Bangladeš

PDF COI- Bangladeš 2012

Službeno ime

Narodna Republika Bangladeš (en: People's Republic of Bangladesh, bengali: Gônoprojatontri Bangladesh).

Državni praznici

Praznici koji se slave na osnovu hrišćanskog kalendara su: Shohid Dibôsh (21.februar, dan sećanja na borbu za bengalski jezik 1952.godine), Jātir pitār janmôbārṣikī (17.mart, proslava dana rođenja oca nacije Sheikh Mujibur Rahman-a), Dan nezavisnosti Bangladeša (26.mart), Praznik rada ( 1.maj), Dan nacionalne žalosti (15.avgust, dan kada je ubijen otac nacije Sheikh Mujibur Rahman i članovi njegove porodice), Dan pobede ( 16.decembar) i Božić ( 25.decembar).

Praznici koji se slave na osnovu islamskog kalendara su: Eid-e-Miladun-Nabi (dan rođenja proroka Muhameda), Jumu'ah-tul-Wida ( poslednji petak Ramadana), Eid ul-Fitr ( kraj Ramadana), Muharram ( proslava mučeništva Imam Huseina), Eid ul-Adha ( praznik žrtvovanja). Datumi ovih praznika variraju u zavisnosti od islamskog lunarnog kalendara koji ima 354 umesto 365 dana.

Praznici koji se slave na osnovu bengalskog kalendara su: Pôhela Boishakh' (14.april, početak bengalske Nove godine), Buddho Purnima (proslava dana rođenja Bude), Sri Krishno Jônmashṭomi ( proslava dana rođenja Krišne), Durga Puja ( proslava u čast hindu boginje Durge). Datumi ovih praznika namaju fiksan datum i variraju u zavisnosti od bengalskog kalendara. 

Geografski položaj

Bangladeš se nalazi u južnom delu Azije i ima sledeće geografske koordinate: 24˚ N ( sever) i 90˚ E ( istok). Na jugoistoku se graniči sa Burmom, na jugu izlazi na Bengalski zaliv dok je sa svih ostalih strana okružen Indijom. Površina Bangladeša iznosi oko 144 000 km2.

Teritorija Bangladeša se može podeliti u dve geografske celine: široka ravnica formirana oko rečne mreže i brdski pojas na jugoistoku zemlje.

Rečnu mrežu Bangladeša čini oko 700 reka. Ove reke formiraju pet većih rečnih sistema: Jamuna-Bramaputra, Padma-Gang, Suma-Megna, Padma-Megna i Karnapuli. Najveći deo teritorije Bangladeša zauzimaju rečni sistemi koji su se formirali oko reka Gang i Bramaputre. Delta koju ove dve reke sa njihovim pritokama prave na ulazu u Bengalski zaliv je najveća delta na svetu. Usled razgranatosti rečne mreže u Bangladešu zemljište je izuzetno ravno i veoma plodno. Ove aluvijalne ravne zauzimaju oko 80 % teritorije Bangladeša i formiraju celinu koja se naziva Bangladeška ravnica. Ipak, s obzirom da se ravnica najvećim delom nalazi u nivou mora, često dolazi do poplava.

Jedini brdoviti deo Bangladeša čini pojas Čitagong brda ( Chittagong Hills), koji se nalazi na jugoistoku zemlje. Vrh Keokradong, koji se nalazi na 1 230 m nadmorske visine, je najviši vrh u Bangladešu.

Od ukupne površine zemljišta, oko 67 % zauzima obradivo zemljište, dok šumsko područje zauzima 16 %.

Bangladeš ima tropsku monsunsku klimu koju karakterišu visoke temperature i velika vlažnost. Postoje tri godišnja doba: toplo leto (od marta do juna), sezona monsuna (od juna do novembra), i blaga zima (od decembra do februara). Za vreme sezone monsuna padne čak 80 % godišnje količine padavina. Najhladniji mesec je januar sa dnevnim temperaturama koje se kreću oko 26˚C, dok je april najtopliji mesec kada se temperature kreću od 33˚C do 36˚C.

