POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Srbija potpisala novi Frontex ugovor

IMG 20240625 102252-scaled

Foto: europa.rs

Beograd, 25 jun, 2025, Ivica Dačić, Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije je danas potpisao sa Ilvom Johanson, komesarkom Evropske unije za unutrašnje poslove i migracije Sporazum između Republike Srbije i Evropske unije o operativnim aktivnostima koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu (FRONTEKS) u Srbiji.

Nacrt novog sporazuma o migracijama predviđa otvaranje moguće kancelarije FRONTEKS-a u Srbiji, kao i saradnju sa srpskim vlastima u rasporedjivanju EU službenika unutar Srbije u cilju suzbijanja ilegalnih migracija.

Za razliku od dosadašnje saradnje koja je predviđala zajednički rad sa FRONTEKS-om na EU granicama, novi sporazum je iskorak u daljoj saradnji, jer predvidja zajedničke aktivnosti na granicama sa Severnom Makedonijom, kao i razne druge moguće akcije i koordinisanja unutar zemlje.

Nacrt novog sporazuma predviđa izradu operativnog plana, postojanje mehanizma izveštavanja o incidentima, imenovanje FRONTEX koordinatora, kao i utvrđivanje lokacije kancelarije FRONTEX-a u Srbiji, između ostalog. Nacrt predviđa pokretanje operativnih aktivnosti odlukom Izvršnog Direktora FRONTEX-a, a na molbu nadležnih organa Republike Srbije. Ukoliko FRONTEX proceni da bi operativne aktivnosti dovele do ozbiljnih ili konstantnih kršenja fundamentalnih prava ili obaveza međunarodne zaštite, takve aktivnosti se ne bi sprovodile.

Posle potpisivanja novog sporazuma, sledi ratifikacija u Evropskom parlamentu, Savetu Evropske Unije, kao i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Novi sporazum Republike Srbije i EU o operativnim aktivnostima će zameniti tekući status sporazum o aktivnostima FRONTEX-a u Srbiji, koji je zasnovan na regulativi FRONTEX-a iz 2020-te godine, a koji omogućava brze intervencije isključivo na granicama EU.

CZA gostovanje u Dnevniku povodom Dana izbeglica

za objavu 2 2

Izvor: RTS Photo: RTS Video: RTS

Beograd, 20. jun 2024. god– Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je za RTS da je poslednjih 10 godina dupliran broj interno raseljenih ljudi sa 60 na 120 miliona, kao i da postoji tri puta vise izbeglih kojima je priznat status izbeglice. Prema njegovim rečima, sukobi i krize se pojavljuju širom sveta i za očekivati je da se trend rasta izbeglica samo nastavi u budućnosti, uprkos pooštravanju evropskih politika i sve manjoj želji zemalja razvijenog sveta da ove izbeglice prihvate.

Povodom Međunarodnog dana izbeglica, Radoš Đurović je gostovao na dnevniku RTS-a i tom prilikom podvukao, da je izbeglicama jako teško da ostvare svoja prava, jer postoji strah među državama da veliki broj ljudi ne optereti njihove kapacitete, tako da mnoge države gledaju da migracije zaustave fizičkim barijerama i aranžmanima sa trećim zemljama, iako ovaj pristup problemu ne uspeva.

Kako je Đurović napomenuo, migracije uvek pronađu svoj put i isto tako je podvukao da treba istrajati na putu humanosti, odgovornog ponašanja i poštovanja međunarodnih propisa. Đurović je naveo da ako je nesto pozitivno na današnji dan jeste činjenica da je Evropski sud pravde doneo presudu protiv Mađarske da plati kaznu za kršenje EU direktive o azilnom postupku i vracanje ljudi sa svojih granica. Po njemu ova presuda je pozitivan znak i budi nadu da će se zemlje članice ponašati odgovornije prema migrantima.

U ovom trenutku, zemlje članice EU sprovode restriktivne politike odvraćanja migranata sa svojih granica i potpisivanja sporazuma o stacioniranju migranata u treće zemlje na obodu EU, što dovodi u pitanje principe humanosti i međunarodnog prava.

Težak pristup azilnom postupku doprinosi tome da migranti postanu plen krijumčara i raznih vrsta eksploatacije

Odgovarajući na pitanje koliko je teško izbeglicama, migrantima, tražiocima azila da ostvare svoja prava sobzirom da imamo pooštravanje Evropske politike u oblasti migracija, Đurović kaže da je izbeglicama jako teško da pristupe samom postupku utvrdjivanja njihovog statusa i osnovanosti njihovog zahteva. Kako je objasnio, mnoge zemlje u kojima se izbeglice zateknu odbijaju da sprovedu ili odlažu procedure azila u nedogled, što dovodi do toga da izbeglice postanu žrtve krijumčara ili slično. Đurović je napomenuo da zbog ovakvih politika pojedinih zemalja, izbeglice završe potpuno iregularno mimo očiju sistema, pravno nevidljivi suocavajući se sa nasiljem, eksploatacijom, bez dokumenata i u nerešenom pravnom statusu.

’’Kada se pokrene postupak azila, potrebno je sačekati odluku, a koliko je osnovano danas u Evropi, u ovom delu sveta da ljudi dođu i dobiju azil govore i statistike. Prošle godine 43 % svih zahteva za azil u prvom stepenu je odlučeno pozitivno. To znaci da skoro pola onih što dođu imaju razlog zašto dolaze i njima treba zaštita’’, naveo je Đurović

Presuda protiv Mađarske migrantske politike uliva nadu za bolje ophođenje prema migrantima

Odgovarajući na pitanje da li presuda Evropskog suda pravde protiv Mađarske politike nešto menja, da li je to jasna poruka, da li će promeniti nešto u Madjarskoj, Radoš Đurović odgovara da on misli da je presuda pozitivan iskorak i da se jasno pokazalo da iako je pravda spora, da je ista takođe i dostižna.

Đurović je podsetio da je Evropski sud pravde već 2020 godine ocenio da mađarsko ponašanje odnosno sprečavanje migranata da uđu na njenu teritoriju, guranje ljudi nazad u Srbiju da takvo ponašanje predstavlja kršenje EU direktiva i propisa, i stoga je još tada pozvao vlasti Mađarske da odstupe od svojih nezakonitih praksi. Međutim, sada je i doneta presuda koja podrazumeva kaznu of EUR 200 miliona kao i EUR milion za svaki dan ne izvršenja odluke Evropskog suda. Kako sagovornik ocenjuje, ’’ovo sada je izvršna mera koja je Evropska komisija tražila, jer je Mađarska odbijala da sprovodi ove odluke, bojim se da će ovo sada morati da sprovede.’’

Radoš Đurović je zaključio da ,,ova kazna mora da bude oštra, zbog toga što mađarska potkopava odgovor na izbegličku krizu i koncept solidarnosti EU, tako da ovo jeste jedna presuda koja je zazvonila u ušima članica i svetskoj i evropskoj javnosti’’.

Srbija - ne kao brana za EU, već kao partner koji solidarno deli teret i prima adekvatnu podršku

Odgovarajući na pitanje, šta pooštravanje EU politika znači za Srbiju, Đurović je objasnio da EU pakt o azilu i migracijama predviđa donošenje ubrzanih procedura da se što manje migranata prihvati u zemljama EU ili da se uradi određena selekcija, a da se ostale izbeglice stacioniraju u predvorju EU, između ostalog i u Srbiji.

Kako Đurović objašnjava, Srbija se nalazi na krucijalnoj geografskoj tački kroz koje prolaze svi migratorni putevi od Turske ka EU, i ona je takozvani trbuh Evrope, tako da očekivati od Srbije da preuzme ulogu odbrane EU od migracija je potpuno neosnovano, mada pojedine EU zemlje članice imaju takve aspiracije i to vidimo na terenu kroz napore da se migracije nekako zaustave, ali iste uvek nekako pronadju svoj put i svedoci smo da migracije još uvek postoje i odvijaju se preko naše teritorije ka EU, uprkos svim restrikcijama.

Đurović zaključuje da ,,u tom svetlu dolazi komesarka EU Johanson sledeće nedelje i tom prilikom očekuje se da će se potpisati novi sporazum Srbije i Frontexa za operativno prisustvo i rad Frontexa na terenu, znaci tendencija je sve većih restrikcija, većih pokušaja da se zaustavi migracija fizičkim barijerama, ali isto tako i uz pomoć trećih zemalja, koje bi mogle da prihvate određeni broj ljudi u različitim vidovima aranžmana koji budu bili zaključivani. Sada kada govorimo o našoj poziciji, mi smo tu veoma slabi i ranjivi, i u tom smislu mi moramo da insistiramo na odgovornosti EU, jer izbeglištvo kako Đurović objašnjava prolazi preko EU i ulazi u Srbiju, preko Bugarske i Grčke – tu onda postoji argument odgovornosti EU da se Srbija ne posmatra kao mesto gde ljudi treba da se izmeste ili odakle treba da se deportuju negde drugde’’. Kako dalje navodi Đurović, Srbija treba da bude zemlja koja solidarno deli teret i prima podršku, samo u tom smislu ovaj problem može da se rešava kod nas.

Migracije se nisu zaustavilie, nego je ruta samo promenjena

Komentarišući da li su se putevi kroz Srbiju pomenili, Đurović podvlači da jesu zahvaljujući našim obimnim policijskim intervencijama. Zbog policijskih obimnih intervencija desilo se to da je migracija pronasla novi put, da sada preko juzne, istocne Srbije ide prema zapadu zemlje, pa iz zapadne Srbije u Bosnu. Kako Đurović podvlači od pocetka ove godine, 18,000 ljudi prema našoj proceni je u prvih šest meseci do sada, uspelo da prođe kroz Srbiju, tako da migracija nije stala ali je mnogo manja nego ranije, zbog intervencija iz pravca Turske.

’’Svedoci smo da na severu postoje pokušaji za prelaz granice, ali se to meri sada desetinama ljudi, a ne hiljadama kao ranije. Migracija je uspomoć krijumčarenja otišla u ilegalu sada zaobilaci centre za azil i prihvatne centre i nekim krijumčarskim putevima, brzo se odvija u pravcu BiH, tako da to je razlog da gradjanima na severu izbeglice nisu toliko vidljive’’, ističe Đurović.

Uz pomoć krijumčara, potrebno 4 dana za migrante da stignu iz Turske u Srbiju

Đurović, objašnjava da je izbeglicama u Turskoj, potrebno oko 4 dana da uspomoć krijumčara stignu do Srbije, što govori dovoljno o neuspešnosti restriktvnih politika i barijera. Migranti koji dolaze u Srbiju, su uglavnom ljudi iz Sirije koji su dugo boravili u Turskoj, Kurdi iz Turske, populacija iz Iraka, Avganistana, kao i migranti koji dolaze, kako kažu iz Palestine.

Video link - CZA gostovanje u Dnevniku povodom Dana izbeglica

Još jedan pasoš za izbeglicu iz Sudana

Adam A slika

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 22. april 2024. godine- Uručena je još jedna putna isprava izbeglici koja je dugogodišnji korisnik Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC).

Ovaj put reč je o Noi, koji je još 2004. godine napustio Sudan strahujući za svoj život, usled problema sa režimom u Sudanu, u zemlji porekla. Nakon godina provedenih u Egiptu i Siriji, 2015. godine dolazi u Srbiju. Uz pravnu pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tražio je i dobio azil 2016. godine.

Odlučan da stvori dobar život za sebe, Noa, koji nije imao priliku da stekne formalno obrazovanje, prošao je program obuke za rad u oblasti kulinarstva i danas radi kao kuvar u jednom beogradskom restoranu. Pored pravne pomoći, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila mu je pomogao i pri zapošljavanju. Radeći u restoranima naučio je srpski jezik i upoznao svoju sadašnju suprugu, državljanku Srbije. Zajedno imaju ćerku sa kojom dosta putuju po Srbiji, Nou posebno raduje to što će sada uz pasoš za izbeglice moći da prošire svoja putovanja.

Zahvaljujući supruzi i ćerki, kao i kontinuiranoj podršci pri integraciji i osnaživanju od strane APC-a, Noa je danas potpuno integrisan u naše društvo. Voli srpsku tradiciju i praznike, od kojih mu je posebno interesantna slava, sa ćerkom uči kolo i ne propušta priliku da priprema specijalitete domaće kuhinje. Posle devet godina provedenih ovde, Srbiju smatra svojom zemljom.

Prvi srpski pasoši za izbeglice

pasoš sajt img-min

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 15. april 2024. god- Danas, vlasti Srbije uručile su prvi srpski pasoš izbeglici koja je još kao maloletnik bez roditelja došla 2018. godine u Srbiju, bežeći zbog opasnosti po život iz Avganistana, te dobio azil u Srbiji 2019. godine.
Uz pravnu pomoć Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Hari je kao dečak tražio i dobio azil, a sada, nakon više od 6 godina i dobio prvi srpski pasoš za izbeglice!

Na ovaj način Srbija je napravila veliki korak u zaštiti izbeglica, ali među njima i maloletnika bez pratnje roditelja, time što je donošenjem pravilnika o putnim ispravama za izbeglice i svojom rešenošću, posle dugog niza godina (više od 17 godina od nastanka azilnog sistema u zemlji), započela izdavanje putnih isprava licima kojima je dala azil, te im poslala poruku da ih je prihvatila i zaštitila da ne postanu žrtve krijumčara i kriminalaca u Srbiji ili van nje i da po dobijenom azilu u Srbiji oni mogu da, ako treba privremeno izađu iz Srbije i uvek se u nju vrate jer su pod njenom zaštitom.

Po UN Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. Godine, koju je Srbija ratifikovala i po srpskom Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, lica kojima je dodeljen azil imaju pravo na slobodu kretanja i putnu ispravu.
Sa donetim Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice u novembru 2023. godine, Srbija je predvidela izgled putne isprave za lica koja su dobila azil u Srbiji. Isti pravilnik je donet 24.11.2023. godine, a počeo da se primenjuje od 1. februara 2024. godine.

Srpski pasoši za izbeglice su plave boje, u drugom pogledu se na prvi pogled ne razlikuju od pasoša za srpske građane. Izbeglički pasoš kao putna isprava međutim ne podrazumeva i srpsko državljanstvo, već se licima kojima je Srbija dala utočište, tj. pružila im svoju zaštitu i boravak na našoj teritoriji, omogućava da putuju van Srbije ako za to postoji potreba.

Hari, koji je danas dobio pasoš za izbeglice, uveliko govori srpski jezik i ni po čemu se ne razlikuje od drugih domaćih građana, jer je još kao maloletnik došao i dobio azil u Srbiji, te je bio i štićenik sistema socijalne zaštite i srpskih ustanova za smeštaj maloletnika bez pratnje roditelja.
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila mu je pomogao pored traženja i dobijanja azila i pasoša i u psihosocijalnom osnaživanju i zapošljavanju i kontinuirano mu pomaže u procesu potpune integracije u naše društvo.

Izdata prva biometrijska lična karta za izbeglice

Shak lična photo

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 04. april 2024 god- Danas su vlasti Srbije izdale prvu biometrijsku ličnu kartu za lica koja su dobila azil sa umetnutim stalnim prebivalištem.

Do sada su lica koja su dobila azil imala kartonske lične karte, koje su se razlikovale od srpskih biometrijskih ličnih karata, što je u praksi kod institucija dovodilo do nedoumica da li se zaista radi o pravim ličnim kartama za izbeglice ili ne.

Mi smo na terenu to prevazilazili konkretnim pravnim intervencijama u svakom posebnom slučaju, ali i gradili prakse u radu sa mnogo konkretnih institucija i njihovih lokalnih odeljenja, kao i sa mnogo pružalaca javnih usluga na koje smo nailazili.

Konačno, lica kojima je odobren azil mogu da imaju ličnu kartu kao srpski građani i izbegnu diskriminaciju pri ostvarivanju svojih zagarantovanih prava.

Što se tiče pak lica koja nisu dobila azil, već su tražioci azila, mi i dalje nastavljamo borbu da i oni dobiju biometrijske lične karte, umesto kartonski plastificiranih ličnih karata koje trenutno imaju.

Prva izbeglica dobila stalno nastanjenje u Srbiji

Shakeel photo

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 29. mart 2024. god- Danas prva izbeglica dobila stalni boravak u Srbiji! Samo rešenje datirano je na 19.02.2024. godine. Naš pravni i integracijski tim su pomogli Ajmanu iz Pakistana da zatraži/dobije azil i sada ostvari stalni boravak, a posle zakonskih izmena koje su nastupile od 01.02.2024. godine.

Naša izvršna direktorka Jovana Vinčić je Ajmanu predala rešenje o stalnom nastanjenju.

Veoma smo ponosni na ovu činjenicu. Ovo je veliki napredak za položaj lica koja su dobila azil u Srbiji i koja više nemaju privremeni, već trajni boravak u Srbiji.

Ovo je veliki korak i za srpske institucije i srpski sistem azila!

Apel da se ubrza dodeljivanje zaštite izbeglih Ukrajinaca u Srbiji

imgonline-com-ua-twotoone-3YapZyDgXXxVB1Ii

Izvor: Tanjug
Foto: Tanjug

Beograd, 03. mart 2024- Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila izjavio je danas da je neophodna promena postojećih zakonskih propisa ili donošenje novih, ako država želi da produži meru privremene zaštite Ukrajincima u Srbiji, koja ističe 18. marta. 

Đurović je rekao da se rešenje može pronaći u novom zakonskom okviru ili u obezbeđivanju azila za izbeglice iz ratom zahvaćene Ukrajine.

"Mi smo insistirali još u ranoj fazi, još početkom i sredinom prošle godine, da se o ovoj meri razmišlja na vreme. Dobili smo pozitivne utiske od predstavnika institucija. Ovo je još jedan apel da se oni ubrzaju. Naravno, nije lako izmeniti zakon, postupak je komplikovan. Ovo je samo još jedan podsetnik da se stvari ubrzaju i uspešno završe do kraja", rekao je Đurović za Tanjug.

On je napomenuo da se 18. marta navršavaju dve godine otkako je doneta odluka o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine i da zakonski nije dozvoljeno da se po isteku roka ta zaštita produži.

Mnogi od Ukrajinaca u Srbiji, kako je naveo, pristupili su tržištu rada i započeli integraciju.

"Imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, imaju pravo na obrazovanje svoje dece u Srbiji, imaju pravo na slobodu kretanja i na ličnu ispravu u Srbiji. Nakon isteka roka sva ta prava će im biti ugrožena i to će predstavljati snažan udarac za sve njih", istakao je Đurović.

Đurović je dodao da postoji trend ostanka, kao i da između 12.000 i 15.000 Ukrajinaca svakodnevno boravi u Srbiji.

"Ono što je ljudima iz Ukrajine ovde značajno i što oni u razgovoru s nama često komentarišu, jeste jedna topla sredina, kultura i jezik vrlo sličan njihovom, kao i blizina Ukrajini", naglasio je Đurović.

Kako je naveo, oni ne predstavljaju teret za Srbiju s obzirom na to da se uključuju na tržište rada i snose troškove života.

"To je jedan model kakav treba da nam posluži i za prihvatanje drugih izbeglica, jer ovaj model privremene zaštite, da imate mogućnost odmah da se uključujete na tržište rada, mnogo rasterećuje sistem", kazao je Đurović.

Na pitanje da li se mere za pomoć tražioca azila razlikuju od mera koje ima EU, Đurović je rekao da je njihov koncept pretočen u naš zakonski sistem.

"Na ovom pitanju se pokazalo da kada zemlje EU žele da budu solidarne, a to je slučaj sa Ukrajincima, onda nema nikakvih problema za prihvat izbeglica. Oni su prihvatili oko četiri miliona izbeglica širom EU i od toga nemaju nikakve, da kažem, glavobolje", rekao je Đurović.

Đurović je istakao da postoje pozitivne naznake kada je reč o novim propisima, koji će omogućiti produžetak azila Ukrajincima.

Link: https://www.tanjug.rs/srbija/politika/76944/rados-durovic-apel-da-se-ubrza-produzenje-mere-zastite-izbeglih-ukrajinaca-u-srbiji/vest

Krijumčarenje preko 4000 eura - posledica pushbackova i relokacija

teren sever1

Izvor: APC
Foto: APC

Kako navode izbeglice i migranti terenskim timovima APC-a u graničnim oblastima oko Šida i duž granice Srbije i Hrvatske, trenutna cena usluga krijumčarenja od Šida preko Hrvatske do Nemačke iznosi više od 4000 eura.

Ovo je prema svedočenju izbeglih posledica stalnih prisilnih vraćanja izbeglih lica iz zemalja članica EU (Hrvatske, Mađarske i Rumunije) nazad u Srbiju. Kako oni navode, krijumčari sada traže više novca i zbog većih kontrola i većeg nasilja nad ljudima koje policije vraćaju preko granice u Srbiju.

Isto tako, krijumčari kao argument da povećaju cene krijumčarenja navode i intenzivne napore srpske policije da izbegle izmeste iz Vojvodine - severne Srbije i da ih prevezu i smeste u kampove u centralnoj i južnoj Srbiji i to što dalje od spoljnih EU granica.

Na ovaj način se rasterećuje EU spoljna granica od migratornog pritiska, ali se stvaraju novi problemi, jača i podstiče krijumčarenje, jer izbegli ljudi izmeštanjem nisu pronašli alternativu i sigurno utočište u izolovanim kampovima centralne i južne Srbije, već su primorani da ponovo pokušaju da se domognu EU teritorije i obećanog spasa koji vide u EU, sada samo po još većoj ceni i u još većem riziku po njihov život i uz obaveznu pomoć krijumčara.

Podrška APC-a ukrajinskim izbeglicama pri integraciji i komunikaciji sa raznim ustanovama

yefimova pic

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 25. oktobar 2023. godine- APC pomaže svojim korisnicima usluga u ostvarivanju različitih prava i usluga na putu integracije po dolasku u našu zemlju. Pored toga što im pomažemo da regulišu status i pribave dokumentaciju, pomažemo im da dobiju radne dozvole, pronađu posao, dobiju zdravstvene usluge i zdravstvene knjižice, pomažemo deci izbeglicama da se upišu u obrazovni sistem...

Pomažemo im prilikom podnošenja raznih zahteva, informišući ih, kao i službenike u raznim institucijama, da bismo bili sigurni da će sve proći kako treba. Tako smo pomogli i Svitlani, izbeglici iz Ukrajine, preduzetnici, da reguliše svoj pravni status, dobije radnu dozvolu, registruje se u PIO fond i dobije zdravstvenu knjižicu.

Uz našu pomoć, ona je kroz ovu čitavu proceduru prošla bez većih komplikacija. Iako se većina službenika sa kojima smo sarađivali radi ostvarivanja navedenih prava i usluga za ukrajinske izbeglice, ranije nije upoznala sa licima sa privremenom zaštitom i njihovom dokumentacijom, uz davanje potrebnih informacija sa naše strane, sve je proteklo bez problema.

Veoma nam je drago što sve više žena izbeglica iz Ukrajine odlučuje da preuzme stvari u svoje ruke dok borave u Srbiji- zaposle se, opredeljuju se za samozapošljavanje, brinući tako o porodici i svojim najmilijima.

Organizacija APC redovno pruža podršku ukrajinskim izbeglicama širom zemlje, dajući im relevantne informacije i pomažući im da ostvare svoja zagarantovana prava.

APC tim održao kreativnu radionicu u ZVDO Niš

zvdo niš visit

Izvor: APC
Foto: APC

Niš, 21. septembar 2023- APC tim posetio je jedan od centara za maloletnike bez pratnje, gde je održao kreativnu radionicu i kao i uvek, deci uručio konkretnu potrebnu humanitarnu pomoć.

Centar za prihvat maloletnika bez pratnje u Nišu je jedno od mesta gde su deca smeštena u bezbedno okruženje i daleko od pretnji krijumčara, kriminalaca ili raznih drugih opasnosti sa kojima se migranti susreću. Deca su pod dvadesetčetvoročasovnom brigom osoblja i stručnih radnika Centra, ali nažalost ovakav smeštajni kapacitet nije dovoljno i u punoj meri iskorišćen. To je pre svega zbog činjenice da se u ovaj Centar deca retko šalju iz prihvatnih centara i azilnih centara južne Srbije. Razlog za takvu praksu nije u potpunosti jasan, ali su naši službenici iz APC regionalnih kancelarija primetili da tek pošto APC signalizira lokalnim centrima za Socijalni rad i tek pošto njegovi službenici iniciraju procedure za postavljanje staratelja, lokalni prihvatni centri i njihove uprave istu decu prepoznaju kao maloletne i prebacuju u Centar za prihvat maloletnika u Nišu.

Po dolasku i smeštanju u ovu ustanovu u Nišu, deca se odjednom nalaze van atmosfere iz kolektivnih kampova, van sveta odraslih. Vrlo često je potrebno da se naviknu na nove uslove i mir, ali i da dosadu razbiju sa kreativnim i drugim radionicama i druženjem koje im predstavnici naših timova na terenu pružaju.

Ovoga puta učesnici naše kreativne radionice bili su 15-godišnji dečaci iz Iraka i Sirije. Ova deca, koja su preživela mnoga loša iskustva i razne nevolje na svom putu, kao i nevolje i pretnje od strane krijumčara, sada su bezbedna u Centru.

Radionica je bila jedna od aktivnosti APC-a planiranih za osnaživanje maloletnika uporedo sa pružanjem informativne, pravne i psihosocijalne pomoći. Na današnjoj radionici deca su bila zauzeta pravljenjem talismana i simbola prijateljstva. Ovim smelim dečacima bilo je potrebno vreme za kratku i praćenu retrospektivu, da se podsete da i oni mogu da budu samo deca, da mogu da ostave svoje brige i nevolje po strani i budu bezbrižni, čak i ako je to moguće samo na trenutak ili na kratko, u bezbednom okruženju smeštajnog centra. Kroz radionicu smo podsticali kreativnost, razmišljanje, ali jačali i motoričke sposobnosti prstiju, preciznost, strpljenje i koncentraciju.

Kako su rekli našem timu, deci se dopada Srbija, ali su zabrinuti za svoju budućnost. Jedan od njih, koji je već proveo neko vreme u našoj zemlji, sam je počeo da uči srpski jezik, u nedostatku časova jezika i dodatnih jezičkih aktivnosti u istom smeštajnom centru. Dečaci su bili srećni zbog odeće koju im je obezbedio naš tim, znajući da im je to jedna od hitnih trenutnih potreba. Zadovoljni, jer su uspeli da izmame osmeh na lica ovih malih heroja, zaposleni u APC-u su zadržali lični entuzijazam i motivaciju da pomognu deci izbeglicama zaglavljenim Srbiji. Shvatajući da je ovaj proces dugačak i složen, a da je potrebno ostvariti kontinuitet i poverenje, predstavnici naše organizacije ne odustaju i redovno nastavljaju da dolaze i raduju decu smeštenu u Centru za maloletnike u Nišu.

APC obezbedio školske udžbenike za decu izbeglice iz Ukrajine

UKR NS books

Izvor: APC
Foto: APC

Novi Sad, 24, jul 2023- APC tim ovoga puta je u Novom Sadu, dostavljajući knjige ukrajinskim devojčicama. Naš lokalni tim pomaže ovoj porodici, koju čine majka i tri ćerke, od njihovog dolaska u Srbiju. One su još ranjivije imajući u vidu da su žene u stranoj zemlji, daleko od svoje domovine.

Ali, naša organizacija ih podržava na različite načine. Osim što je pomogao u dobijanju svih potrebnih dokumenata u Srbiji, poput ličnih karata i statusa privremene zaštite, APC je asistirao prilikom upisa devojčice u lokalnu školu.

Naravno, humanitarna pomoć je takođe jedan od načina na koji naša organizacija podržava izbeglice iz Ukrajine. Ovom prilikom APC tim je obezbedio potrebne udžbenike za predstojeću školsku godinu.

Naša organizacija nastavlja da pomaže izbeglicama širom lokalnih zajednica. U današnjoj Evropi, oni su ti kojima je pomoć i više nego neophodna.

APC se sa posebnom pažnjom odnosi prema izbeglicama koje spadaju u ranjivu kategoriju, a to su žene i deca. Iskustvo rata ostavilo im je mnoge traume, ali naša organizacija se trudi i umnogome je doprinela da se ove izbeglice osećaju sigurno i zaštićeno u našoj zemlji.

Porođaj i izvod iz matične knjige uz pomoć APC-a

zvezdara pic

Izvor: APC
Foto: APC

Beograd, 5. oktobar 2023- Ukrajinska porodica, Namiscukovi, čiji su članovi korisnici usluga APC-a, kojima se pruža podrška od samog dolaska u Srbiju, i sada mogu da se oslone na našu organizaciju radi porođaja i dobijanja izvoda iz matične knjige rođenih za bebu.

Naime, supruga N.M, je uz pomoć naših kolega uspela da osigura da njenu trudnoću blagovremeno počnu i onda redovno prate doktori u lokalnoj gradskoj bolnici na Zvezdari. Uprkos administraciji i inicijalnim nedoumicama, N.M. je kao i druge srpske trudnice obavljala redovne preglede uz asistencije APC kolega, a kada je došlo vreme, bila smeštena u porodilište, gde se potom vrlo brzo i bez komplikacija i porodila.

Posle porođaja, bebu je bilo potrebno upisati u knjigu rođenih i za nju pribaviti izvod, što za izbeglice iz Ukrajine, u posebnom režimu privremene zaštite nije bilo ni malo lako. Pošto su napustili svoju zemlju sa samo onim dokumentima koji su im bili pri ruci, Namiscukovi nisu imali sve potrebne izvode ni dokaze koji su im inicijalno bili traženi u administraciji. Ipak, uz pomoć pravnika APC-a i uz saradnju sa lokalnom matičnom službom i centrom za socijalni rad, beba je dobila izvod, a roditelji su bili zadovoljni i sigurni, zato što su završili tako jednu bitnu administrativnu stvar. Izvod sadrži osnovne podatke o rođenju i identitetu deteta, pa sluzi i kao svojevrsni dokaz za kasnije, ukoliko bebi i roditeljima bude bilo potrebno da podatke iz izvoda predoče nadležnim institucijama bilo gde da se zateknu.

APC asistira kako azilantima, izbeglicama, tako i licima sa privremenom zaštitom, da izvrše upis rođenja, dobiju i domaći i međunarodni izvod iz matične knjige rođenih za njihove bebe rođene u Srbiji.

APC podrška ukrajinskim izbeglicama u različitim sredinama širom Srbije je veoma značajna, jer brojne službe nisu upoznate sa statusom ovih ljudi, nisu sigurne da li i kako da im pruže svoje zdravstvene, socijalne, obrazovne i druge usluge, a izbegla lica ostaju razapeta bez stručne pomoći u okvirima komplikovane lokalne birokratije.

APC je redovno angažovana u pomaganju izbeglicama da ostvare svoja prava u Srbiji, kroz redovnu i šesnaestogodišnju saradnju sa mnogobrojnim institucijama širom zemlje.

APC obilazi izbeglice i migrante na terenu širom zemlje

field work pic

Izvor: APC
Foto: APC
Datum: 27. oktobar 2023. godine

Rad na terenu je sastavni deo podrške koju APC pruža izbeglicama, a na taj način najbolje saznajemo o njihovim potrebama i problemima, kako bismo potom mogli da im pomognemo. Ovi ljudi često nemaju relevantne informacije o svojim pravnim izgledima i postupku azila u Srbiji. Mi ih onda obaveštavamo o svim pravnim koracima i fazama, njihovim pravima, obavezama, procedurama koje su im obezbeđene tokom redovnih terenskih poseta raznim kampovima i područjima širom Srbije.

Kroz pravnu, psihosocijalnu i integracijsku pomoć i razne usluge koje APC pruža, trudimo se da adekvatno odgovorimo na njihove specifične potrebe i probleme. Pobegli iz rata, daleko od svojih domova, nevidljivi za različite institucije i sistem, ovi ljudi cene svaku priliku da budu saslušani, da ih neko vidi i da im bude pružena pomoć. APC to zna, a njeno osoblje i volonteri daju sve od sebe da pomognu izbeglicama svojim kapacitetima i stručnošću.

Organizacija APC sa svojim timovima redovno ide na teren, obilazeći različita mesta po Srbiji. APC osoblje razgovara sa ovim namučenim ljudima, koji se suočavaju sa mnogim izazovima na njihovom putu i izloženi su brojnim opasnostima.

Pružanje podrške ljudima, često iznemoglim od stalne borbe i problema predstavlja veoma bitnu stavku u širokom delokrugu rada naše organizacije.

APC pomaže najranjivijim izbeglicama

Arman AFG pic

Izvor: APC
Foto: APC
Datum: 27. oktobar 2023. godine

APC nastoji da našim ugroženim izbeglicama pruži adekvatnu podršku i pomoć, u skladu sa njihovim potrebama. Među njima ima i onih koji su posebno ranjivi i kojima je potrebna posebna pažnja i pomoć.

Habib, naš korisnik usluga iz Avganistana, prošle godine je zadobio povredu kičme, nakon čega mu je dijagnostikovana paraplegija, što zahteva česte posete raznim lekarima, kako se njegovo stanje ne bi dalje pogoršavalo. Kako bismo osigurali da Habib dobije odgovarajući tretman u zdravstvenim i socijalnim ustanovama i da će mu biti pružena adekvatna nega i pružene odgovarajuće informacije o njegovom trenutnom stanju, zajedno sa njim vršimo posete lekarima i socijalnim radnicima.

Pružamo Habibu pravno zastupanje u postupku azila, i nastojimo da zaštitimo njegova osnovna ljudska prava i prava tražioca azila pred institucijama Srbije. To nije nimalo lak zadatak za stranca koji pati od teške telesne povrede i nema osnovne i relevantne pravne informacije.

