POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Država bez rešenja

IZVOR: DANAS 11.12.2014.

U našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona sa Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (do 1. decembra od početka godine 13.052 ljudi, od čega 7.960 iz Sirije), a naša država nije u stanju da reguliše njihov status. Uskoro ćemo imati ozbiljni humanitarni, ali i druge probleme koji mogu da trajno pogode naše društvo.

Razlozi za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil koji sprovodi azilnu proceduru, ali nedostatak i opreme i volje da se nešto preduzme. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji, a Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu. Ove godine do decembra samo je četvoro ljudi dobilo azil od 13.052 tražilaca azila. Izdato je svega 458 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 14 saslušanja. Zbog toga je gotovo nemoguće dočekati registraciju, azilnu ličnu ispravu, pokretanje azilnog postupka, a da ne govorimo dobiti azil, čak ni ako ste spasli živu glavu od terora mudžahedina i ekstremista iz Sirije i Iraka.

Šta vam preostaje, da ostanete u šumi, da bez ijedne isprave ili dokaza o identitetu budete prepušteni na milost i nemilost vremenu, bolestima, svakom ko može da vas napadne, opljačka, pokuša seksualno ili radno da vas iskoristi, a da ne možete ni da odete do policije da tražite zaštitu jer nemate nikakav dokaz da ste azilant i da vam pripadaju prava po osnovu tog legalnog boravka u Srbiji.

Tako izbeglice pretvaramo u senke, manje ljude - više senke, koje se po šumama kao plen skrivaju od pogleda i društva koje ga ne želi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugroženi. U subotu smo imali 70 promrzlih ljudi, juče majku sa troje dece, danas porodicu sa dve bebe, bez papira, bez hrane, blatnjave i promrzle.

rados

Česti su komentari da ovi ljudi nisu dobronamerni, da žele da odu dalje, ali to nama ne može da bude argument da im uskratimo pravo da zatraže azil i uđu u proceduru, da ne čujemo njihov glas pre tog olakog suda o ovim ljudima.

Država ima u svojim rukama rešenje koje je čak i zakonom propisano za ovakve situacije. Da pod hitno dodeli privremeni azil u trajanju do jedne godine svim ljudima koji su azil tražili i koji se između 300 i 450 nalaze trenutno u Srbiji.

Privremena zaštita je jedino rešenje za ovu situaciju. Tražioci azila bi konačno dobili azilnu ispravu i dokument koji im sledi po zakonu kako ne bi morali da se kriju po šumama i od policije, kako bi mogli da budu lekarski pregledani, kako bi mogli da otvore račune sa kojih bi mogli da podignu novac od rodbine i najbližih, te da budu u privatnom smeštaju o svom trošku, sve dok se država ne konsoliduje u azilu i bude sposobna da sprovede azilni postupak.

Na taj način Srbija može privremeno i hitno da reši problem i dobije dovoljno vremena da presabere snage, formuliše azilni sistem, reorganizuje se i potom pristupi rešavanju svakog pojedinačnog azilnog zahteva.

Imajući u vidu da susedne zemlje poput Makedonije i Crne Gore ne postupaju u duhu koordinacije i solidarnosti, a da sve više ljudi pokušava da uđe u Mađarsku odakle se sada hvataju i od strane civilnih straža, preostalo je da Srbija zaustavi kršenje njihovih prava da traže azil i dobiju azilnu odluku u Srbiji. Mi ne smemo da se ugledamo na druge loše primere. Mi moramo da poštujemo moralne i zakonske norme, Ustav i međunarodne obaveze iz Konvencije o statusu izbeglica koje smo preuzeli. Ako ih država ne poštuje prema drugima u našoj zemlji, ne možemo očekivati da će ih sutra poštovati ni prema nama samima, a osuda međunarodne zajednice će uvek biti ne manje oštra bez obzira pozivali se mi na lošu praksu drugih država ili ne po pitanju izbeglih iz Sirije, Iraka, Avganistana...

Autor je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Dnevne novine DANAS- Lični stav: Država bez rešenja

 

أنت هنا: O nama Uncategorised Država bez rešenja