Usled jakih vetrova, teritoriju Bangladeša često pogađaju prirodne nepogode: tropski cikloni, tornada i plimski talasi. Najrazorniji tropski ciklon koji je ikada zabeležen u svetu pogodio je teritoriju Bangladeša 1970.godine, kada je poginulo oko 500 hiljada ljudi.

Od prirodnih resursa, Bangladeš raspolaže prirodnim gasom, ugljem, obradivim zemljištem i šumama.

U Bangladešu je 2010.godine izvršena administrativna podela na sedam oblasti: Barisal, Čitagong ( Chittagong), Daka ( Dhaka), Kulna ( Khulna), Rangpur i Silhet ( Sylhet). Ovih sedam oblasti se dalje dele na 64 okruga.
Gradovi sa najvećim brojem stanovnika su: glavni grad Daka (14 miliona stanovnika), Čitagong (4.8 miliona), Kulna (1.6 miliona) i Rajšahi (oko 850 hiljada stanovnika).

Vremenska zona: Bangladeš je šest sati ispred vremena po Griniču (UTC/GMT + 6). (Srbija je jedan sat ispred vremena po Griniču - GMT/UTC + 01:00).

Stanovništvo

Prema poslednjim procenama iz jula 2012.godine, ukupan broj stanovnika u Bangladešu iznosi oko 161 miliona ljudi. Bangladeš je država sa velikim procentom mladog stanovništva. Od ukupnog broja stanovnika, čak 34 % pripada populaciji mlađoj od 14 godina. Oko 61 % populacije pripada starosnoj grupi od 15 – 64 godine, dok nešto manje od 5 % ljudi čini grupu starijih od 65 godina.

Etnički sastav stanovništva je veoma homogen jer čak 98 % stanovništva čine Bengalci. Preostalih 2 % stanovništva čine starosedelačka plemena („Džuma narodi") koja naseljavaju Čitagong brda koja se nalaze na jugoistoku zemlje i Bihari koji vode poreklo iz Indije i kojih u Bangladešu ima oko 300 hiljada.

Bihari vode poreklo iz provincije Bihar koja se nalazi na severu Indije (i po kojoij su i dobili ime). Naime, posle 1947.godine i nezavisnoisti Istočnog Pakistana od Indije, većina muslimana iz provincije Bihar je migrirala u Istočni Pakistan, sadašnji Bangladeš verujući da će im uslovi života u islamskoj zemlji sa šerijatski pravom, međutim oni nikada nisu dobili ista prava. Bihari su većinom naseljeni u izbegličkim kapovima (procenjuje se da ima oko 60 kampova širom Bangladeša) i većina ne poseduje državljenstvo Bangladeša. Tek 2008.godine Apelacioni sud Bangladeša je doneo odluku po kojoj je oko 150 000 Bihara dobilo pravo da aplicira za državljanstvo Bangladeša. Ova odluka se odnosi na sve one koji su bili maloletni pre nego što je Bangladeš dobio nezavisnost od Pakistana 1972.godine ili koji su rođeni posle sticanja nezavisnosti. Ova odluka ne obuhvata one koji su bili punoletni u vreme sticanja neztavosnosti Bangladeša.

Bangladeš je jedna od najgušće naseljenih država na svetu. U 2011.godini naseljenost je iznosila preko 1000 stanovnika po km2. Najveći procenat stanovništva živi u seoskim područjima. Prema podacima, čak 72 % stanovništva živi u ruralnim oblastima.

Očekivani životni vek je 68 godina za muškarce, a skoro 72 godina za žene.

Religija

Prema Ustavu Bangladeša, islam je državna religija Bangladeša.

Država je prvobitno (od sticanja nezavisnosti 1972.godine) Ustavom bila definisana kao sekularna, da bi 1977.godine bio donet Ustavni amandman kojim je sekularizam zamenjen islamom. Sledećim amandmanom iz 1988.godine islam je proglašen za državnu religiju. Ipak, poslednji amandman koji je usvojen 2011.godine uspostavio je sekularizam kao osnovni princip države, ali je istovremeno zadržao islam kao državnu religiju.

