Irak - deset godina rata

Invazija

Pre deset godina koalicione snage predvođene SAD započele su invaziju na Irak tokom koje je svrgnut režim Sadama Huseina. Od toda pa da povlačenja američkih snaga, u Iraku je poginulo blizu 4.500 američkih vojnika i oko 200.000 Iračana. Iako je rat počeo zbog tvrdnji da tadašnji irački lider Sadam Husein poseduje hemijsko i biološko oružje za masovno uništenje, ono nikada nije pronađeno, kao ni Sadamova veza i podrška terorističkoj mreži Al Kaide.

Zaoštravanje situacije je trajalo tokom cele 2002. godine, pošto je predsednik SAD Džordž Buš tražio da Irak prestane sa navodnom proizvodnjom oružja za masovno uništenje. Prethodno je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nizom rezolucija zahtevao neometan pristup svim mestima u Iraku za koje se sumnjalo da možda predstavljaju postrojenja za proizvodnju ovog oružja. UN je te mere doneo nakon što je Iraku, posle prvog Zalivskog rata 1991. godine, zabranjeno da poseduje oružje za masovno uništenje.

Situacija je eskalirala početkom 2003. godine, kada je saveznička koalicija, bez objave rata, napala Irak u zoru 20. marta. Skoro 300.000 vojnika, najvećim delom američkih, uz podršku Britanaca, učestvovalo je u napadu. Savezničke snage su ušle u Irak sa južne strane, iz Kuvajta.

 Nakon tri nedelje borbi, glavni grad Bagdad je 9. aprila 2003. godine pao u ruke Amerikanaca.

Jul 2003.godine - američke snage sprovode uhapšenog Iračanina
                   u pritvorski centar u Baladu, 76 km od Bagdada

Prva faza invazije je zvanično završena 30. aprila i u tom periodu u sukobima je stradalo oko 9.200 iračkih vojnika i 7.300 civila, uglavnom u bombardovanju. Istovremeno, poginulo je 139 američkih i 33 britanska vojnika.
Iako je formalno invazija bila završena, to je označilo tek početak problema za nove okupacione snage.Takozvani sunitski trougao, severozapadno od Bagdada, postao je poprište svakodnevnih akcija pobunjenika, uz korišćenje automobila bombi, samoubilačkih akcija i snajperskih napada. Veliki broj iračkih zvaničnika u policiji, vojsci ili administraciji, koji su se odlučili da sarađuju sa SAD, ubijen je narednih godina u takvim akcijama.

Tokom leta 2003.godine, američke snage su otkrile gde se kriju ozloglašeni sinovi Sadama Huseina, Udaj i Kusaj, i likvidirale su ih. Bivši irački lider je uhvaćen 14. decembra 2003. godine u Tikritu. Nakon sudskog procesa i osude na smrtnu kaznu zbog zločina protiv čovečnosti, Sadam Husein je obešen 30. decembra 2006.godine.

U Iraku je od 2005. godine održano više parlamentarnih izbora, ali zemlju i dalje obeležavaju politički sukobi šiita i sunita, kao i prisustvo Al Kaide i islamista koji vrše povremene terorističke napade. Nakon američkih predsedničkih izbora 2008. godine, novoizabrani predsednik Barak Obama je najavio povlačenje američkih trupa iz Iraka za kraj 2011. godine.
Američki Senat je u novembru 2011. godine usvojio rezoluciju kojom je formalno završen rat u Iraku. Poslednji vojnici SAD su se povukli iz te zemlje 18. decembra iste godine, ostavljajući zemlju na upravljanje iračkim bezbednosnim snagama.

Procene o broju stradalih za deset godina sukoba u Iraku kreću se od najmanje 170 000 (što je priznato kao podcenjivanje stvarnog broja), preko 223 000 koliko tvrdi iračka Vlada i Svetska zdravstvena organizacija, do podatka od oko 650 000 žrtava za prve tri godine od invazije, dok neke organizacije navode broj od više od milion poginulih.

Irak deset godina kasnije

Deset godina nakon što su američke i britanske trupe otpočele napad na Irak i više od godinu dana od kada su poslednje borbene trupe povučene iz te zemlje - sukobi koji su tom invazijom otpočeti ne pokazuju znake jenjavanja. U Iraku se i dalje ubije najmanje 4000 civila godišnje, dok prosečno oko 1000 policajaca strada za godinu dana. Kao i kada su američke i britanske snage vodile zemlju, tortura je u Iraku i dalje raširena, hiljade ljudi je zatvoreno bez suđenja, a nestanci i ubistva državnih zvaničnika su rutina.

Okupacija Iraka predstavljala je katastrofu za stanovnike te zemlje.

Mnogi gradovi pretvoreni su u ruševine - koje obiluju osiromašenim uranijumom i belim fosforom - što je dovelo do toga da su stope obolelih od raka i urođenih defekata višestruko uvećane.

