APC/CZA kancelarija na točkovima stiže tamo gde su izbeglice

Tekst: APC Foto: APC

Krnjača, 05. avgust 2019. – Tim pravnika i psihosocijalnih službenika APC/CZA u našoj mobilnoj kancelariji na točkovima, "APC kamperu" posetio je kamp u Krnjači gde se nalazi veliki broj maloletnih izbeglica bez pratnje kako bi im pružio neophodne informacije i podršku prilikom izražavanja namere za azil, pristupa pravnom sistemu i azilnoj proceduri, kao prepoznavanja i prevencije krijumčarenja i trgovine ljudima.

Mobilna kancelarija APC/CZA sa timom pravnika, psihologa i socijalnih radnika pruža pomoć mladim izbeglicama i migrantima širom Srbije, obezbeđujući im tačne informacije, sveobuhvatnu pravnu, psihološku, socijalnu i humanitarnu pomoć, kao i sigurno okruženje koje nemaju u šumama, duž granica, u velikim tranzitnim centrima i na otvorenim lokacijama, u predgrađima gradova, napuštenim zgradama i privremenim skloništima. Naša mobilna kancelarija radi na zaštiti i osnaživanju dece, čuva ih od opasnosti i doprinosi njihovoj dobrobiti.

Pored toga, APC/CZA sarađuje sa lokalnim centrima za socijalni rad i redovno kontaktira socijalne radnike na terenu da ih obavesti o maloletnicima bez pratnje kako bi bili zaštićeni i smešteni u neki od prihvatnih centara gde će imati slobodan pristup zdravstvenoj zaštiti i lokalnim zdravstvenim ustanovama.

Migrantska/izbeglička situacija na severnim granicama Srbije za period 22. jul – 02. avgust 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 03. avgust 2019. – Službenici APC/CZA redovno obilaze granične oblasti na severu Srbije, kampove za prihvat migranata i izbeglica i otvorene lokacije gde se migranti i izbeglice nalaze duž granica sa Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i BiH. Mobilni timovi APC/CZA razgovaraju sa izbeglicama, pravno ih informišu i pružaju im pravnu i psihosocijalnu pomoć. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o migrantskoj/izbegličkoj situaciji na pomenutim granicama, o glavnim problemima, o pokušajima prelazaka granica, nasilju, nehumanom, nezakonitom tretmanu i povredama prava izbeglica i migranata kao i o ilegalnim push back-ovima policija duž severno-zapadnih granica Srbije.

APC/CZA prikuplja informacije i o situaciji u kampovima, o uslovima života migranata i izbeglica i njihovom tretmanu od strane uprava kampova, predstavnika institucija i građana, poštovanju prava tražilaca azila i migranata, o problemima, potencijalnoj diskriminaciji, nasilju, trgovini ljudima, krijumčarenju i drugim izazovima azila i migracije u lokalnim sredinama.

Službenici APC/CZA pomažu izbeglicama da prijave nasilje, korupciju, diskriminaciju, krijumčarenje, kriminal, radnu i drugu eksploataciju i trgovinu ljudima, da izraze nameru za azil i podnesu zahtev za azil ukoliko žele utočište u Srbiji. Pored toga, psihosocijalni tim APC/CZA pruža psihološku pomoć i osnažuje migrante i izbeglice, pomažući im da se izbore sa stresom i drugim posledicama nasilja, povreda, nehumanog ponašanja i ilegalnih push backova, pomažući im da ostvare zdravstvenu zaštitu, da dobiju staratelja ukoliko su maloletni bez pratnje roditelja. Timovi APC/CZA im pomažu da ostvare socijalnu zaštitu i pomoć lokalnih centara za socijalni rad, ali ih osnažuju i da prevaziđu postojeće izazove i pretnje i da umanje sopstvenu ranjivost.

Kroz rad na terenu, u razgovorima sa migrantima i izbeglicama i uvidom u situaciju na lokalu, u periodu od 22. jula do 02. avgusta 2019. godine, službenici APC/CZA su identifikovali trenutne probleme, izazove i prakse u severnim oblastima i na severno-zapadnim granicama Srbije.

Opširnije: Migrantska/izbeglička situacija na severnim granicama Srbije za period 22. jul – 02. avgust 2019.

Raste broj pokušaja prelaska rumunske granice

tekst:APC foto:APC

MOKRIN, 25.jula – Iako se prema našim saznanjima sa terena manje koristi rumunska granica za ilegalne prelaske, u odnosu na mađarsku i hrvatsku granicu, u poslednja dva meseca pojačan je intenzitet pokušaja prelaska kao i nasilnih push-backova u području rumunske granice. Pravnici, psiholozi i kulturni medijatori APC pomažu izbeglicama tako što im pružaju informacije kako bi bolje razumeli svoj pravni status, svoja prava, obaveze i mogućnosti koje imaju na raspolaganju kako bi se zaštitili.