Prema religijskom opredeljenju, sunitski muslimani čine 90 % ukupnog stanovništva Bangladeša, dok Indusi čine oko 9 % stanovništva. Rimokatolički hrišćani i budisti čine preostalih 1 % stanovništva. U Bangladešu takođe poostoje i male grupe šiita, sika, animista i Ahmadi muslimana, ali ove grupe nisu brojnije od 100 hiljada ljudi. Nema podataka o prisustvu značajnije jevrejske zajednice.

Jezik

Prema Ustavu Bangladeša, bengalski je zvanični jezik Bangladeša.

Preko 95 % stanovništva Bangladeša govori bengalski jezik, ali srednja i viša klasa koristi i engleski kao drugi jezik. Engleski se takođe koristi na fakultetima i u pravnom sistemu zemlje. Zakoni u Bangladešu su sve do 1987.godine bili pisani na engleskom i nisu prevođeni na bengalski.

Zajednica Bihara koristi urdu jezik, s obzirom na njihovo indijsko poreklo.

 

Privreda i ekonomija

Bangladeš je jedna od najsiromašnijih država na svetu. Preko 40% stanovništva Bangladeša zarađuje manje od $ 1 (jednog dolara) dnevno.

Sa druge strane, Bangladeš od 1996.godine uspeva da beleži stabilan i značajan privredni rast, i to uprkos političkoj nestabilnosti, slaboj infrastrukturi i sporoj primeni paketa ekonomskih reformi.

Tokom poslednjih nekoliko godina vrednost rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (GDP) je iznosila od 5 do 7 %. U 2011.godini realni bruto domaći proizvod (GDP) je iznosio 6.7 %

Više od polovine vrednosti GDP se dobija iz sektora usluga. Ipak, najveći procenat Bangladežana, čak 45 % je zaposlen u poljoprivrednom sektoru.

S obzirom na veliki procenat plodnog i obradivog zemljišta, nacionalna ekonomija je najviše bazirana na poljoprivredi. Najviše se proizvodi pirinač, koji se uzgaja na 75 % ukupne obradive površine. Zbog povoljnih klimatskih uslova, žetva pirinča se vrši i do tri puta godišnje. Danas Bangladeš proizvodi oko 35 miliona metričkih tona pirinča godišnje, što ga čini četvrtim svetskim proizvođačem.

Od ukupne svetske količine proizvedene jute, čak 33 % dolazi iz Bangladeša. Posle Indije, Bangladeš je drugi najveći proizvođač jute na svetu i najveći svetski izvoznik ove biljke.

Pored pirinča i jute, glavni poljoprivredni proizvodi su čaj, pšenica, šećerna trska, duvan, krompir, začini i voće.

Industrijska proizvodnja je takođe zabeležila rast od 7.4 % tokom 2011.godine. Glavni industrijski centri su Daka i Čitagong. Najvažnije industrijske grane su tekstilna, prehrambena, hemijska industrija, kao i industrija prerade jute i pamuka.

Bangladeš je, posle Kine, najveći svetski izvoznik tekstila. Profit koji se zaradi na osnovu izvoza tekstila čini 80% od ukupne godišnje zarade na izvozu.
Osim tekstila, Bangladeš izvozi trikotažu, poljoprivredne proizvode, smrznutu hranu ( ribu i morske plodove), jutu i kožu. Izvoz je skoro u potpunosti okrenut ka tržištima Sjedninjenih Američkih Država i Evropske unije.

Bangladeš uvozi mašine i mašinsku opremu, tekstil (pamuk), prehrambene proizvode, naftu i naftne derivate i đubrivo. Zemlje iz kojih se najviše uvozi su Kina, Indija, Malezija, Singapur i Japan.

Stopa nezaposlenosti u 2011.godini u Bangladešu je iznosila 5 %. Sa druge strane, bez obzira na malu stopu nezaposlenosti, oko 40% stanovništva čine zaposleni sa nepotpunim radnim vremenom ili niskim platama. U toku 2011.godine više od 400 hiljada radnika iz Bangladeša je otišlo da radi u inostranstvu, od čega je njih 80% našlo posao u nekoj od država Bliskog istoka. Strane doznake u fiskalnom periodu od juna 2010. do juna 2011.godine su iznosile 11.5 milijardi dolara.

Nacionalna valuta je bangladežanska taka (BDT), a jedna bangladežanska taka ima vrednost od 0.01 dolara (USD). Jedna bangladežanska taka ima vrednost od 0.0097 evra (EUR).

Istorijsko - politički razvoj

Na današnjoj teritoriji Bangladeša se u antičkom periodu smenjivalo nekoliko indijskih carstava, ali se vodila i borba za dominaciju između budizma i hinduizma. Ova borba je trajala sve do 12. veka, kada su islamski osvajači zamenili na vlasti budističke i hinduističke dinastije i proširili islam na severni deo indijskog potkontinenta.

Prvi Evropljani koji su došli na teritoriju Bangladeša su bili portugalski trgovci i misionari, krajem 15. veka. Nakon što su se Portugalci povukli sa ovih prostora u 17. veku, britanska istočno-indijska kompanija je preuzela kontrolu nad celokupnim indijskim potkontinentom, uključujući i teritoriju Bangladeša, sredinom 18. veka. Naime, u 18.veku Britanci su preuzeli političku i ekonomsku kontrolu nad najvećim delom indijskog potkontinenta, stvarajući Britansku Indiju. Britanska Istočno indijska kompanija je upravljala ovim teritorijama, sve do pobune protiv britanske vlasti 1857.godine. Britansko Istočno indijska kompanija je nastala kao deoničarsko društvo koje je po kraljevoj povelji iz 1600.godine dobila pravo trgovine sa Indijom. Kompanija se od trgovačkog društva pretvorila u kompaniju, koja je od 1757.godine vladala Indijom preuzevši vojne funkcije i funkcije vladanja, sve do njenog raspuštanja 1858.godine.

Nakon velike pobune protiv Istočnoindijske kompanije koju je organizovalo muslimansko stanovništvo 1857.godine, britanska vlada je direktno preuzela upravu nad teritorijom i proglasila Bengal ( teritoriju današnjeg Bangladeša) za jednu od sedamnaest provincija pod upravom Britanije.

Krajem 19.veka počeo je da se razvija pokret za nezavisnost indijskog potkontinenta od Britanije. Bengalski političari su bili veoma aktivni, kako u Kongresnoj partiji Mahatme Gandija, tako i u Opšte indijskoj muslimanskoj ligi Muhameda Ali Džinaha ( Mohammad Ali Jinnah). Naime, nakon što je britanska Vlada 1857.godine direktno preuzela upravu nad indijskim kontinetom, položaj muslimana je poogoršan, što je dovelo do stvaranja Opšte indijske muslimanske lige 1906.godine. U početku je Liga želela samo da zaštiti prava muslimanske manjine. Međutim, pred početak Drugog svetskog rata, lider Lige,Muhamed Ali Džinahje odbio ponudu o formiranju ujedinjene Indije, i pozvao na stvaranje nezavisne države na teritorijama gde muslimani čine većinu, odnosno na severo-zapadu i na istoku Indije.

Na teritoriji onoga što je nekada bila britanska Indija 1947.godine su stvorene države Indija i Pakistan. Pakistan je podeljen na dva dela: Istočni i Zapadni Pakistan. Teritorija Istočnog Pakistana je trebalo da obuhvati teritoriju cele pokrajine Bengal, međutim pokrajina je podeljena duž religijskih linija. Istočni deo pokrajine Bengal u kome je bila dominantna muslimanska većina je postao Istočni Pakistan, dok je zapadni deo sa pretežnom hindu većinom ostao u okviru Indije i dobio ime Zapadni Bengal. Dva dela države Pakistan, Istočni i Zapadni, su međusobno bili razdvojeni sa preko 1600 kilometara indijske teritorije, što je u mnogome otežavalo funkcionisanje jedinstvene države.

Istočni i Zapadni Pakistan nisu bili podeljeni samo u geografskom, već i u kulturološkom, etničkom i jezičkom smislu. Dok su stanovnici Zapadnog Pakistana većinskim delom etnički pripadali Paštunima i Pandžabima, Istočni Pakistan je najvećim delom naseljavala bengalska etnička grupa. Kada je 1948.godine Vlada Pakistana proglasila urdu za jedini zvanični jezik, to je izazvalo masovne proteste u Istočnom Pakistanu gde se gotovo isključivo govori bengalski jezik. Nakon godina masovnih protesta i sukoba sa demonstrantima, federalna Vlada je 1956.godine uvrstila i bengalski jezik kao jedan od zvaničnih.