Ova podrška je veoma važna i za Habiba, imajući u vidu da je sam u Srbiji, daleko od familije i da ne govori srpski jezik. Štaviše, APC psiholog pomaže Habibu da prevaziđe tugu, očaj i da nastavi da se bori sa svojim teškim zdravstvenim stanjem.

Pošto njegovo stanje zahteva svakodnevnu upotrebu katetera, pelena, ortotika, raznih suplemenata i lekova, APC mu redovno obezbeđuje sve ovo, dopunjujući sisteme oskudne i nedovoljne podrške.

Organizacija APC pruža konstantnu pomoć i podršku svim izbeglicama, a posebna pažnja se posvećuje onim najranjivijima. To su najčešće žene i deca, ali i izbeglice sa zdravstvenim problemima, baš poput Habiba.

U velikom broju slučajeva oni su prepušteni sami sebi, u stranoj zemlji, čiji jezik ne govore i na njihovoj integraciji se uopšte ne radi. Ipak, APC svojim korisnicima usluga nastoji da pomogne u svakom segmentu i bar malo im olakša život, jer oni su ti kojima je naša pomoć prekopotrebna.

 

APC pruža pravnu i psiho-socijalnu pomoć izbeglicama iz Ukrajine

ukr legal help

Izvor: APC
Foto: APC
Datum: 12. jun 2023. godine

Naše osoblje pomaže ukrajinskim izbeglicama koje žive u Srbiji da obnove status privremene zaštite, nakon što im je Vlada produžila status privremene zaštite za još godinu dana. S obzirom na nove birokratske izazove i očigledna ograničenja koja nameću lokalne policijske kancelarije, sve većem broju izbeglica iz Ukrajine potrebna je APC-ova besplatna pravna pomoć i informacije, kako bi dobili svoj status privremene zaštite i pribavili dokumenta.

Jedna od izbeglica je i Olena, koja se obratila APC-u nakon što se susrela sa odbijanjem i problemima da bude registrovana. Saznala je za našu organizaciju pretražujući internet. Takođe, čula je brojne pozitivne preporuke od drugih ukrajinskih prijatelja izbeglica sa kojima je u kontaktu.

Nakon prvog telefonskog poziva, Olena je posetila jednu od naših kancelarija i od tada joj se pruža pravna podrška. Štaviše, počela je i da radi sa našim psihosocijalnim osobljem.

Naše lokalne kancelarije su mesta kojima izbeglice mogu da pristupe i na taj način potraže i dobiju pouzdane informacije i podršku. U tim kancelarijama, u bezbednom okruženju, mogu da razgovaraju i sa psihosocijalnim osobljem i iniciraju redovno psihološko savetovanje kada i ukoliko im je to potrebno. Sve je to u cilju prevazilaženja kulturnih i socijalnih poteškoća sa kojima se suočavaju pokušavajući da započnu život što je normalnije moguće u Srbiji.

APC razume i shvata probleme i potrebe izbeglica, koji su iz svoje domovine pobegli spašavajući život. Zbog toga im se pruža sva potrebna pomoć i podrška, kako bi što pre prebrodili muke i teškoće, kojima su izbeglice konstantno okružene.

Organizacija APC pruža pomoć i podršku izbegličkim porodicama

syr ref north

Izvor: APC
Foto: APC
Datum: 28. oktobar 2023. godine

Mađarska je četiri puta pushback-ovala šestočlanu porodicu iz Sirije u poslednjih 7 dana. Oca su svaki put mađarski graničari pretukli i to pred njegovom ženom i decom uzrasta od dve do sedam godina. Ova porodica iz Alepa živi na otvorenom, uplašena, izložena i u opasnosti od nasilja od strane krijumčara i kriminalaca i pomoć im je prekopotrebna.

Oni pate, ali su ostali bez drugog rešenja, jer nemaju gde da se vrate. Informisali smo ih o načinu pristupa postojećem porodičnom kampu, o dostupnoj zdravstvenoj zaštiti, a deci pružili neophodnu humanitarnu pomoć tokom ove terenske posete.

Sledeći koraci podrazumevaju obaveštavanje lokalnog centra za socijalni rad i lokalnog menadžmenta kampa, kako bi im se obezbedio pristup smeštaju.

Nažalost, APC timovi se u poslednje vreme susreću sa sve većim brojem sličnih slučajeva duž granice Srbije sa državama članicama EU - Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom. U ovakvoj situaciji pokušavamo da obavestimo porodice i druge ugrožene izbeglice o važnim procedurama i drugim relevantnim informacijama, ohrabrujući ih, pomažući im da pristupe zdravstvenoj zaštiti i smeštaju i baveći se svim njihovim hitnim potrebama.

Često je to istrajna borba koja podrazumeva human i predan odnos osoblja APC prema izbeglicama, ali istovremeno uključuje borbu sa institucijama, lokalnom politikom i birokratijom kako bi sistem počeo da funkcioniše pri slučajevima ugroženih izbeglica. Pokušavamo da uspostavimo kontrolu u takvim okolnostima, znajući da su terenski timovi APC-a gotovo jedini lokalni ljudi koji rade na terenu i pomažu izbeglicama duž graničnih područja.

Mnogo je primera poput ovog, ali APC organizacija nastoji da dođe do što više ljudi, razgovara sa njima, posavetuje ih i pomogne im da reše bar neke od mnogobrojnih problema sa kojima se susreću iz dana u dan.

Krijumčarenje rezultat ograda i očaja izbeglih

RTS    Društvo slika

Izvor: RTS
Photo: RTS

Beograd, 05. decembar 2023. god- Predsednik Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, rekao je za RTS da u Srbiju najmanje po 50 ljudi svakodnevno dolazi iz pravca Bugarske i Severne Makedonije, a duž granice sa Mađarskom nema kriminalnih aktivnosti posle policijske akcije "bez presedana". Međutim, posle nekih akcija krijumčarenje utihne, ali posle nekoliko meseci ojača, napomenuo je Đurović i dodao da je jednokratnim akcijama teško zaustaviti migracije.

Predsednik Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je većina ljudi sada u centrima, ali centri više nemaju dovoljno mesta, izuzev Krnjače, svi ostali centri su prebukirani.

"Naši kapaciteti su 6.000 mesta, a mi već imamo mnogo više ljudi u kampovima. Sa druge strane, priliv ljudi iz pravca Bugarske, i iz pravca Severne Makedonije, ne jenjava. Po našim procenama imamo najmanje 50 ljudi dnevno da ulaze iz pravca Bugarske, slično toliko i iz pravca Severne Makedonije, čak možda nešto i više. I u tom smislu globalna migracija koja prolazi preko Balkana i kroz Srbiju nije zaustavljena", napomenuo je Đurović.

U pojasu duž granice sa Mađarskom nema izbeglica

Prema njegovim rečima, u pojasu duž granice sa Mađarskom, trenutno nema izbeglih, niti onih kriminalnih aktivnosti koje su se do skoro dešavale.

To je sve zbog, kako navodi, obimne akcije koja je bila bez presedana po broju ljudi koji su angažovani, policije i kapaciteta.

"Ali, sa druge strane, opterećena su neka druga mesta u zemlji – tamo gde se nalaze centri za prihvat ovih ljudi, ali isto tako u Šidu i Adaševcima imamo veliki broj ljudi koji su smešteni u centrima i koji sada sve više žele da se kroz Hrvatsku dalje domognu Evropske unije", istakao je Đurović.

Povećanje cene krijumčarenja

Odgovarajući na pitanje da li to znači da Mađarska više neće biti glavna izlazna tačka, Đurović kaže da je teško reći da li će ovakva situacija ostati ili ne.

"Krijumčarenje je zadobilo snažan udarac ovakvom akcijom, ali je kriminalnim grupama potrebno neko vreme da se ponovo konsoliduju. To je proces koji smo mi viđali i ranije na terenu – da posle nekih akcija utihne krijumčarenje, ali posle nekoliko meseci već ponovo ojača", rekao je Đurović.

U priliku tome govore i podaci koje izbegli iznose – da su povećane cene da se oni domognu krijumčara, da se domognu severne granice, pa se tako od Sjenice, traži 1.700 evra da se taksijem ili na neki drugi način ljudi prevezu ponovo do severa zemlje.

Jednokratne akcije teško mogu da zaustave migracije

Kako kaže, treba imati u vidu da globalne migracije, jednokratnim akcijama na ovaj način teško mogu da se zaustave.

"Očigledno je velika koncentracija ljudi na srpsko-hrvatskoj granici, ali da bi oni nastavili dalje putem Hrvatske potrebni su im krijumčari koji znaju teren, koji su razvili svoje aktivnosti tamo. Tako da je jako teško i dalje pretpostaviti da će sada migracija da zaokrene i krene put Hrvatske, a da neće ponovo ljudi pokušavati da se domognu EU kroz Mađarsku", podvukao je Đurović.

Podseća da su i Hrvatska, Mađarska zemlje Šengena, to znači da posle granice sa Srbijom izbegli po pravilu nemaju dalje graničnih kontrola i mogu kroz te zemlje da se domognu i zemalja zapada kuda svi streme.

Turska, Grčka, Bugarska ne uspevaju da zaustave migracije

"Na ovaj način se samo kupuje neko vreme i pokušava da se donekle privremeno uspori priliv ljudi. Ali ako Turska ili cela Evropska unija, Grčka ili Bugarska, ne uspevaju da zaustave migraciju, više od 41.000 ljudi je došlo iz Turske u Grčku, onda vam to govori da migracija globalno ne može biti zaustavljena, posebno ne usred Balkana gde se nalazi i Srbija", objasnio je Đurović.

Ne treba se zavaravati da je ovo globalni fenomen i to prevazilazi srpske kapacitete da se bore protiv iregularne migracije, napominje Đurović.

Svojevrstan apsurd i specifična situacija

Takođe podseća da iz pravca juga, iz Evropske unije, znači iz Bugarske ljudi dolaze svakodnevno, a i nastavljaju dalje ka Evropskoj uniji.

To je, ukazuje, svojevrstan apsurd, jedna specifična situacija gde je odgovornost Evropske unije očigledna. "Mislim da bismo mogli da insistiramo da se za ovakva pitanja pomaže, da se rešava na nivou Evropske unije, a ne da se njima bavi isključivo naša zemlja jer pravi rezultati ne mogu da uslede u borbi protiv iregularne migracije", naveo je Đurović.

Govoreći o strukturi migranata, Đurović ističe da su Sirijci dominantni i od prošle godine, odnosno nekoliko meseci posle zemljotresa razornog u Turskoj, oni su ostali bez doma, najpogođenije su bile provincije na istoku i na jugu u Turskoj, koje su prihvatale milione ljudi, oko dva miliona izbeglica je bilo tamo.

Maloletnici bez pratnje u kampovima za odrasle

Među populacijom izbeglica ima dosta maloletnika bez pratnje koji se često smeštaju u kampove za odrasle.

"Teško je utvrditi ko je stariji maloletnik, ko nije, jer se radi o deci starijoj od 15 godina, i to stvara dodatne probleme jer su krijumčari posebno usmereni da zloupotrebljavaju ovu decu i da ucenjuju roditelje ne bi li dobili još novca. Tako da su to sve neki problemi koje sa ovom migracijom idu zajedno i koji otežavaju rad ljudi na terenu i dodatno komplikuju situaciju", ističe Đurović.

Angažovanje trećih zemalja poput Ruande

Đurović kaže da se govori o novom konceptu u zemljama Evrope, pre svega bogatim zemljama destinacije, koji žele da se oslobode tog tereta izbeglištva, angažovanjem trećih zemalja.

Kada se pogleda engleski primer, jasno je da pravosuđe i propisi poštovanje prava to zaustavlja, navodi Đurović.

"Ideja je da se izbeglice tražioci azila prebace iz Velike Britanije u Ruandu, da tamo imaju azilne postupke i da tamo ostanu, pošto je pretpostavka da je Ruanda sigurna zemlja za izbeglice. Međutim, engleski Vrhovni sud je rekao da bez dokaza da je Ruanda sigurna zemlja i bez otklonjenog rizika da ti ljudi mogu da budu vraćeni u zemlje odakle dolaze, nema govora da Engleska te ljude šalje i da je to protivno međunarodnom običajnom pravu", objasnio je Đurović.

Đurović zaključuje da borba protiv krijumčarenja kroz ograde i nasilje ne daje dovoljno rezultata, nego stvara situaciju kakva je bila u Srbiji.

"A to znači da krijumčarske grupe samo jačaju jer mora neko da pomogne tim ljudima, odnosno da im uzme novac da bi oni nastavili dalje", rekao je Đurović.

Link: https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5322334/krijumcarenje-utihne-pa-ojaca-djurovic-za-rts-svakodnevno-po-50-migranata-dolazi-iz-bugarske-i-severne-makedonije.html

Đurović: Mađarska ograda na granici sa Srbijom samo ojačala bande koje krijumčare migrante

rts slika

Izvor: RTS

Beograd, 07. novembar 2023. godine- Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za RTS da problem krijumčarskih bandi i njihovih međusobnih sukoba u Srbiji traje godinama, a da su u konflikt uključeni i srpski državljani. Vidi direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja uticaja krijumčarskih organizacija. Kaže, međutim, da ne postoji spona između novog talasa migracija i terorističkih napada u Evropi.

Policija Srbije je na teritoriji Pirota, Kikinde, Subotice i Sombora 6. novembra pronašla 165 iregularnih migranata. Pronađen je i okvir od automatske puške sa 30 metaka, a oduzeta su i tri vozila i manja suma novca.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže da na severu zemlje postoji "rat između krijumčarskih bandi" i da je problem prisutan dugi niz godina. Navodi da je sukob kulminirao krajem 2022. i početkom 2023. godine, kroz oružane sukobe grupa.

"Radi se o organizovanim bandama koje nisu sačinjene isključivo od predstavnika iz migrantske populacije kriminalaca, već se radi i o onim grupama u koje su uključeni i naši građani. Oni prebacuju ljude preko granice i uzimaju ogroman novac", kaže Đurović.

Đurović: Politika zida pogrešna

Ističe da se sukobi krijumčarskih grupa odvijaju duž granica Srbije sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, te da je njihov cilj kontrolisanje teritorije. Đurović primećuje i direktnu vezu između mađarske politike podizanja ograde na granici sa Srbijom i jačanja krijumčarskih grupa.

"Tako je od 2015. godine, kada je ograda podignuta, i od tada izbeglice i imigranti hrle u ruke onih koji im obezbeđuju ponovni pokušaj prelaska granica", navodi Đurović.

Ističe i da je suštinski cilj migranata nepromenjen, većina želi u neku od zemalja Evropske unije (EU).

Đurović navodi da je većina izbeglica iz Avganistana i Sirije, a da im je Srbija poslednja granica, ili predvorje, ka EU. Mnogi od njih pomoć pronalaze upravo u Centru za tražioce azila.

"Ljudi žele da dođu do nas i da se poslednjim naporima – uz plaćanje krijumčarima – domognu EU. Mnogi su dezorijentisani i dezinformisani", ističe Đurović.

Ne postoji veza između terorističkih napada i najnovijeg talasa migracija

Radoš Đurović smatra da teroristički napadi u Evropi nemaju uzrok u najskorijem talasu migracija, ali i sa sukobom na Bliskom istoku.

Kako kaže, izbeglice iz Gaze teško da mogu da se domognu obala Evrope, osim ako Egipat ne povuče svoje barijere i dopusti ljudima da izađu iz Pojasa Gaze.

"Teško je zamisliti da izbeglice idu kroz Izrael. Međutim, ukoliko ceo Bliski istok uđe u konflikt, možemo da očekujemo i novi priliv izbeglica, pre svega u Turskoj. Dešavanja iz Belgije i Francuske nisu ista. Reč je o prvoj, drugoj ili trećoj generaciji migranata. Mnogi od njih su državljani tih zemalja", kaže Đurović.

On kaže da se većina država članica EU služi populističkim ili kratkoročnim ciljevima u nameri da zaustave proces koji je svevremen. Kako ističe, ni terorizam ne dolazi od migracija, navodeći da su terorističke grupe mnogo ozbiljnije organizovane.

Bezbednosna situacija u regionu- politika ne odgovara prirodi migracija

Radoš Đurović kaže da bezbednosna situacija u regionu nije idealna. Slovenija je pojačala bezbednosne mere na graničnim prelazima. Austrija i Bosna i Hercegovina su (BiH) unutrašnje mere podigle na viši nivo.

"Za mene su to kratkororčni i politički ciljevi. Oni ni na koji način ne vrše uticaj na migraciju", ističe Đurović.

Kaže i da se migracija "ne odvija" preko graničnog prelaza. Đurović kaže da je Mađarska pokušala da opravda svoju politiku podizanja ograda prema Srbiji, i do sada potrošenu jednu i po milijardu evra, dok su rezultati izostali i ne odgovaraju prirodi migracije.

Link: https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5305378/rados-djurovic-migrantska-kriza-granice-.html

 

APC tvrdi da politika ograda i pushbacka rađa i jača krijumčarenje

img fence sajt

Izvor: APC, RTS, BBC

Foto: Armend Nimani/AFP

Beograd, 29. septembar- Premijer Mađarske Viktor Orban nedavno je izjavio da su migranti napali zajedničku graničnu patrolu Srbije i Mađarske upotrebivši automatsko oružje. Naveo je takođe da su migranti ovim prešli Rubikon kao i da je Briselski migracioni pakt propao.

Nakon ovoga, Mađarska je organizovala hitan sastanak sa Austrijom, Slovenijom, Češkom i Slovačkom u Beču. Peter Sijarto, šef mađarske diplomatije naglasio je da je na južnoj granici ove zemlje povećan pritisak i kako krijumčari i migranti pucaju na graničare iz automatskih pušaka. Naveo je da su evropski političari u zabludi još od 2015. godine, te da migrante ne treba raspoređivati po zemljama EU, već ih treba zaustaviti na granici.

Orban ističe da Evropa umesto da podstiče migracije, ona treba da jača zaštitu granice.

Prostor oko granica Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom je „pogođen nasilnim i surovim okršajima između kriminalnih bandi", pojašnjava Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Dodaje i da su u taj kriminal uključeni i pojedini građani Srbije, i to kroz logistiku, prevoz i organizovanje.

On naglašava da je neophodno napraviti razliku između migranata i kriminalaca, odnosno migranti nisu kriminalci, nego se sukobljavaju banditi iz kriminalnih grupa koje su iz migrantske populacije.

Đurović navodi da su kriminalne bande u kojima ima i nekih migranata zapravo ojačale zahvaljujući pushbackovima, tj. politikom zida mađarskih vlasti.

On ističe da Mađari ''guraju ljude preko ograde, bez prava da traže azil i bilo kakvu pomoć, na srpsku stranu, mimo sporazuma o readmisiji i zakonske regulative, kršeći međunarodne i bilateralne propise''.

Na taj način su migranti gurnuti u ruke krijumčara, s obzirom da Srbija nema dovoljno mesta za njihov prihvat.

Đurović govori da je u prihvatnim centrima na severu zemlje, u Subotici i u Somboru ima mesta za samo 300, 350, odnosno 250 ljudi.

Krijumčarenje postoji još od 2015. godine i ono je povezano sa mađarskom ogradom. Kada su Mađari podigli zid prema Srbiji, celom dužinom naše granice i od kada su počeli ljude koji žele da traže azil kod njih vraćaju nazad u našu zemlju, onda je tim ljudima potreban neko da ih prebaci dalje i tada se stvara i jača krijumčarenje koje svoj vrhunac doživljava krajem prošle i ove godine.

Još od prošle godine povećan je broj ljudi koji dolaze. Zbog toga, kao i zbog pushbackova sa mađarske strane jača i enormno krijumčarenje. Te krijumčarske grupe toliko jačaju da sredinom 2022. godine, a posebno intenzivno ove godine dolazi do njihovih sukoba. Takvi sukobi i ranije su bili prisutni. Međutim, sada je dominantna upotreba vatrenog oružja.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila na miskoncepcije mađarskog premijera Orbana reaguje kroz objektivno informisanje u brojnim medijima i TV emisijama, poput Tanjuga, Radio Beograda 1, BBC-a, Politike, RTS-a, Nedeljnika, SRNE, Danas-a, N1, RTCG-a, gostovanjem na Kurir televiziji i emisiji Uranak na K1...

Jasno je da je ovo tek početak regionalne APC/CZA i evropske kampanje, a sve u cilju slanja slike stvarnog razvoja događaja u javnost, kao i donosiocima odluka. Odnosno, informisanje sveukupne javnosti o potpuno pogrešnoj politici zida i pushbackova koje Mađarska sprovodi, a koja kao ozbiljnu posledicu ima stvaranje i jačanje krijumčarenja izbeglih ljudi.

 

Asistencija APC tima u somborskoj bolnici za ženu iz Sirije

Sombor asist n

Sredinom jula meseca, prilikom obilaska lokacija u okolini PC Sombor, APC tim sreće porodicu iz Sirije sa dvoje male dece i u toku informisanja saznaje da su prethodno veče pokušali da pređu mađarsku ogradu, da je majka F.S. (35), pala sa visine od 4 metra i od tada trpi intenzivne bolove u desnom ramenu, te ne može da pomera ruku.

Članovi APC tima najpre savetuju porodicu da potraže pomoć dežurnog lekara u kampu, kako bi dobila uput za bolnicu, međutim, oni navode da se boje i da ona ne može da uđe i bude smeštena u kamp jer je žena. Nakon toga, APC osoblje zaustavlja i informiše radnika Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS), koji rukovodi kampovima, o hitnoj potrebi za smeštajem i za pregledom. On potom poziva svog šefa i saopštava da prema procedurama KIRS-a ne mogu da prime ženu u smeštaj niti mogu da joj omoguće pregled u kampu, jer je Sombor kamp za samce.

Naš APC tim ističe da porodica spava napolju i insistira da žena trpi jake bolove i da je uplašena, pa službenik govori da bi ipak na urgentnom odeljenju trebali da je prime, iako nema karticu kampa.

Pošto su ponovo decidno odbijeni, APC tim sa povređenom ženom odmah kreće do urgentnog centra u Somboru, gde APC pravnik na šalteru insistira da se ova žena primi. Sestra uzima podatke i povređena žena dobija pregled doktora. Potom, dobija uput za RTG, gde odlazi na snimanje poveđenog ramena, a kako bi dobila adekvatnu terapiju nakon toga.

Ova namučena Sirijka je sve vreme bila veoma saradljiva sa predstavnicima našeg mobilnog tima i sa osobljem somborskog urgentnog prijema, a tokom cele zdravstvene asistencije joj je i APC psiho-socijalno osoblje pružalo psihološku pomoć, osnažujući je, uplakanu od bolova i osećaja nemoći.

Posle završene zdravstvene intervencije i odgovarajuće terapije, odnosno stavljene longete i prepisanih medikamenata za bol i upalu, APC tim nastavlja sa pokušajima da ženu i decu smesti u prihvatni kamp u Somboru. Isti napori su nastavljeni i sutradan, dok je celokupna porodica boravila na otvorenom, tik uz ogradu kampa. APC službenici shvataju da se na ovaj način izbeglice izlažu krijumčarima koji ugroženim izbeglicma onda uzimaju novac da ih negde smeste i ogranizuju dalje krijumčarenje preko mađarskog zida/ograde.

Svi putevi migranata – visoka krijumčarska tarifa za napuštanje Srbije

Izvor: RTS

Beograd, 15. avgust 2023- Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ističe za RTS da je u Srbiji u svakom trenutku oko 5.000 migranata, najviše iz Sirije. Pre ili kasnije, oni uz pomoć krijumčara napuste našu zemlju. Oko stotinu krijumčara aktivno je na području granice sa severom. Zbog ograde koja postoji i guranja tih ljudi nazad iz Mađarske, Srbija ima veliki problem, jer se tako krijumčarenje samo osnažuje. Pored granice s Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, Đurović ukazuje na migrantski pravac koji ide prema BiH, često preko KiM, Raške, pa onda zapadne Srbije dalje ka Bosni. To je alternativni put migranata.

putevi migranata

Migrantska kriza ne prestaje. U Velikoj Britaniji se za migrante smeštene na obali Lamanša razmatra mogućnost da budu premešteni u Ruandu i druge udaljene zemlje. Prošle nedelje u brodolomu kod italijanskog ostrva Lampeduze, poginuo je 41 migrant, a u najnovijoj nesreći kod obale Tunisa juče je stradalo pet dok se sedam migranata vodi kao nestalo. U isto vreme u blizini Subotice je ponovo bilo sukoba među migrantima.

Đurović kaže da je teško proceniti u svakom trenutku, ali da prema procenama između 100 i 150 migranata ulazi dnevno iz pravca Severne Makedonije u Srbiju, a sličan je broj i iz pravca Bugarske. Na sever zemlje dolazi najmanje 150 ljudi autobusima, čak i zvaničnim javnim prevozom.

"Tako da tu ne uključujemo one koji uz pomoć krijumčara budu prevezeni do severne granice i negde prema procenama, grubim procenama, oko 5.000 ljudi se nalazi u svakom trenutku u zemlji. Veliki broj ulazi i veliki broj pokušava da izađe. Na kraju, zaključak je da oni svi pre ili kasnije uz pomoć krijumčara napuste Srbiju", precizirao je Đurović.

Pored Subotice, severa zemlje, Sombora, Horgoša i mesta duž granice s Mađarskom i Hrvatskom i Rumunijom, ukazuje na pravac koji ide prema Bosni i Hercegovini, često preko Kosova i Metohije, Raške, pa onda zapadne Srbije dalje ka Bosni i to je alternativa migraciji preko severa.

Zašto se krijumčari sukobljavaju

Ističe da su sukobi između onih koji krijumčare ljude i da su to grupe krijumčara koje zarađuju ogroman novac na prebacivanju ljudi preko naše granice ka zemljama EU.

"Što su neuspešniji ti pokušaji, apsurdno, ti ljudi više zarađuju. Ilustrativno, na primeru Mađarske i Srbije. Ljudi pokušavaju svakodnevno da se domognu Mađarske. Vlasti Mađarske ih hvataju i onda preko ograde guraju nazad u Srbiju. To se događa čak u stotinama. Kada ti ljudi dođu nazad, nema dovoljno kapaciteta na severu zemlje da prihvatimo sve te ljude", ukazuje Đurović.

Objašnjava da su krijumčarski lanci vrlo složeni, vrlo organizovane grupe koje imaju različite nivoe svog rada i slojeve ljudi koji su uključeni u njima. I među migrantima ima onih koji regrutuju za te krijumčarske grupe.

"Ja bih rekao da je nekoliko stotina njih aktivno na području naše granice sa severom. A ono što mi vidimo u javnosti, vidimo samo pucnje i te incidente koji ljudima koji nisu na terenu, deluju čudno i bez objašnjenja. Ima sve svoje objašnjenje. Upravo zbog ograde i guranja ljudi nazad iz Mađarske, apsurdno mi imamo veliki problem s krijumčarenjem, jer ono jača", istakao je Đurović.

Šta krijumčari nude

Navodi da se često duž granice oblasti na severu nalaze nekoliko hiljada ljudi i da oni onda završavaju u šumama, ali da se tu pronalaze i krijumčari koji im nude pomoć.

Pomoć je, objašnjava, u vidu alternativnog smeštaja, hrane i, ona najbitnija, da krijumčari ponovo pokušaju da ih prebace nazad.

"Naravno, sve to košta i ljudi svakodnevno odvajaju novac krijumčarima. Za razliku od krijumčarenja droge ili oružja, gde jednom ta roba negde završi, možete krijumčariti iste ljude, možete krijumčariti više puta, koliko god je potrebno. Tako da na kraju, zaključak sa terena, ti ljudi uspevaju. Ne postoji gotovo niko da je ostao zaglavljen u Srbiji i da nije uspeo preći granicu. Samo je cena visoka", naglašava izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Često, to ne znači da ljudi plaćaju novcem, kaže, jer ga često i nemaju, pa ih onda krijumčari i eksploatišu.

"Ljudi kada ne mogu da plate odmah, često ipak završavaju u zemljama destinacije. Bilo tako što rade godinama na sivom tržištu, bilo tako što su uključeni u lance eksploatacije, seksualne eksploatacije, prostitucije. Bilo tako što su dečaci ili maloletnici uključeni u kriminalne bande koje delaju po zemljama Zapada, u velikim gradovima. Tako da uvek se nađe način kako da se isplati ova skupa i rizična usluga krijumčara", navodi Đurović.

Najviše migranata iz Sirije

U odnosu na ranije godine, kada je najviše migranata bilo iz Avganistana, ističe da sada u Srbiji najviše boravi ljudi iz Sirije, oko 60 posto.

Ti ljudi, kaže, ovde ne dolaze direktno iz Sirije, nego su često dugo boravili u Turskoj.

"A po statistici, Turska ima preko 3,6 miliona izbeglica koje prihvata. Ko može, plaća za decu, za maloletnike, prvo da oni krenu dalje, ili s porodicama često pokušavaju da se domognu i Srbije. I to je ta, da kažem, novina u odnosu na ranije kada je najviše ljudi bilo iz Avganistana, koji su druga populacija po brojnosti, negde oko 30 odsto", kaže Đurović.

Takođe, dodaje da su ostali, mali procenat, najčešće iz Severne Afrike, ali isto tako i iz Irana, Iraka, zemalja Bliskog istoka.

EU nije jedinstvena po davanju prava na azil

EU je postigla određeni sporazum sa Tunisom, koji je vredan više miliona evra, a koji bi donekle trebalo da promeni situaciju nabolje, koja se tiče regulisanja prelaska granice i situacije sa krijumčarima.

Taj sporazum, prema rečima Đurovića, često se oštro kritikuje, zbog toga što se ne znaju sve njegove odrednice.

"On ima tu snažnu ekonomsku komponentu, da bi, u stvari, omogućio da Tunis funkcioniše. U pitanju je jedna, da kažem, zemlja koja ima turbulentan politički aparat i smenu vlasti, i imaju velike finansijske probleme. U tom smislu, prvi paket pomoći je usmeren na Tunis, da bi on opstao kao društvo i kao država, a drugi paket je onaj koji je vezan za borbu protiv krijumčarenja", navodi Đurović.

Dodaje i da je sporazum vrlo sporan s aspekta ljudskih prava, jer se ne zna koje su sve garancije za te ljude, da li oni mogu da traže azil na moru, da li mogu u Tunisu da dobiju adekvatnu zaštitu.

"I ono što mi vidimo i u javnosti, i što prenose mediji, jeste da je Tunis od momenta dogovora, zaključenja ovakvog dogovora, počeo da u svojim južnim delovima zemlje prema Saharskoj Africi, da primenjuje nasilne metode prema izbeglicama i ljudima koji dolaze bežeći od rata", zaključuje Đurović.

U Srbiju je prošle godine dolazilo mnogo ljudi između ostalog i iz Tunisa koristeći bezvizni režim, koji je sad zaustavljen. Procena je da više od 50.000 ljudi iz Tunisa, Burundija, Indije došlo ovde i da se nije vratilo u svoje zemlje prošle godine i da je to bio jedan od razloga zašto je bio povećan broj tražilaca azila u zemljama EU upravo iz ovih zemalja.

Jedno od ključnih pravila plana Evropske unije kojim su približnije regulisana prava na azil i migracije je da će svaka zemlja morati da prima veći broj tražilaca azila i migranata, u skladu s brojem stanovnika. Oni koji to ne budu želeli moraće u zajednički evropski fond da uplaćuju oko 20.000 evra po svakoj odbijenici migrantu.

Plan je donet početkom juna ali je pokazao da po ovom pitanju EU nije jedinstvena, jer su mu se usprotivile Mađarska i Poljska. Evropska unija u poslednje tri godine beleži konstantan rast ilegalnih migranata u zemljama članicama.

Link: https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5254663/srbija-sukobi-krijumcarenje-migranata-sukobi.html 

Poseta kampu u Subotici

 

Sub kamp vest

 

APC tim posećuje kampove i centre za azil širom Srbije redovno. Gotovo nijedan kamp ne može se pohvaliti adekvatnim uslovima prihvata izbeglica, kakav oni apsolutno zaslužuju. Iako se najveći broj migranata i izbeglica zadržava veoma kratko u našoj zemlji, njihovo bitisanje ovde nije nimalo olakšano, baš naprotiv. Oni se, pre svega, suočavaju sa nedostatkom relevantnih informacija.

Naš tim je ovoga puta posetio kamp u Subotici. Ljudi smešteni u kampu i oko njega dolaze većinom iz Avganistana i Sirije. Oni se bore i istrajavaju uprkos mnogim problemima. Mnogo izbeglih je prinuđeno da spava napolju, oko kampa, s obzirom da im uprava kampa ne izdaje kartice, te samim tim oni nemaju pristup niti krevetima, niti imaju mogućnost da dobiju obrok. Kao posledica nedostatka sredstava za higijenu ili nedovoljnih smeštajnih kapaciteta ljudi pate od kožnih infekcija.

Takođe, jedan od velikih problema koji je mnogo ljudi iskusilo je česta relokacija iz kampa u kamp. Najčešće sa severa na jug zemlje, prema svedočenjima izbeglica. Kako su ispričali našem timu, neki su doživeli i višestruke relokacije. Policijsko nasilje je nažalost veoma učestalo, u obliku fizičkog kažnjavanja ili otimanja ličnih stvari.

Organizacija APC sa svojim pravnim timom razgovara sa ljudima, daje im pravne savete i relevantne informacije. Beležeći priče migranata i izbeglica, kontaktirajući nadležne ustanove, tražeći reakcije i zahtevajući unapređenje njihovog rada u konkretnim slučajevima naš tim ovim izmučenim ljudima pruža stalnu podršku. Njihove probleme APC dokumentuje i na društvenim mrežama, šireći svest o ogromnim izazovima sa kojima se izbeglice bore konstantno. Takođe, naša humanitarna pomoć nikada ne izostaje u konkretnom slučaju, a ona je od vitalnog značaja posebno za ljude koji borave i spavaju napolju.

