Balkan Refugee Trail
Balkan Refugee Trail - A Pathway for European Solidarity
In August 2016, the lead partners InterkulturellesZentrum and AsylkoordinationÖsterreichfrom Austria along with Asylum Protection Center from Serbia, Center for Peace Studies from Croatia,Legis from Macedonia, Greek Council for Refugees from Greece, Legal-informational center for nongovernmental organizations (PIC) from Slovenia, and Hungarian Helsinki Committee from Hungary - have launched the project "Balkan Refugee Trail - A Pathway for European Solidarity." The project was funded by the European Union Europe for Citizens Programme and ran until the end of December 2017.
Background
In 2015, the Balkan route, along with the Mediterranean routes, became the focal point of the refugee movement, especially from the Middle East. More than 850,000 refugees have set off to reach Hungary, Croatia, Slovenia, Austria or Germany via the Balkan states of Macedonia and Serbia, depending on the border policy of the respective states. This massive refugee movement, the so-called "refugee crisis", had a significant impact on the domestic policies of many European states and on the EU as a whole: nationalist forces were strengthening and at the same time the impression of increasingly overburdened politics was emerging. New areas of tension have formed in the relations between the EU states, and existing ones have again come to the fore.
Without the spontaneous support of large sections of civil society - NGOs, initiatives and volunteers - in all countries along the Balkan route and the receiving countries, this situation would have been difficult to master. In many of these countries, civil society engagement has become a form of active solidarity, while solidarity and supportive cooperation has been lacking at EU member state level.
The aim of the project was to use these experiences at the level of civil society and to contribute to the formation of European solidarity that meets the current social challenges, seeks cooperative solutions and puts Europe's common future at the center of its efforts.
Central issues of the project were:
How can national and cross-border solidarity experiences at civil society level contribute to the emergence of European solidarity?
How can such solidarity strengthen potential of democracy/policy in our societies and at a pan-European level?
What support does civil society need in order to maintain and expand engagement in this context?
Project activities:
Networking and country research in all seven project partner countries (Hungary, Macedonia, Serbia, Croatia, Slovenia, Greece and Austria);
Conferencesto bring together the results of each country work, to discuss a concept of "European solidarity" and to coordinate the planning and implementation of joint local activities in the respective partner countries;
Implementation of jointly planned local activities in all local partners’ countries;
Joint project conclusion (Symposium) in Vienna to discuss project results together with relevant stakeholders and civil society and subsequent dissemination of these results.
Useful links:
- Europe for citizens programme - https://eacea.ec.europa.eu/europe-for-citizens_en
- EU Delegation in Serbia - http://europa.rs/
- Asylum Protection Center/Centar za zaštituipomoćtražiocimaazila APC/CZA - http://www.azilsrbija.rs
- News about the project activities:
- http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1142-what-holds-the-future-for-europe-s-migration-and-asylum-sharing-best-knowledge-and-eu-practice-on-integration-of-migrants-and-existing-challenges-in-balkan-countries-through-italian-and-austrian-models-and-best-practices.html
- http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1220-skup-u-becu-izbeglicka-ruta-preko-balkana-i-dalje-funkcionise.html
- http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1261-panel-diskusija-solidarnost-kao-funkcionalna-sila-demokratije.html
- http://www.apc-cza.org/en/component/content/article/8-vesti/1239-apc-na-medunarodnoj-konferenciji-u-becu-pod-nazivom-balkanska-izbeglicka-ruta-put-ka-evropskoj-solidarnosti.html
LOVE
LOVE (Law, Order, Values) to migrants/asylum seekers/persons granted asylum in enjoying rights without discrimination
Asylum Protection Center APC/CZA together with the partners-BETA news agency and Public Policy Research Centre, are jointly implementing project LOVE (Law, Order, Values) to migrants/asylum seekers/persons granted asylum in enjoying rights without discrimination founded by the EU Civil Society Facility Programme 2015. The main goal of the project is to enable sustainable protection of migrants/asylum seekers/persons granted asylum (MI/AS/PGA) against discrimination in Serbian local communities and society in general in line with EU values/standards through a number of project activities broadly addressing the provision of direct support to final beneficiaries via Regional Migrant/Asylum info centres and building Network of local volunteering groups for facilitating MI/AS/PGA integration in the domain of legal protection, psychosocial, interaction/integration support in local communities with promotion and improvement of the systemic protection against discrimination of MI/AS/PGA through research, comprehensive advocacy campaign and strong media coverage. During the project’s duration – which is 3 years – Asylum Protection Centre, BETA news agency and Public Policy Research Centre will release a number of policy studies, policy briefs and reports which will be jointly promoted via different advocacy campaigns and tools.This project has been produced with the financial assistance of the European Union.