Ipak, nezadovoljstvo Istočnog Pakistana je bilo izazvano i ekonomskom eksploatacijom od strane federalne Vlade, koja je svu političku i ekonomsku moć skoncentrisala u zapadnom delu zemlje. Na pakistanskim parlamentarnim izborima koji su održani krajem 1970.godine, u Istočnom Pakistanu je ubedljivo pobedila Awami liga, koja se još od 1949.godine borila za nezavisnost od Zapadnog Pakistana. To je značilo da bi Liga dobila većinu mesta u federalnom parlamentu, što je naišlo na otpor u zapadnom delu zemlje. Tadašnji predsednik Pakistana, Jahja Kan (Yahya Khan), odbio je da postavi lidera Awami lige Sheikh Mujibur Rahmana na mesto premijera i odložio je sazivanje konstitutivne sednice parlamenta. Ovaj postupak je izazvao socijalne nemire i seriju protesta širom Istočnog Pakistana.

Ubrzo je otpočeo progon političkih lidera na istoku zemlje - Awami liga je zabranjena, a njen lider Sheikh Mujibur Rahman je uhapšen. U Istočni Pakistan su poslate vojne trupe kako bi smirile narodnu pobunu. U martu 1971.godine, odmah nakon hapšenja lidera Awami lige, komandant oslobodilačke bengalske armije, major Zia-Ur-Rahman, proglasio je nezavisnost od Zapadnog Pakistana i stvaranje nove države – Bangladeša.

Intervencija pakistanske vojske se pretvorila u pravi građanski rat na teritoriji Istočnog Pakistana. Sukobi između pakistanske vojske sa jedne strane i „oslobodilačkih snaga" sa druge strane su se nastavili tokom cele 1971. godine, što je rezultiralo milionima izbeglica koje su prelazile na teritoriju Indije. Krajem 1971.godine, Indija je intervenisala tako što je poslala svoje trupe na teritoriju Istočnog Pakistana, stavivši se time na stranu bengalske oslobodilačke armije. Pakistanska vojska više nije imala snage da trpi pritisak borbe na još jednom frontu i izvršila je predaju u decembru 1971.godine.

U januaru 1972.godine proglašena je nezavisna država Bangladeš, a za prvog premijera novonastale države postavljen je Sheikh Mujibur Rahman. Novim Ustavom, koji je donet u decembru 1972.godine, premijer je dobio široka ovlašćenja, uspostavljeno je nezavisno sudstvo, kao i jednodnomi parlament. Takođe, Ustavom je proklamovano da će državna politika biti zasnovana na osnovu četiri vodeća principa Awami lige – na principu nacionalizma, sekularizma, socijalizma i demokratije.

Prvi parlamentarni izbori u Bangladešu su održani 1973.godine i na njima je ponovo nadmoćno pobedila Awami liga. Nova Vlada se fokusirala na rehabilitaciju državne ekonomije, međutim, s obzirom da se ekonomsko stanje nije poboljšavalo, premijer Mujibur Rahman je krajem 1974.godine odlučio da u državi uvede vanredno stanje.

Iskoristivši snagu parlamentarne većine Awami lige, Mujibur Rahman uspeo je u nameri da se u parlamentu izglasa novi Ustavni amandman kojim je značajno umanjena moć zakonodavne i sudske grane vlasti na račun izvršne grane. Takođe, ovim amandmanom u državi je uspostavljen jednopartijski sistem. Ipak, situacija u zemlji se nije popravljala, a premijer je sve češće bio na meti kritika. U avgustu 1975.godine jedan deo oficira vojske je izvršio atentat na Mujibur Rahmana prilikom koga je stradao i deo njegove porodice.