APC doprinos godišnjem izveštaju Evropske agencije za azil

 

euaa

Evropska agencija za azil (EUAA) je objavila svoj godišnji izveštaj o stanju stvari u azilu i prihvatu izbeglih u zemljama Evropske unije.

Naš Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je doprineo u procesu pisanja ovog godišnjeg izveštaja EUAA sa izveštajem o stanju azila i prihvata u Srbiji i na granicama sa Evropskom unijom (https://www.asileproject.eu/wp-content/uploads/2022/08/D5.2_WP5-Serbia-Country-Report-Final.pdf) koji su predstavnici naše organizacije napisali zajedno sa profesorom Thomasom Spijkerborgerom sa Univerziteta u Amsterdamu, a u okviru ASILE projekta ( https://www.asileproject.eu/). Naš izveštaj je bio posebno od značaja za Evropsku agenciju za azil u delu koji se odnosi na stanje i poštovanje prava na azil na granicama EU sa Srbijom kao trećom zemljom na spoljnim granicama EU.

U godišnjem izveštaju EUAA se ističe da je u Evropskoj uniji preko 5 miliona ljudi je stiglo u Evropsku uniju u 2022, od toga preko 4 miliona izbeglih iz Ukrajine i preko 966 000 ljudi iz drugih zemalja sveta koji su zatražili azil. Najviše ljudi je tražilo azil u Nemačkoj (244,000 applications), Francuskoj (156,000), Španiji (118,000), Austriji (109,000) i Italiji (84,000).

Glavne zemlje porekla izbeglica su Sirija (138,000), Avganistan (132,000), Turska (58,000), Venecuela (51,000) i Kolumbija (43,000).

Preko 42,000 maloletnika bez pratnje je tražilo azil, najviše njih iz Avganistana i Sirije.

Preko 93% svih izbeglica iz Sirije koji su tražili azil u EU su i azil i dobili. Preko 39% svih prvostepenih odluka su bile pozitivne i dodelile zaštitu izbeglicama koje su je tražile.

Preko 39% svih prvostepenih odluka su bile pozitivne i dodelile zaštitu izbeglicama koje su je tražile.

APC učestvuje na sastanku EUAA o zaštiti dece na Malti

Malta EUAA 2 May 2023

Da bi doprineo jačanju zaštite prava deteta u transnacionalnim procedurama, APC je krajem maja 2023. godine učestvovao na zajedničkom tematskom sastanku Mreže ranjivih eksperata EUAA (kao jedan od članova) i EUAA Mreže dablinskih jedinica u sedištu EUAA na Malti.

Razmene su pomogle da se identifikuju izazovi sa kojima se deca suočavaju u transnacionalnim postupcima i kako različiti akteri i partneri mogu doprineti jačanju zaštite dečjih prava. Sastanak je okupio stručnjake tematskih mreža kako bi kombinovali ekspertizu u transnacionalnim postupcima i uključili različite perspektive u vezi sa transnacionalnim postupcima, kao što su Dablinska procedura, dobrovoljno preseljenje i primena direktive o privremenoj zaštiti.

Sastanak je omogućio identifikovanje izazova, dobre prakse i rešenja u tri oblasti i doprineo opštem razumevanju svakog procesa.

Zajedno sa drugim stručnjacima, predstavnik APC-a je kao glavne izazove u proceni starosti istakao nedostatak staratelja, nedostatak dokumentovanih dokaza, nepriznavanje različitih metoda procene starosti. Harmonizacija prakse i žalbenih postupaka u proceni starosti prepoznata je kao neophodna.

Što se tiče preseljenja, učešće staratelja je ključno, kako u zemlji pošiljaoca tako i u zemlji prijema i bilo bi korisno osigurati da staratelji iz obe zemlje mogu da komuniciraju. Staratelji i deca treba da dobiju pravne informacije i pomoć pre donošenja odluke o samom postupku preseljenja (i Dablinske procedure, ako mogu biti primenjene), i da pomognu deci u njihovim zahtevima za međunarodnu zaštitu nakon transfera. Potrebna je saradnja i razmena informacija putem bezbedne platforme između država članica o proceni najboljeg interesa, starateljstvu i brizi o detetu. Deci treba pružiti ažurne i relevantne informacije i upravljati njihovim očekivanjima.

Kada je u pitanju privremena zaštita, istaknuto je da postoji nekoliko dobrih praksi država članica u njihovom reagovanju na situaciju, a organizacije civilnog društva više su pozvane kako bi olakšale proces izgradnje poverenja, države članice su se više oslanjale na svoj rad. Što se tiče spajanja porodice osoba koje poseduju privremenu zaštitu, učesnici su naglasili korisnost platforme za privremenu zaštitu.

Dan izbeglica - svega 6 dodeljenih zaštita do juna u Srbiji

Srbija obeležava Dan izbeglica sa mnogim izazovima u pogledu zaštite izbeglica koje dolaze iz različitih žarišta i na koje se odnose različiti režimi zaštite, ali i sa prilikom da uredi njihov prihvat i zaštitu dok su u Srbiji. Sve u cilju kako bi izgradila sistem koji bi mogao da izdrži stalni priliv novih izbeglih lica, ali i moguće nepredviđene situacije u pogledu njihovog zaglavljivanja i ostanka u zemlji na kraće ili duže vreme.

 

Dan izbeglica

 


1. Najveći broj izbeglih u Srbiji je i dalje u neregulisanom pravnom statusu, ne zna se ko zaslužuje izbegličku zaštitu, a ko ne. Pristup važnim pravnim informacijama i besplatnoj pravnoj pomoći izbeglima je značajno otežan. Od preko 30 000 ljudi koji su procenama centra ušli u zemlju ove godine, svega 440 lica uspelo da izrazi nameru za azil do maja, obavljeno je svega 30 saslušanja i dodeljeno svega 1 izbeglička zaštita i 5 subsidijarnih zaštita u istom periodu, ostali izbegli su bili pravno nevidljivi za naše institucije. Zbog toga institucije i lokalne vlasti imaju problema kako koga da tretiraju i koja prava i obaveze ima koja kategorija izbeglih lica dok se nalazi u našoj zemlji.

U ovom trenutku, po procenama centra, između 150 i 250 izbeglih ljudi dnevno ulazi u zemlju iz pravca Bugarske, Makedonije i sa Kosova. Od početka godine preko 30 000 izbeglih ušlo je u zemlju, što je ipak manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je oko 50 000 ljudi prošlo kroz Srbiju u prvoj polovini godine. Tome je doprinela i aerodromska migracija i korišćenje bezviznog režima sa Tunisom, Burundijem i Indijom.

Najveći broj izbeglih u Srbiji je i dalje iz Avganistana, a izbegli dolaze još iz Burundija, Irana, Pakistana, Iraka, Kube i dr. zemalja.

Sirijske izbeglice nam više dolaze nego lane, što je posledica situacije u Turskoj. Antimigrantsko raspoloženje, smanjivanje programa podrške i zemljotres koji je stvorio humanitarnu krizu u turskim istočnim provincijama koje su imale više od 1.9 miliona izbeglica, dovode do sve većih izazova za izbeglice da ostanu i žive u Turskoj. Po napuštanju Turske oni se kreću rutama preko Balkana i Srbije prema EU. Još uvek se ne radi o dramatičnim brojkama.

U ovoj godini zaključno sa 1. junom, preko 36 500 Ukrajinaca je ušlo u Srbiju, a boravak je prijavilo njih 7437. Što se tiče ruskih državljana, njih između 30 000 i 40 000 živi u ovom trenutku u Srbiji. Ukrajinci imaju pravo na privremenu zaštitu dok državljani Ruske Federacije pokušavaju da svoj status u Srbiji reše dominantno van postupka azila.

2.Faktička guranja (pushbacks - pušbekovi) izbeglih ljudi iz susednih zemalja EU nazad u Srbiju se nastavljaju, a ti ljudi onda kod nas hrle u ruke krijumčara koji im uz novac i veliki rizik po život omogućavaju da granice ponovo pređu i nastave svoj put dalje u dubinu EU. Apsurdno, politika pushbacka i mađarske ograde podstiče i razvija krijumčarenje ljudi u Srbiji time što ljude vraća nazad u Srbiju jer ne rešava finalno pitanja njihovog položaja ili povratka.

3.Naš sistem trenutno zadovoljava kratkotrajne humanitarne potrebe izbeglih, ali nema kapaciteta za održiv prihvat većeg broja izbeglica ukoliko bi oni ostali u Srbiji da zaglavljeni žive ovde i ukoliko ne bi uspeli da nastave dalje i pređu u EU.
Mi imamo između 5000 i 6000 kreveta u kampovima, ali upitno je da li bi pored urgentnog smeštaja sistem mogao da omogući efikasan postupak azila, socijalnu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i integraciju za isti broj ljudi. Institucije su ležerne i očekuju da ti ljudi prođu dalje, niko ne veruje da je moguće da izbegli ovde i ostanu (bilo zaglavljeni bilo gurnuti nazad iz susednih EU zemalja).

Ne možemo očekivati da EU pokriva tekuće troškove prihvata izbeglih u nedogled, moramo sami da gradimo kapacitete za nepredviđen scenario da ljudi ostanu ovde zaglavljeni neko možda i duže vreme.

4.Nažalost ne možemo govoriti o održivoj integraciji izbeglica. Jako mali broj ljudi uspe da zatraži azil, a svega nekoliko desetina godišnje uspe da azil i dobije (svega 30 ljudi u 2022, i svega 6 ljudi do juna u 2023). Ljudi koji traže azil mogu da rade tek posle 9 meseci od podnošenja zahteva za azil. Izbeglice imaju problema da plate boravak u privatnom smeštaju, da dobiju i plate radne dozvole, da pokriju osnovne životne troškove, da ostvare zdravstvenu zaštitu u lokalnim domovima zdravlja, da ostvare socijalne kontakte i da se integrišu u lokalnu zajednicu. Bez intervencije i pomoći našeg Centra i još svega nekoliko malih organizacija to je gotovo nemoguće da urade sami.

Integracija je jedino uspešna u slučaju ukrajinskih izbeglica i to je u njihovom slučaju direktno povezano sa činjenicom:
1. da mogu da rade odmah po dobijanju privremene zaštite i onda žive u lokalnim sredinama, a ne u izolovanom kampovima;
2. da govore sličan slovenski jezik i brzo uče srpski;
3. da izgledaju kao mi i imaju slične navike;
4. da imaju često prijatelje ili rodbinu u lokalnoj sredini, koji su podrška;
5. što im naš Centar pruža pravnu i integracijsku podršku.

Izbeglice iz Ukrajine se pak suočavaju sa problemima da dobiju relevantne informacije i da dobiju privremenu zaštitu kao i da sami ostvare zagarantovana prava, pre svega pravo na zdravstvenu zaštitu.

 

 

 

 

Beže iz Ukrajine, a Srbija im je novi dom!

 

bilbord

Mnoge izbeglice iz ratom razorene Ukrajine su dolazile, prolazile ali i ostajale u Srbiji. Od više od 148 000 izbeglih koji su ušli u Srbiju od početka rata, 27 782 ljudi je prijavilo boravak u Srbiji, dok je više od 1 164 ukrajinskih izbeglica dobilo privremenu zaštitu. Mnogi su još u procesu da privremenu zaštitu ostvare. Svima je potrebna zaštita i pomoć.

 

 

Mnoge izbeglice iz Ukrajine su u Srbiji pronašle utočište, sigurno mesto za boravak i život, kako za sebe tako i za svoje najbliže. Ima ih skoro u svakom kutku zemlje, od Niša, Begrada, Novog Sada pa sve do Subotice.

 

Opširnije: Beže iz Ukrajine, a Srbija im je novi dom!

Apel da se podhitno donese odluka o produženju privremene zaštite za izbegle iz Ukrajine

 APC/CZA je apelovao u javnosti na Vladu Srbije da podhitno donese odluku o produženju privremene zaštite za izbegle iz Ukrajine koja ističe 19.03.2023. godine, jer i dalje postoje isti osnovani razlozi zašto je i postojeća odluka o privremenoj zaštitiinicijalno bila doneta.APC/CZA je produženje privremene zaštite zagovarao i u kontaktima sa donosiocima odluka i glavnim akterima u sprskom sistemu prihvata izbeglica i azila.

 

UKR apel

 

Izbegla lica iz Ukrajine se ne mogu vratiti u trajne i sigurne uslove života zbog aktuelne situacije koja preovladava u Ukrajini, a gde vlada rat i generalno i neselektivno nasilje opštih razmera. Bez produženja privremene zaštite izbegli iz Ukrajine koji borave u Srbiji se nalaze u riziku da izgube boravak u zemlji, pravo na zdravstvenu zaštitu i druga prava koja su ostvarivali po osnovu prvobitne odluke Vlade o privremenoj zaštiti od 18.03.2022. godine koja ističe u ponedeljak.

Ono na šta je naša organizacija takođe ukazala kao veliki problem jeste mogućnost da izbegli iz Ukrajine izgube svoje stečene poslove u Srbiji, imajući u vidu da su im radne dozvole vezane za trajanje privremene zaštite i da i one takođe ističu. Da bi dobili nove radne dozvole i nastavili da obavljaju tekuće poslove, potrebno je da im Kancelarija za azil izda nova rešenja o privremenoj zaštiti i tek sa istim da se pokrenu procedure za dobijanje radnih dozvola ili njihovo produženje. Čak i ako se odmah donese odluka o produženju privremene zaštite od strane Vlade, za Kancelariju za azil će to biti izazov da u kratkom vremenskom periodu izradi pojedinačna rešenja za više od 1200 lica kojima je do sada bila dodeljena privremena zaštita.

Apel APC/CZA su u javnosti preneli najznačajniji mediji, poput novinske agencije Beta, Slobodne Evrope, N1, Danasa i drugih.

Humanitarna pomoć izbeglicama iz Ukrajine koje žive van kampova

 

Od početka ratnih dejstava u Ukrajini, više od 142 758 državljana Ukrajine je ušlo u Srbiju, a do sada je u Srbiji ostalo više od 5000 ljudi. Privremenu zaštitu je ostvarilo više od 1200 lica. Od tog broja više od 300 dece je ostvarilo privremenu zaštitu u zemlji, kao i preko 800 žena.

APC info Humanitarna pomoc SRP

APC/CZA aktivno i kontinuirano pomaže izbeglim licima iz Ukrajine, od prvog dana početka rata sve do danas. Pored informisanja, besplatne pravne pomoći, pomoći pri registraciji i ostvarivanju privremene zaštite, mi pomažemo izbeglicama da ostvare pravo na rad, pronađu zaposlenje, pomažemo im da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje i druga prava.

Mnoge izbeglice koje su prošle kroz horore rata, doživeli traume zbog gubitka voljenih, koji žive u stalnoj neizvesnosti i strahu za voljene koji su još uvek u Ukrajini, imaju potrebe za psihološkom i socijalnom pomoći koju im naši službenici pružaju sa namerom da im pomognu u procesu prevazilaženja stresa, ublažavanja posledica trauma. Naši psiho-socijalni službenici pomažu u procesu prebolevanja gubitka voljenih, ali i osnažuju izbeglice da se sa postojećim izazovima po dolasku u Srbiju suoče i da pokušaju da ih prevaziđu.

Međutim, jako bitan segment naše podrške je pružanje i humanitarne pomoći svim ukrajinskim izbeglicama koje su u potrebi. Humanitarna pomoć se pokazala kao krucijalna i često preko potrebna da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe izbeglica u trenucima kada oni ne poseduju dovoljno novca, podrške i kada se suoče sa mnogobrojnim izazovima boravka u novom okruženju u stranoj zemlji bez dostupne institucionalne i kontinuirane sistemske podrške.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila obezbeđuje humanitarnu pomoć izbeglima iz Ukrajine kako bi pomogao da se zadovolje osnovne životne i higijenske potrebe izbeglih, ali i pomogne u procesu obrazovanja dece. To su pre svega torbe/školski pribor, bebi oprema/dohrana za bebe, kozmetika/higijena za žene i decu, obuća/odeća za žene i decu.

Istu pomoć dostavljamo izbeglicama na njihove adrese ili u našim regionalnim kancelarijama na jugu i severu Srbije, kao i u kancelarijama u Beogradu.

 

Održane prve kulturološke radionice u osnovnoj školi u Kaću

 

Radionica u Kaću

Od samog početka rata u Ukrajini Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila igra značajnu ulogu u pomaganju izbeglicama iz te zemlje. Pružanje novih i relevantnih informacija, obezbeđivanje pravne pomoći, kao što je dobijanje statusa privremene zaštite, lične karte i pribavljanje dozvole za rad u Srbiji samo su neki od vidova podrške, koja se konstantno daje izbeglicama. Svakako, ne izostaje ni humanitarna pomoć, najčešće u vidu odeće, hrane, higijenskih sredstava, lekova, školske opreme.

Budući da je značajan broj porodica odabrao baš Srbiju za mesto svog boravka, mnoga deca upisana su i pohađaju škole u našoj zemlji. APC/CZA je i na ovom polju pružio podršku izbeglicama. Mi smo pomogli da se pribavi sva neophodna dokumentacija, da se pokrene i okonča proces upisa kako bi se ova deca, strani državljani upisali u škole i započeli novi, mirniji život u novoj zajednici. Takođe, naša organizacija se postarala za to da deci obezbedi i potrebne udžbenike.

APC/CZA kao lokalna profesionalna organizacija, koja najduže radi na integraciji izbeglica u Srbiji još od prvih dodeljenih azila 2012. godine, prepoznaje važnost saradnje sa lokalnim školama, a u cilju što lakše i brže adaptacije dece u novu sredinu. Kako se do sada lokalne škole, u koje su pristigla deca izbeglice iz Ukrajine, nisu susretale sa pohađanjem nastave dece stranaca, te ustanove naišle su na brojne izazove. Upravo zato, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pomaže kao medijator u ovom procesu, olakšavajući kako deci da se uklope- tako i školama i stručnom osoblju da se na najefikasniji način snađu u novoj situaciji. Zalažući se da maksimalno olakša ceo proces, naša organizacija je obezbedila i prisustvo prevodioca u svim bitnim prilikama.

Kao jedan od vidova podrške, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila organizovao je kulturološke radionice u osnovnoj školi u Kaću, malom mestu pokraj Novog Sada. Ova škola je od početka pokazala volju i motivaciju da što bolje primi nove đake iz Ukrajine. Stoga, ostvarena je plodotvorna saradnja.       Naši učenici su takođe toplo dočekali svoje nove drugare, što je bilo vidljivo upravo na radionicama, koje su naše kolege održale zajedno sa prevodiocima a koje su pričinile radost deci i priliku da se bolje međusobno upoznaju.

 

Pomoć u obrazovanju i integraciji mladih izbeglica

Izvor: RTS

 BGH 180123 VP IZBEGLICE U SKOLAMA  1 Moment

Beograd, 19. januar 2023- Avganistanac Daud Arjubi i Sirijac Halil Kansor zajedno idu u školu u Beogradu, a povezalo ih je izbeglištvo. Kažu da su ih drugari u Srbiji lepo prihvatili i da im pomažu kada zapne sa rečima.

Daud Arjubi već tri godine živi u Zemunu. Izbegao je sa porodicom iz Avganistana kada je imao 11 godina. Sa sestrom je završio sedmi i osmi razred u osnovnoj školi ’’Lazar Savatović’’ u Zemunu.

Izuzetno je talentovan za crtanje, pa ne čudi što je školovanje nastavio u srednjoj školi ’’Tehnoart’’ na Zvezdari. Bio je nesiguran i stidljiv kada je došao, ali, vremenom je uz pomoć drugara i profesora uspeo da savlada srpski jezik.

’’Bilo je teško, ali kad sam našao drugare ovde, pomogli su mi i sada je dobro. Ponekad se družimo, idemo napolje i razgovaramo’’, kaže Daud.

On i Halil Kansor dele sličnu sudbinu. Halil je pre dve godine iz Sirije došao u Beograd. Kaže da mu je bilo najteže da savlada linije gradskog prevoza. Sa društvom najčešće ide na Kalemegdan i šeta pored reka. Sporazumeva se uspešno. Nekad je to mimikom, nekad kombinacijom srpskog i engleskog, ali važno je da poruka bude primljena.

’’Imam mnogo drugara, sa profesorima razgovaram normalno, kao sa prijateljima. Bilo je teško u početku, jer nisam znao srpski, i bilo je teško povezati se sa ljudima, sada je to odlično’’, naglašava Halil.

Halil i Daud idu u istu školu i izbeglištvo ih je povezalo. Kažu da su ih drugari lepo prihvatili i da im pomažu kada zapne s rečima.

’’Jedni druge podržavaju, ako jedan neće, onda ovaj drugi kaže- pobrinuću se ja za to, uradićemo to.To je ono što sam primetila da je izraženo, ta saradnja i podrška’’, ističe Milica Mihailović, profesorka.

Halil želi da bude fudbaler, a Daud posle fakulteta želi da ostane i radi u Srbiji. Drugari od njih često traže da ih nauče koju reč na njihovom maternjem jeziku.

Iz Centra za azil kažu da izbeglice dolaze iz Avganistana, Libije, Iraka, a sve ih je više iz Ukrajine i Rusije. Deca su najnesigurnija po završetku osnovne škole, kada treba da nastave školovanje.

’’Škola njima jeste jedino zdravo i sigurno mesto, jedna sigurnost koja je jako važna i to je naš stav da treba što pre uključiti decu u osnovnu školu kada dođu’’, kaže Jovana Vinčić iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema podacima Agencije za izbeglice Ujedinjenih Nacija, u Srbiji je trenutno oko 5.000 izbeglica u centrima, a prošle godine kroz Srbiju ih je prošlo više od stotinu hiljada. Trenutno je oko 200 dece izbeglica u kampovima i prihvatnim smeštajima, a 94 pohađa osnovne i srednje škole. Većina ih prođe kroz zemlju, dok poneki sa porodicama ostanu ovde da žive. I oni koji se u Srbiji zadrže kratko, kažu u centru za azil, nose odavde lepe uspomene.

 

https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/5092631/avganistanac-daud-i-sirijac-halil-zajedno-u-skolskoj-klupi-u-beogradu.html

Migrantska kriza- ko dolazi, ko prolazi, a ko ostaje u Srbiji?

Izvor: RTS

Beograd 22.12.2022 - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u emisiji RTS-a “Četvrtkom u 9”gostovao zajedno sa predstavnicima policije i akademije, a u pokušaju da rasvetli složeni karakter migracija, trenutna dešavanja i trendove, položaj i potrebe izbeglih lica, probleme sa kojima se srpsko društvo i sistem suočavaju kao i da ponudi moguća rešenja na kratak i na dugi rok.

rats 22.12.2022

Ove godine kroz Srbiju je prošlo više od 90.000 migranata prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. To je duplo veći broj nego 2021. godine, a najveći broj još od 2016. godine. U emisiji se takođe razgovaralo i o tome da li se može ponoviti 2015. godina velike migrantske krize kada je više od milion ljudi prošlo kroz Srbiju; kao i šta za Srbiju i tržište rada i nekretnina znači dolazak i ostanak migranata.

Link: https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/5066161/migranti-ukrajina-balkanska-ruta-izbeglice.html

Raste broj izbeglih u Srbiji, smeštaj nedovoljan

IMG_20220531_124821~2.jpg

Izvor: Euronews.

Beograd 23.08.2022.U svakom trenutku u našoj zemlji boravi više od 10.000 izbeglica, mahom iz Azije i severne Afrike, a od početka godine, za sedam meseci kroz Srbiju je prošlo više od 65.000 ljudi, od čega je najveći broj uspeo da ode dalje na zapad, rekao je Radoš Ðurović, izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila.

Ðurović za Tanjug navodi da su smeštajni kapaciteti Komesarijata za izbeglice 4.500 ljudi, te da iz tog razloga mnogi pronalaze privatni smeštaj, ali ima i onih koji ostaju bez krova nad glavom. Ističe da je posebno teška situacija na severu zemlje, gde je svakodnevno više od 3.000 ljudi na otvorenom.

Uz to, kako kaže, imamo i situaciju da Mađarska svakoga dana "gura" nazad u Srbiju minimum 600 ljudi mimo sporazuma o readmisiji, a vikendima ta brojka bude od 1.000 do 3.000 ljudi.

"Pritisci se na tu granicu povećavaju, u takvoj situaciji ni smeštajnog mesta u kampovima nema dovoljno, ograničeni su. Na teritoriji Vojvodine kapaciteti su ograničeni, čak i kada se ljudi prime u kampove, oni borave u šatorima u kampovima gde veoma mali broj ljudi ima uslovan smeštaj za ovu situaciju i vremenske prilike, a posebne za period koji sledi, a to je jesen i zima. Samo Sombor, Kikinda i Subotica su kampovi na čijoj teritoriji borave stotine ljudi koji nisu u čvrstom smeštaju, nemaju krov nad glavom, već su u šatorima na teritoriji kampova i pored toga u šumama, oko tih centara se nalazi stotine ljudi", ispričao je Ðurović.

Najviše izbeglica u Srbiju dolazi iz Avganistana, oko 40 odsto, zatim iz Sirije između 18 i 20 odsto, 15 odsto iz Pakistana, 10 iz zemalja severne Afrike, ostali sa Bliskog i Srednjeg Istoka, Afrike i iz drugih zemalja.

Link: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/59903/durovic-u-svakom-trenutku-10000-izbeglica-u-srbiji-najvise-iz-azije-i-afrike/amp

 

Objavljeno prvo istraživanje o izazovima COVID19 u Srbiji u zdravstvenoj zaštiti izbeglica

publSRB

APC je preduzeo i uspešno završio prvo državno istraživanje o odgovoru zdravstvenog sistema Srbije na izazove COVID-19 virusa u zaštiti migranata, azilanata i izbjeglica, a koje je sprovedeno paralelno sa sličnim državnim istraživanjima u S. Makedoniji i BiH u okviru zajedničkog projekta „COVID19 izazovi u odgovoru na izbeglice i migrante na Zapadnom Balkanu“, podržanog od strane Balkan Trust for Democracy.

APC je prikupio i analizirao relevantne podatke i statistiku, obavio intervjue sa relevantnim učesnicima i reprezentativnim brojem migranata koji su iskusili zdravstvene izazove u vezi sa pandemijom COVID-19, kako bi zaključio da je uspešno sprovođenje mera protiv COVID-19 u praksi bilo upitno, a u nekim prihvatnim centrima čak i nemoguće. Neočekivano, broj migranata za koje je zvanično utvrđeno da su zaraženi COVID-19 bio je iznenađujuće nizak uprkos ograničenom životnom prostoru, prenatrpanim kampovima, početnom nedostatku zaštitne opreme, delimično zato što migranti i osoblje kampa nisu prepoznali početne simptome kao znake COVID-19 te nisu tražili medicinsku pomoć i testiranje na COVID-19.

U skladu sa merama protiv COVID_19 koje su uvedene širom sveta, Srbija je među prvim zemljama uvela ograničenja kretanja u vidu obustave ili ograničavanja prekogranične mobilnosti, kao i unutrašnje mobilnosti, uglavnom uvođenjem policijskog časa različitog trajanja. Isto je trajalo i tokom perioda proglašenog vanrednog stanja da bi se kasnije, tokom opšteg trajanja pandemije u Srbiji, uvodili različiti modaliteti rada.

Studija je pokazala da je broj migranata koji su dobili informacije o virusu COVID-19 i načinima zaštite u Srbiji alarmantno nizak. APC je dalje utvrdio da trećina ispitanika nije upoznata sa mehanizmima ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu u slučaju sumnje na infekciju COVID-19. Mnogi od njih su bili ispitanici koji borave izvan prihvatnih centara i centara za azil. Pristup zdravstvenom sistemu preko zdravstvenih ambulanti u prihvatnim centrima očigledno nije bio dovoljan, već je bilo neophodno osigurati pristup u lokalnim zajednicama, kroz domove zdravlja, COVID ambulante, bolnice i druge zdravstvene ustanove. Broj onih izbeglih kojima su date informacije o COVID-19 vakcinama i onih kojima je ponuđena vakcinacija u Srbiji je bio izuzetno mali, iako su izbegli na to imali pravo. Gotovo svi ispitanici koji borave u centrima su izjavili su da mere protiv COVID-19 postoje, ali je uspešna implementacija tih mera bila upitna u praksi, a u nekim centrima čak i nemoguća. Broj migranata, tražitelja azila i izbeglica za koje je utvrđeno da su zaraženi COVID-19 bio je iznenađujuće nizak. S obzirom na očekivano veći rizik od zaraze u kolektivnim objektima, što uključuje i više poteškoća u provođenju mera prevencije, uključujući fizičku distancu, sumnjalo se da je stvarna brojka migranata zaraženih COVID-19 u stvarnosti bila daleko veća. Može se pretpostaviti da simptome COVID-19 kao što su povišena temperatura, kašalj, umor, a koji su vrlo slični simptomima obične prehlade, migranti i osoblje kampova pod upravom KIRS-a jednostavno nisu prepoznali pa nisu tražili ni medicinsku pomoć ni COVID-19 testiranje u takvim situacijama.

Ipak, pristup zdravstvenom sistemu za migrante nije bio značajno otežan izazovima COVID-19, dok je centralizacija i projektno finansiranje ukupne zdravstvene zaštite migranata, azilanata i izbeglica u Srbiji od strane Evropske unije obuhvatilo gotovo sve usluge koje su bile potrebne i pružane ovoj populaciji. Osim toga, isti zdravstveni projekat EU obezbedio je bolji sistem za upućivanje u zdravstvene ustanove, pristup terapiji ili čak hospitalizaciju kada je to potrebno. Ipak, uprkos poboljšanju zdravstvenog sistema i lakšem pristupu zdravstvenoj zaštiti, vredno je podsetiti da projektno finansiranje sistema postavlja pitanje dugoročne održivosti tako važnog i institucionalno formiranog sistema kao što je zdravstvena zaštita migranata, tražilaca azila i izbeglica.

Celo istraživanje možete preuzeti ovde.

Svetski je dan izbeglica. Kakav je Srbija domaćin?

Izvor: K1 Televizija

Beograd, 20.06.2022.

Screenshot 2022-06-21 174225

Link: https://www.youtube.com/watch?v=GlQtWtSKmvY

Đurović: U zemljama razvijenog sveta sve manje razumevanja za izbeglištvo.

 

Izvor: Beta, N1

Beograd, 20.06.2022, Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da je sve manje razumevanja za izbeglištvo i za solidarnost u podeli tereta izbeglištva među zemljama razvijenog sveta, dok su sve veći pokreti ljudi koji beže od rata i nasilja.

Đurović je, u izjavi povodom Dana izbeglica – 20. juna, naveo da se taj dan obeležava u neizvesnosti u kom pravcu će se svet dalje kretati u zaštiti izbeglica.

Napomenuo je da se od Evrope do SAD preduzimaju napori da se migracija zaustavi silom ili granicama.

"Grade se ograde, silom se vraćaju izbegli, tranzitne zemlje se pritiskaju da zaustavljaju migraciju ljudi, među kojima su mnogi izbeglice", rekao je on.

Naveo je da je ilustrativan primer te novonastale dileme "kako dalje" i pravna i politička borba u pogledu prebacivanja azilanata/izbeglih iz Velike Britanije u Ruandu.

"Međunarodne obaveze nalažu Britaniji da odustane od politike delegiranja odgovnosti za izbegle trećim nerazvijenim zemljama kao što je Ruanda, dok su sve glasniji stavovi da Britanija treba da istupi iz međunarodnih konvencija koje je obavezuju na drugačije ponašanje, u duhu međunarodnog izbeglickog prava", rekao je on.

Rekao je da "ako Britanija uspešno napravi presedan, mnoge druge razvijene zemlje mogu krenuti njenim putem i pokušati da se oslobode odgovornosti i tereta" u pogledu prihvata izbeglica - ljudi koji beže od progona i nasilja, na račun nerazvijenih trećih zemalja.

"Danas teret migracije i izbeglištva snose u najvećem delu upravo zemlje trećeg sveta, poput Turske, Kenije, Libana, Bangladeša i drugih, a ne najrazvijenije zemlje sveta", rekao je Đurović.

Naveo je i da se čak 83 odsto celokupne svetske populacije izbeglica snalazi u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju, što je više od 83 miliona izbeglica.

Link: https://rs.n1info.com/vesti/djurovic-u-zemljama-razvijenog-sveta-sve-manje-razumevanja-za-izbeglistvo/

 

Raste broj izbeglica u Srbiji; Svaka 78 osoba prisilno iseljena iz svoje kuće

 

Izvor: Tanjug, B92

Beograd, 20.06.2022 -- Svetski dan izbeglica obeležava se danas, a kako navodi Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila, od početka godine raste broj izbeglica u Srbiji.

Najviše ih, kako kaže, ima iz Azije i Afrike.

Đurović za Tanjug ističe i da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Đurović navodi da su priliv i odliv ljudi uskladjeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.

"Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi", kazao je Đurović.

Đurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.

"Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze", kazao je Đurović.

Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.

Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak. Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.

"To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva", naveo je Đurović.

Đurović ističe da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.

Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Đurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil. To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.

Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Đurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.

"Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za gradjane i lokalnu sredinu", naveo je Đurović.

U svetu svaka 78 osoba prisilno iseljena iz svoje kuće

Svetski dan izbeglica se danas obeležava u nikad goroj situaciji na globalnom nivou, jer je broj prsilno raseljenih ljudi u svetu je dostigao 100 miliona, kaže predstavnica za medije kancelarije UNHCR-a u Beogradu Mirjana Milenkovski.

