DR Kongo - bezbednosna situacija

PDF COI DR Kongo 2012

Bezbednosna situacija

Za razumevanje konflikta u DR Kongu važno je imenovati sve sukobljene frakcije i njihove zone delovanja.

Zvanične oružane vojne snage:

Zvaničnu vojsku DR Konga čine oružane vojne snage kojima je zvanični naziv Oružane snage Demokratske Republike Kongo (Armed Forces of the Democratic Republic of Congo - FARCD).

FARCD su sačinjene od članova svih bivših oružanih grupa (koje su u prošlosti bile u međusobnom sukobu). Naime 2004.godine je zvanično oformljena nacionalna vojska DR Konga u koju su integrisani brojni članovi pobunjeničkih grupa. Sa ciljem boljeg integrisanja članova, nove brigade su oformljne od članova bivših pobunjeničkih oružanih grupa kroz proces koji se naziva 'brassage' što u prevodu znači mešanje.

Nacionalni kongres za odbranu naroda - CNDP i Vlada DR Konga su potpisale 23.marta 2009. godine sporazum postepenoj integraciji pobunjeničkih boraca Nacionalnog kongresa za odbranu naroda (National Congress for the Defense of the People - Congrès national pour la défense du peuple - CNDP) u redove zvanične vojske DR Konga.

Nova pobunjenička grupa Pokret 23. mart (March 23 movement-M23) formiran je u aprilu 2012.godine i većinu njegovih članova sačinjavaju bivši pripadnici CNDP, koji tvrde da Vlada nije ispoštovala postignuti dogovor, naročito odredbe vezane za integrisanje bivših pobunjenika u vojsku DR Konga.

Oružane pobunjeničke grupe:

U istočnom delu Demokratske Republike Kongo deluju Demokratske snage za oslobođenje Ruande (Democratic Forces for the Liberation of Rwanda - FDLR). Demokratske snage za oslobođenje Ruande predstavljaju pobunjeničku grupaciju sačinjenu od ekstremista iz etničke grupe Hutu koji su bili umešani u masakr i genocid u Ruandi 1994. godine (procenjuje se da je oko 800 000 ljudi iz plemena Tutsi ubijeno tokom 1994.godine u Ruandi ) i koji su posle poraza u ratu u Ruandi izbegli u DR Kongo. Oko 2 miliona Huta iz Ruande je prebeglo ka istoku teritorije Zaira tokom 1994.godine, bežeći od moguće osvete Tutsa.

Međunarodni krivični sud je u maju 2012. godine izdao nalog za hapšenje lidera FDLR - Mudacamure, zbog ratnih zločina počinjenih 2009.godine i 2010.godine na istoku DR Konga.

Takođe, u istočnim provincijama DR Konga deluje i Nacionalni kongres za odbranu naroda (National Congress for the Defense of the People - Congrès national pour la défense du peuple - CNDP). Pomenuta grupacija je dobijala podršku od Vlade Ruande i članstvo su joj činili uglavnom etnički Tutsi. Zajedno sa zvaničnom vojskom DR Konga od 2009.godine pripadnici CNDP-a se bore protiv pobinjeničke grupe Demokratske snage za oslobođenje Ruande (FDLR).

Tutsi general i vođa CNDP-a, Lauren Nkuda (Laurent Nkunda) je u januaru 2009. godine zbačen sa pozicije vođe od strane generala Boska Ntangande (Bosco Ntaganda) i kasnije te godine Nkuda je uhapšen u Ruandi.

U međuvremenu 23.marta 2009.godine Nacionalni kongres za odbranu naroda- CNDP i vlada DR Konga su potpisale sporazum o prekidu sukoba i postepenoj integraciji boraca CNDP-ja u redove zvanične vojske DR Konga. Ubrzo po sklapanju mirovnog sporazuma usvojen je Zakon o amnestiji boraca CNDP-ja za sve zločine počinjene u periodu od juna 2003. godine do dana donošenja sporazuma 23.marta 2009.godine.

Tokom 2009.godine se Nacionalni kongres za odbranu naroda - CNDP formalno transformisao u političku partiju.

Važno je napomenuti da je značajan deo boraca CNDP i posle integracije u vojsku DR Konga održao isti zapovedni i organizacioni sastav što im je omogućilo da i dalje održavaju paralelnu administrativnu i vojnu vlast u Severnoj i Južnoj Kivu provinciji.