Prema podacima sa terena, rumunsku granicu svake nedelje pokušava da pređe najmanje 50 lica, uključujući samce iz Bangladeša i Pakistana koji borave u Kikindi, porodice iz prihvatnih kampova iz okoline hrvatske granice, kao i samci iz Avganistana koji borave u kampovima u Beogradu (Obrenovac).

Prilikom push-backa rumunska policija koristi prekomernu fizičku silu, udara migrante palicama šutira ih. Oduyimaju im novac, lične stvar, najčešće telefone, koje ponekad i uništava. Rumunska policija u najvećem broju slučajeva ne komunicira sa migrantima te im ne dozvoljava da izraze nameru za azil, ukoliko lica pokušaju da zatraže azil.

Ahsan iz Bangladeša nam je ispričao da je on je poslednji put pokušao da pređe rumunsku granicu pre dve nedelje, iz pravca Mokrina prema granici, nekih sat vremena udaljenosti peške od kampa.

U grupi se nalazilo 4 lica, i kako Ahsan objašnjava oko ponoći, nakon prelaska granice peške, ispred njih su se našlo dva vozila policije, sa 8 rumunskih policijskih službenika. Kako navodi, službenici su im uzeli 4 telefona i 145 eura, tukli ih pendrecima i šutirali. Ahsan kaže da su dva njegova poznanika dobila veoma snažne udarce pendrekom po glavi, tako da im je pukla koža na glavi, te su za kratko vreme bili obliveni krvlju. Nakon što su prebijeni i nakon što su im uzeti telefona, push-backovani su na teritoriju Srbije.

U proteklom periodu migranti pokušavaju da predju rumunsku granicu u okolini opštine Mokrin, zatim kod sela Međa u blizini Novog Bečeja, ali i u okolini Vršca.

Nastavlja se nasilje nad migrantima na mađarskoj granici

tekst: APC foto: APC

KELEBIJA, 25.jul 2019. – Na graničnom prelazu sa Kelebijom migranti koji pokušavaju da pređu granicu svakodnevno se suočavaju sa ponižavajućim i nehumanim ponašanjem mađarskih graničnih policajaca.

Migrantima koji borave na otvorenom duž severne granice sa Mađarskom, prilikom pokušaja prelaska granice policija najčešće oduzima i uništava ličnu imovinu – telefone, novac, dokumenta, a neretko primenjuje i fizičku silu.

Prema informacijama do kojih naši timovi dolaze na osnovu ispovesti vraćenih migranata, najčešće se maltretiranje svodi na udaranje, šutiranjem po celom telu, a u nekim situacijama granični policajci ih teraju da skinu obuću, pa ih bose vraćaju na teritoriju Srbije.

Prošle sedmice grupa migranata iz Avganistana je ispričala mobilnom timu APC da su ih prilikom pokušaja prelaska granice uhvatili mađarski policajci koji su im, kako navode, uzeli dokumenta, pocepali policijske potvrde i registracione kartice, i pri tom ih tukli šakama.

D.M. (30, Avganistan) svedoči da je on prilikom jednog pokušaja prelaska granice nakon pada na zemlju dobio veoma snažan udarac čizmom u leđa, te se od tada ne može ispraviti, i još uvek oseća veoma jake bolove.

Svakodnevno mađarsku granicu pokušava da pređe najmanje 40 lica, a u većini slučajeva migranti bivaju push-backovani kod graničnih prelaza Horgoš i Kelebija.

Turska najavljuje suspenziju sporazuma sa EU

Izvor: Beta Foto: APC

ANKARA, 25. jul 2019. – Turska je najavila suspenziju sporazuma sa EU o readmisiji migranata iz 2016. kao odgovor na sankcije Brisela Turskoj zbog istraživanja gasa u kiparskim vodama

Zahvaljujuchi spoazumu EU-Turska, broj migranata koji stižu na grčka ostrva višestruko je smanjen, ali ni readmisija nije bila velika.

U intervjuu za tursku TV TGRT Haber ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu rekao je, kako je preneo Euroefe, partner briselskog portala EURACTIV, da razlog za to to nisu samo nedavno uvedene sankcije EU već i i to što Brisel još nije uveo dogovoreni bezvizni režim putovanja za turske građane.