"Broj prsilno raseljenih ljudi u svetu je dostigao 100 miliona, što znači da je svaka 78 osoba prisilno iseljena iz svoje kuće, bilo da su prešli granice svoje zemlje, pa su izbeglice, bilo da su interno raseljeni u okvirima svoje države bežeći od sukoba, ili da su apatridi, koji su usled nasilja, progona i kršenja ljudskih prava morali da napuste svoje domove", rekla je Milenkovski za Tanjug

Navela je da izbeglica u Srbiji, prema podacima Komeserijata za izbeglica, ima nešto više od 6.500 izbeglica, od čega je 80 odsto smešteno u kolektivne smeštaje, azilne i prihvatne centre.

Naglasila je da najveći broj izbegica, smeštenh u prihvatnim centrima u Srbiji, dolaze iz Avganistana i Sirije, ali da dolaze izbeglice i iz Pakistana i aferičkih država, pre svega iz Burundija, koje u našoj zemlji traže utočište i pomoć.

Što se tiče izbeglica iz Ukrajine, Milenkovski je rekla da je, prema podacima Ministarstva uniutrašnjih poslova, u Srbiju za četiri meseca, ušlo oko 40.000 Ukrajinaca.

"Oni su prepoznati na granicama i dobili su mogućnost za kolektivni smeštaj u Vranju i Obrenovcu. U Vranju se prema podacima Komeserijata od juče nalazi 71 osoba i to su uglavnom žene i deca, a ima nešto i starijih parova", kazala je Milenkovski.

Podsetila je da je da je Vlada Srbija donela odluku o privremenoj zaštiti i pomoći državljanima Ukrajine, koja podrazumeva smeštaj, pomoć koja im je potrebna, obrazovanje, zdravstvene usluge, a odobren im je i pristup tržištu rada, kao i omogućen azil ukoliko to žele.

Kada je reč o načinu kretanja izbeglica iz Ukrajine, Milenkovski je kazala da se prema brojevima vidi da je veliki broj Ukrajinaca ušao u Srbiju, odakle je nastavio put zemalja EU.

Ona je naglasila da je oko 9.000 ljudi iz Ukrajine registrovalo boravak u Srbiji, kao i da su oni uglavnom smešteni kod prijatelja i rođaka, pa dodala da se od prijavljenog broja, 71 osoba nalazi u prihvatnom centru u Vranju.

Prema njenim rečima od ukupnog broja regisrovanih izbeglica iz Ukrajine oko 2.000 njih se obratilo za pomoć.

Na pitnaje u vezi sa povećanim brojem izbeglica iz Burundija u Srbiji, Milenkovski je objasnila da se ti ljudi odlučuju da dođu u našu zemlju zbog bezviznog režima.

"Jedan deo njih je zainteresovan da ostane u Srbiji i oni su zainteresovani da se integrišu, dok drugi razmišljaju da li žele da ostanu u našoj zemlji i da li je to dobra opcija za njih. Jedna od njihovih opcija je i da se vrate kući kada se smiri situacija u Burundiju", kazala je ona.

Na pitanje da li otvoreno tržište rada važi za sve ili samo za izbeglice iz Ukrajine, Milenovski je podsetila da se ta mera koju je Vlada Srbije donela 17. marta isključivo odnosi na Ukrajince, a da ostala raseljena lica koja su utočište našla u našoj zemlji moraju da predaju zahtev za azil, kako bi nakon devet meseci, kada prođu kroz postupak azila, dobili pristup tržištu rada.

"UNHCR bi voleo da se taj rok od devet meseci skrati za sve. Izbeglice su spsobni i obrazovani ljudi koji žele da doprinesu tržištu rada i ne žele da se oslanjaju na državnu pomoć i pomoć UN agencija i drugih donatora. Oni žele da prosto pomognu i doprinesu društvu u kome su se našli, kao i da se osamostale", kazala je ona.

Poručila je da je za njih od izuzetnog značaja da počnu da rade i nađu svoj smeštaj, jer je u prirodi svakog čoveka da sam zarađuje za svoj život i da ne zavisi od pomoći.

Link: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=20&nav_category=12&nav_id=2173387

 

APC Pekara obezbeđuje hranu i obučava izbeglice

pomoc

Naša pekara obezbeđuje hranu i obučava izbeglice

Jedan od sektora APC/CZA je i APC Pekara kao sektor proizvodnje hrane, u okviru koje deo hrane doniramo izbeglicama i migrantima širom Srbije kojima je ona potrebna. Među decom kojoj periodično i na zahtev dostavljamo hranu su deca bez pratnje roditelja smeštena u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu ali i u Nišu. Njima i drugoj deci i izbeglicama koje se nalaze na otvorenom ili u prihvatnim kampovima širom zemlje pripremamo falafel, fatayer, shishtaouk, humus kao i ostalo tradicionalno domaće pecivo i kolače karakteristične za Bliski i Srednji Istok, regione iz kog izbegli većinom dolaze u Srbiju.

Naš sektor proizvodnje hrane nema samo za cilj da obezbedi dodatne obroke izbeglicama tamo gde su oni potrebni nego služi i kao mesto u kome se izbeglice kroz stručne treninge i prakse obučavaju u proizvodnji peciva, kolača ali i prodaji hrane. Na ovaj način, APC pekara pomaže izbeglicama da nauče nove veštine i osposobe se u zanimanjima koja su deficitarna u zemlji, što kasnije njima koristi da lako i brzo dođu do posla i započnu normalan život.

Ono što je jako bitan segment rada našeg sektora proizvodnje jeste i osnaživanje izbeglica da kroz angažman u pekari uspostave kontakte i komunikaciju sa lokalnim kolegama ali i lokalnim građanima, da ojačaju samopouzdanje i stvore uslove da se lakše integrišu u lokalnu sredinu i da integracija bude što bezbolnija za njih, a ujedno i što brža i uspešnija.

APC: Potrebno ubrzati dodeljivanje privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine.

 

Beta-ngp36c5bpc.572x371

Izvor: Beta

Beograd, 27.04.2022. - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) ocenio je danas da je neophodno ubrzati izdavanje rešenja o dodeljivanju privremene zaštite ukrajinskim izbeglicama koje imaju prijavljen boravak u Srbiji i izrazio zabrinutost zbog, kako smatraju, sporog reagovanja Kancelarije za azil po tom pitanju.

"Zabrinjava nas i neizdavanje ličnih karti za privremenu zaštitu Ukrajincima. Samim dolaskom i boravkom u Srbiji izbeglice iz Ukrajine ne ostvaruju privremenu zaštitu po automatizmu. Potrebno je da se registruju, podnesu zahtev, dobiju rešenje o dodeljivanju privremene zaštite i ličnu kartu za privremeno zaštićena lica. Mi do prošle nedelje nismo zabeležili da su Ukrajinci posle registracije uspeli da podnesu i zahteve za privremenu zaštitu, niti da je Kancelarija za azil ljudima uručila rešenja o privremenoj zaštiti, niti da im je uručila lične karte za lica koja su dobila privremenu zaštitu", navodi se u saopštenju.

Ta nevladina organizacija dodala je da bez ličnih karti i pozitivnog rešenja nema govora da ti ljudi mogu da ostvare svoja prava po zakonu i odluci Vlade o privremenoj zaštiti raseljenim licima iz Ukrajine u Srbiji.

"Institucije prosto ne prepoznaju da oni imaju status privremeno zaštićenih u Srbiji i bez rešenja i lične karte Ukrajinci ne mogu da ostvare nikakva prava iz Zakona o azilu i privremenoj zaštiti. To znači da nema zdravstvene zaštite, nema obrazovanja za decu, nema prava na rad...", dodaje se.

U saopštenju se navodi i da su države u susedstvu daleko brže i agilnije od Srbije, pa je tako Madjarska dodelila 17.690 privremenih zaštita, Slovenija 1.225 a Hrvatska više od 4.000 privremenih zaštita, od ukupnog broja Ukrajinaca koji su došli u tu zemlju.

"Rešenje za sporu birokratiju vidimo u podnošenju zahteva za privremenu zaštitu prilikom registracije namere da se traži privremena zaštita. Tada bi trebalo da po automatizmu Kancelarija za azil donosi pozitivna rešenja o privremenoj zaštiti i izdaje lične karte kao i da iste uruči izbeglicama u roku od nekoliko dana, a u istim tim policijskim stanicama gde su ljudi registrovali svoju nameru da traže privremenu zaštitu. Drugo rešenje je da Kancelarija za azil formira punkt za podnošenje zahteva za privremenu zaštitu i izdavanje rešenja o privremenoj zaštiti, a gde bi izbeglima iz Ukrajine uručivala i pozitivna rešenja o privremenoj zaštiti i lične karte za privremeno zaštićena lica", dodaje se.

 

Važne informacije za izbeglice iz Ukrajine, pomažemo u ostvarivanju privremene zaštite.

APC info 1080 x1080 - 2022-PRAVA SRB

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pruža besplatnu pravnu pomoć u ostvarivanju privremene zaštite ili traženju azila za Ukrajinske izbeglice u Srbiji, a s obzirom na stalne telefonske pozive i interesovanje izbeglih lica iz Ukrajine za dobijanje relevantnih informacija u pogledu načina ostvarivanja privremene zaštite u Srbiji, kao i s obzirom na sve veći priliv izbeglih lica iz Ukrajine, koji ulaze u Srbiju sa ciljem da privremeno ostanu u Srbiji.

Privremena zaštita se ne ostvaruje samim ulaskom i boravkom u Srbiji.

Da bi ste ste ostvarili prava iz privremene zaštite u Srbiji, potrebno je da preduzmete niz pravnih koraka u kojim će vam pomoći pravnici našeg centra u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je predviđen Strategijom Vlade Republike Srbije za upravljanje migracijama (Sl. Glasnik br.59/2009) kao organizacija koja se stara o zaštiti prava tražilaca azila i izbeglica u Srbiji.

APC/CZA, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila,

Kontakt brojevi:

Kancelarija +381 11 3233 070, +381 11 4079 465;

Mob: +381 63 7047 080, +381 63 7047 090.

Registracija i prava lica iz Ukrajine pod privremenom zaštitom u Srbiji

APC info Registracija i prava 2 SRP

Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši evidenciju lica iz Ukrajine kojima je odobrena privremena zaštita i donosi rešenje o odobravanju privremene zaštite za svako lice posebno.

Na ovaj način svi izbegli iz Ukrajine i njihove porodice u Srbiji imaju zakonom zagarantovana sledeća prava:

1.pravo na boravak u periodu važenja privremene zaštite;

2.pravo na ispravu koja potvrđuje njihov status;

3.pravo na  zdravstvenu zaštitu;

4.pravo na pristup tržištu rada;

5.pravi na besplatno osnovno i srednje obrazovanje;

6.pravo na pravnu pomoć od strane stručnih pravnih nevladnih ogranizacija;

7.pravo na slobodu veroispovesti;

8.pravo na kolektivni smeštaj u objektima određenim za te namene;

9.pravo na odgovarajući smeštaj za posebno ugrožena lica.

*Tokom trajanja privremen zaštite, lice kojem je odobrena privremena zaštita ima pravo da podnese zahtev za azil pred Kancelarijom za azil Republike Srbije. Besplatnu pravnu pomoć pružaju APC i druge stručne pravne nevladne ogranizacije;

**Ministarstvo unutrašnjih poslova može, u opravdanim slučajevima, dozvoliti spajanje porodice u Republici Srbiji i odobriti privremenu zaštitu i članovima porodice lica kojem je odobrena privremena zaštita.

Lice kojem je odobrena privremena zaštita dužno je da poštuje Ustav, zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije.

Ko su lica iz Ukrajine kojima je odobrena privremena zaštita u Srbiji

 APC info Ko su lica 1080x1080

U Srbiji je odobrena privremena zaštita za sva izbegla lica iz Ukrajine i to za:

1) državljane Ukrajine i članove njihovih porodica* koji su boravili u Ukrajini;

2) tražioce azila, lica bez državljanstva i strane državljane kojima je odobren azil ili ekvivalentna nacionalna zaštita u Ukrajini i članove njihovih porodica kojima je odobren boravak u Ukrajini;

3) strane državljane kojima je odobren važeći stalni boravak ili privremeni boravak u Ukrajini i koji se ne mogu vratiti u svoju zemlju porekla pod stalnim i dugoročnim okolnostima.

4) Privremena zaštita priznaje se i državljanima Ukrajine i članovima njihovih porodica koji su u vreme donošenja ove odluke zakonito boravili u Republici Srbiji, a kojima je prestalo pravo na boravak tokom važenja odluke o privremenoj zaštiti sve do njenog ukidanja.

*Članovima porodice, smatraju se:

1. supružnik sa kojim je brak zaključen pre dolaska u Republiku Srbiju,

2. vanbračni partner u skladu sa propisima Republike Srbije,

3. njihova maloletna deca rođena u braku ili van braka, maloletna usvojena deca ili maloletna pastorčad,

4. svojstvo člana porodice može izuzetno priznati i drugim licima, pri čemu se posebno uzima u obzir činjenica da ih je izdržavalo lice kojem je odobreno pravo na azil ili privremena zaštita, njihov uzrast i psihološka zavisnost, uključujući i zdravstvene, socijalne, kulturološke ili druge slične prilike;

 

USLOVI ZA ULAZAK U SRBIJU ZA IZBEGLICE IZ UKRAJINE

APC info 1080x1080 - 2022-2

1. Po zakonu državljani Ukrajine u Srbiju ulaze sa putnom ispravom i imaju boravak od 90 dana bez vize.

2. U posebnim okolnostima, a iz humanitarnih razloga (što je sada situacija u vezi rata u Ukrajini i položaja izbeglica iz Ukrajine kao lica koja su izbegla od ratnih dejstava), granična policija će praviti izuzetke u konkretnom slučaju i puštati građane Ukrajine i bez pasoša ili drugih putnih isprava u Srbiju.

U tim situacijama, izbeglicama iz Ukrajine će granična policija na graničnom prelazu izdati odluku na posebnom obrascu, u kojoj će naznačiti njihovu adresu boravka, razlog boravka i dužinu boravka u Srbiji.

3. Izbeglicama iz Ukrajine ne treba COVID sertifikat za ulaz u Srbiju.

Đurović: Milion izbeglica iz Ukrajine je tek prvi talas u Evropi, apelovali smo na Vladu Srbije da se pripremi

Izvor: Euronews

Beograd, 03.03.2022. - Za samo osam dana od izbijanja rata u Ukrajini  više od milion izbeglica napustilo je zemlju i uputilo se u susedne zemlje - Mađarsku, Slovačku, Poljsku ili Rumuniju.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila za Euronews Srbija upozorava da su to tek prvi talasi i da bi Evropa mogla da se suoči sa prilivom pet do sedam miliona izbeglica samo iz Ukrajine.

Prihvatni centri u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom za sada izgledaju veoma privremeno, u njima su ljudi smešteni u školama i ad-hok smeštajima, ali u pitanju su i prvi talasi izbeglica i prve reakcije država, a adekvatan odgovor na ovakve krize mogao bi da se očekuje za okvirno tri nedelje, kaže Đurović.

"Definitivno niko nije očekivao ovako snažan razvoj događaja i ovako velik priliv izbeglica. Podsetiću da je u 2015. i 2016. milion ljudi došlo iz Sirije kod nas, a ovde već imamo ogroman broj samo za sedam-osam dana rata. Ako se ratna dejstva nastave mnogo će veći broj ljudi nastaviti da dolazi", navodi naš sagovornik.

On tvrdi da je potrebno da Evropska unija aktivnije učestvuje u pomaganju, ali naglašava da se pojedini mehanizmi sada aktiviraju radi pomoći država koje pretežno prihvataju izbeglice.

"Danas ćemo videti da li će postojati dogovor na evropskom nivou oko privremene zaštite ljudi koji dolaze iz Ukrajine. U konkretnom slučaju su pogođene susedne zemlje sa ogromnim brojem ljudi, iako mnogi odlaze kod svoje rodbine dalje na Zapad. Opet su to ogromne brojke - u Mađarsku je 140.000 ljudi danas ušlo, računajte i da ima odliva. Ipak, jednoj Mađarskoj je izazov da se nosi sa više od 100.000 ljudi. Definitvno ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati kriza", upozorava Đurović.

Ukoliko se dođe do jednog zajedničkog plana, navodi, postavlja se pitanje koje će to zemlje biti domaćini i da li će pristup biti drugačiji u odnosu na izbeglički talas koji i dalje nije zaustavljen sa Bliskog istoka.euronews-03.03.2022.-660x330.jpg

Je li Srbija spremna za ovu krizu?

Đurović naglašava da Srbija mora da poveća broj dostupnih mesta u prihvatilištima, i da je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila već apelovao na Vladu da se to uradi

"Kapaciteti moraju da budu do 10.000 mesta kao odgovor za eventualne probleme sa izbeglicama iz Ukrajine. Od 6.000 mesta koje trenutno imamo, 4.000 su popunjena ljudima iz Azije i Afrike. Srećna okolnost jeste da ljudi dolaze do rodbine, ali naredni dani će biti značajan indikator", ističe on.

Kako dodaje, retko ko traži institucionalni smeštaj u Srbiji već je većina usmerena na smeštaj kod prijatelja ili porodice.

"Oni imaju tri meseca boravka kod nas bez vize imaju vremena da razmisle šta će. Mnogi putuju dalje iz naše zemlje, ka Hrvatskoj ili Crnoj Gori gde imaju prijatelje ili imovinu", zaključio je Đurović.

Potrebno pravno zaštititi sve koji su iz Ukrajine došli u Srbiju

Izvor: RTS

Beograd, 08.03.2022.

Prema podacima UN, Ukrajinu je za 10 dana napustilo 1.700.000 ljudi. Do sredine marta taj broj mogao bi da dostigne i četiri miliona. Stižu upozorenja na mogućnost teških humanitarnih posledica. Put izbeglica iz Ukrajine vodi ka Poljskoj, Moldaviji, Rumuniji, a zatim ka zapadnoevropskim zemljama. Međutim, proteklih dana izbeglice iz Ukrajine došle su i u Srbiju. Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila ističe da je potrebno rešiti njihov pravni status, kako bi imali pravo na smeštaj, na rad i obrazovanje u našoj zemlji.
Radoš Đurović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da se u narednom periodu može očekivati da će broj izbeglih iz Ukrajine biti između pet i sedam miliona. U Srbiju je, prema evidenciji Centra za pomoć tražiocima azila, došlo više od 700 ljudi.SLika-RTS-08-3-22-2-1.jpg

"Oni su ušli i ostali ovde kod prijatelja i rodbine, u privatnom smeštaju. Preko 5000 je prošlo kroz našu zemlju na putu ka Hrvatskoj, jedan deo ka Crnoj Gori, ali o konkretnim mnogo preciznijim podacima treba da se izjasni MUP, granična policija, koja o tome vodi vrlo detaljnu evidenciju", rekao je Đurović.

Važno je, dodaje, reći da su ti ljudi svoj boravak u našoj zemlji sami organizovali i da nije pokrenut sistem prihvata u izbegličkim kampovima.

"Mi trenutno imamo 6.000 mesta, od toga 4.000 su popunjena izbeglicama iz Azije i Afrike. Može da se pokrene negde još između 1.700 do 2.000 mesta po urgentnom planu, ali to, bojim se, nisu dovoljni kapaciteti. Nisu svi upotrebljivi u ovom trenutku da bi odgovorili na buduće izazove. Moramo da podižemo te kapacitete, jer okolnosti se ne smiruju, a izbeglice dolaze", rekao je Đurović.

Građane koji žele da pomognu upućuje na Komesarijat za izbeglice, naročito ukoliko imaju uslove za smeštaj pristiglih.

"U Mađarskoj je 'Airbnb' ponudio prvi odgovor jer ljudi još ne znaju kuda će, šta će... Privremeni smeštaj koji nije u izolovanim centrima je možda rešenje", kaže Đurović.

Đurović dodaje da one koji su došli u našu zemlju, kao i one koji su još na putu, zanima da li mogu da nastave normalni život u Srbiji.

"Odnosno šta će dobiti od zaštite ovde, jer mnogi od njih ne žele da zauvek napuste svoj dom, to je specifična sitaucija, čekaju da se ratna dejstva završe i hoće da budu što bliže svojoj zemlji", ističe Đurović.

Napominje da ni u regionu još nisu pokrenuti organizovani sistemi za prihvat izbeglih, te da je dosta toga na volonterizmu i inicijativi lokalnih samouprava. Zato je, napominje, neophodno obezbediti državnu zaštitu.

"To je presudno da ne biste imali krizu, da biste zaštitili te ljude, smanjili njihov stres... Bitno je da se pravni status reši. Sada kada izbeglice dođu iz Ukrajine imaju boravak od tri meseca. Međutim, u to vreme nemaju neka posebna prava sem tog boravka u Srbiji. A potrebno je razmišljati o aktu o privremenoj zaštiti koji je usvojila EU, ali i pojedine zemlje u okruženju kao Hrvatska i Mađarska. Taj akt bi značio da se automatski svima koji beže iz Ukrajine dodeli pravo na smeštaj, pravo na rad i na obrazovanje", objašnjava Đurović.

Napominje da će, prema informacijama koje dobijaju iz Komesarijata, ta prava onima koji su došli u našu zemlju biti obezbeđena, ali da je neophodno da se to zakonski uredi.

Što se tiče direktne humanitarne pomoći, dodaje da Komesarijat za izbeglice razmatra deljenje pomoći na graničnim prelazima i u mestima gde su došle izbeglice.

"Humanitarna pomoć je presudna, ljudima nestaju pare, oni zovu i apeluju jer novac koji imaju nije dovoljan i prijatelji koji ih izdržavaju neće to moći da rade duže vreme", kaže Đurović.

Ističe da pretežno dolaze žene i deca, te da je teško očekivati da se izbegli odmah okrenu snalaženju za hleb jer moraju da brinu jedni o drugima.

"To je teško očekivati u ovom talasu, iako bi privremena zaštita to predvidela. Mi još nismo usvojili taj akt, on bi trebalo da bude donesen kako se bude povećavao broj ljudi kod nas", kaže Đurović.

 

Vlada hitno treba da donese odluku o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine

Izvor: Tanjug

Beograd, 12.03.2022.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila apelovao je danas na Vladu Srbije da donese akt o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine, kojim bi se regulisala prava i položaj ovih lica dok su u našoj zemlji.

Tako bi trenutno više od 2.000 izbeglica koje bježe od rata u Ukrajini imalo pravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za svoju decu, pravo na rad, lična dokumenta.Tanjug-APC-Rados-660x330

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je danas za Tanjug da će se u narednom periodu povećati broj izbeglica iz Ukrajine i istakao da je neophodno hitno regulisati njihov položaj.

"Oni imaju pravo da borave 90 dana bez vize, ali nemaju druga prava i njihov položaj nije drugačije regulisan. Apelujemo na zdravstvenu zaštitu i da se prijem organizuje u blizini ili u urbanim mjestima u Srbije, gde ljudi mogu da se oslone na postojeću infrastrukturu“, rekao je Đurović.

On je istakao da situacija u Evropi ukazuje da su i druge zemlje spremne da postupe na sličan način i da su mnoge u regionu već donele zakone o privremenoj zaštiti izbeglica.

"U regionu već imamo Mađarsku, Hrvatsku i Crnu Goru, koje su donele svoje akte, a pokrenuta je i direktiva o privremenoj zaštiti na nivou EU", rekao je Đurović i dodao da je oko 15 žena i dece trenutno smešteno u stambenoj jedinici. kamp u Vranju.da stotine pa i hiljade izbeglica ulaze i prolaze kroz našu zemlju.

Kako napominje, Srbija ne treba da gubi vreme, jer će, kaže, doći u situaciju da su ljudi u opasnosti, pa čak i ako im je položaj ugrožen.

„Zbog toga smo hitno tražili da se apel razmotre i da se što pre donese odluka koja će olakšati boravak izbeglica iz Ukrajine u Srbiji, kao i institucijama da se na adekvatan način pozabave ovim problemom. "Đurović je rekao. statično".

On navodi da je glavna odgovornost Komesarijata za izbjeglice i migracije, koji, kaže, nije proaktivan.

Sada kada bi svi ovi ljudi, njih više od 2.000, podneli zahtjev za azil, sistem ne bi mogao da obezbedi efikasno odlučivanje o njihovom zahtevu”, rekao je Đurović.

On je naveo da su nam izbeglice iz Ukrajine kulturno i temperamentno bliske, te da osećaju da su u prijateljskom, slovenskom okruženju.

"To je novina i razlika u odnosu na izbeglice iz Azije i Afrike, koji su izgubili sve u svojim zemljama i idu na zapad EU da se spasu. Ovde to možda nije slučaj, jer ljudi imaju imovinu u Ukrajina”, rekao je Đurović.

Na pitanje kako im se trenutno pomaže u Srbiji, Đurović je odgovorio da je to na nivou pravnih informacija i pomoći Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kao i zahvaljujući fokusiranoj humanitarnoj pomoći onima kojima je to potrebno.

"Razvili smo mehanizam direktne humanitarne pomoći za ugrožene, odnosno one koji traže pomoć. Prvi smeštaj u Komesarijatskom smeštaju počeo je juče, pa je sada na Komesarijatu da obezbedi taj smeštaj i osnovne uslove za život u centre”, dodao je Đurović.

Kaže da su izbeglice kod prijatelja, rodbine, neki u hostelima, dok se neki snalaze sami.

Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo mogu finansijski izdržati takav život.

"Pre ili kasnije, ti ljudi će morati da dobiju pomoć države, važno je da im se obezbedi smeštaj u urbanim mestima, teško ih je smestiti u kampove koji su veoma udaljeni od urbanih mesta", rekao je Đurović i dodao da postoje 6.000 mesta širom zemlje u kampovima, od kojih je oko 4.000 popunjeno izbjeglicama iz Azije i Afrike.

Đurović ističe da se pomno prati situacija u regionu, te navodi da se, na primjer, u Mađarskoj i Rumuniji sistemi tek sada uspostavljaju.

"Najveći teret prihvatanja snose građani, privatne kompanije i lokalne samouprave u Mađarskoj i Rumuniji, a mi moramo biti spremni jer neki ljudi mogu da ostanu sa nama", rekao je Đurović, koji je rekao da rat povećava priliv izbeglica.

"Brojke su izuzetno velike za veoma kratak period. Kroz Mađarsku je do juče prošlo više od 225.000 ljudi, preko 100.000 je ušlo u Moldaviju, preko 80.000 je prošlo kroz Rumuniju, preko 150.000 u Slovačku...", naveo je Đurović.

Ukrajinsku krizu opisuje kao brzu i bez presedana u evropskoj istoriji.

"Ukoliko izbeglice nastave da dolaze i ako ne budu imali sredstava da sami snose svoje troškove, situacija će postati veoma ozbiljna", rekao je Đurović odgovarajući na pitanje da li Srbiji preti opasnost od većeg broja izbeglica.

 

Izveštaj o pushbackovima na severnim granicama Srbije u 2021.

Ilegalno i najčešće nasilno guranje izbeglih ljudi nazad u susednu Srbiju, zemlju odakle su ušli, se ustalilo na gotovo svim severnim granicama koje Srbija deli sa susednim EU državama.

U prvoj polovini 2021. godine samo je od strane službenika APC/CZA zabeleženo 527 pushbackova iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, dok se procenjuje da se u proseku najmanje oko 200 ljudi svakodnevno gura natrag u Srbiju.

Pushback 2021

Svaka osoba sa kojom je razgovarano je makar jednom bila vraćena u Srbiju, dok je većina imala to iskustvo u proseku 2 puta, manji broj njih 10 do 15, a najveći broj pushbackova koji je je jedna osoba doživela je  30 puta.

Do 50% od ukupnog broja izbeglih ljudi na severu Srbije boravi van i oko prihvatnih centara, u šumama, skvotovima, neformalnim naseljima.

Sombor se izdvojio kao hot spot za izbeglice uglavnom arapskog porekla. U prihvatnom centru, privatnom smeštaju, kao i šatorima oko prihvatnog centra i šumi pored kampa, procenjuje se da dnevno boravi i do 1500 ljudi.

U junu 2021. godine uočava se porast broja dece arapskog porekla uzrasta 6-12 godina koja putuju bez roditelja, sa odraslima koji se predstavljaju kao njihovi rođaci ili starija braća, a koja borave u šatorima ispred ograde prihvatnog centra u Somboru, u koji im nije dozvoljeno da uđu.

Procenjuje se da je u prvoj polovini godine dnevno i preko 300 ljudi prelazilo granicu sa Mađarskom, a da je dnevno pushbackovano iz Mađarske u Srbiju i do 250 ljudi. U proseku se dnevno u graničnom pojasu sa Mađarskom nalazi oko 1000 ljudi koji pokušavaju da pređu granicu, na ukupno 11 lokacija od Sombora do Majdana.

Procenjuje se da je dnevno minimum 50 ljudi pokušavalo da pređe granicu sa Rumunijom, potom čekajući i po nekoliko dana priliku da pređu dalje u Mađarsku, a ima dana kada je i do 100 ljudi bilo pushbackovano nazad u Srbiju.

Procenjuje se da je u prvoj polovini godine  najmanje između 300 i 400 ljudi aktivno pokušavalo dnevno da pređe granicu sa Hrvatskom na više od 5 lokacija duž granice, a da je nekada iz Hrvatske u Srbiju bilo dnevno pushbackovano i do 100 ljudi.

ESLJP je potvrdio odgovornost Hrvatske u slučaju Madine.

2017. godine, devojčicu po imenu Madina Hussiny iz Afganistana, udario je i ubio voz nakon što ju je hrvatska policija ilegalno vratila s porodicom u Srbiju, a da im nije dala priliku da zatraže azil u Hrvatskoj. Nakon toga, celi slučaj opstruirale su hrvatske vlasti koje su vršile de facto i nezakonite pritiske ne samo na Medininu porodicu već i na organizacije civilnog društva i zastupnike koji su pokušavali pomoći i tražiti pravdu pred hrvatskim i europskim instancama.rsz_copy_of_dsc.jpg

Nakon četiri godine dugog postupka pred Europskim sudom za ljudska prava, Sud je zaključio da je Hrvatska kolektivno proterala šestogodišnje afganistansko dete Madinu Hussiny, njenu majku i još petero njenih braće i sestara, s hrvatske teritorije u Srbiju, usred noći i izvan bilo koje pravne procedure i bez razmatranja njihove konkretne situacije. Isto faktičko i nezakonito proterivanje je na kraju dovelo do Medinine smrti istom prilikom.

Štaviše, Sud je utvrdio da Hrvatska nije provela učinkovitu istragu o okolnostima koje su dovele do smrti šestogodišnje devojčice, te je time povređen i procesni deo prava na život male Madine.

Pravnu borbu pred hrvatskim institucijama i pred ESLJP-om u ovom slučaju vodio je Hrvatski centar za mirovne studije (CMS), njihova pravna služba i njihova advokatica gđa. Bezbradica Jelavić, dok se inicijalna pravna prekogranična saradnja između CMS-a i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazala vrlo važnom u smislu prikupljanja odlučnih pravnih dokaza, svedočenja i informacija, ključnih za dalje pravne korake pred hrvatskim institucijama i ESLJP. Imajući u vidu da su obe organizacije pravno zastupale Madinu i njenu porodicu u svojim državama – Hrvatskoj i Srbiji, brza pravna koordinacija i komunikacija CMS-a i Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila značajno su doprineli teškoj pravnoj borbi koja je rezultirala konačnom pozitivnom presudom pred ESLJP-om.

Takođe, snažna podrška organizacija civilnog društva sa sedištem na Balkanu (Beogradski centar za ljudska prava, Rigardu, CMS, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila) pred ESLJP-om, putem njihovih intervencija kao trećih strana, dodatno je doprinela legitimnosti podnete predstavke.

Intervencija Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u svom izdvojenom mišljenju izvestila o raširenoj praksi nezakonitog i nasilnog proterivanja migranata iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Takvi su se povratci odvijali izvan službenih graničnih prelaza i bez prethodne najave vlastima zemlje u koju su se migranti vraćali, čime su se kršili važeći sporazumi o readmisiji. Policija je obično naređivala migrantima da slede železnicu ili puteve ili prelaze reka, zbog čega su mnogi od njih doživjeli nesreće i umrli.

Nažalost, presuda Europskog suda za ljudska prava ne može vratiti život stradalom detetu, ali je važna prekretnica za buduće ponašanje zemalja u Europi kada je u pitanju praksa nezakonitog proterivanja izbeglica – pushbacks praksa, u susedne zemlje!

Timovi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila nastavljaju pratiti južne i severne granice Srbije, gde nailaze na stotine migranata koji svakodnevno hodaju snežnim stazama balkanskih rutau pokušaju da stignu do Centralne i Zapadne Europe. Većinu ih zaustavi granična policija Mađarske ili Hrvatske ili Rumunije, pretrese, opljačka, fizički napadne, vrieđa i nasilno gurne natrag u Srbiju, gde su hiljade tražitelja azila zaglavljene u teškim uslovima, često na otvorenom uz same granice.

Povezivanje mladih izbeglica i mladih iz lokalne sredine

Pandemija je uticala na svakodnevicu svih nas a posebno na migrante, tražioce azila i izbeglice koje je učinila još ranjivijim i izolovanijim. U sredinama u kojima postoji veća socijalna tenzija poput Subotice, gde je porastao animozitet prema izbeglicama i nailazimo na širenje predrasuda, gotovo da su uništene inicijative koje vode povezivanju izbeglica i lokalnog stanovništva.subotica.jpg

Uprkos izazovima, u našoj severnoj kancelariji, u saradnji sa Lokalnom inicijativom za izbeglice i volonterima, organizuju se radionice i susreti na kojima mladi imaju priliku da se upoznaju, saznaju o životu Subotičana, izbeglice da ispričaju svoje priče, povremeno pripreme svoju tradicionalnu hranu. Nekada su susreti online a nekada u kancelariji uz uvažavanje epidemioloških mera.

