POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Articles

Kakva je budućnost evropskog migracionog i azilnog sistema? Deljenje znanja i dobre prakse u oblasti integracije migranata i razumevanje postojećih izazova balkanskih zemalja kroz italijanske i austrijske integracione modele

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA je organizovao konferenciju u Beogradu 2-3 marta 2017, pod imenom „What holds the future for Europe's migration and asylum? Making the case for solidarity and integration" finansiran od strane Centralne Evropske Inicijative i kofinansiran u okviru projekta Balkanska izbeglička ruta, staza za evropsku solidarnost podržana od Evropske komisije – evropski civilni program.

Događaj je okupio oko 30 stručnjaka iz vladinog i nevladinog sektora iz 14 evropskih zemalja pogođenih „izbegličkom krizom", pravovremeno predstavljajući izvrsnu platformu za diskusiju o razvoju evropske migracione politike, integracija i razmene iskustava, najbolje prakse i lekcije naučene sa terena svojih zemalja, sa posebnim osvrtom na modele interakcije i integracije i pozitivne prakse iz Italije i Austrije. Organizacije koje su učestvovale : Centar evropske inicijative iz Italije, Interkulturelles Zentrum iz Austrije, Helsinški fond za ljudska prava iz Poljske, Organizacija za pomoć izbeglicama iz Češke Republike, Centar za istraživanje evropskih politika iz Brisela, MigHelp iz Mađarske, Centar za mirovne studije iz Hrvbatske, Udruženje mladih advokata iz Makedonije, Helsinški odbor iz Bugarske, ICS Ufficio Rigugiati iz Italije, Legis iz Makedonije, Pravno-informacijski center nevladinih organizacij – PIC iz Slovenije, Grčki savet za izbeglice, Organizacija Think-Difference iz Austrije, i drugi.

1        6

4 konf

Prvi panel je obrazložio prednosti i mane realizacije novih i ambicioznih reformi Evropskog azilnog sistema, počev od reforme Dablina, donošenja novih regulativa u oblasti azila i migracija između Evropske unije (EU) i zemalja na spoljnim granicama EU, kao i reforme EURODAC sistema i novog mehanizma za relokaciju izbeglica u Evropi.

Drugi panel se fokusirao na nove uloge Fronteksa na spoljnim granicama EU i na proširenu ulogu EASO-a kao glavne rukovodeće organizacije za azil u Evropi, i uticaja pomenutih organizacija na zemlje Zapadnog Balkana. Panelisti su bili Radoš Djurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Leonhard Koen, istraživač iz organizacije Center for European Policy Studies iz Brisela. Interaktivna diskusija se vodila oko uloge zemalja na balkanskoj ruti, proširenoij ulozi Fronteksa kao i umanjenoj ulozi civilnog društva u novim reformama azilnog sistema u Evropi.

Treći panel je bio posvećen praktičnim pitanjima – diskusija se vodila oko trenutnih dešavanja u zemljama na Balkanskoj ruti i u Italiji, poput smeštaja migranata, učestalih deportacija, percepcije lokalnih zajednica kao i o pokušajima integracije u pomenutim zemljama. Panelisti su podelili svoja iskustva, dobre i loše prakse, naglasili neophodne promene u migracionoj i azilnoj politici u svojim državama kao i u regionu.

Treći panel je poslužio kao odličan uvod u četvrti panel koji se ticao evropske solidarnosti i međusobne kooperacije zemalja na takozvanoj balkanskoj ruti i šire, kao i jačanja uloge civilnog društva i lokalnih zajednica u Evropi. Učesnici panela su kroz duboku emociju i saosećanje razmenili mišljenja o zaboravljenim društvenim vrednostima, o lošem stanju solidarnosti u društvu, apatiji i o neophodom buđenju lokalnih zajednica kroz ciljane medijske kampanje i politička zagovaranja kao načinima za pokretanje i jačanje interakcije, integracije i inkluzije izbeglica u lokalne zajednice.

Peti panel je bio posvećen najboljim praksama integracije izbeglica u evropskim društvima, sa posebnim osvrtom na Italiju i Austriju. Cilj petog panela je bio da predstavi konkretne modele integracije, izazove, najbolje prakse i deljena znanja sa Balkan CEI zemljama predstavnicama u ovim izazovnim vremenima sa posebnim akcentom na prednostima različitosti, inkluzije, i potrebe da se povežu procesi između institucija, socijalnog okruženja i izbeglica.

Ovaj događaj je bio jedinstvena prilika da se razmene sveže ideje, znanje i ekspertiza među zemljama pogođenim izbegličkom krizom, kao i priliku da se utiče na novi razvoj politike i prakse u sferi senzitizacije lokalnih zajednica i integracije izbeglica u evropsko društvo. Kao finalni osvrt na diskusije koje su se vodile u toku dvodnevne konferencije, "What holds the future for Europe's migration and asylum policy and practice? Sharing best knowledge and EU practice on integration of migrants and existing challenges in Balkan countries, through Italian and Austrian models and best practices",, zajedno sa ostalim panelistima i učesnicima, istaknuta je potreba za doslednim zagovaranjem i medijskim kampanjama u budućnosti, stimulišući primenu zajedničkog pristupa u dimenzijama od zajedničkog interesa pogodnog za regionalnu saradnju, kao što su politika integracija i borba protiv diskriminacije i ksenofobije.

Konferencija ja promovisala evropske vrednosti, principe, zajedničke naučene lekcije i dobre prakse u integracionoj politici, kao i prikazane različite sisteme integracije i tehničke prakse i ravnanje sa zemljama članicama Centra za evropsku inicijativu (CEI), a koje nisu članice EU, u oblasti imigracije/integracija.

Cilj podizanja sposobnosti i kompetencije zemalja članica CEI, koje nisu članice EU bio je inspirisan principima ne-diskriminacije, solidarnosti ljudskih prava, jednakim uživanjem socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava, i kapacitetom upravljanja različitosti zasnovanim na interkulturalnom dijalogu i zaštiti manjina. U skladu sa širim principima Centra za evropsku inicijativu, učešće šireg sastava članica CEI je stimulisalo umrežavanje i saradnju članica EU i zemalja koje nisu članice, a sve u cilju poboljšanja integracije i demokratskog upravljanja u onim zemljama koje doživljavaju iskustvo multikulturalnosti.

Vous êtes ici :