Svetski Dan migranata i položaj migranata u Srbiji

U svetu je u 2025. godini više od 304 miliona međunarodnih migranata koji žive u različitoj zemlji od one u kojoj su rođeni, među njima su i 42.5 miliona izbeglica (poreklom iz Venecuela, Kolumbija, Sirija, Avganistan, Haiti, Sudan, itd.) i  oko 168 miliona radnih migranata (poreklom Indija, Kina, Meksiko, Rusija, Pakistan, Banglades, Filipini, Nepal itd.). Najveći broj migranata zemlju napušta da bi radilo, da bi pobeglo od progona i opasnosti po život, da bi učilo ili tražilo bolje uslove za život, ali ima onih koji beže i zbog klimatskih promena. Zemlje razvijenog sveta su željena destinacija najvećem broju migranata,  ali ne stignu svi tamo gde žele, već ostaju zaglavljeni u zemljama tranzita. U pogledu angažovanja strane radne snage u svetu prednjače Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, Velika Britanija, Australija, itd., u pogledu prihvata izbeglica prednjači Turska, Kolumbija, Pakistan, Uganda, Nemačka i druge.

Migracija, iregularna i legalna, “zapljuskuje i naše obale“ u 2025. godini. U svetlu sukoba i nemira na međunarodnom planu i u blizini balkanskog regiona ta činjenica ohrabruje jer ukazuje da je Srbija sigurnije i geografski dobro pozicionirano mesto u kom mnogi  migranti mogu da privremeno pronađu bolji i sigurniji život nego u zemljama iz kojih dolaze.

Ne samo da izbegli ulaze i prolaze kroz Srbiju, već je kontinuiran priliv i legalne radne snage, jer radni migranti dolaze u Srbiju sve više u hroničnom nedostatku domaće radne snage.

Položaj iregularnih migranata je i dalje jako osetljiv i ranjiv, pošto nemaju legalan boravak u zemlji, uglavnom zaobilaze preostale otvorene kampove (dva koji rade i to u Preševu i Bujanovcu, dok su ostali tranzitni kampovi zatvoreni u ovoj godini), manje su vidljivi medijima i javnosti, a sve više su u rukama krijumčara, koji im obezbeđuju prihvat, smeštaj i organizuju njihov put dalje ka EU. Oni su često u riziku da budu izloženi nasilju, eksploatisani zbog njihvog neregulisanog i ranjivog položaja, a zbog čega često nisu u mogućnosti da prijave zloupotrebe, nasilje i krijumčarenje sa kojim se gotovo svakodnevno suočavaju. Lica u iregularnom boravku je u svakom trenutku najmanje 700 do 1000 u zemlji, a prema našim procenama sa terena, najmanje je 35000 ljudi ušlo i prošlo kroz Srbiju u ovoj godini.

Međutim, ukoliko iregularni migranti traže azil oni se i dalje susreću u 2025. godini sa dugim i neefikasnim procedurama (između ostalog i sa problemima da podnesu brzo zahtev za azil) koje umeju da traju u prvom stepenu i više od godinu dana. U međuvremenu oni borave u  preostala dva centra za azil u Obrenovcu i Sjenici ili retko u privatnom smeštaju. Lica koja su tražila azil, od početka godine do kraja novembra u Srbiji, bilo je 597, podneto je 122 zahteva za azil, a dodeljeno svega 7 azila (2 izbegličke zaštite i 5 subsidijarnih zaštita).

Položaj ukrajinskih i ruskih izbeglica je pak donekle drugačiji, oni su legalno u zemlji i lakše se snalaze u Srbiji, a u svemu im pomaže sličan jezik, izgled, religijski, običajni i kulturološki obrasci koji odgovaraju našim. Od početka godine do kraja oktobra bilo je 1127 ukrajinskih državljana kojima je dodeljena humanitarna zaštita u Srbiji, a u zemlji se prema procenama nalazi preko 40 000 ruskih državljana i preko 6000 ukrajinskih.

Pristup tržištu rada za tražioce azila (posle 6 meseca od zahteva za azil), izbegle iz Ukrajine (odmah po dobijanju privremene zaštite) omogućava im lakše podmirivanje osnovnih životnih potreba, ali ne može se reći da oni mogu da se oslone na podršku sistema u lakšem boravku i integraciji u društvo.

Čini se da smo zbog slabog planiranja i intertnog pristupa propustili priliku da prihvatimo veći broj ukrajinskih izbeglica, koji su velikim brojevima tranzitirali preko Srbije ali u Srbiji nisu videli društvo u kome su mogli da pronađu utočište, duže da ostanu i da započnu novi život.  Da smo omogućili efikasnu i brzu zaštitu i prihvat, mogli smo ne samo da im humano pomognemo, već i obezbedimo naš bolji odgovor na hroničan nedostatak naše radne snage u Srbiji. U tom slučaju primer zemalja u regionu poput Crne Gore i Hrvatske, gde su hiljade Ukrajinaca ostale, može da nam bude ilustrativan za budućnost.

