Sirija - bezbednosna situacija

PDF COI Sirija 2012

Bezbednosna situacija

Od početka protesta u martu 2011. godine, Vlada Sirije je upotrebljavala vojne i druge bezbednosne snage kako bi ugušila proteste. U nemirima tokom 2011. i 2012. godine je ubijeno na hiljade ljudi, a na desetine hiljada je zlostavljano od strane vladinih snaga, uključujući novinare, političke aktiviste i članove određenih etničkih i religijskih grupa.

Na desetine hiljada Sirijaca je ubijeno od početka krize 2011. godine, a taj broj i dalje raste. Još mnogo njih je povređeno ili su zadržavani u pritvorima. Gradovi Homs, Hama i Dara su pretrpeli najveći broj žrtava tokom nemira.

Samo u avgustu 2012. godine, 100 000 ljudi napustilo je Siriju. Procenjuje se da je i do 1.5 miliona ljudi raseljeno širom zemlje.

Sirija je sada u građanskom ratu punih razmera, jer Vladine snage pokušavaju da povrate izgubljene oblasti od pobunjenika, koji se bore protiv protiv snaga lojalnih predsedniku Asadu.

Međutim, u Siriji se javljaju i znaci sektaškog konflikta ("sectarian conflict"). Najjasniji je vidljivost Shabiha milicije, koja je vođena od strane Alevit (Alawite) sekte, kojoj pripada predsednik Asad. Shabiha milicija učestvuje u razbijanja antivladinih demonstracija u Siriji. Izmedju ostalog, Shabiha milicija se smatra odgovornom za Hula (Houla) masakr 25. maja 2012. godine, u kome je ubijeno 108 ljudi, od toga 49 žena i 36 dece.

Učesnici u sukobima

U sukobima koji traju u Siriji od 2011. godine učestvuju sirijske vladine snage sa jedne strane, i snage opozicije sa druge strane.

Demonstranti I opozicione grupe:

Sirijsko nacionalno veće (Syrian National Council – SNC) predstavlja najveću i najreprezentativniju organizaciju koja okuplja većinu opozicionih struja u Siriji, a koja je oformljena u Turskoj, krajem avgusta 2011. godine i broji 140 članova, od kojih polovina živi u Siriji.

Sirijsko nacionalno veće objedinjuje niz spoljnih aktivista, zajedno sa predstavnicima snaga Nacionalnih i demokratskih promena iz Damaska, sirijskog Muslimanskog bratstva i Generalne komisije sirijske revolucije (Syrian Revolution General Sommission – SRGS). tj. sastoji se od raznolike grupe disidenata i opozicionih lidera, koji imaju zajednički cilj – svrgavanje predsednika Asada. SNC je izabralo 3. juna 2012. godine u Istanbulu kurdskog aktivistu Adbelbasset Sida za svog lidera.

Nacionalni koordinacioni odbor (National Co-ordination Committee – NCC), formiran je u septembru 2011. godine. Njega čini 13 levičarskih političkih stranaka, 3 kurdske političke partije i nezavisni politički i mladi aktivisti. NCC poziva na dijalog oko uslova za povlačenje vojske sa ulica, kraj napada na mirne demonstrante od strane snaga bezbednosti i puštanje političkih zatvorenika. Ova grupa se snažno protivi bilo kakvom obliku stranih intervencija, koje bi uključivale vojne mere, već se zalaže za ekonomske sankcije i dr. diplomatske mere kojma bi se povećao pritisak na predsednika Asada.

Slobodna sirijska vojska (Free Syrian Army – FSA) formirana je u julu 2011.godine, i sastoji se od dela pobeglih pripadnika zvaničnih vojnih snaga i ostalih koji su uzeli oružje u cilju zaštite svojih susedstava. Njihov osnovni cilj je svrgavanje predsednika Bašara al-Asada i FSA je jedna od glavnih zagovornika strane vojne intervencije u Siriji. FSA tvrdi da ima preko 15 000 ljudi, ali je verovatno da je taj broj preuveličan. FSA je vođena od strane Riyad al-Asada, koji je prebegao iz sirijskih snaga bezbednosti, usled njihovih brutalnih aktivnosti tokom demonstracija u martu 2011. godine.

Sirijska opozicija i dalje je podeljena između različitih ideoloških struja. Sirijski nacionalni savet je prepoznat kao legitiman predstavnik sirijske opozicije na sastanku 24. februara 2012. godine, ali on uživa podršku samo dela sirijskog stanovništva. Najveća prepreka zajedničkoj akciji različitih opozicionih saveza jesu njihove razlike oko pitanja strane intervencije, protiv koje su mnogi Sirijci.

Još neke od opozicionih tj. pobunjeničnih grupa koje se bore protiv zvaničnih snaga Asadovog režima su:

• Sirijska revolucionalna koordinatorska unija (Syrian Revolution Coordinators Union - SYRCU) koja dejstvuje na severu zemlje, u blizini turske granice;

• Al Faruq brigada, koja dejstvuje uglavnom u gradovima Homs, Idlib i Alep;

• Al Tawheed brigada , koja dejstvuje uglavnom u gradu Alepu;

• islamska grupa Al-Nusra Front ili Jubhat al Nusra;

• džihadistička grupa Hamza Abdul Muttalib.

Vladine snage:

Sirijske oružane snage obuhvataju vojne snage, mornaricu i vazduhoplovstvo, a ukupan broj pripadnika je oko 300 000.   

Unutrašnji bezbednosni aparat uključuje policijske snage pod ministarstvom unutrašnjih poslova, vojnoobaveštajne snage, vazdušne snage, biro nacionalne bezbednosti.   

Ministarstvo unutrašnjih poslova kotroliše četiri odvojena dela policijskih snaga: policiju za hitne slučajeve, saobraćajnu policiju, lokalnu policiju i interventnu policiju.  Ne postoje precizni podaci o broju policijskih snaga.  

I oružane i bezbednosne snage uključene su u suzbijanje mirnih protesta i slične zloupotrebe širom Sirije.   Civilna policija je takodje rasporedjena u urbanim sredinama radi kontrolisanja mase.  Takodje, i Alevitska civilna milicija, poznata kao Shabiha, učestvuje u razbijanja anti-vladinih demonstracija.      Procena je da Shabiha milicija broji oko 10 000 pripadnika.     Takodje, prilikom operacija na nekoliko lokacija su bili prisutni i strani borci.   Prisutna je Narodna armija, milicija Baat partije, za koju se procenjuje da ima oko 100 000 rezervista.    

Iako vladina vojska trpi dezertiranje njenih nižih činova, vrhovno rukovodstvo i većina starešina dugo su bili lojalni režimu.  Ipak, sa 7 sirijskih generala koji su pobegli  u Tursku 6. novembra,     ukupan broj generala koji su napustili sirijsku vojsku popeo se na 42.