POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Desetogodišnji Rahim čeka roditelje

Beograd, 15. februar – Svaki susret sa ljudima koji beže ka Evropi u kojoj traže nadu i spas je potresan. Najteže je suočavanje sa sudbinama dece koja su na izbegličkom putu često prepuštena sami sebi ili su na svoja pleća preuzeli breme odraslih ljudi. Još pamtimo petnaestogodišnjeg Saida iz Iraka, samo jednog od hiljadu dece koja kriju godine da bi mogla da nastave put. Said koga smo upoznali pre dva meseca u Šidu usput je izgubio rođake i ide sam. Ne zna ni gde ide, niti ima sa kim da se posavetuje. Samo zna da ne sme roditeljima, koji su ga poslali da se u nekoj evropskoj zemlji izbori za budućnost ( svoju, a onda i njihovu), da prenese svoj strah, ni brigu.

Nešto od te odlučnosti vidimo i na licu desetegodišnjeg Rahima iz Pakistana. Krenuo na put za Evropu zajedno sa svojim stricem. Kada su stigli do Šida zaustavljeni su jer se Pakistanci smatraju ekonomskim migrantima i njima nije dozvoljen put dalje. Kasnije je prilikom provere, razdvojen od strica zbog sumnje da nije u srodstvu sa njim jer je sve veći broj zloupotrebe dece migranata.

Starateljstvo nad Rahimom je preuzeo Centar za socijalni rad u Šidu i dečaka smestio u hraniteljsku porodicu. Međutim, već sutradan je prebačen u Zavod za vaspitanje i obrazovanje dece i omladine „Vasa Stajić", a starateljstvo je prebačeno na Centar za socijalni rad Voždovac koji je našu organizaciju postavio za Rahimovog pravnog zastupnika.

Odmah smo se bacili na posao. Doveli smo prevodioca što je bilo veliko olakšanje za uplašenog i zabrinutog dečaka. Objasnili smo mu da je ovde siguran, pozvali njegovog oca, sa kojim je dečak bio sve vreme u vezi, da vidimo šta dalje – da li roditelji mogu doći po njega ili će za to ovlastiti nekog rođaka, bliskog prijatelja... Otac je potvrdio da je Rahim na put krenuo sa stricem, ali da ne želi da on više vodi brigu o njemu jer se plaši da će opet biti razdvojeni. Bio je jako uznemiren i zabrinut, uspeli smo da ga donekle umirimo i uverimo da je dečak na sigurnom i da stručni ljudi vode brigu o njemu.

rahim

 

 

Ispostavilo se da su njegovi roditelji u međuvremenu i sami krenuli na put, da su trenutno u Turskoj i da imaju nameru da nastave dalje ka Evropi. Dogovorili smo se da dečak ostane u Zavodu dok oni ne dođu po njega. S obzirom na trenutnu situaciju na granicama, zabranu prolaska ekonomskih migranata od grčko-makedonske granice, taj put će sigurno biti dug i težak. Rahim se mora nauružati strpljenjem. Do dolaska njegovih roditelja ljudi u Zavodu i naš tim vodi brigu o njemu. Redovno ga posećujemo i sa našim stručnjacima pokušavamo da ga osnažimo. Učimo sa njim pomalo jezik, crtamo, pričamo o njegovom putovanju, drugovima, porodici, šalimo se....

Ali ne možemo da ugasimo strepnju i tugu u dečijim očima. Rahim samo čeka i nada se.

 

أنت هنا: Početna strana Desetogodišnji Rahim čeka roditelje