Za mlade izbeglice koje su često više godina odvojene od svojih bliskih osoba, ovo je tračak vere da će ih neko prihvatiti, čuti i želeti da ih razume, što im je, uz informacije, psihološku i humanitarnu pomoć veoma važno.subotica_radionica.jpg

Priprema hrane deci maloletnicima bez pratnje roditelja

priprema_hrana_za_mbp.jpg

Jedan od sektora APC/CZA je i proizvodnja hrane u okviru koje deo hrane doniramo izbeglicama i migrantima širom Srbije. Među decom kojoj periodično i na zahtev dostavljamo hranu su deca bez pratnje roditelja smeštena u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. Njima i drugoj deci i izbeglicama koje se nalaze na otvorenom ili u prihvatnim kampovima pripremamo falafel, fatayer, shishtaouk, humus kao i tradicionalno domaće pecivo karakteristično za Bliski i Srednji istok, regione iz kog većinom dolaze u Srbiju.

Novo spajanje porodice u 2021. godini

Kancelarija za azil Republike Srbije donela je u 2021. godine novo rešenje o spajanju porodice. Za razliku od slučaja spajanja porodice iz Avganistana od prošle godine, kada je u Srbiju došlo šestoro članova porodice državljanina Avganistana, ovaj put nije bilo prelazaka granice, već se radi o novorođenom detetu Libijske porodice. Libijska porodica je u Republici Srbiji dobila supsidijarnu zaštitu 2018. godine, a 2021. godine im se rodilo dete u Srbiji koje je, u skladu sa načelom jedinstva porodice i pravom na spajanje porodice iz Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, dobilo isti status u Republici Srbiji kao i njegovi roditelji, odnosno supsidijarnu zaštitu.

Pedagoski_Bogovadja.jpg

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila ovom prilikom izražava zabrinutost zbog činjenice da je proces naturalizacije izbeglica u Republici Srbiji onemogućen iz razloga neusklađenosti propisa u oblasti azila, stranaca i državljanstva, te da ne postoji način da osobe kojima je priznato pravo na azil, podnesu zahtev za prijem u državljastvo i na taj način steknu državljanstvo Republike Srbije. Navedeno iz razloga jer osobe kojima je priznato pravo na azil ne mogu steći stalno nastanjenje u skladu sa Zakonom o strancima jer se taj zakon na njih ne primenjuje, a što je uslov za podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo. Zakon o državljanstvu na drugi način ne reguliše uslove pod kojim osobe kojima je priznato pravo na azil mogu aplicirati za prijem u državljanstvo Republike Srbije.

Sa druge strane Vlada još uvek nije, u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, donela podzakonski akt kojim bi propisala uslove, način i postupak za naturalizaciju osoba kojima je priznato pravo na azil u Republici Srbiji, na koji način se krše prava izbeglica garantovana Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine.

Upravni sud potvrdio povredu prava na prevođenje.

Upravni sud je presudom 16 U 9284/2020 usvojio tužbu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i ponovio da je došlo do povrede prava na upotrebu i vođenje upravnog postupka na jeziku koji stranka, u ovom slučaju azilant  S.A. iz Avganistana, razume, kao i da  su službenici postupajuće Uprave za strance povredili načelo pomoći stranci, s obzirom da je u postupku otkaza boravka licu koje je izrazilo nameru za azil, korišćen engleski jezik, a postupak sproveden bez prisustva prevodioca, te da je azilantu  S.A. nakon toga uručeno rešenje o otkazu boravka na srpskom jeziku koji on ne razume.

sudski-prevodilac

Povodom navedenog slučaja, Upravni sud je još 22.02.2018. godine doneo presudu br. 9 U 19932/17 kojom je odbio navode Uprave za strance da ekonomičnost postupka opravdava upotrebu engleskog jezika od strane postupajućih službenika Uprave i naložio ponavljanje postupka, u kom bi se azilantu iz Avganistana omogućile procesne garancije vezane za upotrebu svog jezika u postupku. Međutim, u ponovljenom postupku Uprava granične policije nije postupila prema pravnim shvatanjima i primedbama suda u vezi sa postupkom, već je ponovila svoje prethodno rešenje, na koji način je povredila načelo obaveznosti pravosnažne sudske presude u upravnom sporu, što je Upravni sud  konstatovao 17.12.2020. godine u presudi 16 U 9284/2020.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, čiji pravnici su kroz ovaj slučaj strateške litigacije zastupali tužioca S.A. iz Avganistana, kao lica koje je izrazilo nameru za azil u Srbiji i koje je smatralo da mu je boravak neosnovano otkazan, se nadaju će nakon druge presude Upravnog suda, Uprava za strance Ministarstva unutrašnjih poslova postupati u svemu u skladu sa zakonom u pogledu poštovanja prava na prevođenje i načela pomoći stranci, kada je reč o licima za koja se osnovano može predpostaviti da su izbeglice, da ne govore niti razumeju srpski jezik, da su neuke stranke i da su u posebno osetljivom položaju kao stranci koji traže boravak i zastitu u Srbiji.

Zahtev za azil nedostupan izbeglicama

Još od stupanja na snagu Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i donošenja Pravilnika o sadržini i izgledu obrasca zahteva za azil i sadržini i izgledu obrazaca isprava koje se izdaju tražiocu azila i licu kojem je odobren azil ili privremena zaštita, juna 2018. godine, obrazac zahteva za azil nije zvanično preveden na jezike tražilaca azila, niti javno dostupan.

slajder-01-1050x525

Naime, sastavni deo Pravilnika je obrazac br. 1 zahteva za azil koji je sačinjen i objavljen jedino na srpskom jeziku. Iako Pravilnik navodi da se obrazac zahteva za azil može prevesti na druge jezike (maternji jezik tražilaca azila ili jezik koji razumeju), od danas zvaničan prevod tog formulara nije objavljen, na koji način su tražioci azila u Srbiji uskraćeni prava da sami popune i podnesu zahtev za azil, te pokrenu postupak azila.

U praksi se međutim dešava da tražioci azila smešteni u prihvatne centre i centre za azil, u pojedinim slučajevima dobiju od strane Komesarijata za izbeglice i migracije, odštampani obrazac zahteva za azil ali obično na engleskom jeziku, a retko na farsi ili arapskom. Međutim, tražioci koji ne govore ili ne razumeju ni jedan od tih jezika (npr. iz bivših francuskih kolonija Afrike), bivaju u potpunosti onemogućeni da samostalno pristupe postupku azila, popunjavajući obrazac zahteva za azil.

Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije, takve prevedene obrazce je njima prosledila Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova koja je nadležna za odlučivanje o zahtevima za azil, te ostaje nejasno zbog čega takvi prevodi nisu i javno dostupni i objavljeni, na koji način bi se omogiućilo da tražioci azila lakše pristupe postupku azila.

Panel u Beogradu „Pristup zapošljavanju izbeglicama i azilantima. u Srbiji

Beograd, 06. Decembar 2019. - U okviru APC/CZA međunarodnog događaja „Dani integracije 2019.", u Hotelu Zira, a u okviru projekta „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market" u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM),

final event - employment panel4 - Copy

APC je organizovao panel „Pristup zapošljavanju izbeglicama i azilantima. u Srbiji: iskustva, izazovi i naučene lekcije ", okupljajući međunarodne i domaće praktičare na polju integracije i zapošljavanja izbeglica. Među panelistima bili su predstavnici institucija, poslodavaca, izbeglica, lokalnih i stranih organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti (npr. Zavod za zapošljavanje, lokalne filijale iz Loznice, poslodavci restoran „Dva štapića", fabrika proizvodnje hrane „Froneri", UNHCR, JRS, People in Need, Check Republic, Liga za ljudska prava, Slovačka, Vaša prava, Bosna i Hercegovina, Menedek Hungary, Conzirtio Italiano Solidarieta - ICS -Ufficio Rifugiati, Italija, Beogradska otvorena škola - BOŠ, NIRAS, i dr.)

Neki od najistaknutijih zaključaka koji su proizišli sa panela bili su: postoji veliki potencijal i vrednost u tome da izbeglice postanu aktivni i progresivni deo naših društava i tržišta rada; nije dovoljno samo pomoći izbeglicama da dobiju poslove, moramo da kreiramo prostor za interkulturalni dijalog i međusobno razumevanje u okviru lokalne sredine; samozapošljavanje i preduzetništvo su vrlo bitni za stvaranje izbeglica koji su samostalni i u stanju da doprinesu lokalnoj sredini i postanu njen integralni deo, dok država mora da obezbedi više prilika da se to i ostvari.
Mnogi drugi učesnici podelili su svoje iskustvo, a mnoštvo misli bilo je vezano za zaštitu radnika, obuku i sprečavanje eksploatacije. Takođe je podvučeno da mi kao domaćini u lokalnim zajednicama ne smemo zaboraviti radna prava izbeglica, osigurati im legalan status na poslu i izbegavati da u budućnosti izbeglice dovedemo u situaciju da imaju teške probleme, postanu beskućnici i siromašni sloj stanovništva bez prava na penziju i socijalnu zaštitu.

Nakon panela i oslanjajući se na projekat "Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market" i na dugogodišnje iskustvo APC/CZA u zapošljavanju izbeglica i tražilaca azila, APC/CZA je dovršio preporuke institucijama / poslodavcima / sistemu, a za unapređenje / poboljšanje zapošljavanja izbeglica i azilanata koji su podeljeni partnerima, koje možete preuzeti sa  PREPORUKE_U_OBLASTI_ZAPOŠLJAVANJA_TRAŽILACA_AZILA_I_LICA_KOJA_SU_DOBILA_AZIL

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"

 

APC/CZA zapošljava izbeglice u proizvodnji hleba i peciva

 

Beograd, 22. Novembar 2019. -  U okviru integracijske podrške koju pruža Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azil (APC/CZA), naš tim pravnika i socijalnih radnika pomaže azilantima i izbeglicama u procesu zapošljavanja u lokalnoj sredini, a u okviru programa „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market” u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM).

Recruitment assistance  Froneri  Pazova - Copy

Pored mnogih aktivnosti kojima pomažemo izbeglicama da stanu na svoje noge, ostvare pravo na rad i pronađu zaposlenje, naša organizacija zapošljava izbeglice i u pekari koju je pokrenula. Tako im dajući šansu da pronađu zaposlenje, ali i da steknu neophodna iskustva i ispeku zanat proizvodnje hleba i peciva. Jedan od izbeglica koji radi  kod nas kao pekar je i Emin, Sirijac koji je pobegao iz vrtloga rata u Siriji i koji se 2015. godine obreo u Srbiji. Došao u našu zemlju sa rekom ljudi koja ga je nosila daleko od svog doma, ali  je tu i ostao. Sam, bez prijatelja, porodice, novca,  budućnosti, zatražio je azil. Međutim, posle duge procedure azil Emin je i dobio utočište uz pomoć naše organizacije u Srbiji.  Od tada se stvari polako menjaju za našeg Emina. Uz podršku naših pravnika smo prvo uspeli da omogućimo da Emin dobije radnu dozvolu i pristupi tržištu rada, ali i da bude oslobođen od za njega visokih administrativnih taksi za dobijanje radne dozvole.

Posle ove faze usledio je i sledeći korak, da zajedno sa našim pomoćnikom u zapošljavanju razmotrimo koje su sve opcije pred Eminom i koje su njegova želje i očekivanja u traženju posla. Zajedno smo sagledali realnost, razmotrili opcije za zapošjavanje koje su postojale i zaposlili Emina u jednoj lokalnoj pekari. Pošto je bio pekar u Hami, u Siriji, taj zanat je imao u svojim rukama. Ipak, trebalo je naučiti pravljenje srpskih peciva. Međutim, posle mnogo izazova i kako je vreme prolazilo, Emin nije bio zadovoljan. U jednoj pekari je radio dve smene, u drugoj nije našao zajednički jezik sa gazdom. U međuvremenu. naša organizacija je pokrenula sektor proizvodnje peciva gde se odmah ukazala prilika za Emina da se oproba i okuša sreću. On je oberučke prihvatio naš poziv za rad u pekari još krajem septembra i danas je glavni pekar u našoj proizvodnji. Još malo i Emin planira da uz našu pomoć uzme pripravnike i učenike, takođe izbeglice, koje će dobiti priliku da svoje prve korake u procesu pravljenja testa, peciva i hleba načine u našoj organizaciji. Pod Eminovim nadzorom, oni će imati priliku da uče i sebi obezbede posao i budućnost u Srbiji, a do tada će i Emin biti pravi srpski majstor u pravljenju gibanica i mantija.

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"

 

Srbija i EU potpisale sporazum o graničnoj saradnji

Izvor: Portal European Western Balkans Foto: Frontex logo; Foto: Christian Charisius

Brisel, 20. novembar 2019. – Evropska unija i Srbija potpisale su danas u Briselu sporazum o saradnji u upravljanju granicama.

Sporazum će omogućiti pripadnicima Evropske agencija za graničnu i obalsku stražu (Frontex) da pomažu Srbiji u upravljanju granicama, sprovode zajedničke operacije i razmeštaju svoje timove u oblasti gde se Srbija graniči sa EU, navodi se u saopšenju Evropske komisije.

frontex-1-640x640-640x330

Sporazum su u ime EU potpisali komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo Dimitris Avramopulos i finska ministara unutrašnjih poslova Marija Ohisalo a u ime Srbije ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Komesar Avramopulos tom prilikom zahvalio je Srbiji na naporima i opredeljenju da obezbedi blisku saradnju sa EU u oblasti upravljanja granicama i migracijama.

„Sporazum koji smo potpisali dalje jača naše odnose sa partnerima na Zapadnom Balkanu i približava naše susede EU", izjavio je Avramopulos.

Finska ministarka Marija Ohisalo ocenjuje da je saradnja sa partnerima sa Zapadnog Balkana ključna za uspešno obezbeđivanje zajedničkih granica.

„Ovim sporazumom, Frontex će biti u mogućnsti da koordiniše operativnu saradnju zemalja članica Evropske unije i Srbije i obezbedi neophodnu podršku i ekspertizu", zaključila je Ohisalo.

Evropska unija je već potpisala slične sporazume o saradnji Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu sa Albanijom i Crnom Gorom. Trenutno se čeka finalizacija sporazuma sa Bosnom i Heregovinom i Severnom Makedonijom.

SAOPŠTENJE ZA MEDIJE – Nacrt zakona o azilu krši međunarodno, evropsko i nacionalno pravo i izlaže riziku hiljade tražilaca azila i izbeglica, od kojih su mnogi žene i deca

Atina, 23. oktobar 2019. – 21. oktobra uveče, samo nekoliko sati nakon što su završene petodnevne javne konsultacije, nacrt zakona „o međunarodnoj zaštiti" podnet je grčkom parlamentu na glasanje po hitnom postupku.

The Greek Council for Refugees (GCR) naglašava da predloženi nacrt zakona dovodi do ozbiljnog podrivanja osnovnih zagarantovynih prava izbeglica i tražilaca azila, što krši međunarodno, evropsko i nacionalno pravo, kao i princip zabrane proterivanja.

Tačnije, podneti nacrt zakona:

– Ukida osnovne garancije „pravičnosti i efikasnosti" postupka azila, posebno imajući u vidu nedovoljan sistem besplatne pravne pomoći i sistemski nefunkcionalnu državnu upravu (primer: skraćivanje rokova u okviru kojih azilanti mogu da ostvare svoja prava, ubrzani postupak obrade prijava, ograničavanje mogućnosti podnosioca zahteva da se konsultuje sa advokatom pre ispitivanja njihove prijave, ukidanje prava na nastavak postupka, čije je prekidanje često posledica neadekvatnog rada administracije itd.).

– Ukida automatski suspenzivni efekat žalbe na prvostepenu odluku za proširene grupe tražilaca azila, izlažući ih riziku da budu vraćeni u zemlje u kojima je njihov život u opasnosti, pre nego što se azilna procedura završi, što je direktno kršenje prava EU.

– Uklanja pravo na efikasan pravni lek, jer proceduralne i substantivne prepreke sprečavaju podnosioce zahteva da ga koriste (između ostalog, od podnosioca zahteva se traži da navede posebne razloge za žalbu, zbog neprimerenosti, nešto što se ne može uraditi bez pravne pomoći).

– Postavlja pitanje ustavnosti Komisije za žalbe koje se sastoje isključivo od sudija, kao i delegiranjem administrativnih dužnosti jednočlanih tela članu sudstva, u skladu sa sudskom praksom Grčkog državnog saveta ( Grčki vrhovni sud).

– Generalizuje određivanje pritvora koje je neselektivno, i primenjuje se čak i na ranjive kategorije, žrtve mučenja i nasilja, bolesne ljude, čak i decu, a ukida automatsko sudsko preispitivanje odluke o određivanju/produženju pritvora "da bi se skinuo teret sa administrativnih vlasti i sudova ".

– Generalizuje geografsku zabranu za tražioce azila, za potrebe sprovođenja sporazuma EU-Turska, bez ikakve individualne procene vezane za nametanje ove mere i bez mogućnosti sudske revizije izrečene mere, što je u suprotnosti za zakonodavstvom EU i čl.13 Evropskog suda za ljudska prava.

– Zahteva od tražilaca azila nemoguće, jer se od njih očekuje da se povinuju „dužnosti da sarađuju" sa vlastima, dužnosti koje ne mogu da ispune zbog postojećih disfunkcionalnosti u sistemu, pod pretnjom kazne da njihove prijave budu odbijene, čak i svojom zaslugom.

– Između ostalog, treba naglasiti i sledeće: potpuni nedostatak odredbi koje se odnos na integraciju, pokušaj da se ozakoni teranje izbeglica u beskućništvo, ograničenje prava tražilaca azila na rad, potkopavanje prava uživalaca supsidijarne zaštite da ostanu u zemlji i kršenje prava na jedinstvo porodice izbeglica kojima je priznat status.

Podnetim predlogom zakona ne samo da se ne rešavaju stvarni i sistemski problemi grčkog sistema azila i prijema (na primer, nedovoljni ljudski resursi nadležnih službi i posledično odlaganje postupka azila), već se i prava tražilaca azila i izbeglica takođe ograničavaju, dok je prioritet povećanje broja vraćenih migranata, bez zaštite prava koja garantuje međunarodno pravo i pravo EU.

The Greek Council for Refugees poziva grčku državu da preispita predložene odredbe i da zaštiti prava tražilaca azila i izbeglica, poštujući svoje obaveze koje proizilaze iz međunarodnog, evropskog i nacionalnog prava u kontekstu vladavine prava.

Kompletne komentare GCR na nacrt zakona možete pogledati na sledećem linku:

https://www.gcr.gr/media/k2/attachments/GCR_on_bill_about_International_Protection_en.pdf

Za više informacija konktaktirajte:

Danae Leivada – Menadžer za komunikacije

Τel.: +30 210 3800990 -E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Porodica iz Irana se uz pomoć APC/CZA zapošljava u Loznici

 

Loznica, 02. Novembar 2019. - U oktobru prošle godine našem timu se obratila porodica poreklom iz Irana, smeštena u centru za azil u Banji Koviljači, navodeći da žele da traže azil u Srbiji. Kao stigmatizovana etnička manjina u Iranu, gotovo na svakom koraku su se suočavali sa diskriminacijom.

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su im pomogli da započnu azilnu proceduru, suoče se sa svim izazovima izbegličkog života u kampu tokom prethodnih meseci, uz redovnu pravnu i psihološku podršku i savetovanje.

Kao tražioci azila u Srbiji, nedavno su ostvarili pravo na rad. Imajući u vidu koliko je pravo na rad važan segment integracije u društvo, integracijski tim je APC/CZA pomogao ovoj porodici u procesu dobijanja radne dozvole, kao i prilikom prijave na Nacionalnu službu za zapošljavanje u Loznici, a potom i u procesu zapošljavanja.

Porodicu čine majka, pet ćerki i dva sina i svi se nadaju da će uspeti da se i formalno uključe u lokalnu zajednicu, pronađu posao i počnu da zarađuju. Tokom prijave na Nacionalnu službu za zapošljavanje, socijalni radnik i pedagog APC/CZA su razgovarali sa majkom porodice o njihovoj želji da što pre počnu da rade jer su svesni da je to jedan od važnih koraka u procesu uključivanja u društvo za koje se nadaju da će postati njihov dom ukoliko dobiju azil u Srbiji.Recruitment assistance NT Tutin

Uz asistenciju našeg tima, cela porodica je razgovarala sa savetnicima iz Nacionalne službe za zapošljavanje o njihovim prethodnim radnim iskustvima i veštinama koje su stekli, a koje će im olakšati nalaženje adekvatnog posla. Njihovo iskustvo je raznoliko, pa su tako tu krojačica, instruktorka vožnje za žene, kuvarica, domaćica, vozač... Sa savetnikom NSZ su razgovarali i o poslovima koje bi prihvatili, imajući u vidu trenutne okolnosti, kao što je njihovo znanje srpskog jezika, poznavanje lokalnih zakona, običaja, odnosa prema poslu, radne etike, zatim činjenice da žive u kampu. Sve su ovo elementi koji utiču na spektar poslova koje bi mogli da obavljaju, ali su pokazali da su izuzetno motivisani i spremni da rade bilo koji posao koji bi im omogućio pristojan život, dalje učenje jezika i komunikaciiju sa lokalnom sredinom. Cela porodica smatra da će im pronalaženje posla dati neophodnu stabilnost i osećaj sigurnosti koji im je neophodan radi započinjanja novog života na koji su se odlučili posle dugog i teškog puta iz Irana.

Čekaju na svoju radnu dozvolu i intenzivno vežbaju srpski jezik, sa željom da konačno stanu na svoje noge i započnu novu fazu u svojim životima.

APC/CZA je ovoj porodici pomogao u pristupu tržištu rada, ostvarivanju prava na rad, pronalaženju poslodavca i zapošljavanju u okviru programa „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market” u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM).

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"

 

Zajedničko saopštenje o ilegalnim proterivanjima duž EU-Balkanske migrantske rute

18. oktobar 2019. – Zajedničko saopštenje Koalicije za zaštitu prava i položaja prisilnih migranata duž evro-balkansih ruta

Koalicija za zaštitu prava i položaja prisilnih migranata duž evro-balkansih ruta koja okuplja organizacije iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske i Italije upozorava kako se u zemljama Balkana, duž migrantskih ruta, ustaljuje kao praksa ilegalnog proterivanja ljudi iz jedne u drugu susednu zemlju, a sve češće i lančano proterivanje ljudi kroz više zemalja.

Takozvani puš-bekovi se dešavaju svakodnevno, često uz upotrebu fizičke sile, otimanje imovine od izbeglica i migranata, maltertiranje i ponižavanje.

Ono što posebno zabrinjava je to što se ne štede ni deca ni maloletnici bez pratnje roditelja i što se ljudima koji žele da zatraže azil uskraćuje ta mogućnost.

Ove akcije najčešće sprovodi granična policija, pod okriljem noći, ali i sve češće i tokom dana.

Prema podacima APC, od početka godine do 19 septembra zabeleženo je preko 1256 inidividualnih pušbekova u Srbiju iz susednih zemalja, pre svega iz Hrvatske, preko 472 i Mađarske preko 485.

Javnosti je ova praksa gotovo nepoznata, o tome se malo govori u lokalnim medijima, a kako razmere nehumanog i nezakonitog postupanja prema jednoj od najugroženijih grupa ljudi kakvi su izbeglice i migranti prevazilaze iskustva iz prethodnih godina, neophodna je hitno apelovati na nadležne institucije da zaustave akcije u kojima oni ljudi, sem što su postaju žrtve krijumčara, postaju i žrtve predstavnika država.

Mnogi od izbeglica dolaze na Balkan i kreću se Balkanskim rutama u potrazi za zaštitom od nasilja i progona u zemljama porekla. Oni nemaju gde da se vrate jer su njhovi domovi razoreni, a život im je ugrožen zbog nasilja i progonom raznih oružanih grupa. Među njima je mnogo dece i žena, ali i tinejdžera, mladih ljudi koji su krenuli u potragu za mirnijim i boljim životom.

Niko od njih ne zaslužuje da bude izložen nasilju i nehumanom i degradirajućem ponašanju od bilo koga, a ponajmanje od predstavnika država.

Ovakvo ponašanje graničnih policija koje se može tumačiti kao nezakoniti pokušaj kontrole migracija, ima alternative, a to je primena postojećih zakona i pravnih procedura, koje podrazumevaju otvoren pristup za migrante, funkcionisanje azilnog sistema i postupka, funkiconalne procedure readmisije.

Apelujemo na državne organe da poštuju domaće i međunarodne zakone i da ih primenjuju. Apelujemo na međunarodne organizacije da oštro osude nezakonito, nasilno i nehumano guranje ljudi i pokrenu sve mehanizme kojima raspolažu kako bi vlade zemalja o kojima je reč preduzele mere na sprečavanju i zaustavljanju ove prakse neprimerene civilizacijskim vrednostima Evrope i vremena u kome živimo.

Dodatak

U Srbiju je, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u prvoj polovini 2019 ušlo više od 16 000 migranata i izbeglica, a više od 37% je bilo žena i dece. U svakom trenutku u Srbiiji se nalazi više od 5000 migranata od kojih je oko 3000 smešteno u državnim centrima, ostali su smešteni u alternativnom smeštaju, na otvorenom duž granica, u urbanim jezgrima. U periodu od 01/01/2019 do 31/08/2019 godine, 7396 ljudi je izrazilo nameru da traži azil, a dodeljeno je 14 izbegličkih zaštita i 15 subsidijarnih zaštita. Svakog dana stotine migranata ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije, Kosova, Crne Gore dok stotine njih svakodnevno pokušavaju da Srbiju napuste u pravcu Hrvatske, Bosne, Mađarske, čak i Rumunije.

U Hrvatskoj je, prema podacima koje je iz MUP-a dobio Centar za mirovne studije, u razdoblju od 01/01/2019 do 25/7/2019 zabeležen je ulaz 3463 migranta i 482 slučaja vraćanja migranata dok je u prvih devet meseci 2019. godine službeno zabeleženo 1198 lica koja su zatražila azil a dodeljene su 134 izbegličke zaštite. Vidljivo je neslaganje statistika koje prikuplja MUP te se postavlja pitanje što je s više od 1000 ljudi razlike u ovim statistikama. I ovo ide u prilog svjedočanstavima izbeglica na terenu i upozorenjima lokalnih domaćih i stranih organizacija i institucija o ilegalnim proterivanjima i nasilju koje provodi hrvatska policija duž svojih granica. Efikasnih istraga niti sankcionisanja odgovornih još nema.

U Severnoj Makedoniji je prema podacima NVO Legis-a, 15 695 izbeglica sprečeno da uđe u zemlju i gurnuto nazad u Grčku u periodu od 01/01/2019 do 31/08/2019. Više od 3025 ljudi je u istom periodu bilo zatečeno na teritoriji u iregularnom statusu, dok se ukupan broj prokrijumčarenih migranata procenjuje kao značajno veći u istom periodu.

U Italiji je, u regionu grada Trsta (Friuli Venezia Giulia), prema podacima NVO ICS, 5526 migranata zatražilo azil u periodu od 01/01/2019 do 15/09/2019, a po ulasku u Italiju iz pravca Slovenije kretavši se prethodno rutama preko Balkana. U periodu januar-jul 2019. godine, ICS je zabeležio pogoršanje psihofizičkog stanja ljudi koji su u Italiju ušli koristeći se istom rutom. Mnogi od njih su prijavili da su bili fizički i verbalno maltretirani od strane policija na koje su nailazili duž Balkanske rute, a posebno od hrvatske policije. Neki od izbeglica su svedočili da su bili predmet lančanih proterivanja ljudi – pušbekova, od Slovenije preko Hrvatske prema Bosni i Hercegovini.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Centar za mirovne studije

ICS Trst

Legis

 

UNCHR: Evropa mora da učini više da zaštiti decu izbeglice

Pripremio: APC Foto: Rojters

ŽENEVA, 13. oktobra (Tanjug) – Agencija UN za izbeglice objavila je danas izveštaj "Putevi očajnika" u kojem iznosi najnovije podatke o broju izbeglica koji su do septembra stigli u Evropu i apeluje na evropske zemlje da ulože više napora da zaštite decu izbeglice i migrante i pruže im pomoć.

nov-14-1

U izveštaju se navodi da je oko 80.800 ljudi stiglo u Evropu prek Mediterana od januara do septembra 2019.godine, što je manje nego u istom periodu 2018. godine kada je stiglo 102.700 osoba.

Više od četvrtine onih koji su došli su deca, mnoga bez pratnje roditelja, navodi se u izveštaju.

"Evropske zemlje moraju intenzivirati napore da zaštite decu izbeglice i migrante koji su prešli ne samo težak i opasan put, već se i po dolasku u Evropu suočavaju sa opasnostima i nedaćama, među kojima su nebezbedan smeštaj, pogrešno evidentiranje starosti, odsustvo adekvatne nege", apelovao je UNHCR.

„Ova deca su možda izbegla od sukoba, izgubila članove porodice, provela mesece, pa i godine daleko od kuće, a neka od njih su preživela zastrašujuće zlostavljanje tokom puta. No, njihova patnja ne prestaje na granici," poručila je Paskal Moro, direktorka Biroa za Evropu UNHCR-a.

Širom Evrope, deca bez pratnje se često smeštaju u velike centre u kojima postoji minimalan nadzor i tako bivaju izložena daljem zlostavljanju, nasilju i psihološkim pritiscima što povećava opasnost da nastave svoje putovanje ili nestanu, navela je ona.

Kako se navodi, većinu onih koji su došli preko Mediterana ove godine primila je Grčka – više nego Španija, Italija, Malta i Kipar zajedno.

Do sada je više od 12.900 dece stiglo u Grčku preko mora, uključujući i blizu 2.100 dece bez pratnje ili odvojene u putu, od kojih su mnogi iz Avganistana, Sirije i drugih zemalja u kojima vladaju sukobi i nasilje.

Uslovi u pretrpanim i nehigijenskim centrima na Egejskim ostrvima Grčke su izuzetno zabrinjavajući, konstatuje se u izveštaju.

Grčke vlasti su najavile da će preduzeti mere da rasterete centre i ima pozitivnih modela dobre prakse koji se sprovode, uključujući i udomljavanje u zajednici.

Međutim, prema podacima od kraja septembra, većina dece bez pratnje u Grčkoj i dalje je boravila u neadekvatnom smeštaju.

Imajući u vidu krajnje rizične uslove s kojima se suočavaju, UNHCR apeluje na evropske zemlje da otvore mesta za njihovo preseljenje kao gest solidarnosti, te da ubrzaju transfer dece koja mogu biti spojena sa svojim porodicama.

Neke od preporuka izveštaja su poziv evropskim zemljama da hitno obustave praksu imigracionog pritvora za decu, imenuju obučene staratelje ili socijalne radnike i da obezbede obrazovanje dece izbeglica i migranata.

Širom Evrope postoje problemi vezani za utvrđivanje godišta dece, pa izveštaj poziva na korišćenje holističkih i multidisciplinarnih metoda procene starosti.

Preduzimajući intervencije navedene u ovom izveštaju, zemlje će moći da povećaju stepen zaštite dece u pokretu i biti spremnije da odluče kako zadovoljiti njihov najbolji interes, što mogu biti i rešenja van Evrope.

Celokupan izveštaj UNHCR-a možete pronaći na sledećem linku: https://data2.unhcr.org/en/documents/details/71703

 

Smanjuje se broj migranata na severnim granicama Srbije zbog pojačanog fizičkog nasilja mađarske policije nad migrantima

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, 17. oktobar 2019. – Mobilni timovi APC/CZA redovno obilaze kampove i otvorene lokacije u blizini granica Srbije sa Mađarskom i Hrvatskom gde migrantima pružaju informacije i azilnoj proceduri, registraciji i smeštaju u kampovima.

Prema informacijama sa terena, u prethodne dve nedelje veliki broj ljudi je dolazio iz drugih kampova na otvorene lokacije duž zelenog graničnog pojasa, posebno na granici sa Mađarskom, pokušavajući svakodnevno da pređe na njihovu teritoriju. Početkom oktobra u Subotici i okolini je boravilo i do 300 lica koji su u grupama od 3 do 20 ljudi pokušavali prelaske u Mađarsku, u vagonima, ispod vagona, ili preskačući zaštitne ograde. Među izbeglicama koje se boravile u Subotici najviše je bilo migranata iz Avganistana, od kojih je najmanje trećina maloletnika bez pratnje. Primetno je bilo i prisustvo više porodica iz Irana i Avganistana, koje su takođe ovde boravile radi pokušaja ilegalnog prelaska granice.

sid 1

Tokom poslednjih desetak dana, migranti koji su prilikom ilegalnih pokušaja prelaska granice gurnuti nazad u Srbiju izjavili su kako mađarska policija koristi različite vrste fizičkog nasilja, kao što je prskanje biber spreja u oči, puštanje pasa da jure i ujedaju migrante, kao i uništavanje telefona i oduzimanje novca. Svakodnevno je više desetina migranata, među kojima i maloletnici bez pratnje izloženo fizičkom nasilju ali i drugim vidovima poniužavanja i nasilja, kao što je ležanje licem ka zemlji u bari vode po kiši, ili čučanje u dužem vremenskom periodu. Kako se broj pokušaja prelazaka povećavao, tako je i rastao broj nasilnih pushback-ova sa upotrebom prekomerne upotrebe fizičke sile.

