Italija, da se advokati plaćaju da ubede izbegle da se vrate kući?

Izvor:  RTS Jutarnji program

Foto: RTS Jutarnji program

21. april 2026. godine - Novi zakon o bezbednosti u Italiji izazvao je oštre kritike advokata, sudija i opozicije. Tačnije, predlog italijanske premijerke Đorđe Meloni da plaća advokatima 615 evra ako ubede i pošalju imigrante kući. ''Divlji zapad - nagrada za glavu'', samo je jedna od izjava koja se mogla ovih dana čuti u italijanskoj javnosti. Rasprava u donjem domu parlamenta zakazana je za ovu nedelju. Tim povodom, Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, gostovao je u Jutarnjem programu RTS.

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, naglašava da italijanska vlada ima velike probleme sa sprovođenjem brzih povrataka u sudskoj proceduri. Pravo je do sada predstavljalo najčešću barijeru svim naporima Italije uključujući pokušaje premeštanja migranata u Albaniju i organizovanje brzih povrataka. On ističe da sudstvo igra značajnu ulogu u celom tom sistemu i da je upravo najveća brana brzopletosti sud.

Đurović ističe da je pitanje prava i pravde suštinsko pitanje. On ocenjuje da je predlog duboko kontroverzan jer uloga pravnog zastupnika je da zaštiti stranku od brzopletosti, bez obzira da li je u pitanju migrant ili neko drugi, od nepravde, kao i od mogućnosti da se povrede propisi, zakoni i prava ljudi.

„Ako nudite materijalnu korist onome kome profesionalna etika brani da pravi kompromise na štetu stranke, uloga advokata se u suštini obesmišljava. Oni dolaze u koliziju interesa i onoga što bi bila zakletva koju su položili, a to je da sprovode pravdu i štite interese stranke čiji su punomoćnici", naglasio je Đurović.

Italija nije jedina koja traži nove mehanizme za suzbijanje ilegalne migracije. Velika Britanija je u prethodnom periodu preduzimala niz sličnih poteza, nudeći zemljama Zapadnog Balkana prihvat odbijenih tražilaca azila. Đurović, međutim, smatra da je rešenje brzina i kompetentnost administracije koja sprovodi postupke azila.

„Mi uporno, dugi niz godina u Evropi, zarad brzopletosti i brzog postupka ne gledamo suštinska institucionalna rešenja. A videli bismo da je u mnogim zemljama administracija koja sprovodi postupke azila vrlo spora i neorganizovana, i zahvaljujući tome što se ne sprovede utvrđivanje osnovanosti zahteva za azil, kasnije sledi sudska procedura i odugovlačenje. Iz prakse mogu reći da je veoma bitno da službenici koji uzimaju zahteve za azil i utvrđuju da li je neko izbeglica ili nije moraju da budu veoma kompetentni, kao i brzi i efikasni, i rekao bih da je to pravi ključ. Kada imate efikasnu proceduru, tada znate da li je neko izbeglica. Ako jeste, onda nema dileme da treba da ostane u zemlji koja prima, jer je to u skladu sa ustavom i zakonom. Međutim, ako nije, ako je irregularni migrant koji je tu iz ekonomskih ili nekih drugih razloga, onda dobija odbijenicu i onda i ostali delovi sistema znaju kako da se prema takvom licu odnose. Sada, najčešće u Evropi, ali rekao bih i na Balkanu, ljudi se nalaze u irregularnom položaju, što znači da je njihov status nejasan. Niti su izbeglice, niti su ekonomski migranti; stalno se krećemo između toga da ne zaslužuju da ostanu i toga da im treba pomoći. U suštini, zakon je vrlo jasno predvideo kome treba pomoći, a to je onome kome je ugrožen život od progona u zemlji porekla. To je uzak krug ljudi za koje bismo, kada bi bilo efikasne administracije, brzo znali i mogli da pomognemo”, objasnio je Đurović.

Na pitanje o ulasku i kršenju zakona prilikom ulaska migranata u zemlju, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila podeseća da ulazak nije problem i da ako ste izbeglica i uđete čak i bez važeće vize, ne možete biti proterani ukoliko se u postupku utvrdi da imate pravo na azil. Međutim, ako niste, tada ulazite u postupak deportacije, koji ima ograničeno vremensko trajanje. U tom slučaju se preduzima sve da se to lice udalji, ne nužno u zemlju porekla, već može i u susednu zemlju iz koje je ušlo. To su sporazumi o readmisiji, koje sve ove zemlje imaju, ali ih vrlo sporo i neefikasno koriste.

“Naravno, tu se provlači i pitanje solidarnosti i ne može se očekivati da, na primer, Italija, Španija ili Grčka preuzmu teret celokupne migracije, a da zemlje centralne ili severne EU ne preuzmu nikakav deo tog tereta. Sve ove mere idu paralelno, ali mislim da ne smemo, i uopšte u Evropi, da odstupimo od osnovnih zakona i principa kada je reč o ovoj oblasti prava i zaštiti izbeglih lica“, naglašava Đurović.

Kada je reč o široj migratornoj slici, Đurović za sada ne očekuje novi talas prema Balkanu, ali napominje da migracija kao pojava neće stati. Tendencija u Evropi i Americi jasno je usmerena ka pojačanoj borbi protiv migracije. Navodi da bi eventualna eskalacija u Iranu mogla doneti nove izazove. Đurović ističe da bi u slučaju ozbiljnijeg destabilizovanja iranske države posledice bile vidljive pre svega za EU, a u određenoj meri i za zemlje Balkana.  Đurović je takođe naglasio da će novi Pakt o azilu i migraciji imati i neposredan uticaj na našu zemlju

“Novi Pakt o azilu i migraciji treba da počne da se primenjuje od juna ove godine. To je pakt EU, odnosno nova pravila za azil i migracije, koja će nas definitivno direktno pogađati, jer smo u neposrednom susedstvu EU. To znači da će postojati brze procedure odlučivanja o zahtevima za azil na samim granicama EU prema zemljama Zapadnog Balkana, što može dovesti do intenzivnijeg vraćanja ljudi u našu zemlju ili druge zemlje, ili do zadržavanja većeg broja ljudi kod nas ili duž granica sa EU. Naravno, ostaje da se vidi kako će se sve to realizovati u praksi. Balkan na neki način jeste predvorje EU i nas definitivno pogađa gotovo sve ono što EU preduzima u ovom pogledu”, zaključuje Đurović.

Celu emisiju možete pogledati na sledećem linku: https://www.youtube.com/watch?v=4i_e2kLHUU8