Infrastruktura Iraka je potpuno zapostavljena i šteta na njoj je ogromna. Za njenu obnovu biće potrebne desetine milijardi dolara. Mnogi Iračani se žale da ni posle 10 godina, oni još uvek nemaju pristup osnovnim komunalnim uslugama, kao što su struja ili kanalizacija. Distribucija struje je i dalje nepouzdana i iračka domaćinstva u proseku struju imaju samo 8 sati dnevno. Čak 4 od 10 ljudi u Iraku nema pristup čistoj vodi. Uprkos poboljšanjima, većina Iračana ima pristup samo ograničenoj primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Procenjuje se da je skoro polovina svih lekara napustilo Irak. Uslovi života za vreme i nakon invazije doveli su do skoro 4 miliona iračkih izbeglica.

   Potpuno uništen grad Fallujah, u kome  2004.godine  čak 60% zgrada
bilo srušeno i čiji se broj stranovnika prepolovio u odnosu na period pre rata

Više od trećine odraslih stranovnika Iraka je nezaposleno, a prema podacima UN gotovo 7 miliona Iračana, što je skoro četvrtina stanovništva, živi u siromaštvu. Državna korupcija je postala institucionalizovana kleptokratija, a članovima sindikata se sudi za organizovanje štrajkova i demonstracija. U poslednjih nekoliko meseci, masovni protesti u sunitskim oblastima su pretili da prerastu u nasilje ili čak u obnovljeni građanski rat.

Učesnici deset godina kasnije

Pokretači rata u Iraku, neokonzervativni političari i teoretičari koji su želeli da izgrade drugačiji Bliski istok, danas su, više ili manje, nestali sa političke scene i diskreditovani su.
Džordž Buš je kao predsednik SAD i vrhovni komandant oružanih snaga, doneo konačnu odluku o početku rata za svrgavanje Sadama Huseina. Iako je mislio da će donoseći takvu odluku možda ostaviti trag u istoriji, on danas nema nikakvu ulogu u američkoj politici, a još manje na svetskom nivou. Sigurno bi ostavio drugačiju sliku da se nije pojavio 2003, dva meseca nakon početka sukoba u Iraku, ispred nosača aviona sa natpisom "Misija okončana". Daleko je bio kraj rata koji će ga okupirati tokom celog mandata.

Bivši britanski premijer Toni Bler ne prestaje da opravdava odluku da podrži Buša po pitanju rata u Iraku. "Odavno sam prestao da pokušavam da uverim ljude da je to bila dobra odluka", rekao je on nedavno u intervjuu za BBC. Bler, koji je i dalje popularniji u inostranstvu nego u Velikoj Britaniji, ostaje pri stavu da je napravio dobar izbor, ali ankete pokazuju da Britanci ne dele mišljenje bivšeg premijera. On je 2007. otišao sa te funkcije i postao specijalni izaslanik "četvorke" za Bliski istok.

Bivši potpredsednik SAD Dik Čejni i danas brani odluku o napadu na Irak i poručuje: "Ako želite da vas vole, treba da snimate filmove". On i danas odbija da veruje da Sadam Husein nije razvijao program oružja za masovno uništenje i brani pribegavanje torturi kao metodi ispitivanja. Nekadašnji potpredsednik SAD ostaje uveren da je donosio dobre odluke.

Nekadašnji američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld postao je zvezda rata u Iraku. Dobar klijent za američke medije koji su cenili njegove konferencije za novinare, on je, međutim, morao da tokom okupacije Iraka sprovede odluku o smanjenju budžeta za odbranu. Slanje okupacionih snaga u neprijateljsku zemlju nije bilo najbolje rešenje za smanjenje troškova, a posebno kada se pokazalo da prvi kontingent američke vojske u Iraku nije dovoljan da kontroliše građanski rat koji je počinjao. Penzionisani američki generali danas kažu da je Ramsfeldovo planiranje rata bilo "katastrofalno".
Kada je izbio skandal sa mučenjem i zlostavljanjem iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib koji su vodili Amerikanci, Ramsfeld je ponudio ostavku, ali je Buš nije prihvatio. Međutim, izgubivši svaku političku podršku, na kraju se povukao 2006. godine.

Bivši zamenik američkog sekretara odbrane Pol Volfovic bio je među prvim američkim zvaničnicima koji su posle terorističkih napada 11. septembra zagovarali napad na Irak i na Al Kaidu u Avganistanu. Danas analitičar u jednom političkom institutu, Volfovic je priznao da je iračko oružje za masovno uništenje izabrano kao povod za rat kako bi se u javnosti dobila velika podrška za invaziju. Posle odlaska iz Pentagona, bio je predsednik Svetske banke, ali je morao da podnese ostavku 2007. godine zbog optužbi da je favorizovao neke svoje pristalice.