Nakon atentata, na čelu Vlade se našao savetnik bivšeg premijera Khandakar Moshtaque. U sledećem periodu, usledilo je nekoliko vojnih udara koji su u prvi plan izbacili načelnika Generalštaba i nekadašnjeg vođu bengalske oslobodilačke armije – generala Zia-Ur-Rahmana. General Rahman je obećao vojnu podršku civilnoj vlasti na čijem čelu se u tom trenutku nalazio predsedavajući Vrhovnog suda Sajem (Sayem). Po nalogu generala Rahmana, Sajem je raspustio Parlament i proglasio uvođenje Vojnog zakona. Nakon što se Sajem povukao sa vlasti, general Rahman preuzima izvršnu vlast 1977.godine. On objavljuje svoj program u kome stavlja naglasak na ekonomsku reformu, kao i na postepeno uklanjanje Vojnog zakona. Na izborima sledeće godine, Zia-Ur-Rahman osvaja 78 % podrške građana i nastavlja da transformiše državu u pravcu konstitucionalne demokratije. U istom periodu, general Rahman osniva svoju političku partiju – Nacionalističku partiju Bangladeša (Bangladesh nationalist party – BNP), koja posle Awami lige postaje druga vodeća stranka u zemlji . Ipak, u maju 1981.godine odmetnički delovi vojske su izvršili atentat na Zia-Ur-Rahmana, čime je okončana njegova vlast.
Na izborima koji su održani šest meseci nakon ubistva Zia-Ur-Rahmana pobedio je Abdus Satar (Abdus Sattar), ali je vrlo brzo usledio novi vojni puč kojim je na vlast došao general Eršad.

Poput njegovih prethodnika, general Eršad je nakon izvršenog puča (u martu 1982.godine) suspendovao Ustav i uspostavio Vojni zakon. Kako bi obezbedio narodnu podršku za svoj režim, Eršad je 1985.godine održao referendum na kome je pobedio iako je izlaznost glasača bila mala. Kako bi osigurao prelaz sa vladavine Vojnog zakona ka većim političkim pravima, Eršad je osnovao svoju političku partiju – Nacionalnu partiju (Yatiya Party). U međuvremenu, na čelu dve do tada najveće partije našle su se dve žene. Nacionalističku partiju Bangladeša (BNP) je preuzela Begum Khaleda Zia, udovica predsednika Zia-Ur-Rahmana, dok je glavni lider Awami lige postala Sheikh Hasina Wajed, ćerka Sheikh Mujibur Rahmana.

Na predsedničkim izborima koji su se održali 1986.godine general Eršad je osvojio 84 % glasova, čemu je doprinelo i to što su BNP i Awami liga rešile da bojkotuju izbore. Nakon usvajanja zakona koji je predviđao institucionalno jačanje vojske, opozicione partije su napustile parlament i po prvi put se celokupna opozicija ujedinila protiv generala Eršada. Vlast je počela da hapsi opozicione lidere, ali to ipak nije pomoglo u zaustavljanju talasa protesta i masovnih štrajkova. Predsednik Eršad je potom raspustio parlament, proglasion vanredno stanje i zakazao nove parlamentarne izbore za mart 1988.godine. Opozicija je bojkotovala i ove izbore što je prouzrokovalo da vladajuća Nacionalna partija osvoji 251 od 300 poslaničkih mesta. Odmah nakon konstituisanja parlamenta usvojen je niz zakona, ali i Ustavni amandman kojim je islam uspostavljen kao državna religija uprkos dotadašnjoj tradiciji sekularizma.

Sledeće dve godine (1989. i 1990. godine) obeležene su masovnim štrajkovima, protestima opozicije i građanskim nemirima u zemlji. Predsednik Eršad je krajem 1990.godine ponudio svoju ostavku. Na izborima u februaru 1991.godine, za koje se smatra da su bili najslobodniji izbori u istoriji zemlje, pobedila je Nacionalistička partija Bangladeša, koja je formirala Vladu uz pomoć fundamentalne islamističke partije Jamaat-i-Islami. Na čelu Vlade našla se Begum Khaleda Zia.