U Orientale provinciji (na severoistoku DR Konga) deluje Gospodova armija otpora (Lord's Resistance Army - LRA). Pomenuta grupacija je poreklom iz Ugande i osnovni cilj joj je svrgavanje ugandanske Vlade. Gospodova armija otpora se povukla 2006.godine u DR Kongo u cilju pregrupisanja i nastavka svojih dejstava. LRA je tokom 2010.godine u Demokratskoj Republici Kongo vršila brutalne i okrutne napade na civile. Ova oružana grupa između ostalog se optužuje i za regrutovanje dece i njihovo uključivanje u oružane sukobe. Takođe ova grupa je odgovorna za mnoge otmice civila u provinciji Orjentale.

Gospodova armija odbrane je tokom 2011.godine povećala svoje napade na civile u okruzima Haut i Bas Uele. Tokom 2011.godine ova grupa je počela da povlači delove svoje grupe iz DR Kongo u susednu Centralnoafričku Republiku.

U Ituri okrugu Orientale provincije (Orjentale provincija nalazi se na severoistoku DR Konga) deluje veći broj grupacija koje se zajedno nazivaju milicije Ituri okruga. Među njima su najznačajnije sledeće grupacije: Front za nacionalnu integraciju (Front for National Integration - FNI), Revolucionarni pokret Konga (the Congolese Revolutionary Movement) i Front patriotskog otpora u Ituriju (the Front for Patriotic Resistance in Ituri FRPI). Sukobi u Ituri okrugu bazirani su na etničkoj osnovi, na sukobu oko kontrole teritorije između dve starosedelačke grupe Hema i Lendu.

U Ekvatorijalnoj provinciji (koja se nalazi na severozapadu DR Konga) sukobi koji se odvijaju su bazirani na etničkoj, a ne političkoj osnovi. Osnov sukoba u ovoj provinciji su nesuglasice između Enijele (Enyele) i Munzaja (Munzaya) plemena povodom prava na ulov ribe i gajenje stoke u selu Dolno.

U provincijama Severna Kivu, Južni Kivu i Katanga (koje se nalaze na istoku DR Konga) deluju razne Mai-Mai milicije. Mai-Mai milicije su grupacije osnovane na nivou lokalnih zajednica i u pomenutim provincijama su odgovorne za mnogobrojne zločine.

Mai-Mai za razliku od ostalih grupacija nemaju određeni formalni politički cilj, već za sebe tvrde da su odbrambene lokalne milicije. Mai-Mai se bore protiv snaga „stranih okupatora" kao što su CNDP, posebno onih koje navodno podržava Ruanda. Sam naziv Mai-Mai označava lokalne milicije formirane sa ciljem odbrane teritorije koje poseduju od napada drugih oružanih grupa. Mai Mai grupe formirane su prvenstveno po plemenskoj pripadnosti koju većinom čine pripadnici etničkih grupa Tembo, Hunde, Bembe, Nande, Nyanga.

Pokret 23. mart (March 23 movement-M23) formiran je u aprilu 2012.godine i većinu njegovih članova sačinjavaju bivši pripadnici Nacionalnog kongresa za oslobođenje naroda (CNDP), oružane pobunjeničke grupe koju je do hapšenja 2009.godine predvodio Loran Nkuda, a zemenio ga Bosco Ntaganda.

Pokret M23 je za ime pokreta preuzeo simboličan datum mirovnog sporazuma koje je Vlada DR Konga potpisala 23. marta 2009. godine. Pobunjenici tvrde da Vlada nije ispoštovala postignuti dogovor, naručito odredbe vezane za integrisanje bivših pobunjenika u vojsku DR Konga, priznavanje njihovog čina i uključivanje bivših članova CNDP u centralnu vladu.

Pokret 23. mart sačinjen je većinom od ljudi iz etničke grupe Tutsi, i poznat je i po imenu Kongoanska revolucionarna armija.

Postoje navodi da Uganda i Ruanda podržavaju pokret M23, ali obe države su negirale te tvrdnje.

Vođa pobunjeničke grupe M23 je Bosco Ntaganda za kim je Međunarodni krivični sud (ICC-International Criminal Court) 2008.godine raspisao poternicu zbog ratnih zločina, i korišćenja dece u oružanim sukobima.

Sukobi i nasilje na istoku zemlje:

Najveća mirovna misija Ujedinjenih nacija na svetu je MONUSCO - Misija Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo. Osnovana je 30. novembra 1999.godine. Misija UN ima oko 18 000 zaposlenih u DR Kongu, od kojih se najviše njih nalazi na istoku zemlje. Uprkos njihovom prisutvu nasilje na istoku zemlje je i dalje prisutno, prvenstveno zbog velikog broja milicija i oružanih grupa.

