Zemlja porekla

Informacije o zemljama porekla

Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila

Adresa:
Sime Igumanova 14
Srbija
11118 Beograd

Elektronska pošta:     عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته.">عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته.    
Telefon:     +381 11 2457-376
Faks:     +381 11 3085-259
http://www.apc-cza.org

Informacije:     Radoš Đurović
+381 63 704-7080
عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته.">عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته.

Kancelarija je otvorena 08-16h svakim radnim danom.

Islamisti u Nigeriji ubili više od 40 studenata

IZVOR: Večernje novosti 29.septembar 2013.

Pripadnici ekstremističke grupe Boko Haram 29.septembra 2013.godine su napali studentski dom u gradu Gudžbi na jugoistoku savezne nigerijske države Jobe i ubili najmanje 40 studenata, saopštili su policijski zvaničnici. Savezna država Jobe se nalazi na severu Nigerije.

Naoružani napadači su upali u internat Poljoprivrednog fakulteta u Gudžbi otvorili vatru i neke studente ubili dok su spavali, neke izveli iz zgrade i pogubili, a u neke su pucali dok su pokušavali da pobegnu.

اِقرأ المزيد: Islamisti u Nigeriji ubili više od 40 studenata

U napadima islamista u nigerijskoj državi Borno najmanje 38 mrtvih

IZVOR: France 24 01. septembar 2013.

Najmanje 38 ljudi je poginulo a 34 se vodi kao nestalo u napadima islamista u severoistočnoj nigerijskoj državi Borno koji su se desili 31.avgusta 2013.godine. Veruje se da su napadači pripadnici islamističke grupe Boko Haram. Islamistička organizacija Boko Haram se smatra odgovornom za većinu nasilja na severu Nigerije. Boko Haram (što u prevodu znači-zapadno obrazovanje je zabranjeno) je pobunjenička oružana grupa koja teži nametanju šerijatskog prava u Nigeriji. Pripadnici ove grupe se takođe predstavljaju i kao nigerijski talibani.

boko haram
              Pripadnici pobunjeničke oružane grupe Boko Haram

اِقرأ المزيد: U napadima islamista u nigerijskoj državi Borno najmanje 38 mrtvih

Krvoproliće i hapšenja na ulicama Kaira, uvedeno vanredno stanje

Oprečne informacije o žrtvama akcije egipatskih snaga bezbednosti koje su 14. avgusta 2013.godine počele da uklanjaju kampove pristalica svrgnutog egipatskog predsednika Mohameda Morsija u Kairu. Muslimansko bratstvo tvrdi da je oko 600 osoba poginulo dok Ministarstvo zdravlja Egipta saopštava da je ubijeno 95 osoba. Mediji prenose da je za 24 sata (14-15. avgust 2013. godine) broj stradalih premašio 500. U Egiptu je proglašeno vanredno stanje.

stradali demonstranti egipat
              Tela stradalih demonstranata, zamotana i položena u džamiji u Kairu

اِقرأ المزيد: Krvoproliće i hapšenja na ulicama Kaira, uvedeno vanredno stanje

Serija najkrvavijih napada u poslednjih pet godina u Iraku

IZVOR: Deutsche Welle 11. avgust 2013.

Na kraju posta Ramazana najmanje 80 ljudi je ubijeno u seriji napada u pretežno šiitskim delovima Bagdada. Na meti su se našli razni lokali, od kafića i restorana do pijaca. U tim napadima je povređeno više od 200 ljudi.

U bombaškom napadu, koji se u Bagdadu odigrao 10.avgusta 2013.godine poginulo je 57 ljudi. Još 20 ljudi je izgubilo život u drugim delovima Iraka tokom proslave Bajrama. U seriji napada, koji su se desili 10. avgusta 2013. godine, došlo je do 12 eksplozija, uglavnom u prometnim delovima grada, uključujući i parkove, gde je u vreme praznika bilo dosta porodica. Veći deo napada izveden je koordinisano, tvrde nadležni organi.

