Izrael.
Hanan Sufan, stalno nastanjena u selu Burin na Zapadnoj Obali, veoma gostprimljivo nas je primila u svoju kuću. Kaže da je navikla na posetioce. Poslednjih godina dočekala je brojne novinare, predstavnike brojnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, Palestinskih vlasti, Izraelske Vojske. Svi su joj obećavali pomoć.
Ipak, deset godina kasnije, i dalje živi u stalnom strahu od napada iz obližnjeg izraelskog naselja, Yitzar. Njeni susedi iz obližnjeg izraelskog naselja, pripadaju radikalnoj struji Izraelaca. Ona i njena porodica, su meta broj jedan za nasilne doseljenike koji ih često napadaju, a 2003. su čak pokušali i da zapale njihovu kuću.
Teško je ne primetiti gvozdene rešetke na svim prozorima, postavljene da bi sprečili kamenje i Molotovljeve koktele da ulete u kuću. Bodljikava žica postavljena je na vrhu ograde, kako bi sprečila napadače da upadnu, a tu je i krevet na krovu kuće. Sufan kaže da je to krevet njenog sina, koji noću ostaje napolju kako bi čuo provalnike.
Njen suprug umro je od moždanog udara 2003, kada je video da su im Izraelci zapalili kuću. Dok govori o njemu, plačući, Sufan kaže da bi više volela da je izgubila kuću nego njega.
Pokušali smo da razgovaramo sa predstavnikom Izraelsnog naselja, pitavši ga da li je išta preduzeto kako bi se sprečilo nasilje protiv ove porodice i sela u celini, međutim odbio je da komentariše.
Uslovi za normalan život ove porodice ne postoje. Oni nikad ne izlaze iz kuće bez nadzora, i uvek su u strahu da će doseljenici upasti.
Sufan ne sme sama ni do ivice naselja, gde se nalazi njen posed sa maslinama. Uvek ide u pratnji svog sina ili nekog seljanina. Kaže da se tako oseća bezbednije. Kada je poslednji put tamo otišla nije zatekla stabla maslina. Doseljenici su ih posekli.
Ona ponavlja svoju priču, iznova i iznova, novim ljudima, nadajući se da će joj neko pomoći...
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