Prema sporazumu o readmisiji, koji je stupio na snagu u aprilu 2016., Turska se obavezala da prihvata sirijske izbeglice koje sa njenih obala stižu na grčka ostrva u zamenu za evropsku pomoć od šest milijardi evra i ubrzavanje pregovora o ukidanju viza EU turskim građanima.

"Sporazumi o readmisiji i o ukidanju viza trebalo je da stupe na snagu u isto vreme. Zato suspendujemo sporazum o readmisiji", rekao je turski ministar.

Sporazum o readmisiji predviđa da se svi migranti koji stignu na grčka ostrva sa turske obale vrate u Tursku.

Na svakog sirijskog izbeglicu koji bude vraćen u Tursku jedan tražilac azila koji boravi u Turskoj biće premešten na teritoriju EU.

Nakon potpisivanja sporazuma EU-Turska, broj migranata koji stižu na grčka ostrva znatno je smanjen – sa 150.000 mesečno u leto 2015. i 50.000 početkom 2016, na u proseku 3.000 mesečno danas.

Međutim, i readmisija je mala. U poslednje tri godine po sporazumu je u Tursku vraćeno samo 1.884 izbeglica uključujući 357 Sirijaca, pokazuju podaci turskog ministarstva unutrašnjih poslova.

Turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu 20. jula je nagovestio da bi Turska mogla da iskoristi kontrolu migracije za pritisak na Brisel.

"Jasno je da nas je Evropa ostavila same u ovom sporazumu", rekao je Sojlu, prenela je agencija Anadolija.

Grčki list Katimerini prenosi da je Čavušoglu u intervjuu za TGRT Haber 22. jula rekao: "Nećemo čekati pred vratima EU. Sporazum o readmisiji i o bezviznom režimu biće na snazi u isto vreme".

"Čekanje pred vratima EU još 50 godina za Tursku nije mogućnost. Početkom avgusta ćemo objaviti nove inicijative u spoljnoj politici", rekao je turski ministar.

Portparolka Komisije Nataša Berto rekla je odgovarajući na pitanje novinara 24. jula u Briselu da su dve strane još privržene implementaciji "zajedničke izjave" i dodala da je primena sporazuma EU-Turska uslov za viznu liberalizaciju, piše Katimerini.

Sve veći broj migranata boravi na otvorenom i pokušava prelaske granica

Tekst: APC Foto: APC

24. jul 2019. – U proteklom periodu uočava se trend povećanja broja migranata koji pokušavaju ilegalne prelaske duž graničnih oblasti sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Prema saznanjima mobilnog tima APC/CZA koji redovno obilazi, informiše i savetuje lica koja borave u pograničnim područjima, udvostručen je broj lica koji borave na otvorenim lokacijama u Subotici i okolini, a koji u sve većem broju pokušavaju prelaske. Čak je primetno da se određene grupe lica koje su boravile na granici sa Hrvatskom prebacuju u Suboticu, a neka lica kao razlog navode manje nasilne push back-ove u odnosu na granicu sa Hrvatskom. Pored samaca i maloletnih lica iz Avganistana, uočava se prisustvo porodica sa decom, kao i singl žena, najviše iz Iraka, Irana i Avganistana, a porodice koje susrećemo su većinom provele od 2 do 3 godine u nekom od kampova u Srbiji pre dolaska na ove lokacije.

Dnevno mađarsku granicu pokušava da pređe od 60 do 100 lica, a push back-ovi su svakodnevni na graničnim prelazima Kelebija i Horgoš. Migranti najčešće pokušavaju prelaske u prikolicama teretnih kamiona, a prema informacijama sa terena koriste se i rizičniji načini poput kačenja ispod vagona vozova, što u velikom broju koriste i maloletna lica bez pratnje. Povremeno migranti doživljavaju nasilne push back-ove koji uključuju uništavanje telefona, šutiranje i udaranje, ali ističu da to nije svakodnevna praksa mađarske policije, te da je primetno smanjena primena nasilja u odnosu na hrvatske policajce.

Na granici sa Rumunijom su takođe intenzivirani pokušaji prelazaka, a pored samaca najmanje 2 porodice nedeljno pokušavaju ilegalne prelaske u Rumuniju, obično peške. Najčešće se pokušava u blizini Mokrina, kod sela Međa, zatim u okolini Vršca i Banatske Topole. Trenutno prelaske najčešće pokušavaju migranit iz Bangladeša, Avganistana, kao i porodice iz Irana i Avganistana, koje su ranije boravile u kampovima u Srbiji.