اِقرأ المزيد: Serija najkrvavijih napada u poslednjih pet godina u Iraku

Genitalno sakaćenje preti milionima devojaka

IZVOR: Večernje novosti   22.jul 2013.

Prema procenama Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF-a) više od 125 miliona žena i devojaka u svetu je bilo izloženo genitalnom sakaćenju - obrezivanju, a u narednih 10 godina pod rizikom od ove intervencije će biti 30 miliona devojaka.

Mada je globalno u opadanju, ova praksa je u nekim državama "gotovo univerzalna", navodi se u izveštaju UNICEF-a, koji se zasniva na podacima prikupljanim tokom 20 godina u 29 afričkih i bliskoistočnih zemalja.

اِقرأ المزيد: Genitalno sakaćenje preti milionima devojaka

Očajni imigrant pokušao da se domogne Španije viseći pored elise trajekta

Izvor:    Blic 11.06.2013.

Očajni ilegalni imigrant iz Alžira (48) bio je toliko željan prilike da u Španiji započne novi život, da je u ovu zemlju pokušao da stigne viseći pored propelera trajekta, na samo nekoliko santimetara od oštrih elisa koje su mogle da mu odseku glavu ili udove. U ovom položaju je proveo više od dva sata, dok je brod koji je krenuo iz Tangera, u Maroku, prelazio preko Gibraltarskog moreuza.

Emigrant je planirao da skoči u vodu i prepliva do obale kada se trajekt približi kopnu, a zatim da izbegne granični punkt tako što će preskočiti tri metra visoku ogradu i ilegalno ući u Španiju. Pogranična policija je, međutim, doznala za ovaj plan i čekala ga je na obali dok je brod pristajo u Tarifi.

Nesrećni migrant je uhapšen i odveden u centar za prinudi smeštaj imigranata, a njegov smeli pokušaj i hapšenje su snimljeni.

اِقرأ المزيد: Očajni imigrant pokušao da se domogne Španije viseći pored elise trajekta

Zbog sukoba u sudanskoj regiji Darfur od početka godine raseljeno preko 300 000 ljudi

IZVOR: BBC News, Reuters    24.maj 2013.

Ponovno izbijanje sukoba u regiji Darfur, na zapadu Sudana, početkom 2013.godine, je primoralo oko 300.000 ljudi da napusti svoje domove, izjavila je Valeri Amos, šefica kancelarije Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja.

izbeglice iz Darfura
                                                 Izbeglice iz Darfura

اِقرأ المزيد: Zbog sukoba u sudanskoj regiji Darfur od početka godine raseljeno preko 300 000 ljudi

Nigerija proglasila vanredno stanje na severu zemlje

IZVOR: Reuters, B92 15.maj 2013.

Predsednik Nigerije, Gudlak Džonatan (Goodluck Jonathan), 14.maja 2013.godine je proglasio vanredno stanje u Aadmava, Borno i Jobe, tri države na severoistoku zemlje, usled intenziviranja gerilskih napada islamističkih ekstremista u ovim oblastima. Ubrzo nakon toga, 15.maja 2013.godine, na severu Nigerije je pokrenuta vojna operacija sa ciljem uspostavljanja kontrole nad tom oblasti.

Predsednik Džonatan je rekao da je u države Aadmava, Borno i Jobe, koje se nalaze na severoistoku Nigerije, poslat veći broj vojnika sa ciljem da uspostave bezbednost, koja je ugrožena sve češćim napadima islamističke grupe Boko Haram. Džonatan je takođe izjavio da vojnici imaju naređenje da unište svaku zgradu za koju sumnjaju da se u njoj nalaze islamistički ekstremisti. On je dodao da je Nigerija u „ratu sa ekstremistima".

Nigerijci stradali u napadiam isalmistickih ektremista u regiji bana dryava borno
      Nigerijci stradali u napadima islamističkih ekstremista u državi Borno

اِقرأ المزيد: Nigerija proglasila vanredno stanje na severu zemlje

Mjanmar: Prevrnuo se brod pun izbeglica

IZVOR: B 92 Deutsche Welle 14.maj 2013.