Tokom prethodnih nedelju dana, nakon više neuspelih pokušaja prelazaka, iscrpljenosti, nedostatka redovnih obroka i izloženosti različitim formama fizičkog nasilja, izbeglice većinom napuštaju Suboticu, te je primetan drastičan pad u broju izbeglica koje borave na otvorenim lokacijama u Subotici i trenutno taj broj ne prelazi 80. Većina izbeglica, poreklom iz Avganistana odlazi u kampove u Srbiji ili odlazi u Bosnu i Hercegovinu, kako bi odatle pokušavali da pređu u Hrvatsku.

Na granici sa Rumunijom je od početka oktobra takođe povećan broj ilegalnih pokušaja prelazaka. Prema saznanjima sa terena, rumunska policija je pojačala prekomernu upotrebu fizičke sile prema migrantima, i pored toga uništava telefone, pa čak i novac. Migranti poreklom iz Bangladeša navode da ih rumunski policajci šutiraju dok leže na zemlji, te udaraju pendrecima po leđima i nogama. Navode da se ovakvo nasilje dešava svakodnevno. Između 30 do 50 migranata svakodnevno pokušava ilegalno da pređe u Rumuniju, a veoma mali broj uspe da pređe do Mađarske.

Da li je realan scenario novog masovnog priliva izbeglica?

Izvor: RTS

15. oktobar 2019. – Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer dramatično je upozorio na opasnost novog izbegličkog talasa u EU koji bi mogao da premaši onaj iz 2015. godine, ukazavši na potrebu da se pomogne zemljama koje čuvaju spoljne granice Unije. Šta će se desiti ako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ostvari pretnje i otvori granice Turske prema Evropi za oko tri miliona izbeglica i hoće li na njihovom putu pored Grčke biti i Srbija?

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila upozorava da bi Srbija u slučaju scenarija koji najavljuje Zehofer bila tampon-zona EU i time veoma ugrožena izbegličkom krizom dramatičnih razmera.

Ipak, indikatori sa terena ne daju za sada povoda za najgori scenario.

"Teško da ćemo doći do situacije od 2015. godine, jer Evropa sprema odgovor duž cele rute i pokušavaće migraciju da zaustavi u Grčkoj", rekao je Đurović.

Poslednjih meseci migranti iz Turske odlaze na grčka ostrva, a odatle prelaze na kopno. Zatim preko Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore ulaze u Srbiju.

"Ulaze svakodnevno iz Makedonije, i to najmanje 100 ljudi dnevno. Isto tako pojačana je ruta preko Kosova. Svi putevi, nažalost, vode kroz Srbiju i odavde pokušavaju da dođu do Hrvatske, BiH i Mađarske", rekao je Đurović.

Iz tih zemalja ih tzv. puš-bekovima vraćaju u Srbiju, ali ipak veliki broj njih uspeva da nastavi put.

"U Srbiji nikada nema više od 6.000 migranata, što znači da je i odliv intenzivan", dodao je Đurović dodajući da je do 1. septembra 7.300 ljudi tražilo azil u Srbiji.

Najveći broj migranata zadržava se u Srbiji 24 do 48 časova.

Opširnije: Da li je realan scenario novog masovnog priliva izbeglica?

APC/CZA informiše i savetuje migrante na otvorenim lokacijama

Tekst: APC Foto: APC

Šid, 08. okotbar 2019. – Severni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno obilazi kampove i otvorene lokacije na severnim granicama Srbije, pružajući izbeglicama informacije o azilnoj proceduri u Srbiji, o registraciji i smeštaju u kampovima, kao psihosocijalnu podršku, naročito maloletnicima bez pratnje.

Na otvorenim lokacijama u Šidu u okolini železničke stanice i u napuštenim objektima se trenutno nalazi oko 200 lica poreklom iz Avganistana i zemalja severne Afrike (uglavnom Alžir i Maroko). Sa dolaskom hladnijeg vremena, vidljivo je smanjen broj lica migranata koji borave na otvorenom. Određeni broj izbeglica je zatražio smeštaj u kampovima Principovac i Adaševci, dok je jedan deo migranata ilegalno otišao do nekih od zemalja Evropske unije.

Sid otvorena lokacija 2

Službenici APC/CZA su prilikom obilaska informisali i savetovali migrante iz Avganistana i Alžira, a sa maloletnim izbeglicama je realizovana procena stanja i informisani su o načinima na koji mogu potražiti smeštaj u kampovima, za šta su i sami zatražili pomoć od pravnika i psihologa APC/CZA.

APC/CZA pruža zdravstvene asistencije izbeglicama kojima je potrebna pomoć lekata, pa je tako sedamnaestogodišnji Zhan iz Pakistana posetio kancelariju APC/CZA u Subotici u pratnji međunarodnog volontera. Zhan se požalio da ima poteškoća u komunikaciji sa lekarima, te da je prilikom poslednje posete lokalnom domu zdravlja 3 sata pokušavao da ubedi dežurne lekare da ga prime kako bi mu previli ranu. Njemu je potrebno svakodnevno previjanje rane na ruci, na kojoj su mu amputirana dva prsta prilikom nesreće ispod voza dok je ilegalno pokušavao prelazak u Mađarsku pre 3 meseca. Tim APC je sa Zahnom posetio bolnicu, a potom i ambulantu, u kojoj su mu nakon naše asistencije i objašnjenja zdravstveni radnici previli ranu i zakazali previjanje za naredni dan.

zdr asistencija 09.10

Nastavljamo da pratimo njegovu situaciju, te i dalje na terenu savetujemo migrante i pružamo im asistencije, posebno maloletnicima bez pratnje koji žive na otvorenom.

Saladin – "street wear" prodavac u renomiranoj gradskoj brand prodavnici

05.Oktobar 2019

U okviru integracijske podrške koju pruža Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azil (APC/CZA), naš tim pravnika i socijalnih radnika pomaže azilantima i izbeglicama u procesu zapošljavanja u lokalnoj sredini, a u okviru programa „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market" u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM).

APC/CZA tim je upoznao Saladin kada je imao 17 godina, kada je uz pravnu podršku Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila podneo zahtev za azil. Saladin je poreklom Avganistanac, ali je živeo u Iranu koji je morao da napusti. Kada je stigao u Srbiju, doneo je odluku da će tu biti kraj njegovog mučnog puta iz Irana i da je Srbija zemlja u kojoj će pokušati da izgradi svoj život.

Saladin je nedavno napunio 18 godina i jedan od prvih maloletnih dečaka u Srbiji, koji je uz pomoć APC/CZA dobio radnu dozvolu kao tražilac azila u Srbiji.

Najvažniji segmenti integracije u društvo, pored učenja jezika su svakako obvrazovanje i posao. U tom smislu, pravnik, socijalni radnik APC/CZA su ukazali Saladinu na njegova prava kao tražioca azila u Srbiju i pomogli mu prvo da upiše srednju školu, a zatim i da ostvari pravo na rad, dobije pristup tržištu rada i nađe posao, dok ga je naš facilitator u zapošljavanju pripremao za razgovore sa poslodavcima, izradu CV-ja, pripremao za traženje zaposlenja, pronašao mu poslodavca, i sve verme vodeći računa o njegovim interesovanjima.

Saladin je vrlo brzo naucio srpski jezik, svestan značaja koji poznavanje jezika ima za što bolje povezivanje sa sredinom u kojoj živi. Njegova želja je da živi u Srbiji i da se bavi modnim dizajnom kroz koji pokušava da izrazi svoju kreativnu prirodu.
Takođe, njegova želja je bila da pronađe posao od koga će moći da zarađuje, ali kroz koji će moći dodatno da razvija svoje komunikacione veštine, da vežba srpski i da nauči praktične veštine vezane za rad u ovoj industriji.
Vodeći se njegovim željama i potrebama, integracijski tim APC/CZA je tokom leta pomogao Saladinu da se zaposli u specijalizovanoj prodavnici brendirane odeće „Zla shtek" gde prodaje dizajniranu street wear garderobu i radi kao pomoćnik u prodaji.
Socijalni radnik APC/CZA je pripremio Saladina za razgovor i predočio mu eventualna pitanja koja bi mu mogla biti postavljena, i zatim je sa njim otišao na razgovor gde su predočeni svi uslovi rada koje je Sami prihvatio. Bio je izuzetno zadovoljan što će raditi posao koji mu je zanimljiv, gde može mnogo toga da nauči, a najviše zato što će moći da bude samostalan i da planira svoju budućnost.

Tako je Saladin, sada ne samo učenik Škole za dizajn tekstila u Beogradu već i zaposlen, a ima priliku da se druži sa svojim vršnjacima i da razvija svoju kreativnost i talenat, kao i da uči osnovne stvari o dizjaniranju garderobe, što je njegova velika strast.

Recruitment assistance Zla Zla street wear - Copy

Njegovi poslodavci kažu da je veoma zainteresovan za modu i da je izuzetno kreativan. Odličan je u radu sa ljudima, izrazito komunikativan i vredan, trudi se da se uklopi u kolektiv i da svakog dana nauči nešto novo. Kaže da mu podrška kolega mnogo znači da se oseti prihvaćeno u okruženju koje je novo i drugačije, ali smatra da je ovaj posao korak u dobrom pravcu i da predstavlja dobar početak njegove dugotrajne integracije u društvo. Samijeva želja je da dizajnira svoju odeću i da je prodaje u Srbiji, ali i šriom sveta i nada se da će mu školovanje i naročito ovo radno iskustvo omogućiti da jednog dana ostvari svoj san.

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"

 

Hrvatska policija nastavlja sa nasilnim pushback-ovima migranata u Srbiju

Tekst: APC Foto: APC

Šid, 04. oktobar – Prema informacijama koje su pravni i psihososcijalni službenici APC/CZA prikupili prilikom obilaska kampova i otvorenih lokacija na severu Srbije, svakodnevno više desetine migranata poreklom iz Avganistana, Alžira, Iraka i Irana pokušavaju prelaske duž hrvatske granice. Hrvatska policija nasilno gura migrante nazad u Srbiju, ukoliko ih uhvati u ilegalnom pokušaju prelaska granice.

siddd

Kako saznajemo na terenu, u poslednje dve nedelje Hrvatska je pojačala kontrolu na granicama, a povećan je i broj nasilnih pushback-ove u okolini Šida i kod graničnog prelaza Batrovci. Policajci koriste prekomernu upotrebu fizičke sile i odvode migrante u pritvor na 10 dana ukoliko kod njih pronađu kamp kartice srpskih prihvatnih centara.

Zahed (18) iz Avganistana svedoči da je 30. septembra uhvaćen od strane hrvatskih policajaca u blizini Batrovaca. Kako navodi, naređeno mu je da legne na stomak, nakon čega su policajci počeli da ga udaraju pendrecima po leđima. Policajci su mu polomili telefon i gurnuli ga nazad u Srbiju.

Kako je APC/CZA tim saznao, do 100 izbeglica dnevno pokušava da pređe na teritoriju Hrvatske, u okolini Šida, najčešće hodajući uz prugu, ili u okolini graničnih prelaza Batrovci i Šid.

Na severu Srbije nalazi se najmanje 50 maloletnih izbeglica uzrasta od 12 do 17 godina

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Šid, 30. septembar – U Subotici i okolini i dalje povećan broj migranata, koji svakodnevno pokušavaju ilegalne prelaske u Mađarsku. Najveći broj migranata dolazi iz Avganistana, manji broj iz Irana, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Najmanje 100 migranata dnevno pokušava ilegalne prelaske na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija, najčešće peške. Migranti takođe pokušavaju da pređu tako što preskakaču ogradu ili se kriju u vagonima ili u prikolicama kamiona.

sever 0110

Veliki broj maloletnih lica bez pratnje iz Avganistana koje službenici APC/CZA susreću i savetuju pristiže svakodnevno na sever zemlje. Dolaze uglavnom iz Grčke, a u Srbiju ulaze preko Makedonije. Trenutno se na severnim granicama Srbije nalazi najmanje 50 maloletnih izbeglica, uzrasta od 12 do 17 godina. Oni borave u napuštenim zgradama u okolini železničke stanice u Subotici, u napuštenoj fabrici u blizini Šida i na okolnim zelenim površinama. Prema informacijama koje su službenici APC/CZA prikupili na terenu, na graničnom prelazu Horgoš mađarska policija sve više koristi prekomernu upotrebu fizičke sile, udarajući migrante pendrecima. Sve češće se koriste i elektrošokeri, a mađarski policajci puštaju pse na migrante. Farshad (17) i Mustafa (15) su ispričali da su ih mađarski policajci više puta udarali elektrošokerima i pendrecima po leđima kada su 29. septembra pokušali ilegalno da pređu granicu.

Ovi dečaci se nalaze na otvorenom više od dve nedelje, žale se na nedostatak hrane i nasilje od strane mađarskih policajaca.

Prilikom obilaska otvorenih lokacija i kampova širom Srbije, mobilni tim APC/CZA koji se sastoji od pravnika, psihologa i kulturnih medijatora razgovara sa izbeglicama o njihovim iskustvima tokom dugog puta do Srbije, prelasku granice, a izbeglice dobijaju informacije o registraciji, smeštaju u kampovima, kao i svojim pravima i obavezama dok su u Srbiji.

 

Evropska migrantska kriza: Raste broj dolazaka migranata, neophodan dogovor o raspodeli

Izvor: BBC Foto: Getty Images

Atina, 19. septembar – Francuska i Italija pozivaju na kreiranje novog sistema za automatsku preraspodelu migranata u EU zbog porasta broja ljudi koji dolaze u Evropu.

"Evropska unija nije pokazala dovoljno solidarnosti sa zemljama u koje prvo dolaze migranti", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron.

Postojeći sistem, dodao je, posebno nije pravedan prema Italiji.

U toku ove nedelje stotine migranata je stiglo u Italiju i Grčku, a mnogi su stigli brodom iz Libije i Turske.

U utorak je 791 migrant stigao u Grčku. Nagli porast broja dolazaka migranata u poslednjih nekoliko dana doveo je do problema u prihvatnim centrima na grčkim ostrvima koji primaju i smeštaju pojedince tokom procesa procenjivanja.

Na Lezbosu, u centru koji je predviđen za smeštaj do 3.000 ljudi trenutno se nalazi više od 10.000 migranata. I druga grčka ostrva, uključujući Kos i Samos, takođe se bore sa problemom prenaseljenosti, pokazuju poslednji podaci iz Vlade.

U sredu su Makron i italijanski premijer Đuzepe Konti razgovarali u Rimu, a nakon razgovora lideri dve zemlje su izjavili da EU treba da uvede pravičniji sistem prihvata migranata spašenih iz Sredozemnog mora.

Francuska je spremna da pomogne u razvoju okvira za izmenu postojećeg sistema, rekao je Makron.

Italija, koja se nalazi na prvoj liniji fronta kada su u pitanju dolasci migranata u EU, kritikovala je ostale zemlje članice zbog nedovoljnog učešća u raspodeli odgovornosti.

Bivši ministar unutrašnjih poslova i lider desničarske stranke "Liga" Mateo Salvini, redovno je sprečavao humanitarne brodove koji prevoze migrante da pristanu u italijanske luke.

Spasilački brodovi su bili primorani da čekaju dok zemlje EU pregovaraju o sporazumima o preraspodeli migranata.

Nova italijanska koaliciona vlada koja je na dužnost stupila prošle nedelje najavila je promenu stava prema migrantima nakon što je dozvolila da se 82 migranta iskrcaju na južnom italijanskom ostrvu Lampeduza tokom vikenda.

Hiljade migranata svake godine pokušava da pređe Sredozemno more kako bi stigli u Evropu. Oni koji se odluče na ovakav put često dolaze u slabo održavanim i prenatrpanim brodovima, a mnogi su i umrli na ovom putu.

Početkom ove nedelje je Turska, u kojoj boravi više od 3,6 miliona Sirijaca koji su pobegli od građanskog rata u toj zemlji, upozorila da će "biti primorana da otvori kapije" ako ne dobije "logističku podršku" za uspostavljanje "sigurne zone" za izbeglice u Siriji.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da tri miliona sirijskih izbeglica može da se vrati da živi na severu svoje zemlje, ali da je za postizanje tog cilja potrebna međunarodna saradnja.

Desetine hiljada Sirijaca već je pobeglo do turske granice severno od Idliba, provincije koju drže pobunjeničke i džihadističke snage.

Prema sporazumu sa EU iz 2016. godine, Turska je uvela jače kontrole kako bi ograničila priliv migranata i izbeglica u Evropu.

Najmanje 600 migranata boravi na otvorenom duž granica sa Hrvatskom i Mađarskom

Priredio: APC Foto: APC

Šid, Subotica, 18. septembar – U poslednjih 10 dana primetno je povećanje broja migranata na otvorenim lokacijama kako na hrvatskoj, tako i na mađarskoj granici.

U Šidu i okolnim otvorenim lokacijama duž granice sa Hrvatskom trenutno boravi oko 400 izbeglica, od kojih je najveći broj iz Avganistana, zatim iz Alžira i Maroka, i manji broj iz Sirije, Tunisa, Palestine, Iraka i Irana. Izbeglice koje borave u blizini Šida spavaju u napuštenoj fabrici i šatorima duž granice i najčešće pokušavaju ilegalne prelaske peške uz prugu, ili u okolini Batrovaca, a zatim ulaze u prikolice kamiona radi pokušaja prelaska granice sa ciljem da stignu do Slovenije.

Više desetina migranata svakodnevno biva uhvaćeno i ilegalno pushback-ovano (vraćeno) na teritoriju Srbije, bez mogućnosti da u Hrvatskoj izraze nameru za azil. Prema informacijama koje su mobilni timovi APC/CZA prikupili na terenu, hrvatski policajci vraćaju migrante u Srbiju najčešće preko međugraničnog prostora kod Tovarnika uz stalnu upotrebu fizičke sile i maltretiranje, koje uključuje skidanje odeće, udaranje pendrecima, šutiranje dok su izbeglice na zemlji, uništavanje mobilnih telefona kao i spaljivanje ličnih stvari.

za apc

U Subotici i okolnim otvorenim lokacijama se takođe povećao broj migranata koji svakodnevno pokušavaju prelaske na teritoriju Mađarske, najčešće preskakanjem zaštitne ograde duž zelenog graničnog pojasa od Horgoša do Kelebije. Trenutno najmanje 200 lica iz Avganistana, kao i manji broj lica iz Pakistana, Sirije i Iraka boravi u napuštenim zgradama i vagonima u okolini železničke stanice u Subotici. Veliki broj izbeglica dolazi u Suboticu nakon pushback-a od strane mađarskih policajaca koji ih uhapse nakon što pređu sa hrvatske na mađarsku teritoriju.

Najmanje 100 izbeglica dnevno pokušava prelaske kod Horgoša i Kelebije u grupama od 3 do 25 lica. Kod Horgoša, migranti pokušavaju prelaske ulazeći u prikolice kamiona na graničnom prelazu, a kod Kelebije pokušavaju peške, pa potom preskaču zaštitnu ogradu na mađarskoj granici. Manji broj izbeglica koje borave u Subotici ilegalno prelaze granicu sa krijumčarima.

Mađarski policajci svakodnevno ilegalno vraćaju migrante u Srbiju, povremeno koristeći fizičku silu. Najčešće uništavaju mobilne telefone i prisiljavaju migrante da skinu obuću, te se migranti nakon pushback-a vraćaju peške bosi, pešačeći i do 35 km nazad do centra Subotice.

Maloletni M.M. (17) iz Avganistana ispričao je mobilnom timu APC/CZA da je došao u Suboticu nakon ilegalnog vraćanja sa granice od strane mađarskih policajaca, kao i da nema finansijska sredstva da se vrati u kamp u kojem je prethodno boravio. On je timu pokazao svoj uništeni telefon koji su slomili mađarski policajci. Rekao je da mu je sve teže da boravi na otvorenom u toku noći jer su temperature veoma niske noću, kao i da se pribojava nadolazeće zime. Pravni i psihosocijalni službenici su maloletniku pružili informacije o procesu registracije u policiji, kao i o mogućnostima za smeštaj u nekom od kampova u Srbiji, gde bi imao bezbedno mesto za boravak, redovne obroke i zdravstvenu zaštitu.

Erdogan preti da pusti izbeglice na zapad ukoliko ne bude sigurne zone u Siriji

Izvor: The Guardian Foto: Anadoly Agency

Ankara, 05. septembar 2019. – Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je da će „otvoriti kapije" kako bi omogućio sirijskim izbeglicama da napuste Tursku i odu u zapadne zemlje, ukoliko se uskoro ne uspostavi kontroverzna „sigurna zona" u Siriji.

Erdoganova izjava dolazi usred sve veće tenzije sa Vašingtonom zbog zastoja u uspostavljanju sigurne zone – koju je predložio Donald Trump – kao i zbog uloge kurdske milicije YPG (Yekîneyên Parastina Gel) koja je ključni saveznik SAD u Siriji, a koju Ankara smatra terorističkom organizacijom.

Zvaničnici iz Ankare najavljuju da će samostalno prebaciti svoje trupe u sigurnu zonu ukoliko se ne postigne napredak u pregovorima.

Uzimajući u obzir da se u Turskoj trenutno nalazi oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica, Erdoganova pretnja otvara mogućnost ogromnog broja novih dolazaka u Evropu, u odnosu na koji bi i nedavna migrantska kriza na svom vrhuncu izgledala mala.

Ozbiljno upozorenje izrečeno je u obraćanju zvaničnicima Erdoganove vladajuće stranke, nakon što su humanitarne organizacije upozorile da su uslovi u opkoljenoj sirijskoj pobunjeničkoj enklavi Idlib "hobsovski" i da se situacija u Idlibu približava "kamenom dobu".

„Bićemo primorani da otvorimo kapije. Ne možemo biti prisiljeni da sami nosimo ovaj teret ", rekao je turski predsednik.

Erdoganova pretnja je imala veliki odjek u Grčkoj, gde su vlasti zabeležile veliki porast u broju ljudi koji su stigli na ostrva u Egejskom moru.

Više od 12.000 potencijalnih tražilaca azila stiglo je u Grčku u julu i avgustu.

Prošle nedelje, oko 650 ljudi je stiglo na Lezbos u jednom danu, a državni ministar civilne zaštite rekao je Guardian-u da krijumčari postaju sve smeliji i da koriste "mnogo bolje i brže" čamce da bi prešli iz Turske.

Opširnije: Erdogan preti da pusti izbeglice na zapad ukoliko ne bude sigurne zone u Siriji

Komesar prvi put o nasilju i ilegalnom proterivanju migranata od hrvatske policije

Izvor: TV Prva

Beograd, 01. septembar 2019. – Nasilje hrvatske policije nad migrantima na granici je sada poprimilo dramatične razmere, rekao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azil (APC/CZA) Radoš Đurović u Jutranjem programu TV Prva. Kroz svakodnevni rad na tereu unazad više godina APC/CZA saznaje informacije o nasilju, pre svega na hrvatskoj i mađarskoj, a sada i na bosanskoj granici. Koristi se sila, često su migranti naterani da se izuju pa ih bose teraju da se vraćaju nazad više kilometara u Srbiju. I danas svakodnevno svedočimo takvim stvarima. Ono što je sada bitno je da predstavnici institucija, Komesarijat i komesar govore o ovome i to pokazuje koliko je ozbiljan problem u pitanju. To je nešto što mi vidimo svakodnevno, a naša javnost i ne samo naša, nego i strana treba da zna o ovome, zaključio je Đurović.

Untitled

Ceo razgovor možete pogledati na sledećem linku: https://bit.ly/2lWZyr3

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić je rekao da je jedno vreme taj maltretman bio smanjen, ali da je u poslednjih mesec dana nasilje povećano i da prevazilazi granice regularne policijske prinude prilikom vraćanja preko granice, već da prelazi u očigledno iživljavanje nad izbeglicama. Ovo je prvi put da komesar za izbeglice Republike Srbije u javnosti govori o problemu nasilja na granici Srbije i Hrvatske koje je prisutno već nekoliko godina unazad.

Maloletnici bez roditelja često lažu da su stariji da bi bili primljeni u kamp

Priredio: APC Foto: APC

Bujanovac, 27. avgust 2019. – Južni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila koji se sastoji od pravnika, psihologa i kulturnog medijatora je posetio kamp u Bujanovcu i tom prilikom je razgovarao sa osam maloletnika bez pratnje, koji se u prihvatnom centru u Bujanovcu nalaze između dva i deset dana. Maloletnici nisu registrovani u policiji, a uprava kampa u Bujanovcu ih je primili u kamp bez potvrde o izraženoj nameri za azil.

Prilikom razgovora sa službenicima APC/CZA, samo dva dečaka su rekla da su se i tokom registracije u kampu izjasnila kao maloletna, a ostali su u kampu navodili stariji uzrast, kako se ne bi odvajali od grupe. Lica koja se smeštaju u prihvatni centar u Bujanovu navode da za kamp čuju uglavnom od prijatelja i poznanika koji su ranije bili tu smešteni, tako da su obavešteni da je kamp odnedavno postao kamp za punoletne samce, što je ove dečake navelo da se registuju kao punoletni. Navode da nisu hteli da se odvajaju od grupe sa kojom su došli u Srbiju, iako među grupom sa kojom putuju nemaju članove rodbine ili bliske prijatelje, već se uglavnom radi o poznanicima koje su sreli na putu.

Bujanovac 27.08. censored

Maloletnici navode da nisu bili sigurni da li će ih uopšte primiti kao maloletnike, tako da su smatrali da je bolje da dodaju koju godinu i kažu da su punoletni. Maloletnici bez pratnje koji su se u kampu izjasnili kao maloletnici navode da sa njima nije obavljen razgovor od strane socijalnih radnika niti im je spomenuto da imaju pravo da dobiju staratelja.

Takođe, maloletni dečaci su rekli i da su službenici APC/CZA prvi koji su im objasnili koja prava i obaveze imaju kao maloletna lica.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je o ovome obavestio nadležni centar za socijalni rad u Bujanovcu, koji je na zahtev za postavljanje staratelja maloletnim licima odgovorio našem timu da u kampu postoje četiri terenska socijalna radnika i da su upoznata sa time da se u kampu nalaze maloletna lica bez pratnje, a da će sa upravom kampa u Bujanovcu proveriti informacije o ostalim izbeglicama koji su službenicima APC/CZA rekli da su maloletni.

Pomoć u zapošljavanju tražilaca azila u Tutinu

Tekst: APC Foto: APC

Tutin, 30. avgust 2019. – U okviru integracijske podrške koju pruža Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azil (APC/CZA), naš tim pravnika i socijalnih radnika pomaže azilantima i izbeglicama u procesu zapošljavanja u lokalnoj sredini, a u okviru programa „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market" u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM).

U Tutinu je nedavno četvoro izbeglica uz našu pravnu i socijalno integracijsku pomoć dobilo radnu dozvolu, oslobođeno od administrativnih taksi, pripremljeno za proces pronalaženja poslodavca i počelo da radi u lokalnoj sredini u kojoj trenutno žive.

tutin

Naša organizacija intenzivno sarađuje sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Tutinu, gradu u kome inače postoji velika potreba za radnom snagom zbog razvoja ali i iseljavanja velikog broja mladih.

Socijalna radnica i pedagoškinja našeg integracijskog tima su pomogle grupi naših klijenata, koji su prvi ostvarili pravo na rad da se prijave na Nacionalnu službu za zapošljavanje u Tutinu. Čim smo ih prijavili, savetnik NSZ je odmah naveo nekoliko predloga za zaposlenje koji odgovaraju iskustvu i kvalifikiacijama naših klijenata. Jedna od opcija za naše klijente je bila fabrika obuće u Tutinu.

Salema je godinu i po dana u Srbiji, a iz Irana je otišla zbog režima koji ženama nije omogućavao osnovna ljudska prava. Uz pomoć pravnika APC/CZA dobila je radnu dozvolu, oslobođena je od administrativnih taksi, i nju smo odmah odveli da poseti pomenutu fabriku. Uz prisustvo socijalnog radnika i prevodioca APC/CZA, poslovođa je izneo detalje o uslovima rada u fabrici obuće. Salema je bila zadovoljna ponuđenim uslovima i prihvatila je posao, a ubrzo je počela i da radi.

I pored toga što je u pitanju fizički naporan posao, Salema je izuzetno srećna što ima priliku da radi i da zarađuje, čime pruža sebi osećaj sigurnosti i mogućnost da planira svoju budućnost, koja sada zavisi i od nje, a ne samo od situacije u kojoj se našla zato što je izbeglica. Pored toga, fabrika se nalazi u blizini kampa, što je još jedna od pogodnosti koju Salema ceni.

Rad u fabrici obuće predstavlja za Salemu izuzetnu priliku da se socijalizuje sa svojim koleginicama, koje su uglavnom žene iz Srbije. Oslobodila se i počela da govori srpski mnogo više i bolje nego ranije i uspeva da vodi razgovore sa svojim koleginicama. Od njih saznaje mnoge detalje vezane za život u lokalnoj sredini, radi na stvaranju odnosa koji mogu da joj olakšaju proces integracije u sredinu u kojoj se nada da će ostati i graditi novi život. Mašta o tome da jednog dana kupi kuću u Tutinu i da ostane da živi u toj sredini u kojoj se oseća sve više i više prihvaćenom.

Socijalno-integracijski tim APC/CZA pruža tražiocima azila i izbeglicama podršku kroz savetovanje i obuke kako bi bolje razumeli kontekst i tržište rada u Srbiji, stekli profesionalno ponašanje na poslu i radne navike, zatim kako da razumeju pravni kontekst rada ali i kako da prepoznaju i prijave eventualnu eksploataciju ili zloupotrebe.

Uz pomoć naših pravnika staramo se da prava naših klijenata kao radnika budu ispoštovana kod poslodavaca, što izbeglicama daje posebnu sigurnost znajući da im je naša pravna i druga pomoć uvek dostupna.

Naše višegodišnje iskustvo u radu sa izbeglicama pokazuje da je uključivanje na tržište rada od presudne važnosti za osećaj pripadnosti, za uspostavljanje novih socijalnih veza i samopouzdanje samih izbeglica ali i da je zaposlenje glavno i polazno mesto u održivoj integraciji.

 

Tinejdžeri izbeglice u Sjenici još čekaju polazak u školu

Priredio: APC Foto: APC

Sjenica, 29. avgust 2019. – Jedan od veoma važnih aspekata psihosocijalne stabilnosti dece izbeglica je uključivanje u lokalnu zajednicu, kontakt sa lokalnom sredinom, posebno vršnjacima.

Tu posebno, čak ključno mesto pripada uključivanju u obrazovni sistem.

Život po kampovima, prethodno po parkovima, neformalnim naseljima u pograničnim područjima... u oskudnim uslovima, veoma često bez osnovnih uslova –adekvatne higijene, ishrane, garderobe, privatnosti, prava na ličnu svojinu, slobodan izbor, dodatno destabilizuje decu a posebno maloletnike bez pratnje koji su prepoznati kao jedna od najranjivijih grupa izbeglica.

sjenica

Reč je uglavnom o dečacima često mlađim od 15 godina, kojima je važno pružiti siguran i održiv sistem podrške.

Pored profesionalne brige i zaštite stručnih, obučenih i brižnih staratelja, veoma je važno pružiti priliku da se uključe i u lokalni sistem obrazovanja.

Kako je često reč o starijim maloletnicima koji se nalaze između osnovnog i srednjoškolskog uzrasta, nepotpuno prethodno obrazovanje zbog izbeglištva, traumatska iskustva iz zemlje porekla i sa puta, otežano prilagođavanje na nove okolnosti, usporen proces uspostavljanja poverenja sa okolinom i razumevanje lokalnog konteksta...sve su to izazovi na koje sistem profesionalne podrške treba da odgovori.

U centru za azil u Sjenici od novembra prošle godine sve je veći broj maloletnih dečaka bez pratnje roditelja. Nažalost, uprava kampa i staratelji nisu imali ni volje niti veština da dečake od samog početka uključe u lokalne škole. Uprkos inicijativi naše organizacije i lokalne osnovne škole, izostala je ključna formalna karika i deca nisu pošla u osnovnu školu.

Grupa starijih maloletnika bez pratnje, veoma kratko je pohađala srednju školu, često ne razumevajući ishod niti smisao školovanja.

Tokom jula i avgusta APC je organizovao radionice sa ove dečake kao vrstu kulturološke pripreme za uključivanje u lokalnu školu. Radionicama su uvek prisustvovali staratelji.

Dečaci iz različitih delova Avganistana, željni pažnje i brige, uzbuđeno su slušali o školskom kalendaru, o predmetima, o pristojnom ponašanju i ophođenju prema nastavnicima, prema vršnjacima, posebno devojčicama, odgovornim odraslima u školi, kome da se obrate za pomoć, pravilima i načinu kažnjavanja.

Pažljivo, računajući svoje godine, i sami su počeli da procenjuju da li će krenuti u osnovnu školu ili na neki zanat.

Nažalost, tokom poslednje posete, 29. avgusta, nismo dobili informaciju da li i kada će, pod starateljskom zaštitom lokalnog centra za socijalni rad, krenuti u školu, iako je početak školske godine zvanično bio za svega par dana.

Iako ih sistem najčešće vidi kao decu u prolazu, decu koja neće ostati dugo u Srbiji, decu koja nisu naša deca, moramo se zapitati šta je urađeno za one koji su tu već nekoliko meseci, koji pokazuju inicijativu, koji redovno idu na časove srpskog jezika, koji pomažu i drugoj deci u kampu.

Ali sasvim sigurno i podsetiti da je obrazovanje osnovno ljudsko prava i da na njega imaju pravo i ovi dečaci, a da nas kao državu na to obavezuju i sopstveni zakoni.

Prvi masovni dolazak izbeglica na grčka ostrva u poslednje tri godine

Izvor: Ekathimerini Foto: RTE

Atina, 30. avgust 2019. – Više od deset čamaca sa migrantima pristalo je u četvrtak na grčko ostrvo Lezbos u razmaku od svega nekoliko minuta u prvom masovnom dolasku migranata iz susedne Turske u poslednje tri godine, rekli su zvaničnici. Ova situacija primorala je Grčku da se obrati turskom ambasadoru.

U jeku evropske migrantske krize tokom 2015. godine, hiljade ljudi je svakodnevno dolazilo na grčke obale. Broj je dramatično opao nakon što su Evropska unija i Ankara u martu 2016. godine počele sa implementacijom sporazuma kojim je zaustavljen priliv migranata.

Od 56.000 izbeglica i migranata koji su ove godine stigli u Evropu, gotovo polovina je bila na nekolicini grčkih ostrva, a broj izbeglica je porastao u poslednjih nekoliko meseci, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.

Šesnaest čamaca sa oko 650 ljudi stiglo je u četvrtak do Lezbosa, od čega je trinaest čamaca stiglo za manje od jednog sata, saopštili su policija i UNHCR.

„Ovo nas je iznenadilo. Ovakvu vrstu istovremenih dolazaka u ovolikom broju nismo videli još od 2016." rekao je Boris Češirkov, portparol UNHCR-a u Grčkoj.

Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendias pozvao je u petak turskog ambasadora da "izrazi duboko nezadovoljstvo Grčke" zbog porasta broja dolazaka migranata iz Turske, rekli su diplomatski izvori. Turski ambasador je rekao da je Turska "posvećena" sporazumu sa EU i da se njena politika nije promenila, rekli su izvori.

Opširnije: Prvi masovni dolazak izbeglica na grčka ostrva u poslednje tri godine

Migrantska/izbeglička situacija na severnim granicama Srbije za period 22. jul – 02. avgust 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 03. avgust 2019. – Službenici APC/CZA redovno obilaze granične oblasti na severu Srbije, kampove za prihvat migranata i izbeglica i otvorene lokacije gde se migranti i izbeglice nalaze duž granica sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i BiH. Mobilni timovi APC/CZA razgovaraju sa izbeglicama, pravno ih informišu i pružaju im pravnu i psihosocijalnu pomoć. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o migrantskoj/izbegličkoj situaciji na pomenutim granicama, o glavnim problemima, o pokušajima prelazaka granica, nasilju, nehumanom, nezakonitom tretmanu i povredama prava izbeglica i migranata kao i o ilegalnim push back-ovima policija duž severno-zapadnih granica Srbije.

izv 1

APC/CZA prikuplja informacije i o situaciji u kampovima, o uslovima života migranata i izbeglica i njihovom tretmanu od strane uprava kampova, predstavnika institucija i građana, poštovanju prava tražilaca azila i migranata, o problemima, potencijalnoj diskriminaciji, nasilju, trgovini ljudima, krijumčarenju i drugim izazovima azila i migracije u lokalnim sredinama.

Službenici APC/CZA pomažu izbeglicama da prijave nasilje, korupciju, diskriminaciju, krijumčarenje, kriminal, radnu i drugu eksploataciju i trgovinu ljudima, da izraze nameru za azil i podnesu zahtev za azil ukoliko žele utočište u Srbiji. Pored toga, psihosocijalni tim APC/CZA pruža psihološku pomoć i osnažuje migrante i izbeglice, pomažući im da se izbore sa stresom i drugim posledicama nasilja, povreda, nehumanog ponašanja i ilegalnih push backova, pomažući im da ostvare zdravstvenu zaštitu, da dobiju staratelja ukoliko su maloletni bez pratnje roditelja. Timovi APC/CZA im pomažu da ostvare socijalnu zaštitu i pomoć lokalnih centara za socijalni rad, ali ih osnažuju i da prevaziđu postojeće izazove i pretnje i da umanje sopstvenu ranjivost.

Kroz rad na terenu, u razgovorima sa migrantima i izbeglicama i uvidom u situaciju na lokalu, u periodu od 22. jula do 02. avgusta 2019. godine, službenici APC/CZA su identifikovali trenutne probleme, izazove i prakse u severnim oblastima i na severno-zapadnim granicama Srbije.

Opširnije: Migrantska/izbeglička situacija na severnim granicama Srbije za period 22. jul – 02. avgust 2019.

Povećan broj maloletnih migranata na severnim granicama Srbije

Tekst: APC Foto: APC

Horgoš, 20. avgust 2019. – Prilikom redovnih obilazaka otvorenih lokacija na severnim granicama Srbije, mobilni tim APC/CZA koji čine pravnik i psiholog realizovao je obilazak otvorene lokacije na Horgošu gde trenutno boravi oko 20 izbeglica, uglavnom iz Avganistana. Primetan je porast broja maloletnih migranata bez pratnje u odnosu na prethodni period. Najmanje polovina prisutnih migranata na otvorenoj lokaciji su maloletnici bez pratnje roditelja.

apc horgos

Mobilni tim APC/CZA je sa svim migrantima obavio razgovor kroz koji je napravljena procena njihovog trenutnog psihofizičkog stanja, pružena psihološka podrška migrantima koji su često izloženi push-backovima od strane mađarske policije, kao i informisanje vezano za legalizaciju statusa, informacije o kampovima i našoj ulozi vezanoj za pružanje pravne i psihosocijalne pomoći.

Lokalni centar za socijalni rad je obavešten o maloletnicima bez pratnje koji se nalaze na otvorenoj lokaciji u blizini Horgoša u neadekvatnim uslovima, izloženi rizicima od nasilja, krujumčarenja, trgovine ljudima kao i raziličitim zdravstvenim problemima kao posledice boravka na otvorenom i nasilja prilikom pokušaja ilegalnih prelazaka granice.

Raste broj migranata koji dolaze u Grčku i preko Zapadnog Balkana

Izvor: Ekathimerini Foto: Reuters

Atina, 14. avgust 2019. – Broj ilegalnih migranata na ostrvima u istočnom Egejskom moru u porastu je u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci koje je objavio Frontex.

„U prvih sedam meseci ove godine, ukupan broj migranata u istočnom Sredozemlju smanjen je za šest odsto u odnosu na pre godinu dana, na skoro 28.200", ali je za četvrtinu porastao broj onih koji dolaze na ostrva u Egejskom moru. Većina njih bili su državljani Avganistana.

Zamenik ministra za migracionu politiku Grčke Jorgos Kumucakos istovremeno je rekao da je ove godine povećan protok migranata za 44 odsto u odnosu na isti period 2018. godine, prenosi agencija ANA-MPA. Kumucakos je istakao da je prošlog meseca formiran novi „koridor" protoka migranata i izbeglica između Aleksandropolisa i Samotrake, dodavši da to stvara dodatni pritisak na ionako teško stanje na grčkim ostrvima.

Što se tiče rute koja vodi preko Zapadnog Balkana, Frontex je naveo da je u julu zabeleženo 460 ilegalnih prelazaka granice, dok je ukupan broj u prvih sedam meseci dostigao skoro 5.800. "Dvostruko povećanje u odnosu na pre godinu dana", rečeno je u saopštenju Frontexa.

Frontex je saopštio i da je skoro 2.900 migranata ušlo u Evropu preko rute koja vodi kroz zapadni Mediteran – što je porast od 22 procenta u odnosu na jun. Ogromna većina ovih migranata dolazi iz subsaharske Afrike.

Štaviše, u prvih sedam meseci ove godine zabeležen je porast od 25 procenata u odnosu na prošlu godinu u ukupnom broju migranata koji dolaze preko Centralno-mediteranske rute – u pitanju su migranti uglavnom iz Tunisa, Sudana i Pakistana.

Sve veći broj migranata boravi na otvorenom i pokušava prelaske granica

Tekst: APC Foto: APC

24. jul 2019. – U proteklom periodu uočava se trend povećanja broja migranata koji pokušavaju ilegalne prelaske duž graničnih oblasti sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Prema saznanjima mobilnog tima APC/CZA koji redovno obilazi, informiše i savetuje lica koja borave u pograničnim područjima, udvostručen je broj lica koji borave na otvorenim lokacijama u Subotici i okolini, a koji u sve većem broju pokušavaju prelaske. Čak je primetno da se određene grupe lica koje su boravile na granici sa Hrvatskom prebacuju u Suboticu, a neka lica kao razlog navode manje nasilne push back-ove u odnosu na granicu sa Hrvatskom. Pored samaca i maloletnih lica iz Avganistana, uočava se prisustvo porodica sa decom, kao i singl žena, najviše iz Iraka, Irana i Avganistana, a porodice koje susrećemo su većinom provele od 2 do 3 godine u nekom od kampova u Srbiji pre dolaska na ove lokacije.

vest-1907 censored-660x330

Dnevno mađarsku granicu pokušava da pređe od 60 do 100 lica, a push back-ovi su svakodnevni na graničnim prelazima Kelebija i Horgoš. Migranti najčešće pokušavaju prelaske u prikolicama teretnih kamiona, a prema informacijama sa terena koriste se i rizičniji načini poput kačenja ispod vagona vozova, što u velikom broju koriste i maloletna lica bez pratnje. Povremeno migranti doživljavaju nasilne push back-ove koji uključuju uništavanje telefona, šutiranje i udaranje, ali ističu da to nije svakodnevna praksa mađarske policije, te da je primetno smanjena primena nasilja u odnosu na hrvatske policajce.

Na granici sa Rumunijom su takođe intenzivirani pokušaji prelazaka, a pored samaca najmanje 2 porodice nedeljno pokušavaju ilegalne prelaske u Rumuniju, obično peške. Najčešće se pokušava u blizini Mokrina, kod sela Međa, zatim u okolini Vršca i Banatske Topole. Trenutno prelaske najčešće pokušavaju migranit iz Bangladeša, Avganistana, kao i porodice iz Irana i Avganistana, koje su ranije boravile u kampovima u Srbiji.

Opširnije: Sve veći broj migranata boravi na otvorenom i pokušava prelaske granica

APC organizovao integracijski događaj za izbeglice u Tutinu

Tekst: APC Foto: APC

Tutin, 10. avgust 2019. – APC je juče u Tutinu realizovao integracijski dogadjaj uz saradnju sa Nazimom Halilovićem, pedagogom iz lokalne škole "Rifat Burdžević Tršo" sa kojim dugo sarađujemo prilikom integracije dece izbeglica u školu. Uz pomoć Nazima, njegove porodice i prijatelja koji žive u Tutinu izbeglicama smo približili lokalnu kulturu praveći pite i mantije.

prva za apc

Uz ručak, učesnici su razgovarali o situacijama u njihovim zemljama, izbeglice su imale priliku da vežbaju nas jezik, neki su čak i fascinirali lokalce svojim poznavanjem jezika. Izbeglicama je bilo posebno interesantno da čuju običaje u vezi sa svadbama, jer gotovo svakodnevno imaju priliku da vide proslave u gradu u ovo doba godine u Tutinu.

image00025

APC dugo organizuje ovakve događaje u lokalnim sredinama u kojima se nalaze kampovi za izbeglice sa ciljem da se lokalno stanovništvo i izbeglice međusobno bolje povežu. Povezivanje se ostvaruje kroz razmenu kultura, razgovore o običajima, načinu života u različitim zemljama. Organizacijom ovakvih dogadđaja ruše se predrasude i stereotipi koji mogu postojati u odnosu na drugu kulturu.

image00044

APC/CZA kancelarija na točkovima stiže tamo gde su izbeglice

Tekst: APC Foto: APC

Krnjača, 05. avgust 2019. – Tim pravnika i psihosocijalnih službenika APC/CZA u našoj mobilnoj kancelariji na točkovima, "APC kamperu" posetio je kamp u Krnjači gde se nalazi veliki broj maloletnih izbeglica bez pratnje kako bi im pružio neophodne informacije i podršku prilikom izražavanja namere za azil, pristupa pravnom sistemu i azilnoj proceduri, kao prepoznavanja i prevencije krijumčarenja i trgovine ljudima.

Krnjaca vest

Mobilna kancelarija APC/CZA sa timom pravnika, psihologa i socijalnih radnika pruža pomoć mladim izbeglicama i migrantima širom Srbije, obezbeđujući im tačne informacije, sveobuhvatnu pravnu, psihološku, socijalnu i humanitarnu pomoć, kao i sigurno okruženje koje nemaju u šumama, duž granica, u velikim tranzitnim centrima i na otvorenim lokacijama, u predgrađima gradova, napuštenim zgradama i privremenim skloništima. Naša mobilna kancelarija radi na zaštiti i osnaživanju dece, čuva ih od opasnosti i doprinosi njihovoj dobrobiti.

Pored toga, APC/CZA sarađuje sa lokalnim centrima za socijalni rad i redovno kontaktira socijalne radnike na terenu da ih obavesti o maloletnicima bez pratnje kako bi bili zaštićeni i smešteni u neki od prihvatnih centara gde će imati slobodan pristup zdravstvenoj zaštiti i lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Raste broj pokušaja prelaska rumunske granice

tekst:APC foto:APC

MOKRIN, 25.jula – Iako se prema našim saznanjima sa terena manje koristi rumunska granica za ilegalne prelaske, u odnosu na mađarsku i hrvatsku granicu, u poslednja dva meseca pojačan je intenzitet pokušaja prelaska kao i nasilnih push-backova u području rumunske granice. Pravnici, psiholozi i kulturni medijatori APC pomažu izbeglicama tako što im pružaju informacije kako bi bolje razumeli svoj pravni status, svoja prava, obaveze i mogućnosti koje imaju na raspolaganju kako bi se zaštitili.

Monitoring-rumunske-granice-kropovana-660x330

Prema podacima sa terena, rumunsku granicu svake nedelje pokušava da pređe najmanje 50 lica, uključujući samce iz Bangladeša i Pakistana koji borave u Kikindi, porodice iz prihvatnih kampova iz okoline hrvatske granice, kao i samci iz Avganistana koji borave u kampovima u Beogradu (Obrenovac).

Prilikom push-backa rumunska policija koristi prekomernu fizičku silu, udara migrante palicama šutira ih. Oduyimaju im novac, lične stvar, najčešće telefone, koje ponekad i uništava. Rumunska policija u najvećem broju slučajeva ne komunicira sa migrantima te im ne dozvoljava da izraze nameru za azil, ukoliko lica pokušaju da zatraže azil.

Ahsan iz Bangladeša nam je ispričao da je on je poslednji put pokušao da pređe rumunsku granicu pre dve nedelje, iz pravca Mokrina prema granici, nekih sat vremena udaljenosti peške od kampa.

U grupi se nalazilo 4 lica, i kako Ahsan objašnjava oko ponoći, nakon prelaska granice peške, ispred njih su se našlo dva vozila policije, sa 8 rumunskih policijskih službenika. Kako navodi, službenici su im uzeli 4 telefona i 145 eura, tukli ih pendrecima i šutirali. Ahsan kaže da su dva njegova poznanika dobila veoma snažne udarce pendrekom po glavi, tako da im je pukla koža na glavi, te su za kratko vreme bili obliveni krvlju. Nakon što su prebijeni i nakon što su im uzeti telefona, push-backovani su na teritoriju Srbije.

U proteklom periodu migranti pokušavaju da predju rumunsku granicu u okolini opštine Mokrin, zatim kod sela Međa u blizini Novog Bečeja, ali i u okolini Vršca.

Nastavlja se nasilje nad migrantima na mađarskoj granici

tekst: APC foto: APC

KELEBIJA, 25.jul 2019. – Na graničnom prelazu sa Kelebijom migranti koji pokušavaju da pređu granicu svakodnevno se suočavaju sa ponižavajućim i nehumanim ponašanjem mađarskih graničnih policajaca.

Migrantima koji borave na otvorenom duž severne granice sa Mađarskom, prilikom pokušaja prelaska granice policija najčešće oduzima i uništava ličnu imovinu – telefone, novac, dokumenta, a neretko primenjuje i fizičku silu.

madjarska

Prema informacijama do kojih naši timovi dolaze na osnovu ispovesti vraćenih migranata, najčešće se maltretiranje svodi na udaranje, šutiranjem po celom telu, a u nekim situacijama granični policajci ih teraju da skinu obuću, pa ih bose vraćaju na teritoriju Srbije.

Prošle sedmice grupa migranata iz Avganistana je ispričala mobilnom timu APC da su ih prilikom pokušaja prelaska granice uhvatili mađarski policajci koji su im, kako navode, uzeli dokumenta, pocepali policijske potvrde i registracione kartice, i pri tom ih tukli šakama.

D.M. (30, Avganistan) svedoči da je on prilikom jednog pokušaja prelaska granice nakon pada na zemlju dobio veoma snažan udarac čizmom u leđa, te se od tada ne može ispraviti, i još uvek oseća veoma jake bolove.

Svakodnevno mađarsku granicu pokušava da pređe najmanje 40 lica, a u većini slučajeva migranti bivaju push-backovani kod graničnih prelaza Horgoš i Kelebija.

Izveštaj o situaciji na jugu Srbije za period 25. jun – 19. jul 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Bujanovac, Preševo, Vranje, 20. jul 2019. – Službenici južne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno obilaze prihvatne centre u Vranju, Bujanovcu i Preševu, pružaju informacije, pravne savete i psihosocijalnu podršku izbeglicama koje u Srbiju ulaze iz Makedonije. Pravni i psihosocijalni službenici APC/CZA kroz razgovore sa migrantima saznaju informacije o slučajevima push back-ova koje pripadnici srpske policije vrše na granici sa Makedonijom, zatim o pokušajima prelazaka severnih granica Srbije (sa Mađarskom i Hrvatskom) na koje odlaze migranti smešteni u ovim kampovima, kao i tretmanu uprava pojedinih kampova na jugu Srbije. Prilikom susreta sa izbeglicama, službenici APC/CZA pružaju informacije i pravne savete, pomažu izbeglicama da se registruju u policijskoj stanici i da se smeste u kamp koji im je dodeljen kako bi imali osnovne uslove za život, kao i pristup zdravstvenoj zaštiti. Službenici APC/CZA takođe kontaktiraju relevantne institucije u slučaju povrede prava migranata koji su smešteni u kampovima širom Srbije kako bi se na adekvatan način rešili problemi vezani za uslove života u kampovima.

provera 2

KIRS smešta novopridošle izbeglice u šator postavljen ispred kampa u Bujanovcu

Službenici APC/CZA su prilikom posete kampu u Bujanovcu 02. jula od izbeglica B.S. (24, Indija), B.S. (26, Indija), M.S. (35, Pakistan), A.R. (25, Pakistan) I J.A. (28, Pakistan) koji su tog jutra stigli u Bujanovac saznali da pripadnici Komesarijata za izbeglice smeštaju novopridošle izbeglice u šatore koje su postavili ispred kampa u Bujanovcu. Prema rečima izbeglica sa kojima su službenici APC/CZA razgovarali, izbeglice u šatoru čekaju da ih pregleda doktor pre nego što ih smeste u sobe u samom kampu.

Push back srpske policije u Makedoniju

Prilikom obilaska kampa u Bujanovcu 25. juna, službenici APC/CZA su razgovarali sa K.Z. (27, Pakistan) koji je ušao u Srbiju iz Makedonije 22. juna. K.Z. je u Srbiju ušao u grupi od 5 ljudi poreklom iz Pakistana. U trenutku kada su službenici APC/CZA razgovarali sa K.Z., on još uvek nije registrovan u policiji, a u kamp u Bujanovcu je došao uz pomoć lokalnog stanovništva koje ga je uputilo u kamp. Prema navodima K.Z., on je 22.juna u grupi sa još 4 Pakistanca ušao u Srbiju i stigao u policijsku stanicu u Preševu. Tamo im je policija rekla da su završili registraciju za taj dan, a zatim su ih odvezli do granice i rekli im da idu nazad u Makedoniju. Policija je otišla nakon što su ih ostavili na granici, a posle 4 sata K.Z. i njegovi prijatelji pokušali su ponovo da uđu u Srbiju i ovog puta su otišli ​​direktno u kamp u Bujanovac.

Opširnije: Izveštaj o situaciji na jugu Srbije za period 25. jun – 19. jul 2019.

Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 08. – 19. jul 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 20. jul 2019. – Prilikom redovnih obilazaka tranzitnih i prihvatnih centara na severu Srbije, kao i otvorenih lokacija u bilizini granica Srbije i Mađarske i Srbije i Hrvatske službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) razgovaraju sa izbeglicama, informišu ih i pružaju im pravne savete i psihosocijalnu podršku. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o situaciji na pomenutim granicama, o pokušajima prelazaka i push back-ovima graničnih policajaca na graničnim prelazima sa Mađarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Rumunijom. Službenici APC/CZA su u stalnom kontaktu sa relevantnim institucijama, između ostalih i sa lokalnim centrima za socijalni rad koje redovno obaveštavamo o maloletnicima bez pratnje koji se nalaze na otvorenim lokacijama na severu Srbije u potpuno neadekvatnim uslovima za život, bez hrane, vode i zdravstvene zaštite, izloženi nasilju i zloupotrebama od strane krijumčara. Psihosocijalni službenici APC/CZA pružaju psihološku podršku izbegliceama koje često pate od stresa i anksioznosti, kao posledice nasilja, povreda, nehumanog ponašanja i ilegalnih push back-ova u Srbiju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

IMG 20180928 212031 881-1-660x330

Push back-ovi hrvatske granične policije

Službenici APC/CZA su prilikom posete kampu u Kikindi 11. jula od J.S. (30, Bangladeš) dobili informaciju o push back-u 55 migranata koji je izvršila hrvatska policija u toku prve nedelje jula. J.S. izjvaljuje kako je u toku prve nedelje jula grupa od 55 migranata iz Bangladeša, Pakistana i Avganistana organizovano prešla na hrvatsku teritoriju kod Šida i ušla u hrvatsku teritoriju oko 50 km. Hrvatska policija ih je tada primetila i zaustavila. Naredila je svima da sednu na zemlju. Fotografisala je sve tamo prisutne migrante. Policajci su svima oduzeli telefone i razbili ih. Pretresli su migrante i oduzeli novac svima koji su ga imali. Polovina uhvaćenih migranata je dobila na potpisivanje dokument koji kako navodi J.S. nisu razumeli, prevodioca nije bilo, ali su bili prinuđeni da potpišu pomenuti dokument. Komunikacije između policije i migranata nije bilo. Niko od prisutnih migranata nije smeo da govori od straha od fizičke kazne. Svaki od 55 migranata u grupi je dobio udarce po glavi i telu šakama, palicama, a policajci su ih i šutirali. Niko nije zadobio teže povrede prilikom batinjanja. Nakon batinanja, migranti su ubačeni u nekoliko policijskih vozila i policija ih je odvezla do granice sa Srbijiom nedaleko od Šida i izbacila ih u međugraničnom prostoru. Odatle su migranti peške prešli na teritoriju Srbije. Do Kikinde su se vratili taksijem i autobusom. Prilikom ovog push back-a migranti nisu videli pripadnike srpske policije.

S.A. (26, Bangladeš) se u Srbiji nalazi mesec dana i za to vreme je samo jednom pokušao ilegalno da pređe na hrvatsku teritoriju krajem juna. Pri pokušaju prelaska, hrvatska policija ga je uhvatila nedaleko od graničnog prelaza Šid, uzela mu je telefon i dobio je udarce šakama u glavu. Nije mu omogućeno da izrazi nameru za azil prilikom ovog susreta sa policijom, niti je bilo ikakve komunikacije između S.A. i policije. Policija ga je push back-ovala nedaleko do graničnog prelaza Šid, gde je peške prešao na srpsku teritoriju i vratio se u Kikindu autobusom. Srpske policije nije bilo prilikom ovog push back-a.

S.A. (19) iz Pakistana koji boravi u Šidu je naveo da je do 15.jula 5 puta pokušavao da pređe hrvatsku granicu na različitim lokacijama. U Srbiji se nalazi 3 meseca, a službenici APC/CZA su ga upoznali u kampu u Šidu. Pre mesec dana je pokušao prelazak kod Apatina, preko reke, u čamcu. Bilo ih je 15 u čamcu. Nakon prelaska hodali su 15 sati, kada su uhvaćeni od strane hrvatske policije. Evidentirali su im lične podatke i fotografisali ih, nakon čega su push-backovani kod Šida. Nije bilo nasilja, kako kaže. S.A. je takođe dodao da se često pokušavaju prelasci kod Bačkog Brega preko male reke.

S.A. (23) iz Pakistana se nalazi u Srbiji 12 meseci, a službenici APC/CZA su ga upoznali 11. jula u Kikindi. On je opisao jedan svoj ilgealni prelazak granica kada je stigao do Slovenije. To se desilo pre 12 meseci, u julu 2018. godine. S.A. je ispričao da je u grupi od 23 migranta iz Pakistana iz BiH prešao u Hrvatsku, potom iz Hrvatske u Sloveniju, kada su ih primetili slovenački policajci. Kako kaže, prilikom hapšenja od strane slovenačke policije proveli su 5 dana u zatvoru, nakon što su izjavili da žele azil, nije im dozvoljeno da kontaktiraju advokata za azilnu proceduru, već su nakon tih 5 dana prebačeni u Hrvatsku i preuzeti od hrvatske policije. Grupa od 12 maloletnih lica bez pratnje koja je tada bila sa njima je ostala u zatvorenom kampu u Hrvatskoj, te su započeli sa azilnom procedurom, kako navodi. Ostalih 11 punoletnih muškaraca je tada push-backovano od strane hrvatskih policajaca kod Velike Kladuše u BiH. Bosansku policiju nisu uočili ovom prilikom.

Opširnije: Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 08. – 19. jul 2019.

Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 25. jun – 05. jul 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 06. jul 2019. – Prilikom redovnih obilazaka tranzitnih i prihvatnih centara na severu Srbije, kao i otvorenih lokacija u bilizini granica Srbije i Mađarske i Srbije i Hrvatske službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) razgovaraju sa izbeglicama, informišu ih i pružaju im pravne savete i psihosocijalnu podršku. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o situaciji na pomenutim granicama, o pokušajima prelazaka i push back-ovima graničnih policajaca na graničnim prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom koji se dešavaju svakodnevno.

naslovna

Push back-ovi na srpsko-mađarskoj granici

Prilikom obilaska otvorenih lokacija gde borave migranti u Subotici (železnička stanica), službenici severnog APC/CZA tima su razgovarali sa izbeglicama koje borave na ovim lokacijama i redovno pokušavaju prelaske granice sa Mađarskom, najčešće na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija. A.V. (14, Avganistan) se upravo vratio sa graničnog prelaza sa bratom M.V. (15) kada je APC/CZA mobilni tim 02. jula 2019. posetio železničku stanicu u Subotici. Dva maloletnika bez pratnje su navela da ovaj put nisu ni uspeli da uđu u kamion (kao što rade inače), već ih je na parkingu u blizini graničnog prelaza Horgoš spazila srpska policija i rekla samo "Ajde", pokazajući da se vrate ka teritoriji Srbije. A.V. navodi da im srpski granični policajci ništa drugo nisu rekli, nego samo da se vrate nazad, bez objašnjenja ili upotrebe sile. A.V. se nalazi mesec dana u Srbiji, koliko je proveo u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. Pokazao je broj telefona Zavoda, koji nosi sa sobom u slučaju da odluči da se vrati. Za sada ne želi da se vrati u Zavod.

izmenjeno

Na istoj lokaciji službenici APC/CZA su razgovarali sa K.N. (23, Avganistan) koji se nalazi 2 meseca na ovoj lokaciji (od maja 2019), a koji izveštava da tokom cele nedelje pokušavanja prelazaka mađarske granice obično jednom nedeljno doživljavaju fizičko nasilje, i to od jednog konkretnog mađarskog policajca, koji ima bradu i jedino on udara i tuče migrante kada je u smeni tog određenog dana u nedelji. K.N. kaže da je svako sa ove lokacije barem jednom iskusio fizičko nasilje od strane opisanog mađarskog policajca. Takođe, K.N. navodi da ukoliko migranti budu uhvaćeni od strane mađarske policije, da ih obično zadrže 2 do 3 sata u policijskoj stanici granične policije, gde ih fotografišu pre push back-a. Ukoliko se vrši fizičko nasilje nad izbeglicama, fotografisanje se dešava nakon nasilja, navodi K.M.

E.A. (17, Avganistan), koji je na ovu lokaciju došao u poslednjoj nedelji juna iz kampa u Krnjači izveštava da je 28. juna 2019. prilikom pokušaja prelaska granice na graničnom prelazu Horgoš u prikolici kamiona bio uhvaćen od strane mađarske policije, te da ga je isti policajac koga je opisao K.N. pendrekom udarao po celom telu u prostoriji gde nema kamera, za koju on kaže da je u pitanju soba unutar policijske stanice na samom graničnom prelazu Horgoš.

izmenjeno 2

M.A. (18, Avganistan) je dodao da mađarski granični policajci ponekad tuku migrante i unutar policijskog kombija, nakon što budu uhvaćeni, a pre push back-a. Push back-ovi se i dalje dešavaju u neposrednoj blizini graničnog prelaza Horgoš, tako što policija vraća migrante kroz mala vrata na zaštitnoj ogradi.

Prema saznanjima službenika APC/CZA, između policajaca i migranata nema nikakve komunikacije prilikom susreta. Migranti ne izražavaju nameru da traže azil.

Istog dana, 02. jula 2019. službenici APC/CZA su obišli otvorenu lokaciju nedaleko od graničnog prelaza Horgoš gde su u razgovoru sa tamo prisutnim migantima saznali o poslednjim push back-ovima mađarske policije. R.A. (15, Avganistan, 15 dana se nalazi u Srbiji, nije boravio u kampovima), kao i E.S. (15, Avganistan, boravio u kampu u Obrenovcu) navode kako su poslednje nedelje juna uspeli da pređu u Mađarsku preko graničnog prelaza Horgoš sakriveni u prikolici kamiona. Tada su snimljeni od strane mađarskog skenera, izvučeni iz prikolice i kako navode dva do tri sata bili zatvoreni u prostoriji policijske stanice na samom graničnom prelazu. Nikakve komunikacije između njih i mađarske policije nije bilo tokom ovog susreta. Ovog puta nisu evidentirani na bilo koji način. Nakon par sati čekanja u pomenutoj prostoriji, ubačeni su u policijsko vozilo i posle kratke vožnje svi su izbačeni iz vozila pored zaštitne ograde na granici sa Srbijom. Oba migranta su zadobila udarce šakama, palicom i nogama od policije. Zatim su gurnuti kroz mala vrata na ogradi na srpsku teritoriju. Srpska policija nije bila prisutna prilikom ovog vraćanja.

Tokom obilaska otvorene lokacije u blizini graničnog prelaza Horgoš 05. jula 2019., službenici APC/CZA su razgovarali sa A.J. (16, Avganistan) koji se nalazi na Horgošu poslednjih mesec dana. On je rekao da je pre dva dana (03. jula) bio na mađarskoj granici. Pokušao je ilegalni prelazak na graničnom prelazu Horgoš tako što je ušao u prikolicu kamiona, ali je ubrzo uočen od strane srpskih policajaca na srpskoj strani, te je samo vraćen, bez nasilja i evidentiranja.

Opširnije: Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 25. jun – 05. jul 2019.

Turska najavljuje suspenziju sporazuma sa EU

Izvor: Beta Foto: APC

ANKARA, 25. jul 2019. – Turska je najavila suspenziju sporazuma sa EU o readmisiji migranata iz 2016. kao odgovor na sankcije Brisela Turskoj zbog istraživanja gasa u kiparskim vodama

Zahvaljujuchi spoazumu EU-Turska, broj migranata koji stižu na grčka ostrva višestruko je smanjen, ali ni readmisija nije bila velika.

U intervjuu za tursku TV TGRT Haber ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je, kako je preneo Euroefe, partner briselskog portala EURACTIV, da razlog za to to nisu samo nedavno uvedene sankcije EU već i i to što Brisel još nije uveo dogovoreni bezvizni režim putovanja za turske građane.

Prema sporazumu o readmisiji, koji je stupio na snagu u aprilu 2016., Turska se obavezala da prihvata sirijske izbeglice koje sa njenih obala stižu na grčka ostrva u zamenu za evropsku pomoć od šest milijardi evra i ubrzavanje pregovora o ukidanju viza EU turskim građanima.

"Sporazumi o readmisiji i o ukidanju viza trebalo je da stupe na snagu u isto vreme. Zato suspendujemo sporazum o readmisiji", rekao je turski ministar.

Sporazum o readmisiji predviđa da se svi migranti koji stignu na grčka ostrva sa turske obale vrate u Tursku.

Na svakog sirijskog izbeglicu koji bude vraćen u Tursku jedan tražilac azila koji boravi u Turskoj biće premešten na teritoriju EU.

Nakon potpisivanja sporazuma EU-Turska, broj migranata koji stižu na grčka ostrva znatno je smanjen – sa 150.000 mesečno u leto 2015. i 50.000 početkom 2016, na u proseku 3.000 mesečno danas.

Međutim, i readmisija je mala. U poslednje tri godine po sporazumu je u Tursku vraćeno samo 1.884 izbeglica uključujući 357 Sirijaca, pokazuju podaci turskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu 20. jula je nagovestio da bi Turska mogla da iskoristi kontrolu migracije za pritisak na Brisel.

"Jasno je da nas je Evropa ostavila same u ovom sporazumu", rekao je Sojlu, prenela je agencija Anadolija.

Grčki list Katimerini prenosi da je Čavušoglu u intervjuu za TGRT Haber 22. jula rekao: "Nećemo čekati pred vratima EU. Sporazum o readmisiji i o bezviznom režimu biće na snazi u isto vreme".

"Čekanje pred vratima EU još 50 godina za Tursku nije mogućnost. Početkom avgusta ćemo objaviti nove inicijative u spoljnoj politici", rekao je turski ministar.

Portparolka Komisije Nataša Berto rekla je odgovarajući na pitanje novinara 24. jula u Briselu da su dve strane još privržene implementaciji "zajedničke izjave" i dodala da je primena sporazuma EU-Turska uslov za viznu liberalizaciju, piše Katimerini.