Opširnije: Sve veći broj migranata boravi na otvorenom i pokušava prelaske granica

Da li je potreban poseban centar za smeštaj dece migranata?

Izvor: Tanjug, Večernje novosti Foto: Tanjug

Beograd, 21. jul 2019. – U Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece

Prema podacima Ministarstva za rad u Srbiju trenutno boravi od od 300 do 600 dece migranata bez roditeljske pratnje i njima se kako navode brinu nadleĐne institucije – dodeljuje im se štaratelj, omogućava smeštaj, psihosocijalna podrška...,međutim u Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece.

"Smeštajni kapaciteti koji se nude toj deci nisu dovoljno dobri jer se smeštaju zajedno sa odraslima i formiranje jednog centraisključivo za maloletnike bez pratnje bilo bi rešenje koje bi im omogućilo dobiju zaštitu i brigu koja im je neophodna, kaže za Tanjug psiholog CZA Jana Stojanović.
Ona tvrdi da je broj ove dece stalno u porastu i da ih, po procenama CZA trenutno u Srbiji ima oko 500.

Ona navodi da CZA svakodnevno dolaze sa takvom decom u kontakt i da ih sreću na ulicama, parkovima, da ih viđaju da spavaju na otvorenom...

"Najviše maloletne dece bez roditeljske pratnje je u Beogradu i jedan deo njih je smešten u Centru za azil u Krnjači", navodi Stojanović.

Ona ukazuje i na problem neusaglašenosti podataka navodeći da je prema podacima tog Centra od juna meseca u Srbiji bilo blizu 500 maloletne dece migranata bez pratnje, a prema podacima MUP-a, od početka godine do jula u Srbiji ih je registrovano svega 390.

Postoji određen broj dece koja nikada nisu registrovana, upozorava Stojanović, i objašnjava da oni često izbegavaju registraciju plašeći se da će im to biti problem ako uspeju da pređu u neku neku vropsku zemlju, koja im je krajnji cilj.

Najbrojniji su tinejdžeri starosti između 14 i 17 godina, a primetan je i porast mlađe dece.

"Dolazili smo u kontak s decom koja imaju svega 9 godina a putuju sami bez roditelja i staratelja i bilo koga ko brine o njima", kaže Stojanović, koja upozorava da su oni pod velikim uticajem starijih grupa sa kojima se kreću, što predstavlja veliku opsanost za njih.

Govoreći o proceduri, Stojanović je navela da svako ko dođe u kontakt sa osobom koja se izjašnjava kao maloletna i putuje sama dužan je da kontaktira Centar za socijalni rad koji dalje preuzima nadleznost u pogledu brige, određivanja starateljstva, boravka u smeštajnim kapacitetima, dok je policija zadužena za registraciju. Međutim, Stojanović navodi da kapaciteti kojima raspolažu Centri za socijalni rad nisu dovoljni da bi mogli da reaguju na svaki poziv.

Najveći broj njih smešten je u Centru za azil "Krnjača" zatim u Zavodu za vaspitanje dece i omladine i u domu "Jovan Jovanović Zmaj" koji se nalazi u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu.

Jana Stojanović međutim upozorava da je problematičan način na koji se oni smeštaju budući da se veliki broj dece zbrinjava u centre zajedno sa odraslima iako to nije mesto za njih.

"Zato su često u riziku da budu zloupotrebljeni, neretko su i žrtve nasilja, podložni su različitim zloupotrebama, lako ih je izmanipulisati i dolaze jer dolaze u kontakt sa različitim ljudima", kaže Stojanović.

Navodi da su se i sami žalili da se ne osećaju bezbedno u takvim centrima, da im prete, pokušavaju da ih pljačkaju, upadaju u sobe i da to nije mesto gde treba da budu.

"Zato je jedino adekvatno rešenje za ovaj problem osnivanje posebnog centra za smeštaj dece migranata bez roditeljske pratnje, gde bi imali svu potrebnu brigu u skladu sa njihovim godinama, a i bilo bi i mnogo racionalnije za angažovanje kapaciteta stručnih instuticija", zaključuje Stojanović .