Brod sa oko 150 Rohingja muslimana se prevrnuo blizu zapadne obale Mjanmara i strahuje se da su se mnogi od njih utopili.

Na ovom brodu su se većinom nalazili raseljeni iz izbegličkih kampova na zapadu Mjanmara koji su na predlog Ujedninjenih nacija bežali pred tropskim ciklonom koji u narednim danima treba da pogodi obale Mjanmara. Evakuacija stanovništva je počela u ponedeljak 13.maja 2013.godine u nekim područjima kao što je Pauktav, lučki grad na oko 27 kilometara od prestonice države Rakhine, Sitve (jedna od sedam saveznih država Mjanmara).

اِقرأ المزيد: Mjanmar: Prevrnuo se brod pun izbeglica

U sukobima u Nigeriji poginulo najmanje 185 ljudi

IZVOR:  Blic, BBC         22. april 2013.

U sukobima između nigerijske vojske i  ekstremističkih islamista poginulo je najmanje 185 ljudi u mestu Baga u blizini nigerijske granice sa Čadom na udaljenom severoistoku zemlje.

Okršaji u Bagi su počeli u petak 19. aprila i trajali su satima, zbog čega je stanovništvo tog grada bilo primorano da pobegne u susedna mesta u blizini jezera Čad.

Kuće, drugi objekti i vozila u području grada Baga su spaljena. Procenjuje se da je oko 2000 kuća u tom mestu uništeno, dok je jedan od spasilaca rekao da je bar 40% grada uništeno u požaru.

Stanovnici grada Baga, koji su pobegli sa mesta okršaja, su po povratku u grad u nedelju ujutru zatekli ljudske i životinjske leševe razbacane po ulicama.

burned Baga
                       Mlada devojka stoji na spaljenim reševinama u Bagi

اِقرأ المزيد: U sukobima u Nigeriji poginulo najmanje 185 ljudi

Budistički sveštenik podstiče verski rat u Mjanmaru

Izvor: Blic, IBT

Mjanmar je pretežno budistička zemlja, ali 4% stanovništva ove zemlje (od ukupno 60 miliona) čine muslimani.

U Mjanmaru postoji neprikriveno neprijateljstvo prema muslimanima - njih nazivaju pogrdnim imenom "kala", što znači stranac, tuđin.

Jedan od istaknutih budističkih sveštenika za koga se smatra da najviše podstiče versko nasilje u Mjanmaru je Viratu (Wirathu).

Viratu poziva budiste širom Mjanmara da bojkotuju muslimanska preduzeća u toj zemlji i deli nalepnice s brojem "969" koji simbolizuje elemente budizma. Viratu optužuje muslimanske muškarce za silovanje budističkih žena i korišćenje sopstvenog bogatstva kako bi ih privukli da se udaju za njih da bi ih potom držali zatvorene u kućama.

Wirathu
Budistički sveštenik  odgovoran za širenje verske netrpeljivosti u Mjanmaru

اِقرأ المزيد: Budistički sveštenik podstiče verski rat u Mjanmaru

Indija: Devojčice prodaju bogatašima na mesec dana

Blic 15. 04. 2013

Kratkoročni lažni ugovorni brakovi koji traju mesec dana, sve su češći problem na jugu Indije, gdje živi oko 11 % muslimanskog stanovništva, pri čemu bogati stranci, lokalna policija i "kvaziji", državni muslimanski sveštenici, iskorišćavaju siromaštvo muslimanskih porodica.

Jedna od žrtava "braka zbog seksa", Naušin Tobasum iz Hiderabada, razotkrila je razmere ovog biznisa kada je pobegla od kuće pošto su je roditelji prislili da stupi u brak sa sredovečnim Sudancem, koji je platio oko 1.200 funti da mu bude "žena" četiri nedelje.

indija-vencanje
         Bogati stranci, lokalna policija i "kvaziji" (državni muslimanski sveštenici)
                     iskorišćavaju siromaštvo muslimanskih porodica u Indiji

اِقرأ المزيد: Indija: Devojčice prodaju bogatašima na mesec dana

Uhuru Kenijata položio zakletvu kao novi predsednik Kenije

IZVOR: BBC News, Blic    9.april 2013.

