POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Traže azil u Srbiji i nestanu

Samo tokom prošle godine na makedonskoj granici otkriveno 10.000 migranata. - Sve aktuelniji pravac u EU preko Hrvatske. Srbija bi mogla biti pod manjim pritiskom nezakonitih migracija ako bi EU uspela uspostaviti efikasniju kontrolu granice između Grčke i Turske, gde je samo tokom prošle godine otkriveno oko 50.000 imigranata, a koliko ih je prošlo dalje može samo se nagađa. A, put prema najrazvijenijim državama EU vodi ih i preko Srbije.

- Graničnoj policiji kronično nedostaju ljudstvo i oprema, što naravno zavisi od mogućnosti države, ali za efikasno suprotstavljanje ilegalnim migracijama nije dovoljno samo da se granica čvrsto zatvori. Uostalom oni koji i uđu u države EU ili Srbiju odmah zatraže azil, pa lokalne vlasti moraju ih prihvate na određeni period i da odluče o njihovim zahtjevima. Malobrojni dobijaju azil, većina nastavi migracije dalje ka zemljama odredišta, odnosno bogatije zemlje EU, a jedan deo se i vraća u skladu sa sporazumima o readmisiji. Tu je reč o poštovanju ljudskih prava i evropskim standardima, a dugoročno rešenje problema ekonomskih migracija, mogla bi biti pomoć državama iz kojih dolazi najviše migranata i uvođenje brze i efikasne procedure povratka u zemlju porekla koja bi ih obeshrabrivala da polaze na takav put - kaže Mitar Đurašković, načelnik Odjela za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko-obaveštajne poslove u Upravi granične policije MUP-a Srbije.

 

 

Kada je reč o talasu migracija koji je zapljusnuo Srbiju, sve je počelo 2009. godine, kada je u Grčkoj luci Patras došlo do velikog sukoba imigranata, policije i lokalnog stanovništva. Naime, tada je preko ove luke vodio kanal kojim su se imigranti, krišom ulazeći u šlepere koji su feribotom prevoženi u Italiju, putovali na Zapad, bez straha od granične kontrole, jer su obe zemlje članice Šengenskog sporazuma. U jednom incidentu, govorili su o tome migranti otkriveni u Srbiji, vozač kamiona je vozilom ozledio jednog od njih dok je pokušavao ući kroz rasečenu ciradu, pa je ubrzo došlo do tuče ilegalnih putnika i okupljenih šofera. Intervenirala je policija, umešali su se migranti koji su se vrzmali po luci, na stranu policije stali su lokalni anarhisti koji se inače sa čuvarima reda stalno sukobljavaju. Posle tog haosa na ulicama Patre, uspostavljena je stroža kontrola prilikom ukrcavanja na brodove. Rezultat toga bio je da su ilegalne migracije promenile smer i od tada je omasovljen pravac koji iz Grčke vodi preko Srbije na Zapad.

- Od kolega iz "Fronteksa", agencije EU za zaštitu spoljnih granica, brzo smo uočili taj trend. Našli smo se u pomalo paradoksalnoj situaciji, konstatovano je da migranti ulaze u EU iz smera Srbije, a oni kod nas ulaze iz EU, odnosno Grčke, preko Makedonije. Praktično, nezakonite migracije idu iz EU ka EU preko zemalja zapadnog Balkana - objašnjava Đurašković ..

Samo tokom prošle godine MUP Srbije otkrio je oko 10.000 imigranata na srpsko-makedonskoj granici. U Srbiju pokušavaju ući i ulaze vozom, autoputem ili preko "zelenog" graničnog pojasa. Jedan deo imigranata koji su otkriveni na samom graničnom prelazu, u pokušaju nezakonitog ulaska, vraćaju se u Makedoniju. Većina onih koji su otkriveni na samoj granici su oni koji su zatražili azil i uz odgovarajuće potvrde upućeni su u centre u Banji Koviljači i Bogovađi. S tim što većina se tamo nije pojavila, jasno je da su, zloupotrebili pravo na azil, nastavili svoj ilegalni put u bogate države EU. Na severu Srbije je "tvrda" spoljnaska granica EU. Mađarska granična policija radi uz pomoć kolega iz Austrije, a sa njima su i predstavnici MUP-a Srbije, kada se provode zajedničke operacije. Oni koordiniraju rad sa kolegama koje se nalaze sa srpske strane državne međe. Tokom prošle godine iz Mađarske u Srbiju vraćeno je oko 1.100 ilegalnih migranata.

Vi ste ovde: Konvencija o pravnom položaju apartida Vesti Traže azil u Srbiji i nestanu