POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Konferencija: Izazovi u identifikaciji žrtava među migrantskom populacijom

Udruženje Atina i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokrenuli su projekat usmeren ka uspostavljanju dijaloga o tolerancije između lokalnog stanovništva Srbije i azilanata, iz Sirije, Avganistana, Eritreje, Somalije...

Projekat "Otvaranje dijaloga u lokalnim zajednicama između migranata i građana o međusobnoj toleranciji i nenasilju" pokerenut je jer su oni koji traže azil ili prolaze kroz Srbiju izloženi različitim vidovima nasilja, uklučujući i trgovinu ljudima, istaknuto je na predstavljanju projekta 25. aprila 2014. godine.

Razlitičiti incidenti, od paljenja baraka u Obrenovcu do protesta građana koji blokiraju saobraćanice zbog azilanata, takođe su razlog za pokretanje projekta, istaknuto je na konferenci za novinare.

Fotografije sa konferencije možete pogledati OVDE

10247266 282144895278693 5530037858562142830 n

Predstavnik Komesarijata za izbeglice, Ivan Mišković, je ukazao da broj onih koji traže azil u Srbiji raste iz godine u godinu navodeći da je 2008. godine njih 44 tražilo azil, a prošle 2013. godine 5 065 osoba - najviše iz Sirije , Eritreje, Somalije, Avganistana...

Prema njegovim rečima, u 2009. godini azil je zatražilo 248 osoba, u 2010.godini njih 434, u 2011. godini njih 822 a u pretprošloj 2012.godini 1.557 osoba.

Mišković je naglasio i da je u ovoj godini izražen trend povećanja onih koji traže azil procenivši da će, zbog raznih sukoba u svetu on biti nastavljen i u budućnosti.

Po podacima Atine, u 2013.godine jedna državljanka Sirije je identifkovana kao žrtva trgovine ljudima, dok je za tri osobe - jednu iz Somalije i dve iz Avganistana postojala osnovana sumnja na trgovinu ljudima.

Izrazito siromaštvo azilanata kao i niz drugih problema s kojima se suočavaju ukazuju na neophodnost razvijanja mehanizama koji bi na vreme detektovali probleme i na efikasan način radili na njihovom rešavanju, ukazano je na skupu.

„Ideja za ovaj projekat i nada da će on biti uspešan je rezultat dugogodišnjeg rada Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Atine sa migrantskom populacijom, ali isto tako i prethodno projektno iskustvo Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pre svega ono finansirano od strane Evropske unije u ojačavanju sistema azila. Ono što smo mi zatekli dok smo realizovali taj projekat i gde smo videli da postoje problemi, poslušali malo realnost, sagledali okolnosti na terenu rezultovalo je koncipiranjem ovakog projekta" izjavio je Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„Pred nama stoje veliki izazovi, pre svega nefunkcionalni azilni sistem. U situaciji velikog priliva ljudi, mi već do 24. aprila 2014. godine imamo 2 461 tražioca azila od početka 2014. godine, što je jedna trećina tražioca azila od ukupnog broja prošle godine, te samim tim ako se ovaj tempo dolaska tražilaca azila nastavi mi već u septembru dolazimo do većeg broja od prošle godine" dodao je Đurović.

„Veliki broj dolazi u Srbiju, ali samo jedan deo njih zatraži azil, dok mnogo veći broj njih ne zatraži azil i samo prođe kroz Srbiju, što ukazuje da pored azilne populacije imamo i iregularne migrante u jako velikom broju. Kada ljudi ulaze u Srbiju oni ne postoje u nekoj paralelnoj realnosti, oni su prisutni oni žive u sredinama u kojima pokušavaju da prežive, da se organizuju ali često i da nastave dalje. To onda često skreće pažnju kako loklnih meštana isto tako i javnosti i otvara jedan prostor za eventualne zloupotrebe od strane političkih i raznih interesnih grupa. Čini mi se da ovaj projekat upravo ima sa cilj da ojača inicijativu građana, lokalnih organizacija i neformalnih grupa građana na lokalu na kojima je i najveći teret kada je u pitanju dijalog i interakcija na lokalu. Mi moramo da se borimo protiv predrasuda i onda je interakcija na lokalu ona koja će pomoći u naporima da prave informacije o tražiocima azila dođu do javnosti kako one na lokalu ali i šire" izjavio je Radoš Đurović.

„Njihove životne priče, njihove sudbine, njihova patnja i potrebe su ono što treba javnost da čuje i da razume. Da bi to postigli moramo da učinimo taj inicijalni korak- da uspostavimo dijalog. Kada imate strahove oni su inicijator predrasuda i kada upoznate nekog, kada shvatite da je isti kao vi i da ima slične probleme ali da je sticajem okolnosti danas izbeglica, što može da se desi i vama, onda jednostavno drugačije gledate na stvari" dodao je on.

„Kada upoznate dvoje ljudi, dvoje dece onda stvarate jedan most. Taj most uspostavljen više puta u lokalnoj zajednici na kraju i daje rezultate. Kroz azilne vašare, sajmove u sredinama kao što su Bogovađa, Loznica, Lajkovac pokazuju da postoji i neko drugo mišljenje u lokalnoj sredini, pre svega mišljenje mladih koji imaju kontakte sa svetom i pokušavaju da naprave nešto od svoje sredine,da je unaprede" izjavio je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

 

Vi ste ovde: Ciljevi i programi rada sa ženama i decom Vesti Konferencija: Izazovi u identifikaciji žrtava među migrantskom populacijom