Izveštaj o situaciji na jugu Srbije za period 25. jun – 19. jul 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Bujanovac, Preševo, Vranje, 20. jul 2019. – Službenici južne kancelarije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) redovno obilaze prihvatne centre u Vranju, Bujanovcu i Preševu, pružaju informacije, pravne savete i psihosocijalnu podršku izbeglicama koje u Srbiju ulaze iz Makedonije. Pravni i psihosocijalni službenici APC/CZA kroz razgovore sa migrantima saznaju informacije o slučajevima push back-ova koje pripadnici srpske policije vrše na granici sa Makedonijom, zatim o pokušajima prelazaka severnih granica Srbije (sa Mađarskom i Hrvatskom) na koje odlaze migranti smešteni u ovim kampovima, kao i tretmanu uprava pojedinih kampova na jugu Srbije. Prilikom susreta sa izbeglicama, službenici APC/CZA pružaju informacije i pravne savete, pomažu izbeglicama da se registruju u policijskoj stanici i da se smeste u kamp koji im je dodeljen kako bi imali osnovne uslove za život, kao i pristup zdravstvenoj zaštiti. Službenici APC/CZA takođe kontaktiraju relevantne institucije u slučaju povrede prava migranata koji su smešteni u kampovima širom Srbije kako bi se na adekvatan način rešili problemi vezani za uslove života u kampovima.

KIRS smešta novopridošle izbeglice u šator postavljen ispred kampa u Bujanovcu

Službenici APC/CZA su prilikom posete kampu u Bujanovcu 02. jula od izbeglica B.S. (24, Indija), B.S. (26, Indija), M.S. (35, Pakistan), A.R. (25, Pakistan) I J.A. (28, Pakistan) koji su tog jutra stigli u Bujanovac saznali da pripadnici Komesarijata za izbeglice smeštaju novopridošle izbeglice u šatore koje su postavili ispred kampa u Bujanovcu. Prema rečima izbeglica sa kojima su službenici APC/CZA razgovarali, izbeglice u šatoru čekaju da ih pregleda doktor pre nego što ih smeste u sobe u samom kampu.

Push back srpske policije u Makedoniju

Prilikom obilaska kampa u Bujanovcu 25. juna, službenici APC/CZA su razgovarali sa K.Z. (27, Pakistan) koji je ušao u Srbiju iz Makedonije 22. juna. K.Z. je u Srbiju ušao u grupi od 5 ljudi poreklom iz Pakistana. U trenutku kada su službenici APC/CZA razgovarali sa K.Z., on još uvek nije registrovan u policiji, a u kamp u Bujanovcu je došao uz pomoć lokalnog stanovništva koje ga je uputilo u kamp. Prema navodima K.Z., on je 22.juna u grupi sa još 4 Pakistanca ušao u Srbiju i stigao u policijsku stanicu u Preševu. Tamo im je policija rekla da su završili registraciju za taj dan, a zatim su ih odvezli do granice i rekli im da idu nazad u Makedoniju. Policija je otišla nakon što su ih ostavili na granici, a posle 4 sata K.Z. i njegovi prijatelji pokušali su ponovo da uđu u Srbiju i ovog puta su otišli ​​direktno u kamp u Bujanovac.

Opširnije: Izveštaj o situaciji na jugu Srbije za period 25. jun – 19. jul 2019.

Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 08. – 19. jul 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 20. jul 2019. – Prilikom redovnih obilazaka tranzitnih i prihvatnih centara na severu Srbije, kao i otvorenih lokacija u bilizini granica Srbije i Mađarske i Srbije i Hrvatske službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) razgovaraju sa izbeglicama, informišu ih i pružaju im pravne savete i psihosocijalnu podršku. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o situaciji na pomenutim granicama, o pokušajima prelazaka i push back-ovima graničnih policajaca na graničnim prelazima sa Mađarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Rumunijom. Službenici APC/CZA su u stalnom kontaktu sa relevantnim institucijama, između ostalih i sa lokalnim centrima za socijalni rad koje redovno obaveštavamo o maloletnicima bez pratnje koji se nalaze na otvorenim lokacijama na severu Srbije u potpuno neadekvatnim uslovima za život, bez hrane, vode i zdravstvene zaštite, izloženi nasilju i zloupotrebama od strane krijumčara. Psihosocijalni službenici APC/CZA pružaju psihološku podršku izbegliceama koje često pate od stresa i anksioznosti, kao posledice nasilja, povreda, nehumanog ponašanja i ilegalnih push back-ova u Srbiju iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske.