The project contents and realization are the sole responsibility of Asylum Protection Center APC/CZA, BETA news agency and Public Policy Research Centre, and can under no circumstances be regarded as reflecting the position of the European Union.
Useful links:
-EU Delegation in Serbia - http://europa.rs/
-EuropeAid Cooperation Office - http://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm
-Civil Society Facility Programme 2015 - https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?ADSSChck=1472572570252&do=publi.detPUB&nbPubliList=15&page=1&orderby=upd&searchtype=QS&orderbyad=Desc&aoref=152728&userlanguage=en
-Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA - http://www.azilsrbija.rs
-BETA News Agency - http://beta.rs/
-Public Policy Research Centre - http://www.publicpolicy.rs/
LOVE
LOVE - Pravo, Red, Vrednosti, za migrante/azilante/ljude kojima je dodeljen azil,
u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA zajedno sa partnerima-novinskom agencijom BETA i Centrom za istraživanje javnih politika, zajednički implementiraju projekat LOVE (zakon, red i vrijednosti) migrantima/azilantima/licima kojima je odobren azil u uživanju prava bez diskriminacije koji je finansijski podržao EU Program za razvoj civilnog društva 2015. Glavni cilj projekta je omogućiti održivu zaštitu migranata/tražilaca azila/lica kojima je odobren azil, protiv diskriminacije u lokalnim zajednicama u Srbiji i društvu uopšte u skladu sa vrednostima/standardima EU, kroz brojne projektne aktivnosti koje se široko bave pružanjem direktne podrške krajnjim korisnicima putem regionalnih informativnih centara migranata/azilanata i izgradnje mreže lokalnih volonterskih grupa za olakšavanje integracije, a sve u domenu pravne zaštite, psihosocijalne, interakcijske/integracijske podrške u lokalnim zajednicama, ali i promocijom i unapređenjem sistemske zaštite od diskriminacije kroz istraživanje, sveobuhvatne kampanje zagovaranja i snažnu medijsku pokrivenost. Tokom trajanja projekta od 3 godine - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, novinska agencija BETA i Centar za istraživanje javnih politika, objaviće brojne studije o politici, podneske i izveštaje koji će se zajednički promovisati kroz različite kampanje i alate za zagovaranje. Ovaj projekat je realizovan uz finansijsku pomoć Evropske unije.
Sadržaj i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a ni u kom slučaju se ne može smatrati stavovima Evropske unije.
Korisni linkovi:
-Delegacija Evropske unije u Srbiji- http://europa.rs/
-EuropeAid Cooperation Office - http://ec.europa.eu/europeaid/index_en.htm
-Civil Society Facility Programme 2015 - https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?ADSSChck=1472572570252&do=publi.detPUB&nbPubliList=15&page=1&orderby=upd&searchtype=QS&orderbyad=Desc&aoref=152728&userlanguage=en
-Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA - http://www.azilsrbija.rs
-BETA novinska agencija - http://beta.rs/
-Centar za istraživanje javnih politika - http://www.publicpolicy.rs/Centar za azil Divljana - susret sa ženama
APC/CZA tim je u prihvatnom centru Divljana organizovao susret sa ženama, koje su tokom prethodne posete izrazile želju i potrebu za sigurnim prostorom u kojem će moći da izraze svoja osećanja i strahove, kao i da dobiju emotivnu podršku i korisne savete. U ženskoj grupi su se osećale slobodno da se izraze i videle da nisu jedine koje se součavaju sa problemima. Za one kojima je ipak bilo neugodno, organizovano je individualno savetovanje kako bi se izašlo u susret i njihovim potrebama. Žene su na kraju bile raspoložene, zahvalne i rekle da se osećaju samopouzdanije i sigurnije u sebe.
Kreativna radionica u Krnjači – Šta za Vas znači sreća?
U okviru projekta "Engaging with female and children refugees, migrants, asylum seekers passing through Serbia" koji finansira Svetska banka, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je realizovao 19. aprila 2017 kreativnu radionicu u centru za azil Krnjača u kojoj su učestvovale žene tražioci azila iz Avganistana, Sirije i Pakistana.
Tema koju je APC/CZA tim taj dan obrađivao je sreća i svaka od učesnica je na samom početku podelila sa ostatkom grupe šta je za nju sreća. Neke žene su govorile o životu u Zapadnoj Evropi, druge su pominjale druženje sa porodicom i prijateljima, a bilo je i reči o zemljama porekla i životima koje su davno vodile. Nakon toga, svaka učesnica je dobila papir i četkice kao i tempere te su oslikavale motive koje za njih predstavljaju sreću. Na samom kraju svaka učesnica je ostatku grupe predstavila svoj rad i objasnila zašto se odlučila za određene motive. Učesnica iz Avganistana je rekla da je za nju sreća da postane policajka, jedna od devojaka je pomenula da bi volela da bude astronautkinja i otisne se u svemir. Ostale žene su govorile da su naslikale svoje buduće domove u Nemačkoj i Francuskoj i da je to za njih sreća. Mesto gde će biti sigurne i gde će moći da rade i imaju lep žvot. Sve učesnice su napomenule da bi želele da češće slikaju i da bi volele da obrađujemo i druge teme.
Sitnice koje nas čine srećnim za svakog od nas nose neko drugačije značenje, i ove žene koje su iskusile velike tragedije i životne teškoće uče nas da se radujemo malim stvarima kad god nam se za to pruži mogućnost.
Održan prvi blok rаdiоnica prеpоznаvаnja i sprеčаvаnja rоdnо zаsnоvаnоg nаsilја zа dеcu tražioce аzila u Banji Koviljači
Prvi blok radionica prepoznavanja i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja za decu tražioce azila smeštene u Centru za azil u Banji Koviljači održan je 14. i 15. jula 2015. godine. Radionice realizuju edukatori Viktimološkog društva Srbije, partnera na projektu „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja" koji finansira Evropska unija.
Radionice imaju za cilj podizanje svesti kod dece tražilaca azila o različitim vrstama rodno zasnovanog nasilja, prepoznavanju i metodama prevencije, uzimajući u obzir specifične potrebe i položaj dece tražilaca azila koji proizilazi iz situacije u kojoj se oni nalaze. Posebna pažnja posvećena je suočavanju sa slučajevima rodno zasnovanog nasilje kojima deca tražioci azila mogu biti izložena.
Sadržaj radionica zasnovan je na dugogodišnjem iskustvu eksperata Viktimološkog društva Srbije, kao i na saznanjima prikupljenim tokom istraživanja u okviru projekta „Poboljšanje pristupa obrazovanju dece tražilaca azila u Srbiji i prevencija rodno zasnovanog nasilja".
Na radionicama su učestvovala deca poreklom iz Sirije, Iraka i Somalije. Fotografije sa radionica možete pogledati u galeriji.
Azilni kutak u Sjenici - Kako vidimo lokalce a kako strance u Sjenici
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je u saradnji sa Kancelarijom za mlade u Sjenici, centrom za azil u Sjenici i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda 1.aprila 2015. godine organizovao radionicu u kojoj su učestvovali mladi poreklom iz Sirije i Somalije kao i mladi iz Sjenice. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe - lokalna i azilna populacija ali su uloge bile obrnute- tražioci azila su govorili iz perspektive lokalnog stanovništva dok su mladi okupljeni oko kancelarije za mlade bili u ulozi migranata koji žive u Sjenici.
Radionica je realizovana u okviru projekta "Podrška uživanju prava tražilaca azila bez diskriminacije" koji realizuje Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) a koji finansira Evropska unija.
Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini
IZVOR: Tanjug 27.maj 2015.
Od početka 2015. godine više od 3.000 dece tražilo je azil u Srbiji, od tog više od 1 300 su deca bez pratnje roditelja, dok je nepoznato koliko dece boravi ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraži azil, izjavio je 27.maja 2015.godine direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.
Đurović je dodao da najveći broj te dece ne stigne do centara za azil, da se ona "prosto gube u statistikama", što je krajnje zabrinjavajuće.
On je na konferenciji za novinare rekao da je nepoznato koliko dece boravi u Srbiji ili prođe kroz zemlju, a da ne zatraže azil i naglasio da su deca azilanti posebno osetljiva i traumatizovana grupa izbeglih.
On je naglasio da u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokušavaju da ojačavaju psiho-fizičko stanje dece, da imaju individualna i grupna psihološka savetovanja, kreativne radionice koje bi ih odvojile od teške situacije, a da je pokrenuta i jezička radionica za pripremu dece za ulazak u obrazovni sistem.
Fotografije sa preskonferencije možete pogledati OVDE
Opširnije: Više od 1 300 dece bez roditelja tražilo azil u 2015. godini
Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila
IZVOR: TANJUG 31.01.2015.
Migranti koji se skrivaju po napuštenim objektima u okolini Subotice ne žele da traže azil u našoj zemlji, što to ne treba da bude prepreka da im Srbija omogući prava koja im po azilu pripadaju, što trenutno nije slučaj, rečeno je 30.01.2015. godine na tribini o problemima migranata.
Tribina je održana u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u Subotici, koja je bila posvećena problemu migranata sa Bliskog i Dalekog istoka koji se skrivaju u Subotici u nameri da u pogodnom momentu pređu granicu s Mađarskom, uđu u Šengensku zonu i tamo zatraže azil.
Član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalna pitanja, Milimir Vujadinović, ponovio je da su mogućnosti lokalne samouprave po pitanju problema migranata ograničene.
