Libija - bezbednosna situacija

PDF COI - Libija 2012

Bezbednosna situacija

Od izbijanja pobune na istoku Libije početkom februara 2011.godine bezbednosna situacija u Libiji je nestabilna i nepredvidljiva.

Sa početkom sukoba u Libiji 2011. godine, izmedju snaga pukovnika Gadafija i pobunjeničkih snaga, na zapadu zemlje pobunjenici su formirali milicije i milicijske brigade koje su same obučavale i naoružavale svoje članove. Dok su neke od njih imale vojno zaleđe i članove, većina ih je bila sačinjena od civila - studenata, radnika, advokata. Mnoge milicijske grupe su formirane na geografskoj osnovi, identifikovanjem članova sa svojim naseljem ili gradom, kao na primer milicije Zintana i Misrate.

Najveći problem koji se pojavio po okončanju sukoba u Libiji, predstavljaju decentralizovane pobunjeničke snage koje se sastoje od velikog broja lokalnih grupa i milicija. Milicijske grupe širom Libije nalaze se bez kontrole centralne vlasti, a uz uživanje nekažnjivosti, često zloupotrebljavaju ljudska prava. Međusobni sukobi između milicijskih brigada, nemogućnost Vlade da kontroliše oružje na ulicama i veliki broj naoružanih milicijskih grupa koji se nalaze van lanca komande centralne uprave, predstavljaju bezbednosne rizike i ugrozavaju celokupnu bezbednosnu situaciju u Libiji.

Tačan broj milicijskih grupa nije moguće precizno navesti. Prema nekim izvorima taj broji iznosi 100, dok neki izvori navode i tri puta više lokalnih naoružanih pobunjeničkih grupa. Ove grupe nemaju centralizovanu upravu, imaju posebna pravila i načine regrutacije članstva i sebe ne doživljavaju kao jedinstvenu grupu koja služi centralnoj upravi.

Tokom 2012.godine u Libiji je porastao broj incidenata između milicijskih grupa, ali je primećen i porast nasilja među različitim plemenima na jugu zemlje.

U Libiji su učestali neredi izmedju različitih plemena, gradova i milicija koje su u okviru njih organizovane. Neredi izmedju plemena i gradova na zapadu zemlje su prevenstveno vezani za sukobe oko zemlje i rivalstvom među grupama oko kontrolisanja teritorije.

Sukobi između gradova Zuvarah (Zuwarah) na jednoj strani i Al jumail (Al-Jumail) i Rikdalin (Riqdalin) na drugoj strani, trajali su od 1. do 4. aprila 2012.godine i u njima je poginulo oko 50 ljudi.

Neredi izmedju plemena su takođe izbili u gradu Kufri na jugoistoku Libije, u februaru 2012. godine, između plemena Tabu i Zwaya, kada je preko 100 ljudi poginulo, a više od polovine populacije grada Kufra je raseljeno.

Libijska Šild (Shield) brigada - pomoćna jedinica libijske vojske, postavljena je u ovoj oblasti da bi sprečila nerede između ova dva plemena. Medjutim, neredi u Kufri su nastavljeni početkom juna 2012. godine, kada su se sukobile libijska Šild brigada i Tabu brigada (brigada milicije Tabu plemena). Sukobi su izbili zbog pregovora Šild brigade sa plemenom Zwaya, što je pleme Tabu doživelo kao nepristrasnost. Ovi naknadni sukobi su doveli do pogibije 44 ljudi i ranjavanja njih oko 150.

Milicije:

Glavni problem koji i dalje narušava stabilnost u zemlji jeste upravo nemogućnost kontrolisanja milicijskih grupa. Milicije koje vrše kontrolu nad konkretnim delovima zemlje, na tim teritorijama zloupotrebljavaju ljudska prava i krše zakone koje je doneo Nacionalni prelazni savet i predstavljaju najveću bezbednosnu pretnju u zemlji.

Milicijske grupe koje odbijaju da se povinuju kontroli centralne vlasti većinom se nalaze na istoku i jugu Libije.

Jedan od primera za bezbednosnu nestabilnost koju uzrokuju naoružane grupe koje niko ne kontroliše dogodio se u Tripoliju 3. januara 2012.godine, kada je u sukobu milicijskih brigada iz Misrate i grada Sidi Khalifa poginulo desetine ljudi.

U gradu Sabhi, na jugu zemlje, 26. marta 2012. godine izbili su nemiri između dve suprotstavljene milicijske brigade Tabu i Arab, što je rezultovalo sa 147 mrtvih i oko 500 povređenih.

Početkom novembra 2012.godine desetine naoružanih pripadnika milicijskih grupa iz Misrate i Tripolija, zauzelo je zgradu parlamenta u znak protesta protiv fomiranja nove vlade, i toga što se u njenom sazivu nalaze neki ljudi koji se povezuju sa bivšim liderom Gadafijom.

Od pada Gadafijevog režima, sloboda kretanja unutar zemlje, ali sloboda napuštanja Libije je pod nadzorom različitih milicijskih grupa, koje postavljaju punktove širom zemlje. U svim velikim gradovima, različite milicijske grupe kontrolišu aerodrome, državne zgrade i ostale javne ustanove. Jedna od milicijskih gupa, Al-Awfea brigada, je u junu 2012.godine zauzela međunarodni aerodrom u Tripoliju.

Milicijske grupe su nakon završetka sukoba u oktobru 2011. godine zadržale svoju moć u mestima koje nadziru i u kojima imaju kontrolu, odbijaju da predaju oružje i ne priznaju autoritet Nacionalnog prelaznog saveta.

Milicijske grupe vrše i proizvoljna hapšenja i zadržavanja civila u pritvoru, bez odgovarajućeg pravnog postupka. Veliki broj lokalnih bezbedonosnih snaga, koje patroliraju Tripolijem i drugim gradovima u Libiji, ima svoje improvizovane zatvorske jedinice.

Iako je primećen nedostatak političke volje za suprotstavljanje milicijskim liderima, ubistvo američkog ambasadora u Libiji Kristofera Stivensa i tri člana njegove posade septembra 2012.godine podstaklo je Vladu Libije da preuzme ozbiljniju akciju protiv milicijskih grupa. Odgovornost za napad na američku ambasadu pripisuje se salafistima - sunitskom konzervativnom ogranku.

Procenjuje se da je preko 100 000 Libijaca priključeno milicijskim grupama, a da je preko 125 000 ljudi naoružano. Ipak, tokom septembra 2012. godine, u Tripoliju i Bengaziju stotine Libijaca je predalo svoje oružje u akciji koja je organizovana sa ciljem smanjenja prisustva oružja među milicijskim grupama. Libijskoj vojsci su predati protivavionsko naoružanje, rakete, čak i tenkovi.