Ubrzo po preuzimanju vlasti usvojeno je nekoliko zakona kojima se jačaju ovlašćenja premijera. Parlamentarni izbori koji su održani 1994.godine praćeni su optužbama opozicije o nameštanju izbornih rezultata. Opozicija se potom potpuno povukla iz Parlamenta i započela proteste kako bi se izvršio pritisak na Khaleda Ziu da se povuče sa mesta premijera i da prepusti vođstvo zemlje prelaznoj vladi do sledećih izbora. Međutim, to se nije dogodilo i novi parlamentarni izbori zakazani za februar 1996.godine su se ipak održali i na njima je Khaleda Zia ponovo zadobila podršku, dok su opozicione partije bojkotovale izbore tvrdeći da je pobeda BNP-a bila unapred pripremljena.

Kako se politička situacija nije smirivala, u martu 1996. godine Vlada je popustila pred zahtevima opozicije i parlament je usvojio amandman na Ustav kojim se uspostavlja prelazna vlada čiji je zadatak da sprovede slobodne i fer izbore. Na čelo te Vlade postavljen je predsedavajući Vrhovnog suda Mohammed Habibur Rahman. Novi parlamentarni izbori su se održali u junu 1996.godine i na njima je pobedila Awami liga, koja je formirala Vladu sa Nacionalnom (Yatiya) partijom. Lider Awami lige Sheikh Hasina je postala predsednica Vlade.

Nova predsednica Vlade, Sheikh Hasina, je odlučila da formira Vladu nacionalnog jedinstva, što je značilo da bi sve tri politički relevantne partije – Awami liga, BNP i Nacionalna partija, trebalo da sačine koalicionu vladu. Nacionalna partija se povukla iz ovih razgovora i pre koalicionog dogovora, dok je BNP ušla u Vladu ali se tokom sledeće dve godine više puta povlačila iz Vlade i ponovo vraćala u nju. Ipak, 1999.godine BNP se definitivno povukla iz Vlade i zajedno sa ostalim opozicionim partijama počela da učestvuje u organizovanju štrajkova i protesta koji su blokirali zemlju. Zahtevi nekada vladajućih partija, a sada opozicionih, su opet bili slični: ukoliko Vlada ne obezbedi fer uslove za održavanje izbora, opozicija će bojkotovati izbore. Kako Vlada nije preduzela potrebne mere, opozicione partije su bojkotovale sve izbore tokom 1999. i 2000.godine.

Konačno, u julu 2001.godine, Awami liga se povukla sa vlasti i dopustila formiranje prelazne vlade koja treba da održi slobodne izbore. Za vreme posete bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džimija Kartera, tokom leta 2001. godine, Khaleda Zia i Sheikh Hasina su se obavezale da će poštovati izborne rezultate, kao i da će učestvovati u radu parlamenta bez obzira na rezultate izbora. Prelazna vlada je uspela da suzbije političko nasilje kako bi u oktobru 2001.godine mogli da se održe novi parlamentarni izbori. Na ovim izborima BNP je osvojila dve trećine glasova birača, a Khaleda Zia se opet našla na mestu premijera.

Uprkos prethodnim obećanjima, Sheikh Hasina je odbacila rezultate izbora i bojkotovala rad parlamenta. Ipak, u toku sledeće četiri godine Awami liga se povremeno aktivirala u parlamentu, sve do konačnog bojkota parlamentarnog rada 2005.godine. Tokom 2006.godine članovi Awami lige su zatražili prevremene izbore, ali su istovremeno optužili vladajuću stranku za napade na opozicione lidere i za pokušaj uništenja Awami lige nizom militantnih napada. Dogovori oko uslova održavanja izbora nisu završeni uspešno, te je Awami liga najavila bojkot predstojećih parlamentarnih izbora zakazanih za januar 2007.godine.

Deset dana pred izbore, predsednik prelazne vlade je proglasio vanredno stanje u zemlji i odložio parlamentarne izbore na neodređeno. Prelazna vlada je uz podršku vojske pokušala da zaustavi eskalaciju političkog nasilja u zemlji. U ovom periodu koji je trajao sve do 2008.godine protiv obe bivše premijerke su se vodili sudski postupci. Sheikh Hasina je bila optužena za iznuđivanje za vreme trajanja svog mandata, dok je Khaleda Zia bila optužena za korupciju i pritvorena. Nakon što je datum održavanja novih parlamentarnih izbora zakazan za decembar 2008.godine, Khaleda Zia je puštena iz zatvora kako bi mogla da predvodi partiju na predstojećim izborima.