Push back-ovi hrvatske granične policije

Službenici APC/CZA su prilikom posete kampu u Kikindi 11. jula od J.S. (30, Bangladeš) dobili informaciju o push back-u 55 migranata koji je izvršila hrvatska policija u toku prve nedelje jula. J.S. izjvaljuje kako je u toku prve nedelje jula grupa od 55 migranata iz Bangladeša, Pakistana i Avganistana organizovano prešla na hrvatsku teritoriju kod Šida i ušla u hrvatsku teritoriju oko 50 km. Hrvatska policija ih je tada primetila i zaustavila. Naredila je svima da sednu na zemlju. Fotografisala je sve tamo prisutne migrante. Policajci su svima oduzeli telefone i razbili ih. Pretresli su migrante i oduzeli novac svima koji su ga imali. Polovina uhvaćenih migranata je dobila na potpisivanje dokument koji kako navodi J.S. nisu razumeli, prevodioca nije bilo, ali su bili prinuđeni da potpišu pomenuti dokument. Komunikacije između policije i migranata nije bilo. Niko od prisutnih migranata nije smeo da govori od straha od fizičke kazne. Svaki od 55 migranata u grupi je dobio udarce po glavi i telu šakama, palicama, a policajci su ih i šutirali. Niko nije zadobio teže povrede prilikom batinjanja. Nakon batinanja, migranti su ubačeni u nekoliko policijskih vozila i policija ih je odvezla do granice sa Srbijiom nedaleko od Šida i izbacila ih u međugraničnom prostoru. Odatle su migranti peške prešli na teritoriju Srbije. Do Kikinde su se vratili taksijem i autobusom. Prilikom ovog push back-a migranti nisu videli pripadnike srpske policije.

S.A. (26, Bangladeš) se u Srbiji nalazi mesec dana i za to vreme je samo jednom pokušao ilegalno da pređe na hrvatsku teritoriju krajem juna. Pri pokušaju prelaska, hrvatska policija ga je uhvatila nedaleko od graničnog prelaza Šid, uzela mu je telefon i dobio je udarce šakama u glavu. Nije mu omogućeno da izrazi nameru za azil prilikom ovog susreta sa policijom, niti je bilo ikakve komunikacije između S.A. i policije. Policija ga je push back-ovala nedaleko do graničnog prelaza Šid, gde je peške prešao na srpsku teritoriju i vratio se u Kikindu autobusom. Srpske policije nije bilo prilikom ovog push back-a.

S.A. (19) iz Pakistana koji boravi u Šidu je naveo da je do 15.jula 5 puta pokušavao da pređe hrvatsku granicu na različitim lokacijama. U Srbiji se nalazi 3 meseca, a službenici APC/CZA su ga upoznali u kampu u Šidu. Pre mesec dana je pokušao prelazak kod Apatina, preko reke, u čamcu. Bilo ih je 15 u čamcu. Nakon prelaska hodali su 15 sati, kada su uhvaćeni od strane hrvatske policije. Evidentirali su im lične podatke i fotografisali ih, nakon čega su push-backovani kod Šida. Nije bilo nasilja, kako kaže. S.A. je takođe dodao da se često pokušavaju prelasci kod Bačkog Brega preko male reke.

S.A. (23) iz Pakistana se nalazi u Srbiji 12 meseci, a službenici APC/CZA su ga upoznali 11. jula u Kikindi. On je opisao jedan svoj ilgealni prelazak granica kada je stigao do Slovenije. To se desilo pre 12 meseci, u julu 2018. godine. S.A. je ispričao da je u grupi od 23 migranta iz Pakistana iz BiH prešao u Hrvatsku, potom iz Hrvatske u Sloveniju, kada su ih primetili slovenački policajci. Kako kaže, prilikom hapšenja od strane slovenačke policije proveli su 5 dana u zatvoru, nakon što su izjavili da žele azil, nije im dozvoljeno da kontaktiraju advokata za azilnu proceduru, već su nakon tih 5 dana prebačeni u Hrvatsku i preuzeti od hrvatske policije. Grupa od 12 maloletnih lica bez pratnje koja je tada bila sa njima je ostala u zatvorenom kampu u Hrvatskoj, te su započeli sa azilnom procedurom, kako navodi. Ostalih 11 punoletnih muškaraca je tada push-backovano od strane hrvatskih policajaca kod Velike Kladuše u BiH. Bosansku policiju nisu uočili ovom prilikom.

Opširnije: Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 08. – 19. jul 2019.

Da li je cilj EU da izbeglice trajno ostanu u Srbiji i BiH?

Izvor: Radio Slobodna Evropa Foto: Radio Slobodna Evropa

Sarajevo, Beograd, 14. jul 2019. – U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos prema migranatima i izbeglicma u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sagovornici su bili Nidžara Ahmetašević, novinarka i volonterka iz Sarajeva koja pomaže izbeglicama i Radoš Đurović, direktor beogradskog Centra za pomoć tražiocima azila.

