Izbeglička kriza vrh ledenog brega
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, izjavio je da je izbeglička kriza samo vrh ledenog brega, a problem vidi u tome što, kako je rekao, ne postoji konsenzus u EU o tom pitanju. Zbog toga se, kaže, situacija svela na to da zemlje same pokušavaju da se izbore sa ovakvom krizom i gledaju da teret prevale na susednu zemlju.
Đurović, koji je u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma govorio na panelu "Kada se nacije pokrenu: Neuspeh migracionih politika", kaže da je pitanje kako izaći u susret ovom problemu - da li postoje rešenja, ili će stvari biti prepuštene slučaju.
"Tako će i dalje pogađati Evropu samo na teži i dramatičniji način", rekao je on u izjavi Tanjugu dodajući da sada nema značajnijih izgleda da se formira zajednička utemeljena i evropska politika.
Prema njegovim rečima, postoji odsustvo snažnog autoriteta koji bi postavio pravilne temelje za rešavanje ovog problema, a dodatan problem su sami građani EU, jer oni ne vide smisao u rešavanju i pomoći migrantima na brži način.
"Svi pokušavaju da za sebe izbore najbolje uslove. Upravo u takvom razmimoilaženju kriza je iznenadila zatekla, a ovo je samo vrh ledenog brega i onoga što bi moglo da se desi. Talasa bi mogao da bude iniciran ne samo situacijom u Siriji, već i u drugim zemljama i eskalacijom krize", rekao je on.
Sada umesto brzih reakcija i jasnog konsenzusa, rade se deobe po kvotama, navodi on i dodaje da se članice EU gube u pokušavanju da ugase požar.
"Što je kriza bliže njihovim granicama, EU reaguje jer tu je nekako i najjača i može da dosegne. Međutim, u najvećim broju slučajeva zemlje su prepuštene same sebi i pokušavaju da stvari reše na svoj način. Zato smo svedoci velikih problema u Mađarskoj, Hrvatskoj, regionu. Prosto, nijedna od tih zemalja ne veruje da će dobiti održivu pomoć sa nivoa Unije da može da prihvati ove ljude i da se situacija ublaži", navodi Đurović.
Govoreći o zemljama Balkana, on je rekao da se čini da ni Grčka ni Makedonija nisu odgovorile na pravi način ovom izazovu, dok je Srbija prva u regionu postavila afirmativan pristup prema ovim ljudima.
"Postupci Srbije su za svaku pohvalu. Međutim, ni Srbija ni pojedinačne zemlje Balkana ne mogu da zaustave migraciju", poručio je on.
Što se tiče Hrvatske i Mađarske, Mađarska pribegava kriterijumu koji nije human i nije za primer, ocenio je on, čime se preispituju vrednosti koje zagovara EU.
"Ako mađarski primer posluži kao efikasan, za tim primerom može da krene i Hrvatska i u nekoj perspektivi i Rumunija, Bugarska u fazu ograđivanja, koja ne može da zaustavi migraciju, samo će da je zakomplikuje i da to postane hroničan problem regiona koji će u najvećem broju slučajeva ovde i rešavati", zaključio je Đurović.