 

Da li je potreban poseban centar za smeštaj dece migranata?

Izvor: Tanjug, Večernje novosti Foto: Tanjug

Beograd, 21. jul 2019. – U Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece

Prema podacima Ministarstva za rad u Srbiju trenutno boravi od od 300 do 600 dece migranata bez roditeljske pratnje i njima se kako navode brinu nadleĐne institucije – dodeljuje im se štaratelj, omogućava smeštaj, psihosocijalna podrška...,međutim u Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece.

"Smeštajni kapaciteti koji se nude toj deci nisu dovoljno dobri jer se smeštaju zajedno sa odraslima i formiranje jednog centraisključivo za maloletnike bez pratnje bilo bi rešenje koje bi im omogućilo dobiju zaštitu i brigu koja im je neophodna, kaže za Tanjug psiholog CZA Jana Stojanović.
Ona tvrdi da je broj ove dece stalno u porastu i da ih, po procenama CZA trenutno u Srbiji ima oko 500.

Ona navodi da CZA svakodnevno dolaze sa takvom decom u kontakt i da ih sreću na ulicama, parkovima, da ih viđaju da spavaju na otvorenom...

Jana Tanjug

"Najviše maloletne dece bez roditeljske pratnje je u Beogradu i jedan deo njih je smešten u Centru za azil u Krnjači", navodi Stojanović.

Ona ukazuje i na problem neusaglašenosti podataka navodeći da je prema podacima tog Centra od juna meseca u Srbiji bilo blizu 500 maloletne dece migranata bez pratnje, a prema podacima MUP-a, od početka godine do jula u Srbiji ih je registrovano svega 390.

Postoji određen broj dece koja nikada nisu registrovana, upozorava Stojanović, i objašnjava da oni često izbegavaju registraciju plašeći se da će im to biti problem ako uspeju da pređu u neku neku vropsku zemlju, koja im je krajnji cilj.

Najbrojniji su tinejdžeri starosti između 14 i 17 godina, a primetan je i porast mlađe dece.

"Dolazili smo u kontak s decom koja imaju svega 9 godina a putuju sami bez roditelja i staratelja i bilo koga ko brine o njima", kaže Stojanović, koja upozorava da su oni pod velikim uticajem starijih grupa sa kojima se kreću, što predstavlja veliku opsanost za njih.

Govoreći o proceduri, Stojanović je navela da svako ko dođe u kontakt sa osobom koja se izjašnjava kao maloletna i putuje sama dužan je da kontaktira Centar za socijalni rad koji dalje preuzima nadleznost u pogledu brige, određivanja starateljstva, boravka u smeštajnim kapacitetima, dok je policija zadužena za registraciju. Međutim, Stojanović navodi da kapaciteti kojima raspolažu Centri za socijalni rad nisu dovoljni da bi mogli da reaguju na svaki poziv.

Najveći broj njih smešten je u Centru za azil "Krnjača" zatim u Zavodu za vaspitanje dece i omladine i u domu "Jovan Jovanović Zmaj" koji se nalazi u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu.

Jana Stojanović međutim upozorava da je problematičan način na koji se oni smeštaju budući da se veliki broj dece zbrinjava u centre zajedno sa odraslima iako to nije mesto za njih.

"Zato su često u riziku da budu zloupotrebljeni, neretko su i žrtve nasilja, podložni su različitim zloupotrebama, lako ih je izmanipulisati i dolaze jer dolaze u kontakt sa različitim ljudima", kaže Stojanović.

Navodi da su se i sami žalili da se ne osećaju bezbedno u takvim centrima, da im prete, pokušavaju da ih pljačkaju, upadaju u sobe i da to nije mesto gde treba da budu.

"Zato je jedino adekvatno rešenje za ovaj problem osnivanje posebnog centra za smeštaj dece migranata bez roditeljske pratnje, gde bi imali svu potrebnu brigu u skladu sa njihovim godinama, a i bilo bi i mnogo racionalnije za angažovanje kapaciteta stručnih instuticija", zaključuje Stojanović .

Da li je cilj EU da izbeglice trajno ostanu u Srbiji i BiH?

Izvor: Radio Slobodna Evropa Foto: Radio Slobodna Evropa

Sarajevo, Beograd, 14. jul 2019. – U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos prema migranatima i izbeglicma u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sagovornici su bili Nidžara Ahmetašević, novinarka i volonterka iz Sarajeva koja pomaže izbeglicama i Radoš Đurović, direktor beogradskog Centra za pomoć tražiocima azila.

Bilo je reči o tome zašto je u Bosni i Hercegovini i Srbiji promenjen odnos prema izbeglicama i migrantima, pa se oni umesto dobrodošlice, koja im je iskazivana na početku, danas se sve više susreću s netrpeljivošću, o neljudskim uslovima u prihvatnim kampovima, o maloletnim migrantima bez roditelja koji su prepušteni ulici, o požrtvovanosti volontera koji se jedini trude da olakšaju muke migantima i izbeglicama, kako se hrvatska policija surovo obračunava sa migratima koji iz Bosne i Hercegovine ilegalno uđu u Hrvatsku, kako hrvatska predsednica štiti policajce pričom da se migranti sami povređuju jer prelaze preko teškog terena, kao i o tome da li Evropska unija planira da od Bosne i Heregovine i Srbije napravi mesto odakle će se migranti deportovati u države iz kojih su pobegli.

Omer Karabeg: U poslednjih godinu dana u Bosni i Hercegovini je bitno promenjen odnos prema izbeglicama i migrantima. Nestalo je dobrodošlice koja im je iskazivana na početku. Danas se vlast i deo građana odnose prema njima kao prema stranom telu koje opterećuje društvo. Ide se dotle da ih povezuju sa kriminalom, nazivaju ih siledžijama, čak i teroristima i gledaju da ih se što pre oslobode. Kako je došlo to takvog preokreta?

Nidžara Ahmetašević: Nije baš tako veliki preokret. Ali to jeste slika koja se dobija iz medija. I dalje veliki broj ljudi punim srcem pomaže migrantima i s njima dijele ono što imaju, a ljudi u Bosni i Hercegovini nemaju puno. U Tuzli, na primjer, svaki dan na ulicama možete vidjeti četu volontera koji bez ikavih donacija pomažu tim nesretnim ljudima. Ista je situacija u velikom broju sela kroz koja se kreću migranti. Pomažu im i u Sarajevu i u Velikoj Kladuši, mada manje nego ranije. Moram reći da se atmosfera ponegdje promijenila, naročito u Bihaću. Do toga je došlo pod jakim pritiskom propagande koja je diktirana od lokalnih vlasti, a djelomično i od međunarodnih organizacija koje u Bosni i Hercegovini rade sa izbjeglicama i migrantima.

Radoš Đurović: U Srbiji još uvek, među građanima pre svega, postoji razumevanje za izbeglice. Građani u njima ne vide ekonomske migrante nego ljude koji traže spas. Ali sve više, naročito u medijima, jača antimigrantska retorika, mada još uvek nemamo situciju kakva postoji u našem susedstvu i širom Evrope.

Vlast ignoriše izbeglice

Omer Karabeg: Gospođo Ahmetašević, kažete da građani pomažu, međutim iz vlasti dolaze potpuno drugačije poruke. Recimo, Milorad Dodik kaže da Republika Srpska ne želi migrante i izbeglice i ne dozvoljava da se na teritoriji Republike Srpske napravi bilo kakav prihvatni centar. On čak tvrdi da Bošnjaci motivišu migrante da dolaze u Bosnu i Hercegovinu da bi im dali državljanstvo i tako menjali etničku strukturu Bosne i Hercegovine. On tvrdi da Sarajevo planira da naseli 150.000 migranata.

Nidžara Ahmetašević: Dok Dodik to govori, bošnjački i hrvatski političari ne pružaju tim ljudima nikakavu podršku i ne obezbjeđuju im human i dostojanstven smještaj. Vlast u Federaciji nije uradila ništa da pomogne migrantima i izbjeglicama. Kantonalne vlasti u Tuzli i Sarajevu ignorišu te ljude. U ovom trenutku u Sarajevu nekoliko stotina ljudi spava po parkovima, na ulicama i u napuštenim zgradama. Tačno je da je Milorad Dodik izjavio to što ste naveli, ali je kasnije i rekao da tim ljudima treba omogućiti human prolazak kroz Bosnu i Hercegovinu. Ne volim da se slažem s Dodikom, ali se slažem s njim kada kaže da migrantima treba omogućiti human prolazak kroz ovu zemlju. Vlasti u Federaciji rade mnogo gore stvari, naročito u Bihaću, gdje je tim ljudima ograničena sloboda kretanja i gdje ih tuku na isti način kako to radi hrvatska policija. To što radi policija u Bihaću je puno gore od ponašanja policije Republike Srpske prema migrantima koji prolaze kroj taj entiiet. Nismo čuli za bilo kakav problem.

Omer Karabeg: U kakvim uslovima danas žive migranti i izbeglice?

Radoš Đurović: U Srbiji su uslovi različiti. U centrima za azil uslovi su daleko pristojniji od onih u tranzitnim centrima. Recimo, u tranzitnom centru u Adaševcima nema uslova za normalan život. Nema ni vode za piće. To mesto je izolovano, daleko od gradske sredine i ljudi tamo zaista teško žive. Posebno je ozloglašen kamp u Obrenovcu u okolini Beograda, gde se najčešće smeštaju muškarci-samci i maloletnici bez roditelja. Mnogi od njih nemaju ni svoj krevet. Migranti i izbeglice se žale na užasne uslove u kojima žive, na nasilje koje tamo vlada, a često i na ponašanje službenika Komesarijata za izbeglice.

Opširnije: Da li je cilj EU da izbeglice trajno ostanu u Srbiji i BiH?

Push back-ovi izbeglica na teritoriju Makedonije od januara do aprila 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Bujanovac, Preševo, Vranje, 30. april 2019. – Službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) obilaze kampove u Vranju, Bujanovcu kao i otvorene lokacije u Preševu i okolini. U razgovorima sa izbeglicama koji su vođeni u periodu od januara do aprila 2019. saznajemo informacije o push back-ovima koje sprovodi srpska policija i žandarmerija. Migranti sa kojima su službenici tima komunicirali govore o slučajevima push back-ova (vraćanja na teritoriju Makedonije, retko uz upotrebu sile) sa teritorije Srbije na teritoriju Makedonije, odakle su incijalno ušli u Srbiju.

IMG 9826-30-11-18-05-54-660x330

H.K.M. (25, Irak), njegov brat H.K. (35) i njegova supruga A.A.M. (28) i njihovo troje dece, poreklom iz Iraka su u Srbiju stigli krajem marta 2019. iz Makedonije, a naš tim je sa ovom grupom razgovarao početkom aprila u Bujanovcu. H.K.M. je timu ispričao da su u Srbiju uspeli da uđu tek iz trećeg pokušaja, pošto ih je srpska policija prethodna dva puta vratila ilegalno nazad. Oba puta su bili uhvaćeni od strane policije u blizini granice i rečeno im je da se vrate u Makedoniju.

Naredni slučaj o kome je tim dobio informacije, a tiče se push back-ova je od strane dvojice izbeglica iz Avganistana, A.S. (35) i S.M. (19). Obojica su u Srbiju ušli 18. februara, a tim ih je zatekao u Bujanovcu. A.S. i S.M. su nam ispričali da su ih pripadnici srpske policije vratili u Makedoniju kada su prvi put pokušali da pređu granicu Makedonije i Srbije početkom februara ove godine. Kada su potom uspeli da pređu granicu bez push back-a, uhvaćeni su ponovo od strane srpske policije u blizini Miratovca, koja ih je registrovala i uputila u kamp u Bujanovcu.

Iste navode su potvrdili i I.J.M. (20) iz Pakistana) i A.H. (19), iz Pakistana koji su dva puta ilegalno gurnuti u Makedoniju od strane srpske policije, pre nego što su iz trećeg puta uspeli da uđu i stignu do Beograda, odakle su upućeni od strane policije u Vranje, gde su ih naši službenici upoznali i razgovarali sa njima u januaru ove godine.

Opširnije: Push back-ovi izbeglica na teritoriju Makedonije od januara do aprila 2019.

Godišnji izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu o stanju azila u EU u 2018. godini

Izvor: EASO Foto: EASO

Brisel, 25. jun 2019. – Evropska kancelarija za podršku azilu (EASO) objavila je godišnji izveštaj o stanju azila u Evropskoj uniji.

Cilj godišnjeg izveštaja o stanju azila u Evropskoj uniji je da pruži sveobuhvatan pregled situacije vezane za azilnu proceduru u EU (uključujući informacije o Norveškoj, Švajcarskoj, Lihtenštajnu i Islandu, u daljem tekstu EU+), kao i da opiše i analizira kretanje podnosilaca zahteva za međunarodnu zaštitu, glavne pomake u zakonodavstvu, sudskoj praksi i politikama na nivou EU kao i na nacionalnom nivou, kao i da izvesti o funkcionisanju Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS) u praksi.

EASo photo - Copy

Godišnji izveštaj EASO-a pokriva period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine, ali takođe obihvata i najnovija relevantna dostignuća u godini u kojoj je napisan.

Statistički podaci o prvostepenim i drugostepenim odlukama u azilnoj proceduri

Tokom 2018. godine, podneto je ukupno 664.480 zahteva za međunarodnu zaštitu u zemljama EU+, što predstavlja smanjenje od 10% u broju zahteva koje se beleži već treću godinu zaredom. Približno 9% svih prijava uključilo je aplikante koji su ponovo podnosili zahtev za azil. Broj prijava podnetih u EU + sličan je broju podnetih zahteva u 2014. godini, kada je podneto 662.165 prijava. Važno je napomenuti da, iako je broj novih aplikacija bio stabilan tokom 2018. godine, relativna stabilnost na nivou EU + zapravo podrazumeva ozbiljne razlike na nivou država članica i na nivou zemalja porekla aplikanata. Pritisak migracija na spoljnim granicama EU je smanjen već treću godinu zaredom. Zabeležen je porast u broju otkrivanja migranata na ruti koja ide preko zapadnog Mediterana, što je približno jednako broju otkrivenih pokušaja prelazaka i na istočnoj mediteranskoj ruti (oko 57.000 migranata po ruti). Što se tiče zemalja porekla aplikanata, Sirija (13%), Avganistan i Irak (po 7%) bile su tri glavne zemlje porekla tražilaca međunarodne zaštite u EU +, zajedno čineći više od četvrtine svih podnosilaca zahteva za azil u 2018. godini (27% od ukupnog broja).

Opširnije: Godišnji izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu o stanju azila u EU u 2018. godini

Filmsko veče za volontere u Preševu

Tekst: APC Foto: APC

Preševo, 12. jun 2019. – U prostorijama APC kancelarije u Preševu prošle nedelje je organizovano filmsko veče za mlade volontere sa kojima naš tim radi i koji su podrška izbeglicama u južnim kampovima, zajedno sa našim timom. U nizu projekcija filmova sa temom izbeglištva koje smo organizovali u lokalnim srednjim školama, 12. juna je u našoj južnoj kancelariji prikazan francuski film „Welcome". Film prati život sedamnaestogodišnjeg dečaka Bilala, Kurda iz Iraka, njegov pokušaj da stigne do Velike Britanije i sve prepreke na koje nailazi na tom putu.

mn za apc

Upravo na ovaj način pribiližavamo domaćim tinejdžerima iskustva dece izbeglica koja su iz različitih razloga bila prinuđena da napuste svoje zemlje i sama se suočavaju sa svim izazovima.

Film „Welcome" prikazuje probleme, rizike i izazove sa kojima se Bilal susreće, kao i njegovu ogromnu upornost da stigne do Velike Britanije. Film prikazuje i empatiju kod pojedinaca koji bolje upoznaju migrante, ali se bavi i temom rasizma i neprihvatanjem izbeglica od strane državnih vlasti i određenog dela stanovništva.

zzz

Nakon projekcije filma održana je kratka diskusija sa našim timom.

 

Đurović: Human odnos prema izbeglicama je presudan

Izvor: Radio Beograd 1 Foto: APC

Beograd, 20. jun 2019. – Povodom Svetskog dana izbeglica gost Miše Stojiljkovića u jutarnjem programu Radio Beograda 1 "Uhvati dan!" gost je bio Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, a u redovnoj rubrici "Pitanje jutra" slušaocima je postavljeno pitanje kako bi oni rešili pitanje migranata i kako se naša zemlja ophodi prema izbeglicama.

>

Najveći broj izbeglica su ljudi koji beže od rata ili progona, što je sudbina kakvu smo i mi na ovim prostorima doživeli, ne samo u 20. veku nego i ranije, rekao je Radoš Đurović. Zato je bitno podsetiti se, naročito na Dan izbeglica da izbeglištvo može svakome da se desi, i da je human odnos prema izbeglicama presudan kako bismo mogli da ih razumemo i da im pomognemo.

Opšti utisak je da se izbeglice dosta kriminalizuju u Evropi i generalno u razvijenom svetu od strane političara koji žele da na taj način uberu neke političke poenen ovoj temi, ali i od medija od kojih dosta zavisi kakva slika će da se stvori o izbeglicama.

Što se tiče situacije u našoj zemlji, Srbija je i dalje tranzitna zemlja koja je suočena sa stalnim push back-ovima, odnosno ilegalnim vraćanjima izbeglica preko granice, gde im se negira pravo na azil. U takvoj situaciji, i zbog okolnosti koje se stalno menjaju, određeni broj ljudi želi da ostane ovde. Zato je neophodno da u posebnim centrima za smeštaj imaju uslove za normalan život uzimajući u obzir da se sve češće dešava da izbeglice u tim centrima ostaju i dve do tri godine.

Prema podacima UNHCR-a, u svetu je 2018. godine zabeležen broj od 71 milion izbeglica, što je najveći broj izbeglica zabeležen otkad ta organizacija postoji, a to je nešto više od sedam decenija.

Druženje mladih Bujanovčana i izbeglica

Tekst: APC Video: APC

Bujanovac, 14. jun 2019. – APC lokalni tim iz južne preševske kancelarije je u saradnji sa kulturnim udruženjem Dituria organizovao integracijski događaj u Bujanovcu. Mladi iz Bujanovca su imali priliku da upoznaju izbeglice koje borave u kampu u Bujanovcu, dok su zajedno kuvali jedno iransko i jedno lokalno jelo za sve učesnike. Izbeglice iz kampa u Bujanovcu nemaju često priliku da stupaju u kontakt sa lokalnim stanovništvom, niti da napuštaju kamp. Izbeglice su prilično izolovane u kampu, a niko im ne pomaže da uspostave bilo kakvu komunikaciju sa stanovništvom iz lokalne sredine. Kamp koji se nalazi na magistralnom putu, izvan grada, ove ljude još više odvaja i izoluje od lokalne sredine.

Ovo druženje uz pripremu ručka omogućilo je da se mladi iz Bujanovca i izbeglice međusobno bolje upoznaju, da razgovaraju o kulturološkim sličnostima i razlikama. Pored toga, izbeglice su imale priliku da uče i praktične stvari koje im trebaju u svakodnevnom životu u lokalnoj sredini.

Mladi iz bujanovačke sredine su bili zainteresovani da saznaju više o svakodnevnom izbegličkom životu, kao i problemima sa kojima se izbegli suočavaju kod nas i na putu migracije. Svaku priču slušaju sa interesovanjem i nevericom da neki drugi ljudi koji žive tik pored njih imaju toliko drugačije životne priče i sudbine. Uspostavljena poznanstva na našem događaju nadalje ostaju da se razvijaju u svakodnevnom životu i budućem druženju među učesnicima. Na ovaj način, APC radi na podsticanju interakcije i rušenju predsrasuda koje mogu postojati u lokalnoj sredini između lokalaca i izbeglica, promoviše toleranciju i podstiče socijalnu inkluziju izbeglica u lokalno društvo. Mladi Bujanovčani su pokazali da su jako otvoreni prema izbeglicama i da uz ovakve događaje lako uspostavljaju kontakte i komunikaciju sa izbeglicama.

Đurović: Najveći problem u Srbiji je što mi nemamo smeštaj za maloletne migrante koji dolaze bez roditelja

Izvor: PRVA

Beograd, 08. jun 2019. – Surovo ubistvo u kome je mladić izboden 24 puta nožem dogodilo se prethodne noći u Beogradu, i to je navodno bila osveta za saučesništvo u još jednom ubistvu koje se dogodilo samo 12 sati ranije. Građani su uznemireni, posebno u blizini prihvatnih centara jer ponovo počinje izbeglički talas. Kako se rešavaju ovi slučajevi ubistava i kriminala koja počine migranti? Da li će Srbija postati jedan veliki kolektivni centar?

Jesu li u pitanju lični sukobi ili ratovi kriminalnih grupa? Ko su ljudi koji u Srbiji čekaju da im Evropa otvori granice? O tome su u „Jutru sa Natašom" govorili oni koji o ovim ljudima brinu tokom boravka u Srbiji: komesar za izbeglice Vladimir Cucić, izvršni sekretar Instituta za nacionalnu bezbednost Darko Obradović i direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Gostujući u „Jutru sa Natašom", direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je da kriminalne grupe regrutuju maloletnike, koriste njihovo neznanje, neiskustvo i potrebe koje imaju i da je to fenomen na koji treba obratiti pažnju. Invloviranost dece u ovako surove događaje je znak upozorenja za sve nas, jer ovakva iskustva postoje i drugde u svetu, da se deca i maloletnici uključuju u različite kriminalne grupe. Na pitanje gde je trebalo da bude dete od 16 godina u tom trenutku i da li postoji smeštaj za maloletne migrante, Đurović je rekao da je to trenutno veliki problem, jer poseban smeštaj za maloletnike postoji, ali broj mesta je ograničen i najveći broj njih se smešta u kolektivne centre, gde su bila smeštena i dva momka koja su nastradala. Bitno je napomenuti da ustanove u kojima su smešteni ljudi, maloletnici i odasli, socijalne službe, staratelji, da svi treba da budu uključeni i da vrlo ozbiljno pristupe od početka prijema ljudi i dece kako bi se preduhitrile ovakve stvari.

Đurović: Efikasnost utvrđivanja izbegličkog statusa i integracija izbeglica najveći izazovi

Izvor: Beta Foto: Beta

Beograd, 20. jun 2019. – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) Radoš Đurović ocenio je danas, povodom Dana izbeglica, da su najveći izazovi u vezi sa izbeglištvom u Srbiji vezani isključivo za pitanje brzine i efikasnosti postupka utvrđivanja statusa izbeglica, njihove integracije u društvo i položaja maloletnika bez pratnje roditelja, kod kojih se postupci za utvrđivanje statusa izbeglica retko pokreću.

rados beta

"Od januara do početka maja 2019. od ukupno 2.269 ljudi koji su želeli da traže azil, postupak je pokrenut za svega 107 lica, a dodeljeno je svega 12 izbegličkih zaštita u Srbiji. To je jako sporo, iako je i to napredak u odnosu na prošlu godinu, kada je za celu 2018. dodeljeno 11 izbegličkih zaštita od preko 8.433 lica koja su izrazila nameru da traže azil. To znači da mi, u stvari, ne znamo ko je izbeglica, a ko nije, ko koja prava i obaveze ima i ne možemo da razdvojimo ove dve grupe, a što sve onda stvara probleme u praksi", rekao je Đurović agenciji Beta.

Đurović je dodao da je od 227 maloletnika bez pratnje roditelja koji su u prva četiri meseca uspeli da izraze nameru da traže azil, svega 19 ušlo u azilnu proceduru, dok je od uspostavljanja azilnog sistema samo dvoje maloletnika bez pratnje dobilo azil.

"Ostali su u pravnom vakuumu. Sistem ne zna da li oni ispunjavaju uslove da budu izbeglice ili ne", dodao je Đurović.

Opširnije: Đurović: Efikasnost utvrđivanja izbegličkog statusa i integracija izbeglica najveći izazovi

Apel za formiranje centra za decu migrante

Beograd, 07. jun 2019. - Posle dvostukog ubistva u Beogradu, koje se desilo u svega 48 sati, a čiji su učinioci i žrtve bili maloletni migranti bez pratnje roditelja smešteni u kolektivnim kampovima u Obrenovcu i Krnjači, i poznati Komesarijatu za izbeglice, upravama kampova i lokalnim socijalnim službama od ranije, pozivamo nadležne državne organe da formiraju poseban centar za maloletne migrante bez pratnje roditelja.

U tom centru bi maloletnim migrantima bez pratnje bio obezbeđen adekvatan i siguran smeštaj, adekvatna ishrana, stalna profesionalna pažnja socijalnih službi, prevodioci i kulturni medijatori i svi potrebni uslovi za nesmetan psihosocijalni razvoj i učenje.
Trenutno u Srbiji ne postoji ovakva specijalizovana ustanova, a samo nekolicina maloletnika bez pratnje biva smeštena u postojeće zavode za smeštaj domaćih maloletnika bez pratnje roditelja, tri u Beogradu i jedan u Nišu.

Istovremeno pozivamo državne organe da preduzmu sve kako bi se uredio uredio pravni položaj maloletnika bez pratnje roditelja dok se nalaze u Srbiji. Od 227 maloletnika bez pratnje koji su u prva četiri meseca uspeli da izraze nameru da traže azil, svega 19 je ušlo u azilnu proceduru. Od uspostavljanja azilnog sistema, svega dvoje maloletnika bez pratnje roditelja su dobila azil. Ostali su u pravnom vakumu.

Najveći broj maloletnika bez pratnje je trenutno smešten u kolektivne migrantske i azilne centre za odrasle, koji ne pružaju maloletnicima dovoljno uslova za bezbedan smeštaj, u kojima su deca u stalnom kontaktu sa odraslima i potpuno nezaštićena od njihovog uticaja, bez kontiuniranog nadzora i brige socijalnih radnika, a posebno izložena rizicima da stupe u kontakt sa krijumčarima, kriminalcima i svima onima koji mogu da zlupotrebe njihov ranjiv položaj. U tim centrima, deca nemaju osnovne uslove za nesmetan psihosocijalni razvoj ni uslove za obrazovanje, učenje ili socijalizaciju sa lokalnom decom i u lokalnim sredinama.

APC u saradnji sa švedskim kolektivom “Noncitizen” organizovao video radionice za izbeglice u Beogradu, Banji Koviljači, Bogovađi i Šidu

Pripremio: APC Foto: APC

noncitizen

Beograd, 05. jun 2019. – U saradnji sa kolektivom "Noncitizen" iz Švedske, organizujemo tokom pet dana video radionice sa izbeglicama smeštenim u Beogradu, Bogovađi, Banji Koviljači i Šidu. Tokom radionice izbeglice imaju priliku da nauče kako da snime i montiraju kratak video zapis i time dokumentuju svoju svakodnevicu, ali i nasilje i zloupotrebe na koje nailaze.

Iste video radionice nasi saradnici "Noncitizen" organizuju i sa izbeglicama u Švedskoj.

U radionici učestvuju i APC interni i kulturni medijatori.

U svom decenijskom radu APC je sarađivao sa velikim brojem domaćih i stranih umetnika koji su bili gosti naših radionica.

Azil dobila još jedna LGBT osoba zbog progona

BEOGRAD, 9. maj 2019. – Još jedan gej muškarac, ovaj put iz Irana, uz pravnu pomoć naše organizacije, dobio je azil u Republici Srbiji po osnovu pripadnosti određenoj društvenoj grupi, odnosno LGBT populaciji.

U toku postupka azila koji je trajao devet meseci utvrđeno je da je njegov zahtev za azil osnovan i da su fizički napadi, privođenja, pritvaranja, to što je bio onemogućen da se bavi svojom profesijom, dokaz da je u svojoj zemlji bio izložen grubom kršenju ljudskih prava i progonu.

Ove navode azilanta, kao i brojne priložene dokaze i činjenice detaljno su razmotrili službenici organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova nadležne za vođenje postupka azila, i nakon sprovedenog krajnje složenog postupka utvrdili da su ispunjeni uslovi za priznavanje prava na utočište u Republici Srbiji.

Za vreme trajanja postupka APC/CZA tim je ovom Irancu kontinuirano pružao pravnu i psihosocijalnu pomoć.

Nakon perioda neizvesnosti u vezi svog budućeg statusa i boravka u Centru za azil, iranski državljanin je konačno dočekao dobre vesti, a pomoć u integraciji i uključivanju u normalne životne i radne tokove će mu pružiti socijalni integracijski sektor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Pakistanac, žrtva trgovine ljudima dobio azil

Beograd, 29. maj 2019. - Državljaninu Pakistana koga je APC pravno zastupao, odobren je ovih dana azil u Srbiji.

Njegov zahtev prihvaćen je kao osnovan jer je u toku azilnog postupka koji je trajao godinu dana, utvrđeno je da je bio žrtva trgovine ljudima.

Službenici Kancelarije za azil utvrdili su da se radi o licu koji je bilo u položaju sličnom ropstvu, da je više godina bio radno eksploatisan i izložen teškom obliku psihološkog i fizičkog nasilja.

Na osnovu toga ustanovljeno je da tražiocu azila treba dodeliti supsidijarnu zaštitu, koja predstavlja oblik zaštite koji Republika Srbija odobrava strancu koji bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, ili bi njegov život ili sloboda bili ugroženi nasiljem opštih razmera.

Aktivnu ulogu u postupku dobijanja odigrao je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanova socijalne zaštite koja identifikuje žrtve trgovine ljudima.

Izbegličke priče otvaraju srca mladih Bujanovčana

U sklopu integracijskih aktivnosti APC sarađuje sa velikim brojem škola i lokalnih organizacija širom zemlje u kojima organizujemo zajedničke časove, druženja mladih, pokrećemo pitanja solidarnosti, odgovornosti lokalnih sredina u prihvatu izbeglica, svakodnevnim životom izbeglica zaglavljenih u našoj zemlji.

APC i kulturno udruženje "Dituria" iz Bujanovca organizovali su 24. aprila susret mladih izbeglica smeštenih u prihvatnom centru u ovom gradiću na jugu Srbije i lokalnih volontera. Tom prilikom mladi Bujanovčani imali su priliku da čuju zanimljive priče i iskustva izbeglica, sa kojima APC radi od njihovog dolaska u Srbiju.

za sajt apc

Bio je to jako emotivan skup. Volonteri su na početku skoro bez daha slušali potresne priče Ahmeda iz Avganistana i Parveza iz Pakistana.
Pričali su o toplom domu, ali i detinjstvu i odrastanju u strahu da će im neko usred noći sa pištoljima i puškama zakucati na vrata i odvesti na put bez povratka njihove najmilije. Zbog tih scena odlučili su da krenu tamo gde će imati bar malo sna. Sve grozote koje su ih pratile na putu iz Azije, nisu ih obeshrabrile, naprotiv sva ta, kako su rekli, necivilizacijska postupanja i ožiljci od policijskih pendreka sa granice Turske i Bugarske kod njih su učvrstili uverenje kako moraju da istraju. Zahvalni su stanovnicima Bujanovca, koji, kako mogu da vide, nisu u nekoj dobroj situaciji, ali žele da ih saslušaju, sa vidnim saosećanjem za njihove probleme.

Priča mladog bračnog para iz Irana, Hamida i Malihe, mnogim učesnicima susreta u prostorijama "Diturije" ostaće duboko urezana u sećanje. Na početku su pričali o bogatstvu nacionalne kulture i običajima u ovoj velikoj zemlji. Očekivali su život dostojan čoveka 21. veka, porodicu sa puno preslatke dečice. Maliha je na akademiji zavrsila dizajn. Crtala je lepu budućnost svoje porodice, imala velike snove. Međutim, nisu joj dozvolili da se zamišljena budućnost ostvari. Primorali su je da bira između posla iz snova i braka sa čovekom koji ne pripada jedinoj dozvoljenoj religiji u Iranu - Islamu. Izabrala je ljubav. Ali to je podrazumevalo i odlazak iz Irana. Godinu i po idu su na putu. Ne znaju kako, ali znaju kuda.

Kaže Maliha, idemo ka slici velike porodice sa puno dece koju smo 'nacrtali, u Iranu. Dok je ona pričala u očima volonterki "Diturije" pojavile su se suze. Maliha, jedna sićušna, ali odvažna mlada žena, odlučila je uz punu podršku svog supruga Hamida, da daleko od svog neba sagradi novu budućnost.

Kad je Maliha završila, u sali je nastao tajac. Kao da su svi u tišini želeli da još jednom u mislima pređu sa njom paklenu stazu čije je ishodište u trusnoj svakodnevici Irana.

Šta je pokazao povratak u sadašnjost?
Bilo je primetno obostrano zadovoljstvo zbog organizovanja ovog događaja.
Izbeglice kažu da im je drago kada imaju negde i nekom da ispričaju ne samo svoju "priču sa puta" nego i da mlade ljude upoznaju sa državom iz koje dolaze i životom ljudi u njoj.
S druge strane, volonteri iz Bujanovca navode značaj ovakvih susreta sa migrantima, jer je to prilika da se vidi kako su u tim kolonama ipak ljudi, sa svojim snovima i svojim skicama budućnosti. Zajednički je zaključak da APC i "Dituria" uskoro organizuju novi susret koji bi imao tematski karakter i na kome bi se iz više uglova osvetlio najaktuelniji izbeglički problem.
Naše višegodišnje iskustvo u radu u lokalnim sredinama pokazuje da jedino stvaranjem prilika za susret, za druženje, kada čujemo jedni druge, možemo stvarati tolerantnije društvo, razvijati empatiju prema izbeglicama, izbeglištvo videti kroz ljudske price a ne broj kao što često viđamo u diskursu o izbeglicama.

Vi ste ovde: Početna strana Vesti