Uhuru Kenijata je 9.aprila 2013.godine na stadionu u glavnom gradu Najrobiju položio zakletvu, čime je postao novi predsednik Kenije. Kenijata je položio zakletvu nad Biblijom koja je pripadala njegovom ocu Dzomo Kenijati, prvom predsedniku Kenije.

Kenijata poloyio yakletvu
                  Inauguracija kenijskog predsednika Kenijate

اِقرأ المزيد: Uhuru Kenijata položio zakletvu kao novi predsednik Kenije

Najmanje 27 mrtvih u novim etničkim sukobima u Nigeriji

IZVOR: Blic, B92  28.mart 2013.

U sukobima rivalskih etničkih grupa u centralnoj Nigeriji 27. marta 2013.godine je poginulo najmanje 27 ljudi.
Centralni deo Nigerije je region koji razdvaja uglavnom hrišćanski jug od većinom mulimanskog severa zemlje.

Nigerija, najmnogoljudnija afrička zemlja i vodeći afrički proizvođač nafte, ima gotovo pođednako brojno hrišćansko i muslimansko stanovništvo i više od 200 etničkih grupa. Usled toga, neretko izbijaju ozbiljni konflikti u Platou i drugim područjima "središnjeg pojasa" Nigerije koji razdvaja većinski hrišćanski jug od muslimanskog severa zemlje.

Nigerija grad rijom
                                    Grad Rijom nakon nasilja 27.marta 2013.godine

اِقرأ المزيد: Najmanje 27 mrtvih u novim etničkim sukobima u Nigeriji

Najmanje 32 žrtve uličnih borbi izmedju budista i muslimana u Mjanmaru

IZVOR: Guardian, Blic      22. mart 2013.

Nakon višednevnog etničkog nasilja u gradu Meiktila (Meikhtila) izmedju muslimana i budista, u Mjanmaru je 29. marta proglašeno vanredno stanje, a predsednik zemlje Tein Sein je u gran Meiktil poslao vojsku. Versko nasilje je dovelo do spaljivanja najmanje 5 džamija, ubijanja najmanje 32 ljudi, a na hiljade njih je bilo primorano da pobegne i napusti svoje kuće i radnje koje su takođe spaljene. Najmanje 65 osoba je uhapšeno.

Nemiri su počeli u sredu, 20. marta u gradu Meiktila, koji se nalazi u centralnom Mjanmaru. Trećinu stanovnika tog grada, od ukupno 100.000, čine muslimani.

Sve je počelo svađom između muslimanskog prodavca i budističkog kupca koja je izbila na ulici. Svađa je prerasla u tuču, a završila se smrću budističkog monaha.

Ubrzo nakon tog događaja, na internetu su se pojavile slike i snimci mase na ulicama Meiktile - pokazujući ulice prepune zapaljenih motocikala i zgrada i muškaraca naoružanih palicama i mačevima kako uništavaju imovinu - sa malo indikacija da bezbednosne snage pokušavaju da to okončaju.

Tokom prethodnog vikenda nemiri se proširili na još tri grada u području koje je većinski naseljeno budistima. U neredima su uništene džamije i spaljeno više desetina kuća.

Policija u gradu Jametin, blizu prestonice Najpjido, saopštila je da su u noći između 24. i 25. marta u tom gradu zapaljene 43 kuće, većinom muslimanske i jedna džamija, ali da niko nije povređen. Ministarstvo informisanja Mjanmara je saopštilo da je u tom gradu ukupno uhapšeno 52 ljudi kod kojih je pronadjeno oružje, a 13 osoba privedeno u gradu Meiktila. U saopštenju se navodi da su hapšenja sprovedena u još dva sela.

Teško je utvrditi tačan broj poginulih i provredjenih u ovim nemirima. Win Htein, iz opozicione stranke Nacionalna liga za demokratiju, rekao je da je prvog dana sukoba 20 ljudi - uključujući ubijenog monaha - pronadjeno mrtvo. Ali je Ko Wanna Shwe iz Saveta za islamske verske poslove grada Ranguna rekao za Guardian da je broj mrtvih verovatno mnogo veći.