Neposredno pred izbore ukinuto je vanredno stanje, a na izborima koji su održani 29.decembra 2008.godine i koje su međunarodni posmatrači proglasili za slobodne i fer izbore, pobedila je Awami liga. Sheikh Hasina je ponovo postala predsednica Vlade.

Političko – pravni sistem

Političko-pravni sistem Bangladeša je uređen na osnovu Ustava iz 1972.godine. Bangladeš se ovim Ustavom proglašava za narodnu, demokratsku, socijalističku i sekularnu državu. Ustav je suspendovan 1982.godine usled vojnog puča i ponovo vraćen na snagu 1986.godine. Od 1972. godine pa do danas, osnovni tekst Ustava nije značajno menjan, osim što je zaključno sa 2011.godinom usvojeno petnaest amandmana.

Oblik vladavine je parlamentarna demokratija. U Bangladešu postoje tri grane vlasti: izvršna vlast koju čine jaka vlada i ceremonijalni predsednik, zakonodavna vlast koju čini unikameralni ( jednodomi ) parlament, dok treću granu vlasti predstavlja nezavisno sudstvo.

Izvršna vlast je sastavljena od predsednika države i vlade na čelu sa premijerom. Predsednik je ceremonijalna ličnost i nema značajnija ovlašćenja. Članovi parlamenta biraju predsednika na period od pet godina. Predsednik jedino ima ovlašćenje da vrši pomilovanja i da poništi osuđujuću kaznu. U slučaju rata, njegova ovlašćenja se proširuju: država ne može proglasiti ratno stanje bez saglasnosti predsednika, koji će u tom slučaju postati vrhovni komandant odbrane. Sadašnji predsednik Bangladeša je Zilur Rahman (Zillur Rahman), veteran Oslobodilačkog rata 1971.godine. On je tu funkciju preuzeo 19.februara 2009.godine, nakon što je izabran od strane novog saziva parlamenta.

Celokupna moć izvršne grane vlasti u Bangladešu je skoncentrisana u vladi koju vodi premijer. Predsednik imenuje za premijera onog člana parlamenta koji ima podršku skupštinske većine za formiranje vlade. Od ukupnog broja ministara koje određuje premijer, njih 90 % moraju biti poslanici parlamenta, dok preostalih 10 % mogu biti nezavisni eksperti.

Zakonodavnu vlast u zemlji vrši jednodomi parlament. Parlament ima 300 članova koji se biraju na svakih 5 godina. Ustavnim amandmanom iz 2011.godine 50 mesta u parlamentu je rezervisano za žene. Parlament funkcioniše sve dok je izvršna vlast u stanju da obezbedi podršku skupštinske većine. Onog trenutka kada neki zakonski predlog ne može da bude izglasan usled nedostatka potrebne većine, predsednik može da raspusti parlament i raspiše nove parlamentarne izbore.

Poslednji parlamentarni izbori su održani 29.decembra 2008.godine. Na njima je ubedljivu pobedu odnela Awami liga, sa osvojenih 230 od ukupno 300 mesta u parlamentu. Sheikh Hasina, predsednica Awami lige, je dobila mandat da sastavi novu vladu, čime se po drugi put u svojoj političkoj karijeri našla na mestu premijera. Ovi izbori su, prema izveštajima nezavisnih posmatrača, bili otvoreni, slobodni i fer. Ipak, opozicija je odbila da prizna poraz na izborima, navodeći da je bilo nameštanja izbornih rezultata.

Pravosudni sistem Bangladeša se sastoji od Vrhovnog suda, nižih sudova i opštih sudova. Predsedavajućeg Vrhovnog suda, kao i ostale sudije ovog suda, imenuje predsednik države. Vrhovni sud Bangladeša ima nadležnost ne samo da interpretira zakone koje donosi parlament, već i da ih proglasi ništavim ukoliko oceni da ti zakoni štete fundamentalnim pravima građana.