POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Da li je realan scenario novog masovnog priliva izbeglica?

Izvor: RTS

15. oktobar 2019. – Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer dramatično je upozorio na opasnost novog izbegličkog talasa u EU koji bi mogao da premaši onaj iz 2015. godine, ukazavši na potrebu da se pomogne zemljama koje čuvaju spoljne granice Unije. Šta će se desiti ako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ostvari pretnje i otvori granice Turske prema Evropi za oko tri miliona izbeglica i hoće li na njihovom putu pored Grčke biti i Srbija?

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila upozorava da bi Srbija u slučaju scenarija koji najavljuje Zehofer bila tampon-zona EU i time veoma ugrožena izbegličkom krizom dramatičnih razmera.

Ipak, indikatori sa terena ne daju za sada povoda za najgori scenario.

"Teško da ćemo doći do situacije od 2015. godine, jer Evropa sprema odgovor duž cele rute i pokušavaće migraciju da zaustavi u Grčkoj", rekao je Đurović.

Poslednjih meseci migranti iz Turske odlaze na grčka ostrva, a odatle prelaze na kopno. Zatim preko Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore ulaze u Srbiju.

"Ulaze svakodnevno iz Makedonije, i to najmanje 100 ljudi dnevno. Isto tako pojačana je ruta preko Kosova. Svi putevi, nažalost, vode kroz Srbiju i odavde pokušavaju da dođu do Hrvatske, BiH i Mađarske", rekao je Đurović.

Iz tih zemalja ih tzv. puš-bekovima vraćaju u Srbiju, ali ipak veliki broj njih uspeva da nastavi put.

"U Srbiji nikada nema više od 6.000 migranata, što znači da je i odliv intenzivan", dodao je Đurović dodajući da je do 1. septembra 7.300 ljudi tražilo azil u Srbiji.

Najveći broj migranata zadržava se u Srbiji 24 do 48 časova.

"Na jugu su najviše opterećeni centri za prihvat u Bujanovcu i Vranju. Oni vrlo brzo dolaze zatim do Beograda, gde pronalaze konekcije za dalji put. U Šidu i okolini je preko 1000 ljudi u ovom trenutku, u okolini Subotice preko 300, a veliki je i broj ljudi duž granice sa BiH, kod Loznice i u celom Podrinju. Situacija na terenu je dinamična, nije zabrinjavajuća, ali indikatori pokazuju da je povećan broj ljudi koji dolaze", rekao je Đurović.

Ucenjivački kapital Turske

Najviše migranata je iz Avganistana, slede Pakistan i Irak, a primetan je i porast broja ljudi iz Sirije. To se, kaže Đurović, može povezati sa strahovima koji su prevladali u Turskoj gde se sirijske izbeglice plaše da će biti prisilno naseljene u pogranična područja sa Sirijom.

Na pitanje može li na terenu nešto da krene u skladu s pretnjama, Đurović odgovara da Turska ne želi da se oslobodi ucenjivačkog kapitala.

"Malo je verovatno da će se upustiti u puštanje miliona izbeglica, ali puštanje desetina ili stotina hiljada njih može da dovede do komplikacija u regionu. Izbeglice su i samoinicijativno krenule u strahu od mogućih represalija turskih vlasti. Sama informacija u medijima izaziva pokrete među izbeglicama, mi to vidimo. Sa treće strane, Turska i te kako zna šta radi i ne želi nestabilno okruženje", naveo je Đurović.

Položaj Srbije je, ističe, jako nezahvalan.

"Skoro ništa ne zavisi od nas u globalnim pomeranjima, a mi smo na obodu EU, spoljna granica. Teška je saradnja sa Makedonijom i Bugarskom i teritorijama oko nas, ne postoji mogućnost da Srbija zatvori migratornu rutu. Kada je u pitanju ilegalno guranje ljudi od severnih članica EU, tu bi naša zemlja trebalo da radi mnogo više i da pitanje podigne na dilomatski nivo. To su nezakonite prakse protivne međunarodnim sporazumima i bilateralnim ugovorima koje imamo s tim zemljama. Ne smemo da pravimo kompromise, jer pre ili kasnije pozicija tampon-zone može mnogo da nas košta", zaključio je Đurović.

Vi ste ovde: Ciljevi i programi rada sa ženama i decom Vesti Da li je realan scenario novog masovnog priliva izbeglica?