"Mi dobijamo izveštaje od ljudi u Meiktili od srede (20.mart) da je broj ubijenih veći. Skoro 100 ljudi je poginulo - nastavnici, učenici, vlasnici prodavnica", rekao je on u izjavi preko telefona.

Mnogi strahuju da je ova situacija repriza prošlogodišnjeg nasilja u oblasti Rakhine u zapadnom Mjanmaru, kada je nakon izbijanja nasilja izmedju budista i Rohingija musliamana - u dva navrata, u junu i oktobru 2012. godine - stotine ljudi ubijeno, a 120 000 ljudi su postali beskućnici.

Rohingiji (Rohingya) čine versku manjinu u Mjanmaru i oni nisu priznati kao mjanmarski građani, a mnogi od njih žive ili u izolovanim kampovima za interno raseljena lica ili je hiljade njih pobeglo u susedne zemlje, često improvizovanim čamcima. Glasine o "trećem masakru" protiv Rohingija već mesecima kruže Mjanmarom, zajedno sa fotografijom postavljenom na društvenim mrežama, sa prikazom navodnih letaka koji podstiču na nacilje.

Poslednji slučaj verskog nasilja je doveo u pitanje mjanmarsku tranziciju ka demokratiji, koja je otpočela nakon što je kvazi-civilna Vlada 2010. godine okončala skoro 50-godišnju vojnu vladavinu u zemlji. Iako predvođena reformističkim predsednikom Teinom Seinom (Thein Sein), koji je sproveo niz ekonomskih i političkih reformi - među kojima i ukidanje propisa o cenzuri i oslobađanje mnogih političkih zatvorenika - Mjanmar je i dalje poprište rastuće napetosti između većinskih budista i manjinskih muslimana, koji čine samo 5% od ukupno 60 miliona stanovnika Mjanmara.

Grupe za ljudska prava su opisale situaciju u Meiktili kao znak upozorenja da Mjanmaru predstoji dug put do uspostavljanja mira i pomirenja i pozvale Vladu da stavi tačku na nasilje.
"Ključnan problem je ovaj: Vlada nije uspela da obuzda ljude koji podstiču mržnju, ljude koji učestvuju u ovom nasilju... i taj neupeh je postavio primer po kome je nekanjivost za napade na muslimane sasvim prihvatljiva u Mjanmaru," rekao je Fil Robertson (Phil Robertson) iz Human Rights Watch organizacije.

Mjanmarski monasi su često bili uključeni u sektaško nasilje, na antimuslimanskim protestima u Mandelaju (Mandelay), predvođeni verskim liderima prošle godine. Situacija u Meiktili se ne razlikuje od one u Mandelaju. Jedan monah, koji je držao 30 cm dug nož, pretio je novinaru agencije Associated Press i zahtevao njegovu kameru, dok su drugi monasi pokušavali da izvuku grupu novinara iz kombija.

"Mi se ne osećamo bezbedno i sada smo se preselili u jedan manastir", rekao je jedan stanovnik Meiktile. "Situacija je nepredvidiva i opasna."

Mali, godinu dana nakon puča

Izvor: Deutsche Welle   21.03.2013.

Sve je počelo protestnim maršem, a završilo ulaskom stranih jedinica u zemlju. Iza zapadnoafričke države Mali je godina puna nasilja i nesigurnosti. Ima li sada nade za mir i pravu demokratiju?

Najpre su organizovali samo jedan protestni marš. Vojnici iz kasarne u Katiju bili su nezadovoljni vladom i svojim generalima. Oni nisu dovoljno dobro naoružavali vojsku u borbi protiv pobunjenika na severu Malija, smatrali su vojnici. A onda su događaji 21. marta 2012. počeli da se odvijaju munjevitom brzinom. Vojnici su pod komandom kapetana Amadua Sanagoa gađali kamenjem jednog generala koji je hteo da ih odgovori od marša, potom su uzeli šest oklopnih vozila i krenuli prema predsedničkoj palati u glavnom gradu Bamaku.

Tako se iz protestnog marša izrodio puč. Za samo nekoliko sati pučisti su zauzeli predsedničku palatu. Predsednik Amadu Tumani Ture se sakrio i tako je vlast iznenada preuzeo jedan običan oficir, kapetan Sanago.

 Teror, bekstvo i povratak

Nakon toga su islamisti i pobunjenici iz nacionalne grupe Tuarega iskoristili slabost vojske i politički haos u Bamaku kako bi preuzeli kontrolu nad severnim delom zemlje. Tuarezi su tamo želeli da stvore sopstvenu državu, ali islamisti su bili jači pa su na severu Malija uspostavili vladavinu nasilja i uveli islamsko, šerijatsko pravo. Zbog toga je na stotine hiljada ljudi pobeglo u susedne zemlje ili u Bamako.
Godinu dana kasnije, na autobuskoj stanici u Bamaku ponovo vlada gužva. Putnici strpljivo stoje i čekaju, ali ovoga puta na kupovinu karte za povratak. „Mi smo tu odavno. Ovde na jugu se ne osećamo dobro", kaže jedan od putnika i dodaje: „Moramo sada stvarno natrag u našu domovinu. Sada je tamo mir."

Svet se umešao

Francuska vojska je, zajedno s vojnicima iz Čada i jedinicama Zapadnoafričke zajednice (ECOWAS) krenula u borbu protiv islamista na severu Malija. Prethodno su Ujedinjene nacije, Zapadnoafrička zajednica i Afrička unija mesecima pregovarali o vojnom angažmanu afričkih jedinica. Sredinom januara 2013. francuski avioni i helikopteri počeli su da bombarduju položaje islamista kako bi sprečili njihov prodor prema Bamaku. Od tada su pobunjenici proterani iz svih velikih gradova na severu.

I nemačko vazduhoplovstvo pružilo je podršku toj vojnoj intervenciji. Ono je, između ostalog, s tri transportna aviona prebacilo jedinice iz država članica Zapadnoafričke zajednice u Mali. Nemačka će se uključiti i u evropsku misiju za obuku, koja počinje u aprilu 2013. Parlament u Berlinu već je odobrio slanje 330 vojnika koji će obavljati obuku. Oni bi tamo trebalo da ostanu godinu dana.

Angažman evropskih vojnika sigurno će biti neophodan duže nego što se prvobitno verovalo. Kritičari upozoravaju da su razmere sukoba prevelike i da je političko stanje u Bamaku nestabilno, pa zato ne veruju da će za smirivanje situacije biti dovoljno godinu dana. Oni podsećaju na situaciju u Avganistanu, gde su strani vojnici stacionirani već više od deset godina. Kao i u Avganistanu, islamistički pobunjenici povukli su se u teško dostupne brdovite predele na severoistoku Malija.

Kada će biti izbori?

Predsednik Dionkunda Traore pokušava da uspostavi stabilno političko stanje. On je do aprila 2012. bio predsednik parlamenta, a nakon toga je na predlog susednih država preuzeo vlast od vođe pučista Sanogoa. Dakle, on nije izabran na tu dužnost. Evropske države vrše pritisak da se demokratski izbori održe što pre. Nemačka je, ukazujući na nelegitimnost sadašnje vlade, obustavila svoju razvojnu pomoć Maliju. Predsednik Traore na kraju je najavio održavanje parlamentarnih i predsedničkih izbora za jul ove godine.

Đeneba Traore, šefica nemačkog Instituta za Zapadnu Afriku, koja potiče iz Malija, ali nije u rodu sa predsednikom, je skeptična: „Mislim da je nemoguće organizovati izbore u tako kratkom vremenu." Ona se ipak nada da će idućih 12 meseci u Maliju proteći mirnije nego proteklih godinu dana. Jedno je sigurno: kapetan Sanogo neće ometati uspostavljanje demokratskog sistema i mira. On je najavio da se neće kandidovati na izborima.

أنت هنا: COI izveštaji