Vlada u Kanšasi nema kontrolu nad velikim delom teritorije DR Konga zbog postojanje bezbednosne nestabilnosti i oružanih konflikata na istoku zemlje. Uz izuzetak istočnih provincija (prvenstveno Severni i Južni Kivu), gde je nasilje prisutno duži vremenski period, bezbednosna situacija u drugim delovima DR Konga je relativno stabilna.

Sukobi između različitih lokalnih oružanih grupa i državnih bezbednosnih službi su učestala pojava u DR Kongu. U provincijama Severni Kivu i Južni Kivu koje se nalaze na istoku i severoistoku zemlje i u oblasti Ituri, koja se nalazi u provinciji Orientale, sukobi su posebno intenzivni. Samo u provincijama Severni i Južni Kivu deluje više od 25 pobunjeničkih oružanih grupa.
Ponovno pogoršanje bezbednosne situacije na istoku DR Konga se dešava od aprila 2012.godine i pojave nove oružane grupe M23. Tokom 2012.godine došlo je i do pogoršanja odnosa DR Konga i Ruande za koju se sumnja da podržava pokret M23.

Formiranjem oružane formacije M23 u aprilu 2012.godine došlo je do izbijanja novih sukoba u oblasti Severni Kivu. Sukobi između M23 i državnih bezbednosnih snaga (FARCD) vode se takođe i oko grada Goma koji se nalazi između provincija Severni i Južni Kivu.

Bezbednosna situacija u istočnom i severoistočnom delu zemlje drastično se pogoršala sredinom novembra 2012.godine, nakon što je oružana grupa M23 zauzela grad Gomu, 20. novembra 2012.godine. M23 je držala pod opsadom ovaj grad 11 dana tokom novembra 2012.godine, nakon čega je nacionalna vojska opet povratila kontrolu nad gradom. Ovaj grad je strateški bitan, jer se nalazi u regiji koja je bogata rudnicima, koji donose veliku zaradu. Tokom sukoba oko grada Gome, sredinom novembra 2012.godine, poginulo je najmanje 11 civila.

Više od 150 pobunjenika je ubijeno tokom novembra 2012.godine u sukobima sa državnim snagama bezbednosti oko grada Gome ne istoku DR Konga. Pobunjenici su negirali ove brojke i izjavili da nema poginulih u njihovim redovima.

Neke od oružanih grupa se iskoristile bezbednosnu nesigurnost na istoku zemlje da bi povećale polje svog delovanja, što dovodi do povremenih napada i u drugim delovima na istoku zemlje.
Posebno intenzivni napadi vode se između naoružanih grupa Demokratske snage za oslobođenje Ruande (FDRL) i kongoanske Mai-Mai milicije Raia Mutoboki (što u prevodu sa jezika svahili znači ogorčeni građani). Ove dve grupe se međusobno bore u oblastima Valikale (Walikale) i Masisi (Masisi ) u provinciji Severni Kivu, zatim u oblastima Kalehe, Brazza, Chambobo (Chambombo), Bunje ( Bunje ) i Mpanama (Mpanama) u pokrajini Južni Kivu. Kao i ostale Mai Mai milicije i Raia Mutoboki se bore se protiv snaga „stranih okupatora", posebno onih koje navodno podržava Ruanda. Sam naziv Mai-Mai označava lokalne milicije formirane sa ciljem odbrane teritorije koje poseduju od napada drugih oružanih grupa.

Osim napada koje Raia Mutoboki izvodi protiv pripadnika FDRL, ova grupa često napada i vojne snage DR Konga, i pripadnike misije Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongu, kao i druge Mai-Mai milicije. Tako su pripadnici Raia Mutoboki 15. maja 2012.godine napali MONUSC- ovu bazu (Misija Ujedinjenih nacija u DR Kongu), pri čemu je ranjeno 11 pripadnika UN.

Posebnu zabrinutost izaziva povećanje etničke netrpeljivosti i povećenje broja napada zasnovanih na etničkoj pripadnosti na istoku zemlje. Sukobi među etničkim grupama na istoku DR Konga traju prethodnih petnaest godina i u početku su bili zasnovani na sukobima oko zemlje i prirodnih resursa, da bi kasnije prerasli u nasilne etničke sukobe.

Etnička pozadina napada u DR Kongu očigledna je kroz primer ciljanih ubistava civila, koja su najčešće zasnovana na stvarnoj ili pretpostavljenoj nacionalosti žrtve, ali se dešavaju i zbog navodne političke ili ekonomske koristi.