Alžir - bezbednosna situacija

PDF COI Alžir 2012

Bezbednosna situacija

Predsednik Abdelaziz Bouteflika ukinuo je 24. februara 2011. godine vanredno stanje koje je u Alžiru bilo na snazi 19 godina. Vanredno stanje je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova Alžira davalo ovlašćenje da, radi obezbedjivanja reda na ulicama (sweeping), pritvaraju lica za koja smatraju da bi ugrozila "javni red", zatim da zatvaraju mesta na kojima se ljudi sastaju i da zabranjuje okupljanja građanja. Takođe, vanredno stanje omogućavalo je držanje lica u pritvoru bez podizanja optužnice.

Mnoga ova ograničenja koja se tiču građanskih sloboda nastavljena su i posle ukidanja vanrednog stanja. Na primer, 16. marta 2011. godine u gradu Mostaganem, vlasti Alžira su uhapsile Dalilu Touat, koja je delila letke i optužili je za kršenje pravila koje zabranjuje "svako direktno podsticanje", distribuiranjem pisanog materijala. Ipak, ona je na sudu u Mostaganemu oslobođena 28. aprila 2011. godine.

Državne bezbednosne snage i različite oružane grupe nastavljaju da uživaju široku nekažnjivost za zločine koji su počinjeni tokom građanskog rata 90-ih godina prošlog veka u Alžiru. Država je ponudila kompenzaciju porodicama prisilno nestalih tokom 90-ih godina, ali nije dala odgovore na pitanja šta se njima dogodilo.
Osnovna pretnja bezbednosti u Alžiru jesu teroristički napadi, uglavnom od terorističke grupe Al Kaida u islamskom Magrebu (al Qaeda in the Islamic Maghreb – AQIM).

AQIM je teroristička organizacija koja deluje u Alžiru, Maliju i Mauritaniji, a glavni cilj im je ujedinjena islamska država u regionu. Ovu organizaciju čine militantni Islamisti, suniti.

U Alžiru, glavni cilj AQIM je zbacivanje alžirskog režima i uspostavljanje islamske države po šerijatskom pravu. AQIM se u Alžiru pojavila 2007. godine, nakon što su se pripadnici salafističke grupe za molitvu i borbu (Salafist group for preaching and combat) iz koje je AQIM potekla, povezali sa Al Kaidom 2006. godine. Oblast delovanja AQIM u Alžiru najviše se prostire u planinskim područjima istočno od grada Alžira i u prostranim pustinjskim regionima na jugu zemlje, blizu granica sa Malijem, Mauritanijom i Nigerijom.

Oružana grupa Al Kaida u islamskom Magrebu - AQIM nastavlja da napada uglavnom, ali ne isključivo bezbednosne snage Alžira, tj. vojne i policijske ciljeve. Usled tih napada AQIM-a često stradaju i civili. AQIM izvršava napade bombaša samoubica, napade pomoću improvizovanih eksplozivnih napada (IED) i putem zaseda.

Na bezbednost civila u Alžiru utiču česte otmice, kako od strane kriminalnih tako i od strane terorističkih organizacija. Južne ćelije AQIM-a otmicama stranaca i otkupom za njih pribavljaju finansijska sredstva za svoju organizaciju. Takodje, finansijska sredstva obezbedjuju i trgovinom oružjem, drogom, vozilima, cigaretama, ali i ljudima.

Neki od terorističkih napada u Alžiru u toku 2011. i 2012. godune su:

• 2. februara 2011. godine AQIM je otela turistkinju Mariju Sandru Mariani, blizu grada Alidena;

• 15. aprila 2011. godine oko 40 pripadnika AQIM je napalo vojnu poštu južno od grada Alžira i ubili su 17 državnih vojnika;

• 16. jula 2011. godine, izvršeno je par samoubilačkih napada u blizini grada Boumerdes;

• 26. avgusta 2011. godine dogodio se dvostuki napad bombaša samoubica na alžirsku Vojnu akademiju u gradu Cherhell, u kome je stradalo 18 ljudi, uglavnom vojnih oficira;

• u septembru 2011. godine ispaljen je raketni bacač na regionalni aerodrom u gradu Jijel;

• 23. oktobra 2011. godine, Pokret za jedinstvo i džihad u Zapadnoj Africi (The Movement for Unity and Jihad in West Africa - MUJAO) - grupa povezana sa AQIM, oteli su jednog italijanskog i dva španska humanitarna radnika iz izbegličkog kampa blizu grada Tindouf.

• u martu 2012. godine izvešen je napad auto-bombom na alžirsku vojnu bazu u Tamanrasset-u, a drugi bombaški napad izvršen je u drugoj bazi u Ouargla-u. Za oba napada odgovornost je preuzeo Pokret za jedinstvo i džihad u Zapadnoj Africi – MUJAO.

Predsednik Bouteflika je 24.februara 2011.godine izdao je dekret kojim ovlašćuje alžirsku vojsku da sprovodi operacije protiv terorizma, kakvu je ulogu vojska i imala tokom trajanja vanrednog stanja (od 1992. do 2011.godine).

Ogranak alžirske vojske - Odeljenje za obaveštajne poslove i bezbednost (Department of Intelligence and Security - DRS) bio je umešan u neke od najgorih zloupotreba počinjenih tokom antiterorističkih operacija od 1990-ih godina. Postoje izveštaji o torturi i zloupotrebi u DRS-ovim pritvorskim objektima, naročito onih ljudi koji su osumnjičeni za terorizam.

Tokom okupljanja građana i antivladinih protesta 2011. godine, desetine aktivista je bilo pritvoreno iz političkih razloga. Međutim, kada su protesti prestali, aktivisti su pušteni bez optužbi.