Opširnije: Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila
Država bez rešenja
IZVOR: DANAS 11.12.2014.
U našu zemlju nikada do sada nije ušao veći broj ljudi koji beže od rata i progona sa Bliskog i Srednjeg Istoka i Severne Afrike (do 1. decembra od početka godine 13.052 ljudi, od čega 7.960 iz Sirije), a naša država nije u stanju da reguliše njihov status. Uskoro ćemo imati ozbiljni humanitarni, ali i druge probleme koji mogu da trajno pogode naše društvo.
Razlozi za ovu situaciju su odsustvo tehničkih i ljudskih kapaciteta Odseka za azil koji sprovodi azilnu proceduru, ali nedostatak i opreme i volje da se nešto preduzme. Sistem azila ne funkcioniše u Srbiji, a Srbija nije u stanju da sprovede azilne postupke i donese odluke o azilu. Ove godine do decembra samo je četvoro ljudi dobilo azil od 13.052 tražilaca azila. Izdato je svega 458 ličnih azilnih karti, a urađeno svega 14 saslušanja. Zbog toga je gotovo nemoguće dočekati registraciju, azilnu ličnu ispravu, pokretanje azilnog postupka, a da ne govorimo dobiti azil, čak ni ako ste spasli živu glavu od terora mudžahedina i ekstremista iz Sirije i Iraka.
Šta vam preostaje, da ostanete u šumi, da bez ijedne isprave ili dokaza o identitetu budete prepušteni na milost i nemilost vremenu, bolestima, svakom ko može da vas napadne, opljačka, pokuša seksualno ili radno da vas iskoristi, a da ne možete ni da odete do policije da tražite zaštitu jer nemate nikakav dokaz da ste azilant i da vam pripadaju prava po osnovu tog legalnog boravka u Srbiji.
Tako izbeglice pretvaramo u senke, manje ljude - više senke, koje se po šumama kao plen skrivaju od pogleda i društva koje ga ne želi. Kako se vreme pogoršava njihovi životi biće još više ugroženi. U subotu smo imali 70 promrzlih ljudi, juče majku sa troje dece, danas porodicu sa dve bebe, bez papira, bez hrane, blatnjave i promrzle.
Javni konkurs za pravnika u APC/CZA
CENTAR ZA ZAŠTITU I POMOĆ TRAŽIOCIMA AZILA / ASYLUM PROTECTION CENTER
11118 Beograd, Sime Igumanova 14
Objavljuje:
KONKURS ZA PRAVNIKA ZA RAD NA POSLOVIMA IZ OBLASTI PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI TRAŽIOCIMA AZILA I IZBEGLICAMA U REPUBLICI SRBIJI
I Uslovi:
1. Diplomirani pravnik;
2. Odlično poznavanje engleskog jezika;
3. Poznavanje rada na računaru (MS Office korisnički nivo);
4. Vozačka dozvola B kategorije (aktivni vozač).
II Kandidati koji se prijavljuju na konkurs, potrebno je da dostave svoju biografiju sa fotografijom, motivaciono pismo i preporuke o evenutalnoj ranijoj praksi u istoj ili sličnoj oblasti.
III Prijave se dostavljaju elektronskim putem na email adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Za konkurs".
IV Rok za podnošenje prijave je 15. decembar 2014. godine.
V Uz poštovanje svih prijava napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.
APC/CZA Azilne priče u Danasu: Utisci sa puta (Sirija)
IZVOR: DANAS 27.11.2014.
U Centar za azil u Krnjači sam stigao sinoć sa grupom od još sedam ljudi, takođe iz Sirije. Nas petoro je iz Alepa, dok su ostali iz Hame. Na putu sam već tri meseca. U Siriji sam završio englesku književnost, a kako nisam hteo u vojsku, morao sam da pobegnem.
Tamo nemate mnogo opcija - ili da uzmete oružje u ruke i borite se protiv ljudi koji su vam do juče bili braća i komšije ili da odbijete. Smrt je u svakom slučaju neminovan ishod. Ljudi padaju tako lako, kao glineni golubovi.
Umoran sam, više psihički nego fizički. U Srbiju smo došli iz Makedonije. U blizini jednog pograničnog mesta čijeg se imena ne sećam, dok smo još bili u Makedoniji, sačekala nas je razbojnička grupa. Tražili su nam pare, telefone, sve što su procenili da im je korisno da imaju. Bili su naoružani vatrenim oružjem i drvenim palicama. Meni su tražili sirijska dokumenta. Kad sam ih pitao šta će im moji dokumenti, dobio sam tup udarac u glavu, a zatim su počeli da me udaraju palicama. Pao sam na zemlju, a jedan od njih me je udario palicom preko kolena, toliko jako da sam zanemeo od bola. Prijatelj koji je pokušao da mi pomogne završio je još gore. Polomili su mu ruku u predelu lakta. Kada su uzeli sve što su mogli da nam uzmu, otišli su i ostavili nas. Osećao sam se bedno. Pobegao sam od rata i nasilja, da bi me pljačkali, tukli i šikanirali gore nego da sam neka životinja.
