnevno na hiljade izbeglica prelazi iz Srbije u Hrvatsku. Tom prilikom obavljen je razgovor sa više od 100 izbeglica i delila se humanitarna pomoć u vidu dečije odeće i pelena, muških i ženskih čarapa i trenerki.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

APC/CZA informise izbeglice i deli humanitarnu pomoć u beogradskim parkovima

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom svojih redovnih posetama parkovima kod Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta kroz koje svakodnevno prolazi na stotine izbeglica, 25.10.2015. godine delio je toplu odeću, voće i sokove. Pored toga, deljeni su im info lifleti o pravu na zdravstvenu zaštitu tokom boravka u Srbiji i letci kojima su informisani o android aplikaciji „Asylum in Serbia" preko koje mogu da dobiju sve informacije koje se tiču njihovog pravnog položaja i servisne informacije koje su im od značaja.

Više fotografija možete da pogledate ovde.

Dopremljena humanitarna pomoć švajcarske Associazione Firdaus

Šleper sa humanitarnom pomoći koju je donirala Associazione Firdaus iz Lugana u Švajcarskoj stigao je u Beograd 02. novembra 2015. godine. Predstavnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su preuzeli donaciju i smestili je u magacin, odakle će kasnije biti distribuirana dalje na teren. Među stvarima koje su donirane nalaze se ćebad, zimska garderoba, rančevi, kaputi, pantalone, oprema za bebe, kabanice i ostala roba koja je potrebna kako bi izbeglice koje prolaze kroz našu zemlju što spremnije dočekale predstojeći zimski period.



Ostale fotografije možete pogledati u GALERIJI

APC/CZA poseta Preševu i Bujanovcu 23.10.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru svojih redovnih poseta 23. oktobra 2015. godine posetio izbeglice u Prihvatnom centru u Preševu i u Bujanovcu oko Zeleznicke stanice.

Više hiljada ljudi poreklom iz Sirije, Avganistana i Iraka satima čeka u redu kako bi bili registrovani. Evidentna je potreba za tolplom odećom i obućom jer se na terenu mogu videti bosa deca i odrasli, u tankim jaknama, promrzli i prehlađeni.

U Bujanovcu oko Zeleznicke stanice, izbeglice nemaju nikakvu vrstu pomoći niti zaštite.

APC/CZA je izbeglicama predstavio aplikaciju za mobilni telefon i delio je humanitarnu pomoć i higijenu za bebe.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI

APC/CZA u Dimitrovgradu 21.10.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u okviru svojih redovnih poseta 21. oktobra 2015. godine obišao Prihvatni centar u Dimitrovgradu gde desetine izbeglica iz Sirije, Iraka i Avganistana strpljivo čekaju da dobiju pomoć.

Došli su iz Bugarske gladni, iznemogli, bosi, povređeni, promrzli. Svi do jednog svedoče o teškom putu i problemima koje su imali sa Bugarskom policijom. Među njima ima i dece koja se tek na kratko stidljivo osmehnu, da bi im se vrlo brzo vratio umoran i odsutan izraz lica.

Osim pomoći u vidu hrane i odeće, zdravstvene zaštite, od velikog značaja im je da znaju da li mogu i kako da odu u centar za azil, koliko tamo mogu da ostanu, gde se nalaze bolnice, kome da se jave ako im je potrebna pomoć. Sa tim ciljem objašnjena su im njihova prava i pokazana android aplikacija „Asylum in Serbia“ preko koje mogu da dobiju sve informacije. 

VIŠE FOTOGRAFIJA U GALERIJI.

Kritično stanje na graničnom prelazu Berkasovo

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je tokom svojih redovnih poseta 19. oktobra 2015. godine obišao Prihvatni centar u Principovcu i granicni prelaz Berkasovo – Bapska.

Dok su svi optimalni kapaciteti Prihvatnog centra u Principovcu popunjeni, preko 3 000 ljudi više od 24 sata čeka na kiši i u blatu na ulazak u Hrvatsku na graničnom prelazu Berkasovo – Bapska.

