Krijumčari migranata usluge nude preko malih oglasa
Izvor: Politika
Švercovanje tražilaca azila iz Iraka u Nemačku preko Turske, Bugarske i Srbije sada se naplaćuje 8.000 evra, kaže šef UNHCR-a u Srbiji
U Srbiji je od početka godine otkriveno više od 5.700 migranata, od kojih je gotovo 4.800 izrazilo nameru za traženje azila, dok je protiv više od hiljadu osoba podneta prekršajna prijava za nedozvoljen prelazak državne granice, pokazuju podaci nadležnih. Zajedničke snage vojske i policije angažovane da štite granicu Srbije prema Makedoniji i Bugarskoj, od formiranja krajem jula prošle godine, sprečile su oko 22.000 migranata da uđu na teritoriju naše zemlje, istakao je nedavno na skupu u Beču direktor policije Vladimir Rebić.
Foto D.Žarković
Granice, naše ali i drugih država na nekadašnjoj balkanskoj ruti kojom je 2015. godine prošlo više od milion izbeglica, štite i međunarodni timovi policajaca u kojima su i pripadnici srpskog MUP-a. Zatvaranjem te rute početkom 2016. godine smanjen je priliv migranata u zemlje Evropske unije, ali je sa druge strane, kako smatra Hans Fridrih Šoder, šef Agencije UN za izbeglice Srbija, tim potezom stvoreno okruženje u kojem krijumčari zarađuju milione na izbeglicama i migrantima.
Krijumčari decenijama koriste nesrećne i napaćene ljude, ali sada je novina brzina uspostavljanja multinacionalnih mreža švercera ljudimama i njihova bezobzirnost, kaže za „Politiku" šef UNHCR-a u Srbiji.
„Krijumčari danas koriste društvene mreže da bi prodali svoje usluge migrantima često ih primoravajući da troše hiljade evra. Nedavno smo saznali da se cena krijumčarenja odraslog tražioca azila iz Iraka u Nemačku preko Turske, Bugarske i Srbije udvostručila – sa 4.000 stigla je na 8.000 evra", objašnjava Šoder.
On podseća da je osnovan istraživački tim koji pretražuje stotine stranica na društvenim mrežama u potrazi za oglasima švercera ljudima.
„U ovim oglasima lažno se tvrdi da mogu da dovedu migrante do bilo koje evropske zemlje. Garantuju im da će na svom odredištu dobiti i azil. Ovakve objave liče na oglase za uobičajene proizvode i usluge, a krijumčari tvrde da su njihove ponude sto odsto legalne i dostupne", objašnjava naš sagovornik.
Borba nadležnih protiv krijumčarenja je za svaku pohvalu, ali „lečenje simptoma" krijumčarenja, kako ocenjuje šef UNHCR-a u Srbiji, imaće mali efekat ukoliko se ne otklone koreni fenomena koji čine ovaj zločin tako profitabilnim. Važna je saradnja država u borbi protiv krijumčara i trgovaca ljudima, koji se često organizuju u međunarodne kriminalne grupe, ali i jačanje saradnje među državama kada su u pitanju propisi, programi preseljenja i spajanja porodica, pružanje pomoći izbeglicama, sprovođenje readmisije...
„Težak udarac krijumčarima biće zadat onda kada izbeglice dobiju zaštitu, a migranti budu vraćeni kućama. Umesto da sve žrtve ostvljaju u vakuumu označavajući ih kao neregularne migrante, zemlje moraju ponovo da naprave razliku između izbeglica i migranata. To je od ključnog značaja ukoliko želimo da zaštitimo izbeglice i migrante od kriminalnih mreža, smanjimo oslanjanje na krijumčare i razmere zloupotreba i smrtnih slučajeva u budućnosti", ističe Šoder.
Broj izbeglica jeste drastično smanjen u odnosu na 2015. godinu, ali i dalje izbeglice i migranti pokušavaju da pronađu svoj put u bolji život.
„U septembru 2015. slika beživotnog tela trogodišnjeg Alana Kurdija iz Sirije izazvala je masovne reakcije koje su pokrenule mnogo ljudi u svetu da krenu u akciju. Dve godine kasnije stotine dece poput ovog mališana nastavljaju da se dave u očajničkom pokušaju da pređu Sredozemlje u potrazi za bezbednošću, zaštitom ili boljim životom u Evropi. Od tada se još najmanje 8.500 izbeglica i migranata udavilo ili je nestalo samo u pokušaju da pređu Sredozemno more, a među njima bio je veliki broj dece", kaže Šoder.