Ne znam koliko dugo ću se zadržavati u Srbiji. O vašoj zemlji znam malo toga, znam da su se i na ovim prostorima vodili ratovi tako da verujem da su i ovde ljudi prošli kroz mnogo nevolja. Prvi utisak za ovo kratko vreme mi je srdačnost ljudi i spremnost da pomognu. Sada treba samo da se oporavim, a za početak da se naspavam.
Prikupio i priredio Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila - APC/CZA
Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
IZVOR: TELEGRAF 29.10.2014.
U saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) piše da nema mesta širenju panike i straha, jer ni kod jednog ilegalnog migranta iz azijskih i afričkih zemalja u zaječaru nisu primećeni simptomi ebole.
U redakciju Telegrafa stiglo je reagovanje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila na tekst „Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" u kojem je između ostalog istaknuto da se osuđuje širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata, kao i da nijedan od migranata nema simptome ebole.
Redakcija Telegrafa izvinjava se zbog objavljivanja ove senzacionalističke vest i u celosti prenosi saopštenje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
" Najoštrije osuđujemo senzacionalističko izveštavanja i širenje lažnih informacija povodom hapšenja šezdeset dvoje iregularnih migranata i tražilaca azila u Srbiji koji su uhvaćeni pre dva dana u Zaječaru nakon ilegalnog prelaska srpsko-bugarske granice. Podsećamo Vas da naslov na vašem portalu "Zaječar: Grad pun bolesnih azilanata iz Afrike, niko nije išao na pregled!" i sugerisanje da je reč o imigrantima koji su možda zaraženi ebolom je neprimeren i kažnjiv, jer izaziva strah i širi paniku kod našeg stanovništva. Podsećamo Vas da je u Zaječaru 25.oktobra održan sastanak Štaba za vanredne situacije povodom zabrinutosti zbog sve učestalih hapšenja iregularnih migranata iz azijskih i afričkih zemalja i mogućnosti da neko od njih dolazi i iz zemalja gde je proglašena epidemija ebole. Zaključak ovog satanka je da nema mesta širenju straha i izazivanju panike kod stanovništva jer ni kod jednog nisu primećeni simptomi koji bi ukazali na mogućnost da je neko od njih zaražen.
Takođe u policijskoj upravi Zaječara i Zdravstvenom centru Zaječara nam je rečeno da su upoznati sa procedurama upućivanja lica na zdravstveni pregled ukoliko postoje neki zdravstveni problemi kod migranata i tražilaca azila koji se nađu na teritoriji grada Zaječara, a da do sada nisu imali značajnijih problema", piše u saopštenju Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA).
Telegraf: Ne širite paniku, ilegalni migranti u Zaječaru nemaju simptome ebole
Osuda protesta u Mladenovcu
Oštro osuđujemo protestni skup „Stop azilu" koji je organizovan 06. oktobra 2014. godine protiv otvaranja Centra za azil u Maloj Vrbici u blizini Mladenovca.
Posebno je zabrinjavajuće prisustvo pripadnika političkih stranaka i predsednika pojedinih opština, koji šireći netrpeljivost i ksenofobične izjave se protive smeštanju azilanata u bivšu kasarnu Mala Vrbica i na taj način ostvaruju političke ili druge interese.
Šireći informacije o ugroženosti lokalnog stanovništva u slučaju otvaranja Centra za azil, lokalni politički lideri doprinose širenju netrpeljivosti i ksenofobije prema ljudima koji traže zaštitu od Republike Srbije bežeći iz zemalja u kojima su im preti progon ili im je život ugrožen postojanjem sveopšteg nasilja.
Smatramo da je neophodno da nadležni organi oštro osude širenje neprijateljskih i ksenofobičnih izjava prema tražiocima azila i da preduzmu mere iz svoje nadležnosti protiv odgovornih lica, kako bi se sprečile dalje zloupotrebe i odlaganje sprovođenja odluke Vlade o otvaranju Centra za azil u bivšoj kasarni Mala Vrbica.
Povećan broj tražilaca azila u Srbiji u odnosu na prošlu godinu
IZVOR: RTV Vojvodina
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) govorio je o stanju sistema azila u Srbiji, najnovijim trendovima i broju tražilaca azila u Srbiji i merama za unapređenje sistama azila, dok je Jovana Vinčić, pedagog (APC/CZA) govorila o neposrednom radu sa tražiocima azila u centrima za azil u okviru psihosocijalne pomoći tražiocima azila, tematskim radionicama i naporima da se uspostave kontakti u lokalnim sredinama između građana i tražilaca azila.
Do kraja godine duplo više azilanata u Srbiji
Rat i siromaštvo, ali i borba za egzistenciju u Srbiju su samo prošle 2013. godine doveli oko pet hiljada ljudi koji su ovde tražili azil i bar kratkotrajno bili smešteni u nekom od pet objekata za prihvat azilanata. Međutim, od majskih poplava, jedan od centara koji je bio u hotelu u Obrenovcu više nije u funkciji, a zabrinjavajuće je to što će do kraja godine broj azilanata biti dupliran, upozoravaju nadležne institucije.
Italijani spasli više od 2 000 emigranata iz Severne Afrike
Izvor: Blic 19.03.2014.
Italijanska Obalska straža i mornarica su u poslednjih 48 sati spasile više od 2.000 migranata koji su putovali na čamcima iz pravca severne Afrike. Migranti se smeštaju u prihvatni kamp na ostrvu Lampeduza.
Saopštenje je usledilo dan nakon što je 500 ljudi 18.marta 2014. godine na silu ušlo u Meliju, špansku enklavu u severnoj Africi.
Italijanska mornarica je 19.marta 2014. godine saopštila da je 2 128 migranata spašeno kod južne obale Sicilije, uključujući 596 koji su spašeni 17. marta 2014. godine. U spasilačkim operacijama učestvovala su i tri trgovačka broda.
Prema poslednjim podacima Fronteksa, pogranične agencije EU, više od 20 000 ljudi ušlo je nelegalno u Evropu preko Lampeduze i drugih delova Sicilije samo u trećem kvartalu 2013. godine.
Italija je pojačala mornaričke i avionske patrole kod obala Sicilije otkad su se stotine migranata utopile 2013. godine u dva odvojena incidenta u blizini Lampeduze.
Tribina: Azilantska kriza- Azilanti u Srbiji i srpski azilanti u Evropi
U Domu Omladine je 21.februara 2014. godine održana tribina Bioetičkog društva Srbije Azilantska kriza - Azilanti u Srbiji i srpski azilanti u Evropi na kojoj su govorili Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Marijana Savić, direktorka Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima Atina i Sena Marić, istraživačica Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je da je u poslednje vreme migracija kroz Srbiju značajno povećana, prvenstveno usled povoljnog geografskog položaja Srbije. U prilog tome govori i podatak da je prošle 2013. godine u Srbiji bilo podneto 5065 zahteva za azil, dok je samo u januaru 2014. godine podneto skoro 1000 zahteva. Migracije su jedan jako složen fenomen i naše društvo a prvenstveno državni organi još uvek nisu adekvatno odgovorili na sve izazove koje migracije nose sa sobom. Pre svega svedoci smo problema u pogledu funkcionisanja azilne procedure, smeštaja tražilaca azila, pitanja kontrola granica i poštovanja prava tražilaca azila.
Fotografije sa tribine možete pogledati OVDE
Opširnije: Tribina: Azilantska kriza- Azilanti u Srbiji i srpski azilanti u Evropi
Apel Vladi Republike Srbije
Video sa konferencije za novinare održane 18.novembra 2013. godine na kojoj je upućen apel Vladi Republike Srbije da pod hitno reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi.
Osuda ponašanja pojedinaca iz mesne zajednice Vračević i poziv državi za pomoć azilantima
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila oštro osuđuje sprečavanje dostave hrane tražiocima azila smeštenim u selu Vračeviću od strane pojedinih lokalnih građana i poziva državu da pod hitno preduzme sve potrebne mere da zaštiti i spase tražioce azila smeštene u Vračeviću, kao i da im obezbedi adekvatnu ishranu, sigurnost, pravo na slobodu kretanja i bezbednost.
APC/CZA publications
Asylum Protection Center APC/CZA
APC Offices:
1.
Mišarska no. 16
Serbia
11000 Belgrade
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Phone: +381 11 323 30 70; +381 11 407 94 65
Fax: +381 11 323 30 70
http://www.apc-cza.org; http://www.azilsrbija.rs;
2.
Gavrila Principa no. 13
Serbia
11000 Belgrade
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Phone: +381 11 323 30 70; +381 11 407 94 65
Fax: +381 11 323 30 70
http://www.apc-cza.org; http://www.azilsrbija.rs;
3.
Braće Radića no. 3
Serbia
24 000 Subotica
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Phone: +381 11 323 30 70; +381 11 407 94 65
Fax: +381 11 323 30 70
http://www.apc-cza.org; http://www.azilsrbija.rs;
4.
Vase Smajevića no. 11
Serbia
17523 Preševo
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Phone: +381 11 323 30 70; +381 11 407 94 65
Fax: +381 11 323 30 70
http://www.apc-cza.org; http://www.azilsrbija.rs;
Zahtev za azil: u Srbiji sanjajući Evropu
Napisala Francesca Rolandi e Adél Alaker
Originalni tekst na italijanskom
Ove godine u Srbiji je bilo oko 3100 zahteva za azil. Većina njih je iz Avganistana (56,2%), iz Somalije (18%) i iz Pakistana (10%), pa slede Palestina, Iran i severnoafričke zemlje. Intervju sa Radošem Đurovićem iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Beograda.
Koliko migranata je trazilo azil u Srbiji poslednjih godina?
Zakon o azilu je stupio na snagu 2008. godine sa kojim je Srbija preuzela nadležnost u oblasti azilanata od UNHCR-a. Tokom 2008. godine je bilo oko 52 zahteva za azil, 2009. godine 275, 2010. godine 522, a ove godine 3100.
Odakle su azilanti i kojim putevima stižu u Srbiju?
Većina njih je iz Avganistana (56,2%), iz Somalije (18%) i iz Pakistana (10%), pa slede Palestina, Iran i severnoafričke zemlje. U najvećem broju slučajeva oni dolaze iz Turske i Grčke. Nekada su iz Grčke iz luke Patrosa išli ferryboat-om u Italiju. S obzirom na činjenicu da su uspeli da ih zaustave, većina njih emigrira preko Makedonije ili Kosova do Srbije i prelaskom mađarske granice stignu u Evropsku Uniju. Pored toga neki ljudi migriraju preko Albanije, Crne Gore i pređu Jadransko more, a neki izaberu put preko Rumunije ili Bugarske.
Koliko njih je dobilo azil?
U Srbiji postoje 2 vrste azila: azil kao izbeglički status (refugee status), koji još do sada niko nije dobio i azil kao subsidijarna zaštita (subsidiary protection), koji je dobilo 5 ljudi, zbog opštih nemira u tim zemljama (Etiopiji, Iraku, Somaliji).
Više od 95% ljudi je napustilo proceduru, jer ne žele da ostanu u Srbiji, nego im srpski azilni sistem služi kao neka vrsta odmora na putu do Evropske Unije. Većini od njih Srbija je samo usputna stanica, gde traže azil kako bi bili legalno u zemlji, da ne bi rizikovali da ih policija uhapsi. Ukoliko dobijaju azil, dobijaju smeštaj (ako ima mesta), ličnu kartu (koja im treba kako bi podigli novac), imaju pravo slobodnog kretanja po celoj teritoriji i pravo na zdravstvenu zaštitu, pa su u mogućnosti da se spremaju za prelazak granice u Evropsku Uniju. U većini slučajeva procedure se obustavljaju jer ljudi nestaju posle boravka u Srbiji, koji prosečno traje oko 2 meseca, a što je pre bilo još manje, oko mesec dana.
Kako se situacija sada menja?
U Srbiji se pokazuje tendencija povećavanja broja ljudi koji žele da ostanu. Budući da je cilj srpskih organa da što manji broj imigranata dobije azil, razvija se koncept sigurne treće zemlje što podrazumeva da srpski organi odbacuju sve zahteve ukoliko je pojedinac prošao kroz zemlje gde je mogao da traži azil ali nije, kao što su na primer Grčka i Makedonija. Ako se odbacuje zahtev migranata, Centar za Azil podnosi žalbu sudu. Problem je da je procedura dugotrajna i zbog toga treba migrante u međuvremenu motivisati da sačekaju odluke, ali puno njih napušta državu da bi nastavili put ka Zapadnoj Evropi. Situacija se promenila sredinom ove godine jer Mađarska ima interese da spreči ilegalni prelazak granice. Grčka nije više zemlja u koju druge evropske zemlje mogu da vrate tražioce azila jer je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da Grčka ne može da pruži odgovarajuću žaštitu. Ukoliko je Mađarska prva sigurna zemlja gde su imigranti ušli u EU, iako su zatečeni u ostalim zemljama EU vraćaju ih u Mađarsku. Zbog toga su Mađarska i Frontex osigurali granice i razvili su koncept- Srbija kao treća sigurna zemlja, tako da su značajno usporili migraciju. U Subotici, blizu mađarske granice, povećan je broj migranata koji čekaju zbog pojačane kontrole na graničnim prelazima. Oni su i ranije emigrirali u hiljadama kroz Srbiju ali nije niko primećivao.
Od čega žive azilanti dok su u Srbiji?
Skoro svi azilanti imaju materijalna sredstva; ili prodaju sve što imaju u zemlji ili njihove porodice šalju, ili se finansiraju iz svoje zajednice u Evropi. Ukoliko nisu smešteni u centar za azil, oni su smešteni u privatnim smeštajima, koji sami plaćaju. Po zakonu mogu da dobiju socijalnu pomoć od države (oko 50-60 evra mesečno po glavi) ukoliko su u privatnom smeštaju, ali jako malo od njih je koristio ovu mogućnost jer smatraju da su u Srbiji samo privremeno.
Po vašim ocenama koliko ima ilegalnih migranata?
Jako je teško da se kaže tačan broj, ali pretpostavljamo da između 10.000 i 20.000 hiljada prolazi kroz zemlju. Mi smo bili u Preševu i videli smo kako izgleda granična kontrola. Granica između Srbije, Makedonije i Kosova se ne kontroliše: teren je brdovit i šumovit, policija nema dovoljno zaposlenih i lokalno stanovništvo učestvuje u krijumčarenju. Postoji jedna organizovana kriminalna grupa, koja ima porodičnu strukturu, i njihov rad je organizovan sa obe strane granice i jako je teško infiltrirati se.
Kada se priča o deportovanju migranata, u koje zemlje su deportovani?
U Makedoniju, iako deportacija vrlo sporo teče. Krajem novembra Srbija i Makedonija su ratifikovale Protokol koji podrazumeva proceduru za readmisiju (sporazum je već bio potpisan ranije).
U Banji Koviljači, blizu granice između Srbije i Bosne i Hercegovine, gde se nalazi Centar za azil i smeštaj stranaca, tokom poslednja dva meseca situacija je postala napeta. Jedan ilegalni migrant je osumnjičen za silovanje, stanovnici traže izmeštanje imigranata, blokirali su puteve i roditelji nisu poslali decu u školu. Kako su javno mnenje, medija i politika reagovali na to?
Što se tog slučaja tiče, postupak je u toku i neke stvari nisu jasne, ali je važno podsetiti ljude da od 2008. do danas ne postoji krivično delo koje je počinio azilant. Svedoci smo političkog korišćenja cele situacije. Pored toga postoji konglomerat lokalnih interesa (investitori, turistički savez) koji rade na organizovanom izazivanju panike. Od početka 2010 oni su počeli sa pritiscima na Centar za azil u Banji Koviljači, koji je trebalo da se proširi da bi imao kapacitet za smeštaj svih imigranata, stopirali su taj projekat i počeli da šire dezinformacije. Povodom prijavljenog slučaja silovanja su organizovali ksenofobične proteste, kako bi predstavili volje naroda, koji su mene podsetili na progon Jevreja. Mediji su reagovali na skroz senzacionalistički način i pored toga i na političkom planu podržavaju te proteste. Objektivno gledano u Banji Koviljači je bilo više azilanata nego što je trebalo da bude, oni su trebali da budu raspoređeni po celoj zemlji. Pored toga grad je postao centar krjumčarenja ljudi, pa je bio i veliki broj ilegalnih migranata. Ali to ne opravdava ponašanje lokalnih stanovnika. Sada je Banja pun policije, koja ulazi u kuće gde sumnja da ima ilegalnih migranata, pa oni koji su ostali su azilanti. Na osnovu gore navedenog možemo očekivati da i u drugim sredinama gde će nastati centri za azil doći će do velikih problema. U međuvremenu su otvorili novi centar za smeštaj u Bogovađi, koja je izolovano selo (najbliži grad je Lajkovac, udaljen deset kilometara).
Prema podacima komesara za izbeglice Vladimira Cucića od 500 prijavljenih kršenja zakona u koja su bili ukljiučeni migranti, samo u 2 slučaja su oni bili počinioci krivičnih dela, u ostalim slučajevima su bili žrtve. Kakav je nivo nasilja nad njima u Srbiji?
Napadi od strane lokalnog stanovništva nad migrantima u Banji Koviljači i Loznici se manifestuju u oduzimanju novca. Za sada napadi nisu racistički napadi, motiv izvršenja napada je krada novca ali situacija je opasna. U nekom skupu u Banji Koviljači gde sam ja lično bio prisutan, bili su navijači Crvene Zvezde iz Beograda; navijači mogu naći novu ideju u mržnji prema migrantima.
Pre neke 3 nedelje mađarski portal Mindennapi je objavio snimku u kojoj migranti koji su kampovali blizu depona u Subotici svedoče kako ih srpski policajci tuku i reketiraju. Kako policija postupa u ovim slučajevima?
Ne posedujemo podatake o tome, nismo imali prijavljenjih slučajeva da se migranti žale na tretman policije. Jedno objašnjenje može da bude da se suočavaju sa problemima reketiranja i ostalih napada kad dolaze u fazu prelaska granice, kad ih uhvate prilikom pokušaja prelaska granice između Srbije i Mađarske, vraćaju ih odmah za Srbiju i posle određenog vremena oni ponovo pokušavaju da pređu granicu i da nastave svoj put. Ali o tome mi nemamo nikakvih informacija jer oni se ne vraćaju nazad.