Granica se otvara na svakih sat vremena i tada se propušta najviše 50 ljudi. Prostor ispred graničnog prelaza dug je nekoliko stotina metara i prepun ljudima.

Među njima je veliki broj žena, dece, trudnica i invalida. Neki od njih imaju kabanice, a određeni broj ljudi su i dalje u letnjoj garderobi.

Nedostaje im sve – obuća i odeća, topli obroci, pelene za bebe i na kraju krajeva mesto gde bi mogli da da se odmore i sklone sa kiše.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Predstavljanje aplikacije za mobilni ASYLUM IN SERBIA - Preševo, 10.10.2015.

Preševo, 10.10.2015.

Stotine izbeglica iz Sirije, Avganistana. Kisa, blato...Registruju se u Prihvatnom centru i žure dalje. Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila(CZA/APC) napravio je android aplikaciju sa svim informacijama koje su im potrebne u Srbiji. Biće im od koristi da znaju svoja prava, cene, prevoz, telefone za pomoć, bolnice, pošte, kursnui listu, azilnu proceduru, stanje na granicama...

APLIKACIJU SKINITE PREKO LINKA

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA pomoć u parkovima 29.09.2015.

Tokom kišnih dana, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) izbeglicama u parkovima oko Ekonomskog fakulteta i Autobuske stanice deli toplu odeću, ćebad, kabanice, vodu i sokove. Tokom posete 29. septembra, preko sto izbeglica je dobilo pomoć ili savet APC/CZA.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Vreće za spavanje, šatori, kabanice za izbeglice 28.09.2015.

Kišni dani su posebno teško padali izbeglicama prinuđenim da provedu par sati ili čitav dan u Beogradu nastojeći da stignu do neke od zemalja Evrope. Tokom posete terenskog tima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) 29. septembra, APC/CZA je izbeglicama delio vreće za spavanje, ćebad, kabanice, šatore, toplu odeću i obuću.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Voće, higijena, tople stvari i igračke za izbeglice u parku 25.29.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) praćen volonterima je tokom posete parkovima oko Autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta izbeglicama delio voće, sredstva za higijenu, toplu odeću i obuću. Pored kompanija koje su donirale voće i sredstva za higijenu, veliki broj građana se pridruživao APC/CZA timu na terenu i delio toplu odeću, pripremljenu za izbeglice poreklom iz Sirije, Avganistana, Iraka... 

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA higijenska pomoć izbeglicama u parku 24.09.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tokom redovnih poseta parkovima oko Ekonomskog fakulteta pomogao je velikom broju izbeglica koje su prošle kroz Beograd. Tokom posete 24.septembra, tim volontera koji čine zaposleni u različitim beogradskim i internacionalnim kompanijama, delio je izbeglicama sredstva za higijenu, napitke, uloške, pelene i drugu pomoć.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

APC/CZA terenska poseta parku i deljenje sredstava za higijenu 23.09.2015.

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) tokom redovne posete parku 23. septembra razgovarao je sa izbeglicama koje na svom putu borave u Beogradu. U prisustvu prevodilaca i velikog broja volontera, APC/CZA je izbeglicama dao sredstva za higijnu, sokove i pomoć za decu.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.

Zaposleni u EU delegaciji prikupili pomoć za izbeglice i delili sa volonterima APC/CZA 22.09.2015.

Timu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) koji redovno deli pomoć izbeglicama u parku, 22. septembra su se pridružili zaposleni u Delegaciji Evropske unije koji su prikupili sredstva za higijenu, odeću i obuću za decu i odrasle kao i voće. 

APC/CZA apeluje na važnost rešavanja izbegličkog pitanja i zbrinjavanje ljudi koji borave na otvorenom među kojima ima dece i značajan broj maloletnika bez pratnje.

VIŠE FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE U GALERIJI.