POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Radoš Đurović: Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija

Izvor: Svet 12. decembar 2016.

Konferencija "The Economist: Svet u 2017." održaće se 15. decembra u Domu Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu.

RADOS U SKUPSTINI

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Na panelu "Izbeglička kriza, godina druga" učestvovaće i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoci tražiocima azila, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Rekli ste nedavno da je državi potrebna jedinstvena strategija prema migrantima, jer više ne možemo da očekujemo da će izbeglice proći i da niko neće ostati u Srbiji. Koliko je izbeglica do sada zatražilo azil u Srbiji?

– Država nema jedinstvenu strategije koja bi odgovarala trenutnom i budućim izazovima na polju migracije. Sadašnja situacija u kojoj se migranti sve duže zadržavaju u Srbiji, sa sve sporijim protokom ka severu Evrope koja je njihov krajnji cilj, u velikoj meri to ilustrije. Stav da Srbija neće primiti, pa prema tome ni obezbediti smeštaj za više od 6000 ljudi, je i sa aspekta logike sporna. Jer sama odluka da postavite limit koliko ćete ljudi primiti ne znači da oni neće ni preći našu granicu i naći se na našoj teritoriji, jer to naprosto nije tako lako sprečiti. Migracije ne zaustavljaju ni ograde, ni pojačane snage na granicama... Oni ih usporavaju i prave veći posao krijumčarima, uvećavaju patnje ljudi, ali ne mogu zaustaviti one koji nemaju gde da se vrate.

Znači državna strategija bi trebalo da ima konkretne planove za smeštaj onolikog broja ljudi koliki se nađe zaglavljen na našoj teritoriji, sistem usmeravanja i rasporedjivanja po centrima, unapređenje sistema azila, izdavanja dokumenata, politiku razvijanja intetakcije sa lokalnim sredinama. Strategija znači da planirate na duže staze sve moguće scenarije, a jedan od njih je da će se ti ljudi sve duže zadržavati kod nas, i da će ih verovatno biti više od 6000 i pripremiti se da na najbolji mogući način učinite što više za te ljude, a najpre za sredinu u kojoj borave. To podrazumeva razvijanje mehanizama za njihovo socijalno uključivanje, (učenje jezika, obrazovanje...) ali i planove spajanja sa porodicama, povrtaka u zemlje porekla ili sigurne trece zemlje. Formiranje posebnih fondova i fund raising timova za bavljenje ovim problemom i prikupljanje sredstava za finansiranje prihvata izbeglica i upravljanje migracijom, predvidjanje adekvatnog budgetskog finansiranja i ranog upozorenja iznenadnih problema i masovnog priliva ljudi. Razvijanje strucnih kapaciteta drzavnih insitucija i aktera sistema prihvata, formiranje posebnih programa obuka, transformacija tela za strucno bavljenje upravljnjem migracijama i pitanja azila, itd. Država nema dovoljne kapacitete za efikasno sprovođenje azilnog postupka, pa je ove godine od ukupno 10.203 ljudi koji su izrazili nameru za azil samo njih 550 je podnelo zahtev za azil. Nakon podnošenja zahteva tražioci azila, čekaju i više od godinu dana na pravosnažnu odluku, koju većina i ne sačeka. Tako je ove godine samo 29 lica dobilo azil. Državne instutucije navode da većina tih ljudi i ne želi da ostane u Srbiji, ali bez sprovođenja azilne procedure do kraja, nemoguće je argumentovano tvrditi ko su zaista izbeglice, a ko ekonomski migranti.

Kakvo je stanje na terenu? Kakvo je stanje sa higijenskom i zdravstvenom zaštitom?

– Veliki broj ljudi je i dalje van Centara. Po nekim našim saznanjima možda čak i 2000. Oni izbegavaju da idu Centre jer ih uglavnom upućuju u Preševo, prihvatni Centar za najboljim smeštajnim uslovima, ali gde je migrantima ograničeno kretanje i koji je geografski udaljen od severne granice koju bi oni da pređu. Uz to strepe od nelegalnih deportacija u Makedoniju, o čemu se priča među migrantima u Preševu. Uslovi u kojima borave migranti, higijena, zdravstvena zaštita, odnos prema ljudima se razlikuje od centra do Centra. Ima svetlih primera, ali u većini kampova kojima upravlja Komesarijat za izbeglice ima problema. Reč je lošem izbor ljudi koji upravljaju i rade u ovim kampovima. Tu bih pre svega istakao kamp u Krnjači. Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija.

Kako na realnu sliku na terenu utiče zatvaranje balkanske rute?

– Migranti sve teže prolaze preko severnih granica. U Mađarsku dnevno pređe jedva dvadesetak ljudi. Srbija postaje svojevrsna tampon zona, neka vrsta velikog čistilišta, iz koga ce se jedni ljudi uzimati , a drugi vraćati... Očekuju nas i sve veći i složeniji problemi. Ukoliko se kapaciteti ne povećaju sve će veći broj ljudi biti na otvorenom, po rubovima grada, stanicama, napuštenim skladištima... Osiromašeni, bez dokumenata u borbi za golu egzistenciju oni potencijalno mogu biti i pokretači, ali i žrtve manjih ili većih incidenata... Valja razmisliti i o psihičkom stanju i mentalnom zdravlju ljudi koji su smešteni u centre. Onemogućeni da idu dalje, bez nade, budućnosti postaju sve više očajni, nezadovoljni... saosećanje lokalne sredine prema njima slabi, restriktivne mere se pojačavaju... Nedavno smo imali slučaj samoubistva mladića iz Avganistana koji je bio u Prihvatnom centru u Adaševcima. Jedan mladić je ranjan kada su nepoznata lica (pretpostavlja se krijumčari) pucali iz lovačke puške na trojicu migranata u blizini Subotice. Potrebna je pametna politika da bi se smanjila mogućnost takvih incidenata na što manju meru, a time i nezadovoljstva lokalne sredine.

Da li nas i u 2017. očekuje migrantska kriza i da li je tako nešto uopšte moguće prognozirati?

– To je teško prognozirati. Budućnost migrantske krize zavisi, pre svega od situacije u zemljama iz kojih ljudi beže, ali ništa manje od budućnosti dogovora EU i Turske u kojoj se nalazi oko dva miliona izbeglica i koja poseduje veliki ucenjivački kapacitet i u svojim rukama ustvari drži poluge za upravljanje migrantskom krizom. Naravno, zavisi i od solidarnosti Evrope koja nikako da ispuni dogovor o kvotama među svojim članicama za prijem izbeglica iz Grčke i Italije koje grcaju pod teretom izbegličke krize.

Vi ste ovde: Ciljevi i programi rada sa ženama i decom Vesti Radoš Đurović: Najporaznije je što ovde nedostaje human odnos prema migrantima i razumevanje problema migracija