POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

Izvor: TANJUG 7. novembar 2016.

Država bi trebalo hitno da poveća smeštajne kapacitete za migrante i poboljša higijenu u centrima za azil, umesto što najavljuje ograničavanje slobode kretanja zbog pojave telesnih vaših među izbeglicama, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila Radoš Đurović.

Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti migranata i uopšte izbeglica, Đurović je za Tanjug rekao da država mora pre svega hitno da poveća smeštajne kapacitete da bi odgovorila broju ljudi koji dolaze i koji se tenutno nalaze u Srbiji, te da unapredi higijenske uslove u centrima za azil.

tanjug

Đurović kaže da država mora da obezbedi migrantima značajniji pristup zdravstvenoj zaštiti kako bi te ljude zaštitili, ali i isto tako i zaštitili naše građane.

"Ograničenje kretanja pod izgovorom da bi telesne vaši, možda boginje ili šuga mogla da se proširi na građane prosto ne stoji, imajući u vidu poreklo ovog problema koji je pre svega nastao u centrima za azil u kojima su ti uslovi bili takvi da nisu odgovarali higijenskim minimumima", rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, često i danas nema dovoljno kreveta, čiste posteljine, ćebadi, higijenski uslovi su jako loši, a veliki broj ljudi ne može da bude smešten.

"Suštinski, ovi problemi su nastali u pojedinim centrima za azil i proširili su se i na druge centre i onda je ova pojava nastala. Ne zbog toga što su ljudi bili na ulici svojom voljom navodno pa nisu želeli da se pregledaju, već obrnuto zbog toga što sistem nije obezbedio adekvatan minimum da bi se oni zdravstveno zaštitili", navodi Đurović.

U prilog tome, kako kaže, treba još istaći da je sve više otežano dobijanje potvrda o nameri za azil ljudi koji sada sve više žele da uđu u centre za azil, a isto tako i registracija je sve više otežana.

To, kaže, dodatno stvara probleme za zdravstvene ustanove koje tim ljudima čak i kada oni sami zatraže zaštitu imaju probleme da pruže jer ne postoje potvrde zvaničnih vlasti koje bi se onda koristile u evidencijama domova zdravlja.

"Sistem mora da registruje ljude, mora da ima značajno povećane smeštajne kapacitete, mora da ih zaštiti da bi time bili zaštićeni pre svega izbeglice ali i naši građani i lokalne sredine", smatra Đurović.

Prema onom što se čulo prošle nedelje, navodi Đurović, smeštajni kapaciteti se neće povećavati, te da je to veliki problem jer to ne odgovara realnosti.

Ocenjuje da nema logike ograničiti kretanje, a u stvari nema gde da se smeste migranti.

"Logike uopšte, kada pogledate i sa aspekta kontrole migracije i rešavanja ovog problema nema. Umesto da pomognete ljudima da nemaju ove probleme, da ih zaštitite, obezbedite im smeštaj, vi suštinski uvodite restrikcije na povećanje smeštajnih kapaciteta i vrlo verovatno restrikcije u kretanju ovih ljudi, pri čemu ih dodatno izloujete, a ne preduzimate i ne rešavate suštinsku stvar", kaže Đurović.

Kada pogledate logički, dodaje, to nema smisla, niti odgovara realnosti.

Krnjača je flagrantan primer problema

U Srbiji je trenutno između 7.000 i 10.000 migranata, smeštajni kapaciteti su gotovo puni, a u Beogradu je najmanje 1.000 njih na ulici, dok je na severu ka granici sa Madarskom između 800 i 1.000 izbeglica van sistema, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila Radoš Đurović pozivajući se na podatke te organizacije.

Na konferenciji za novinare, Đurović je naveo da je u centrima za azil smešteno oko 4.600 ljudi, a da su smeštajni kapaciteti trenutno od 4.500 do 5.000 ljudi.

Đurović je naveo da je velika populacija migranata van sistema, da su njihove potrebe sve veće i zbog dolaska zime, da su sve više ugroženi, te da sve više njih ostaju u Srbiji, a novi migranti ulaze u našu zemlju.

Navodi da je u svakom trenutku oko 300 izbeglica na granici sa Makedonijom koji žele da uđu u Srbiju.

Navodeći da je centar za azil u Krnjači flagrantan primer problema koji postoje, Đurović navodi otežano dobijanje potvrde o nameri za azil i registraciju, kao i jako loše higijenske uslove po centrima za azil.

Đurović je rekao da su uslovi u tim centrima neujednačeni, da u nekima nema tople vode, ćebadi, posteljine, kreveta, kao i da migranti teško dolaze do hrane koju čekaju u redovima.

Kako je naveo, u sobi sa šest kreveta boravi porodica sa 13 članova, a migranti spavaju i po hodnicima.

Od početka ove godine do 1. oktobra samo 540 izbeglica je uspelo da podnese zahtev za azil, kaže Đurovića, navodeći da je 9.000 njih izrazilo nameru da dobije azil, te da je dodeljeno 24 azila i da su izdate 204 lične karte.

Prema njegovim rečima, tendencija daljih restrikcija, nepovećavanje smeštajnih klapaciteta, čak i najave da će se možda ograničiti kretanje migranata ne bi bile mere koje bi odgovorile trenutnoj situaciji niti bi tu situaciju rešile.

"Ne možemo samo deklarativno da kažemo da država neće biti sabirni centar za migrante. Ljudi treba da budu u sistem jer kad ih imate u sistemu, smeštene barem se ne sekirate za zdravstvene probleme, o bezbednosti, kontrološite svaku njihovu potrebu, ali isto tako znate koliko je ljudi u zemlji", kaže Đurović.

Kao problem naveo je i to što se organizacijama koje pomažu migrantima ograničava pristup centrima i skraćuje se vreme za koje im pružaju pomoć na dva sata dnevno, i to pod na primer izgovorom da se renovira centar.

 

Vi ste ovde: Ciljevi i programi rada sa ženama i decom Vesti Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje