POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Robija umjesto azila

Dnevni list Politika, 09.09.2012.

Odlukom pokrajinske vlade Koruške, preko noći je, po hitnom postupku, zatvoren dom za izbeglice „Saualm", u Norijskim Alpima iznad gradića Felkermarkt – najozloglašenije utočište za ljude koji su, bežeći od rata i bede, zatražili azil u Austriji.

 

 

Zvanično, razlozi za zatvaranje doma i premeštanje takozvanih azilanata u drugi smeštaj bili su tehničke prirode. Neimenovana komisija zemaljske uprave navodno je ustanovila da je neodložna popravka centralnog grejanja, prozora i vrata, ali i kompletno renoviranje doma, pre dolaska zime.

Nezvanično, bilo je odavno poznato da je „Saualm", kako su tamošnji mediji istakli, robijašnica. „Ljudi koji su bežali od bede, sanjajući o pristojnom životu u slobodi, zatočeni su poput teških kriminalaca", izvestio je u komentaru najtiražniji austrijski dnevnik izvan Beča „Klajne cajtung".

Komentar dnevnika odgovara činjenicama. Izbeglice su, doslovce, bile zatočene u, kaže se, smeštaju zatvorenog tipa. Naoružani pripadnici privatnog obezbeđenja – bezmalo trećina njih je, navodno, prethodno osuđivana zbog siledžijstva i zbog „srodnih" delikata – „usmeravala je dnevne aktivnosti" azilanata. Da bi praksa imala opravdanje pred zakonom, nedužne izbeglice su zbirno kvalifikovane – kao sumnjive ličnosti sklone kriminalu.

„Sinoć smo prvi put posle dugog vremena mirno spavali... Niko nas nije budio u noći, nisu nas obilazili čuvari sa režećim rotvajlerima na lancu", izjavila je grupa azilanata iz Pakistana i Avganistana bečkom „Standardu". Reporteru prestižnog bečkog dnevnika dodali su i da je hrana obilata, a da u povrću nema crva...

Prethodno su se nadležni opunomoćenik lokalne narodne kancelarije (ombudsman) i nekolicina lokalnih političara Socijaldemokratske stranke i Zelenih uverili u kulinarske veštine „Saualma": hrana nije odgovarala sanitarnim propisima, što je utvrđeno na osnovu uzoraka koje su političari krišom izneli iz doma i dali na laboratorijsko ispitivanje.

Zanimljivo je da beda u kojoj su živeli azilanti – nedovoljna ishrana, namirnice sumnjivog kvaliteta, nezadovoljavajući higijenski uslovi i zakidanje na obimu od pokrajinske blagajne plaćene nege – nije bila rezultat nedovoljnog finansiranja, već su budžeti preusmeravani u druge tokove.

Finansijska inspekcija je već u prvom izlasku na teren ustanovila da je privatno vođeno utočište doma „Saualm" prošle godine ostvarilo dobit, po bilansu, od oko dve stotine hiljada evra. Inspektori, međutim, sumnjaju da je zatajena dobit višestruko veća. Pride, kako je „Politika" saznala u javnom tužilaštvu u Klagenfurtu, predmet istrage je i uloga zemaljske uprave pri osnivanju ovog doma. Vlasnica je 2009. godine od pokrajine Koruške otkupila nekadašnji ferijalni dom za maloletnike – petnaest hiljada kvadratnih metara stambenog prostora i zeleni areal oko doma, po ceni od 75.000 evra koju je trebalo isplatiti u tri rate. Istovremeno, dobila je „bonus" od pokrajinske vlade u visini od četiri stotine hiljada evra...

Ko se obogatio na azilantima? U Koruškoj se, javno ili skriveno, upire prstom na tamošnje, vladajuće, naslednike Jerga Hajdera. Međutim, koruški dom za azilante nije jedini primer za izrabljivanje azilanata. Takođe, koruška vlada nije jedina pokrajinska uprava koja se suočava sa optužbama ove vrste. Slični slučajevi u minulih nekoliko godina zataškani su u pokrajinama Gradišće, Gornja Austrija, ali i u domu Grada Beča za azilante, smeštenom u Trajzkirhenu, u pokrajini Donja Austrija.

Paralelno sa razotkrivanjem skandala u smeštaju za azilante, na pomolu je još jedna afera u istom okruženju. Na zahtev Zelenih, javno tužilaštvo u Beču pokrenulo je istragu o zakidanju na obimu medicinske nege i na obračunu lekova koji nikada nisu prosleđeni bolesnim azilantima.

Ministarka unutrašnjih poslova je, posle višemesečnog okolišanja da preuzme mere i prebacivanja odgovornosti sa saveznog ministarstva na pokrajine, obećala da će preduzeti sve što je u njenoj nadležnosti ne bi li se situacija iz korena izmenila. Opozicija, tim povodom, pita da li se savest ministarke probudila, ili je njena reakcija usledila zbog pretnje Zelenih da će slučaj izneti pred Evropski parlament?