Ruski državljani koji dolaze u Srbiju imaju više problema jer svoj boravak moraju da regulišu drugačije od Ukrajinaca i tražilaca, u početku često kao turisti, a posle bilo preko rada, porodičnih veza, posedovanja nepokretnosti ili na drugi način. Ruske zajednice su primetne u većim gradovima, ali postoji mnogo sistemskih načina da se oni integrišu bolje u društvo od učenja jezika, omogućavanja pristupa gradskim i lokalnim predškolskim ustanovama, kurseva integracije, informisanja, regulisanja trajnog boravka i dr. Postoji potreba da se formira posebno telo ili agencija koja bi se bavila integracijom migranata koji imaju osnov da ostanu u Srbiji.

Izazovi u vezi sa prilivom legalne radne snage se pak  jasno prepoznaju kada je reč o 2025.godini.

Strani radnici dolaze u Srbiju da bi radili, ali se suočavaju sa rizicima da im radna i druga prava budu ugrožena zbog nepoznavanja propisa, jezika, odsustva društvenih kontakata i dostupne stručne pravne i druge pomoći. U strahu da im strani radnici ne pobegnu neki poslodavci im nezakonito oduzimaju i čuvaju putne isprave, uslovljavaju ih neproduživanjem saradnje i povratkom u zemlje porekla, neki traže i da rade za manje nadnice i preko ugovorenih sati rada. Strane radnike poslodavci često smeštaju grupno u kuće i stanove u prigradskim naseljima gde lokalni građani i zajednica nisu adekvatno i pravovemeno obavešteni, a prisustvo većeg broja stranaca u kratkom vremenskom periodu i na ograničenom prostoru stvara strah, nelagodu i može da posluži lakom dizanju tenzija i predrasuda kod domaćeg stanovništva, kako je to bio slučaj protiv stranih radnika u Kragujevcu (novembar - decembar 2025). Sistem se nedovoljno interesuje kako strani radnici provode vreme nakon radnog vremena, čime se bave, koje probleme imaju, da li postoje naznake kriminala, eksploatacije, da li se i kako oni socijalizuju i uključuju u loklanu zajednicu i drugo.

Stvar se dodatno komplikuje ako strani radnici posle nekog vremena reše da odustanu od poslova i boravka u Srbiji i krenu da traže krijumčare koji bi ih preveli na teritoriju EU gde bi želeli da potraže bolje uslove za život i rad. Tada se legalna migracija transformiše u iregularnu i radni migranti u mnogo čemu postaju iregularni prilikom ilegalnih prelazaka naših granica sa susednim zemljama na putu ka zemljama zapadne EU.  Efekti takvog procesa su frustacija za domaće poslodavce jer ostaju bez radnika za koje su se pomučili da ih dovedu i za šta su uložili vreme, novac i druge resurse, problemi u obezbeđivanju održive strane radne snage za potrebe sprskog društva i ekonomije, jačanje krijumčarenja i povećanje rizika od zloupotreba i eksploatacije stranih radnika, te problemi u prihvatu i njihovoj integraciji.

Novi EU Pakt o azilu i migraciji u 2026. i njegove implikacije na region i Srbiju

U narednoj godini evropski Pakt o azilu i migraciji počinje da se primenjuje u junu 2026.godine, uključujući i propise vezane za sigurne treće zemlje, povratak, kampove za povratak, a susedne EU zemlje  (poput Hrvatske i drugih) počinju da se pripremaju za njegovu primenu. Sa restriktivnim EU azilnim praksama, dužim zadržavanjem u graničnim procedurama i detencijom duž spoljnih granica EU uključujući i granicu sa Srbijom, možemo očekivati novo duže zadržavanje migranata u neregulisanom položaju na našoj teritoriji, probleme u njihovom prihvatu u narednoj godini, uz jačanje cena i organizacije krijumčarenja u zemlji. U tom smislu, postavlja se takođe pitanje otvaranja centara za povratak na teritoriji Zapadnog Balkana i Srbije kao i pitanje readmisije stranaca u Srbiju koja bi po novim EU propisima mogla da bude prepoznata kao sigurna treća zemlja u kojoj bi mogli da ostanu i zatraže azil.

Na sve ove izazove Srbija sama bez dalekosežnog i dobro razrađenog plana i konkretnih mera ne bi mogla da izađe na kraj.