POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Zemlja porekla

Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa

Izvor: Politika
Švercovanje tražilaca azila iz Iraka u Nemačku preko Turske, Bugarske i Srbije sada se naplaćuje 8.000 evra, kaže šef UNHCR-a u Srbiji

U Srbiji je od početka godine otkriveno više od 5.700 migranata, od kojih je gotovo 4.800 izrazilo nameru za traženje azila, dok je protiv više od hiljadu osoba podneta prekršajna prijava za nedozvoljen prelazak državne granice, pokazuju podaci nadležnih. Zajedničke snage vojske i policije angažovane da štite granicu Srbije prema Makedoniji i Bugarskoj, od formiranja krajem jula prošle godine, sprečile su oko 22.000 migranata da uđu na teritoriju naše zemlje, istakao je nedavno na skupu u Beču direktor policije Vladimir Rebić.

   MIGRANTI

Foto D.Žarković
Granice, naše ali i drugih država na nekadašnjoj balkanskoj ruti kojom je 2015. godine prošlo više od milion izbeglica, štite i međunarodni timovi policajaca u kojima su i pripadnici srpskog MUP-a. Zatvaranjem te rute početkom 2016. godine smanjen je priliv migranata u zemlje Evropske unije, ali je sa druge strane, kako smatra Hans Fridrih Šoder, šef Agencije UN za izbeglice Srbija, tim potezom stvoreno okruženje u kojem krijumčari zarađuju milione na izbeglicama i migrantima.

Kri­jum­ča­ri de­ce­ni­ja­ma ko­ri­ste ne­sreć­ne i na­pa­će­ne lju­de, ali sa­da je no­vi­na br­zi­na us­po­sta­vlja­nja mul­ti­na­ci­o­nal­nih mre­ža šver­ce­ra ljudima­ma i nji­ho­va bez­ob­zir­nost, ka­že za „Po­li­ti­ku" šef UN­HCR-a u Sr­bi­ji.

„Kri­jum­ča­ri da­nas ko­ri­ste dru­štve­ne mre­že da bi pr­o­da­li svo­je uslu­ge mi­gran­ti­ma če­sto ih pri­mo­ra­va­ju­ći da tr­o­še hi­lja­de evra. Ne­dav­no smo sa­zna­li da se ce­na kri­jum­ča­re­nja od­ra­slog tra­ži­o­ca azi­la iz Ira­ka u Ne­mač­ku pre­ko Tur­ske, Bu­gar­ske i Sr­bi­je udvo­stru­či­la – sa 4.000 sti­gla je na 8.000 evra", ob­ja­šnja­va Šo­der.

On pod­se­ća da je osno­van is­tra­ži­vač­ki tim ko­ji pre­tra­žu­je sto­ti­ne stra­ni­ca na dru­štve­nim mre­ža­ma u po­tra­zi za ogla­si­ma šver­ce­ra  ljudima.

„U ovim ogla­si­ma la­žno se tvr­di da mo­gu da do­ve­du mi­gran­te do bi­lo ko­je evrop­ske ze­mlje. Ga­ran­tu­ju im da će na svom od­re­di­štu do­bi­ti i azil. Ova­kve ob­ja­ve li­če na ogla­se za uobi­ča­je­ne pr­o­iz­vo­de i uslu­ge, a kri­jum­ča­ri tvr­de da su nji­ho­ve po­nu­de sto od­sto le­gal­ne i        do­stup­ne", ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

Bor­ba nad­le­žnih pr­o­tiv kri­jum­ča­re­nja je za sva­ku po­hva­lu, ali „le­če­nje simp­to­ma" kri­jum­ča­re­nja, ka­ko oce­nju­je šef UN­HCR-a u Sr­bi­ji, ima­će ma­li efe­kat uko­li­ko se ne ot­klo­ne ko­re­ni fe­no­me­na ko­ji či­ne ovaj zlo­čin ta­ko pr­o­fi­ta­bil­nim. Va­žna je sa­rad­nja dr­ža­va u bor­bi pr­o­tiv kri­jum­ča­ra i tr­go­va­ca lju­di­ma, ko­ji se če­sto orga­ni­zu­ju u me­đu­na­rod­ne kri­mi­nal­ne gru­pe, ali i ja­ča­nje sa­rad­nje me­đu dr­ža­va­ma ka­da su u pi­ta­nju pr­o­pi­si, pr­o­gra­mi pre­se­lje­nja i spa­ja­nja po­ro­di­ca, pru­ža­nje po­mo­ći iz­be­gli­ca­ma, spro­vo­đe­nje re­ad­mi­si­je...

„Te­žak uda­rac kri­jum­ča­ri­ma bi­će za­dat on­da ka­da iz­be­gli­ce do­bi­ju za­šti­tu, a mi­gran­ti bu­du vra­će­ni ku­ća­ma. Ume­sto da sve žr­tve       ost­vlja­ju u va­ku­u­mu ozna­ča­va­ju­ći ih kao ne­re­gu­lar­ne mi­gran­te, ze­mlje mo­ra­ju po­no­vo da na­pra­ve raz­li­ku iz­me­đu iz­be­gli­ca i mi­gra­na­ta. To je od ključ­nog zna­ča­ja uko­li­ko že­li­mo da za­šti­ti­mo iz­be­gli­ce i mi­gran­te od kri­mi­nal­nih mre­ža, sma­nji­mo osla­nja­nje na kri­jum­ča­re i raz­me­re zlo­u­po­tre­ba i smrt­nih slu­ča­je­va u bu­duć­no­sti", is­ti­če Šo­der.

Br­oj iz­be­gli­ca je­ste dra­stič­no sma­njen u od­no­su na 2015. go­di­nu, ali i da­lje iz­be­gli­ce i mi­gran­ti po­ku­ša­va­ju da pr­o­na­đu svoj put u bo­lji  ži­vot.

„U sep­tem­bru 2015. sli­ka be­ži­vot­nog te­la tr­o­go­di­šnjeg Ala­na Kur­di­ja iz Si­ri­je iza­zva­la je ma­sov­ne re­ak­ci­je ko­je su po­kre­nu­le mno­go lju­di u sve­tu da kre­nu u ak­ci­ju. Dve go­di­ne ka­sni­je sto­ti­ne de­ce po­put ovog ma­li­ša­na na­sta­vlja­ju da se da­ve u očaj­nič­kom po­ku­ša­ju da pre­đu Sre­do­ze­mlje u po­tra­zi za bez­bed­no­šću, za­šti­tom ili bo­ljim ži­vo­tom u Evro­pi. Od ta­da se još naj­ma­nje 8.500 iz­be­gli­ca i mi­gra­na­ta uda­vi­lo ili je ne­sta­lo sa­mo u po­ku­ša­ju da pre­đu Sre­do­zem­no mo­re, a me­đu nji­ma bio je ve­li­ki br­oj de­ce", ka­že Šo­der.

Vi ste ovde: Druga inostrana azilna praksa strategije, izvestaji i zakljuci o azilu Vesti Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa