POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU

IZVOR: Euroactiv 10.01.2014.

Grčka koja predsedava EU u prvoj polovini 2014.godine namerava da predloži da se osobe koje traže azil raspodele po zemljama Unije, rekao je grčki ministar za javni red i civilnu zaštitu, Nikos Dendijas. To pitanje je kamen spoticanja između članica na jugu i onih na severu EU, a većina zemalja ne želi da menja sadašnje propise koji predviđaju da se zahtev podnosi samo u zemlji u koju je osoba prvo došla. Prema podacima evropske službe za statistiku Eurostat, u EU je u periodu od oktobra 2012. godine do oktobara 2013. godine bilo više od od 400 000 zahteva za azil, uključujući i nove zahteve. Najviše zahteva u tom periodu je registrovano u Nemačkoj, a po broju zahteva su prednjačili građani Rusije.

"Predložićemo da se pokrene rasprava o uveđenju klauzule o raspodeli tražilaca azila i imigranata iz trećih zemalja koji ne mogu da se vrate u domovine", rekao je 9. januara 2014.godine Dendijas na konferenciji za novinare.

On je rekao da bi kriterijumi pri utvrđivanju pravila za rapsodelu osoba koje traže azil među članicama EU mogli biti "bruto domaći proizvod, površina, broj stanovnika i kapacitet članice da primi imigrante".

Dablinskom regulativom iz 2003. godine je predviđeno da migranti mogu da traže azil u članici EU u koju su prvo stigli, da njihov zahtev može da se razmatra samo u toj članici u čijoj je nadležnosti i vraćanje migranata u zemlju porekla. Ti propisi treba da spreče seljenje migranata iz članice u članicu, ali i zloupotrebe, odnosno da tražioci azila biraju zemlje sa najvelikodušnijim uslovima ili podnošenja više zahteva.

Na desetu godišnjicu Dablinske regulative u februaru 2013. godine grupe za zaštitu ljudskih prava su upozorile da propisi EU o podnošenju zahteva za azil nisu doneli mnogo dobra ni članicama EU, ni ljudima koji traže utočište. Aktivisti za ljudska prava su upozorili da se zbog primene te regulative azilanti tretiraju kao ljudi "drugog reda", da se porodice razdvajaju i da oni koji uđu u zemlje sa slabom infrastrukturom za izbeglice nemaju gde da odu.

Dablinskom regulativom, koja je zamenila Dablinsku konvenciju, obuhvaćene su zemlje EU, kao i Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn.

Članice na jugu EU, poput Italije, Grčke i Kipra traže da se u ime solidarnosti preispitaju ta pravila, pošto se one suočavaju sa prilivom migranata iz Azije, Bliskog istoka i Afrike koji pokušavaju često ilegalno da uđu u EU. Većina članica, međutim, ne želi da menja te propise.

Dendijas nije krio da će pokretanje pitanja izmene propisa za azil biti teško jer mnoge evropske zemlje nisu raspoložene za razgovor o raspodeli azilanata. On je apelovao da se na ovo pitanje ne gleda "samo kroz prizmu sever/jug". "Nismo na konkursu na kome se dodeljuje najviše migranata", dodao je Dendijas.

Grčki ministar je rekao da Turska, sa kojom je EU sredinom decembra 2013.godine sklopila sporazum o readmisiji, ima još mnogo toga da uradi na tom planu. Ankara je tim sporazumom prihvatila obavezu da primi nazad osobe koje su u EU ušle iz Turske a ne ispunjavaju uslove ulaska, boravaka ili nastanjivanja.

"Bilo ko može da dođe u Istanbul bez vize i da se nađe na nekoliko kilometara od kopnene granice EU", rekao je Dendijas.

Prema podacima Eurostata, u EU je registrovano 411 340 zahteva za azil, od kojih su 13 535 bili novi zahtevi. U trećem kvartalu 2013. godine bilo je ukupno 117 800 zahteva za azil, što je povećanje od 13% u odnosu na drugo tromesečje i 31% u odnosu na treći kvartal 2012.godine.

Najviše zahteva u periodu oktobar 2012.godine - oktobar 2013.godine je registrovano u Nemačkoj, ukupno 111545, zatim u Francuskoj 65125 i Švedskoj 49 640.

U tom periodu najbrojniji tražioci azila bili su Rusi sa 43 815 zahteva. Slede Sirijci sa 40 470, a građani Srbije su na trećem mestu sa 21 735 zahteva, od kojih je 90% podneto u Nemačkoj.

Najveći broj tražilaca azila u odnosu na broj stanovnika zabeležen je u trećem tromesečju prošle godine na Malti, oko 3 azilanta na 1 000 stanovnika ili 3 480 na milion stanovnika.

 

Vi ste ovde: Zakon o azilu i privremenoj zaštiti RS Vesti Grčka će predložiti raspodelu azilanata unutar EU