Raste broj migranata u Srbiji

Izvor: Večernje novosti

Beograd -Po broju azilanata Srbija je četvrta u svetu, ali alarmantno raste i broj migranata. Posle pritiska na granicu s Mađarskom, ilegalci idu i na među s Hrvatima.

Uključujući Kosovo, 21.200 građana Srbije tražilo je azil, mahom u EU. Ispred Srbije je samo Avganistan, Kina i Irak.
Ipak, kako tvrdi ministar policije Ivica Dačić, broj tražilaca azila (ne računajući Kosovo) pao je u odnosu na 2010. godinu sa 17.000 na 10.000.

rastebrojazilanata

"Nastavićemo sa pojačanom kontrolom granica, posebno kada putuju cele porodice. Osim putnih isprava, naši organi kontrolisaće i kod koga i na koliko idu, koliko novca nose... Azilanti iz Srbije i dalje su najviše zainteresovani za Nemačku, Belgiju i Švedsku. Očekujemo bilateralne sastanke sa evropskim zemljama kako bismo što efikasnije rešili problem", kaže Dačić.

Građani Banje Koviljače, njih oko 300, potpisalo je u martu peticiju da se Centar za azil sačuva i da se azilanti ne izmeštaju, kaže Radoš Đurović, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila. U peticiji ističu tradicionalno gostoprimstvo meštana i podsećaju da Banja ima dugu tradiciju pružanja zaštite izbeglicama još od vremena SFRJ. Međutim, ono što naše vlasti jednako, a možda čak i više brine, to su azilanti i ilegalni migranti iz Afrike i Azije, koji se neko vreme zadržavaju ovde, uglavnom pokušavajući da nastave ka Evropi. Dok je, prema podacima MUP, u 2008. bilo samo 77 zahteva za azil, lane je broj dostigao 3.134.

Kako kaže Radoš Đurović, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, to je čak šest puta više nego u 2010. Najviše ih je bilo iz Avganistana (1.691), Somalije (492) i Pakistana (348).

Uglavnom stižu preko Makedonije i kroz našu zemlju su samo u tranzitu ka Mađarskoj, objašnjava Dačić. Azil traže tek kad ih policija uhvati da ne bi automatski bili deportovani nazad.

"Očekujemo značajna sredstva od Evropske komisije, koja će nam pomoći da postavimo tehničke sisteme i video nadzor za bolju kontrolu granice. Treba nam novac i za izgradnju novih centara za smeštaj tražilaca azila, ali i za ljudstvo koje bi kontrolisalo takozvanu zelenu granicu, van granične linije", objašnjava Dačić planove.

U najavi je i izgradnja novog centra za azil, koji bi trebalo da bude otvoren u junu.

Prema najnovijim podacima MUP, u Nemačkoj je u januaru 697 osoba iz Srbije tražilo azil (za februar još nema podataka), u Švedskoj 196 u januaru i 198 u februaru, u Luksemburgu 91 u januaru, u Belgiji 58 u januaru i 45 u februaru, i u Švajcarskoj 315 u januaru i 190 u februaru.

Prema podacima MUP, u januaru i februaru, 263 strana državljanina, od kojih 151 Avganistanac, izrazilo je nameru da traži utočište u našoj zemlji. Prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, njih je za tri meseca bila 372.

"Sve je više porodica iz Avganistana, ali i Somalije. Tri žene su se od početka godine porodile u Srbiji, a jedan tražilac azila ovde se i krstio", kaže Đurović.

Među došljacima čak 80 odsto su muškarci između 15 i 30 godina, ali raste i broj maloletnika bez pratnje. Lane ih je bilo oko 140, od čega stotinu iz Avganistana. Broj ilegalnih migranata koji se ne obraćaju za azil je čak tri-četiri puta veći od legalnih.
"Talasi migranata neće prestati, naprotiv. Verujemo da će ih dosta dolaziti preko Grčke, kao zemlje EU u koju prvo ulaze iz Turske. Takođe, očekujemo sve veće ilegalne migratorne pritiske na severnim granicama, i to ne samo sa Mađarskom, već sve više i sa Hrvatskom, što ova zemlja bude bliža EU. Zadržavanje stranaca biće sve duže zbog strožih graničnih kontrola. Zato moramo dobro da se pripremimo", poručuje Đurović.

Vi ste ovde: Vesti Raste broj migranata u Srbiji