Bilo je reči o tome zašto je u Bosni i Hercegovini i Srbiji promenjen odnos prema izbeglicama i migrantima, pa se oni umesto dobrodošlice, koja im je iskazivana na početku, danas se sve više susreću s netrpeljivošću, o neljudskim uslovima u prihvatnim kampovima, o maloletnim migrantima bez roditelja koji su prepušteni ulici, o požrtvovanosti volontera koji se jedini trude da olakšaju muke migantima i izbeglicama, kako se hrvatska policija surovo obračunava sa migratima koji iz Bosne i Hercegovine ilegalno uđu u Hrvatsku, kako hrvatska predsednica štiti policajce pričom da se migranti sami povređuju jer prelaze preko teškog terena, kao i o tome da li Evropska unija planira da od Bosne i Heregovine i Srbije napravi mesto odakle će se migranti deportovati u države iz kojih su pobegli.

Omer Karabeg: U poslednjih godinu dana u Bosni i Hercegovini je bitno promenjen odnos prema izbeglicama i migrantima. Nestalo je dobrodošlice koja im je iskazivana na početku. Danas se vlast i deo građana odnose prema njima kao prema stranom telu koje opterećuje društvo. Ide se dotle da ih povezuju sa kriminalom, nazivaju ih siledžijama, čak i teroristima i gledaju da ih se što pre oslobode. Kako je došlo to takvog preokreta?

Nidžara Ahmetašević: Nije baš tako veliki preokret. Ali to jeste slika koja se dobija iz medija. I dalje veliki broj ljudi punim srcem pomaže migrantima i s njima dijele ono što imaju, a ljudi u Bosni i Hercegovini nemaju puno. U Tuzli, na primjer, svaki dan na ulicama možete vidjeti četu volontera koji bez ikavih donacija pomažu tim nesretnim ljudima. Ista je situacija u velikom broju sela kroz koja se kreću migranti. Pomažu im i u Sarajevu i u Velikoj Kladuši, mada manje nego ranije. Moram reći da se atmosfera ponegdje promijenila, naročito u Bihaću. Do toga je došlo pod jakim pritiskom propagande koja je diktirana od lokalnih vlasti, a djelomično i od međunarodnih organizacija koje u Bosni i Hercegovini rade sa izbjeglicama i migrantima.

Radoš Đurović: U Srbiji još uvek, među građanima pre svega, postoji razumevanje za izbeglice. Građani u njima ne vide ekonomske migrante nego ljude koji traže spas. Ali sve više, naročito u medijima, jača antimigrantska retorika, mada još uvek nemamo situciju kakva postoji u našem susedstvu i širom Evrope.

Vlast ignoriše izbeglice

Omer Karabeg: Gospođo Ahmetašević, kažete da građani pomažu, međutim iz vlasti dolaze potpuno drugačije poruke. Recimo, Milorad Dodik kaže da Republika Srpska ne želi migrante i izbeglice i ne dozvoljava da se na teritoriji Republike Srpske napravi bilo kakav prihvatni centar. On čak tvrdi da Bošnjaci motivišu migrante da dolaze u Bosnu i Hercegovinu da bi im dali državljanstvo i tako menjali etničku strukturu Bosne i Hercegovine. On tvrdi da Sarajevo planira da naseli 150.000 migranata.

Nidžara Ahmetašević: Dok Dodik to govori, bošnjački i hrvatski političari ne pružaju tim ljudima nikakavu podršku i ne obezbjeđuju im human i dostojanstven smještaj. Vlast u Federaciji nije uradila ništa da pomogne migrantima i izbjeglicama. Kantonalne vlasti u Tuzli i Sarajevu ignorišu te ljude. U ovom trenutku u Sarajevu nekoliko stotina ljudi spava po parkovima, na ulicama i u napuštenim zgradama. Tačno je da je Milorad Dodik izjavio to što ste naveli, ali je kasnije i rekao da tim ljudima treba omogućiti human prolazak kroz Bosnu i Hercegovinu. Ne volim da se slažem s Dodikom, ali se slažem s njim kada kaže da migrantima treba omogućiti human prolazak kroz ovu zemlju. Vlasti u Federaciji rade mnogo gore stvari, naročito u Bihaću, gdje je tim ljudima ograničena sloboda kretanja i gdje ih tuku na isti način kako to radi hrvatska policija. To što radi policija u Bihaću je puno gore od ponašanja policije Republike Srpske prema migrantima koji prolaze kroj taj entiiet. Nismo čuli za bilo kakav problem.

Omer Karabeg: U kakvim uslovima danas žive migranti i izbeglice?

Radoš Đurović: U Srbiji su uslovi različiti. U centrima za azil uslovi su daleko pristojniji od onih u tranzitnim centrima. Recimo, u tranzitnom centru u Adaševcima nema uslova za normalan život. Nema ni vode za piće. To mesto je izolovano, daleko od gradske sredine i ljudi tamo zaista teško žive. Posebno je ozloglašen kamp u Obrenovcu u okolini Beograda, gde se najčešće smeštaju muškarci-samci i maloletnici bez roditelja. Mnogi od njih nemaju ni svoj krevet. Migranti i izbeglice se žale na užasne uslove u kojima žive, na nasilje koje tamo vlada, a često i na ponašanje službenika Komesarijata za izbeglice.

Opširnije: Da li je cilj EU da izbeglice trajno ostanu u Srbiji i BiH?

Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 25. jun – 05. jul 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Subotica, Horgoš, Kelebija, Kikinda, 06. jul 2019. – Prilikom redovnih obilazaka tranzitnih i prihvatnih centara na severu Srbije, kao i otvorenih lokacija u bilizini granica Srbije i Mađarske i Srbije i Hrvatske službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) razgovaraju sa izbeglicama, informišu ih i pružaju im pravne savete i psihosocijalnu podršku. Kroz razgovore sa izbeglicama mobilni timovi APC/CZA dolaze do saznanja o situaciji na pomenutim granicama, o pokušajima prelazaka i push back-ovima graničnih policajaca na graničnim prelazima sa Mađarskom i Hrvatskom koji se dešavaju svakodnevno.

Push back-ovi na srpsko-mađarskoj granici

Prilikom obilaska otvorenih lokacija gde borave migranti u Subotici (železnička stanica), službenici severnog APC/CZA tima su razgovarali sa izbeglicama koje borave na ovim lokacijama i redovno pokušavaju prelaske granice sa Mađarskom, najčešće na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija. A.V. (14, Avganistan) se upravo vratio sa graničnog prelaza sa bratom M.V. (15) kada je APC/CZA mobilni tim 02. jula 2019. posetio železničku stanicu u Subotici. Dva maloletnika bez pratnje su navela da ovaj put nisu ni uspeli da uđu u kamion (kao što rade inače), već ih je na parkingu u blizini graničnog prelaza Horgoš spazila srpska policija i rekla samo "Ajde", pokazajući da se vrate ka teritoriji Srbije. A.V. navodi da im srpski granični policajci ništa drugo nisu rekli, nego samo da se vrate nazad, bez objašnjenja ili upotrebe sile. A.V. se nalazi mesec dana u Srbiji, koliko je proveo u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. Pokazao je broj telefona Zavoda, koji nosi sa sobom u slučaju da odluči da se vrati. Za sada ne želi da se vrati u Zavod.

Na istoj lokaciji službenici APC/CZA su razgovarali sa K.N. (23, Avganistan) koji se nalazi 2 meseca na ovoj lokaciji (od maja 2019), a koji izveštava da tokom cele nedelje pokušavanja prelazaka mađarske granice obično jednom nedeljno doživljavaju fizičko nasilje, i to od jednog konkretnog mađarskog policajca, koji ima bradu i jedino on udara i tuče migrante kada je u smeni tog određenog dana u nedelji. K.N. kaže da je svako sa ove lokacije barem jednom iskusio fizičko nasilje od strane opisanog mađarskog policajca. Takođe, K.N. navodi da ukoliko migranti budu uhvaćeni od strane mađarske policije, da ih obično zadrže 2 do 3 sata u policijskoj stanici granične policije, gde ih fotografišu pre push back-a. Ukoliko se vrši fizičko nasilje nad izbeglicama, fotografisanje se dešava nakon nasilja, navodi K.M.

E.A. (17, Avganistan), koji je na ovu lokaciju došao u poslednjoj nedelji juna iz kampa u Krnjači izveštava da je 28. juna 2019. prilikom pokušaja prelaska granice na graničnom prelazu Horgoš u prikolici kamiona bio uhvaćen od strane mađarske policije, te da ga je isti policajac koga je opisao K.N. pendrekom udarao po celom telu u prostoriji gde nema kamera, za koju on kaže da je u pitanju soba unutar policijske stanice na samom graničnom prelazu Horgoš.

M.A. (18, Avganistan) je dodao da mađarski granični policajci ponekad tuku migrante i unutar policijskog kombija, nakon što budu uhvaćeni, a pre push back-a. Push back-ovi se i dalje dešavaju u neposrednoj blizini graničnog prelaza Horgoš, tako što policija vraća migrante kroz mala vrata na zaštitnoj ogradi.

Prema saznanjima službenika APC/CZA, između policajaca i migranata nema nikakve komunikacije prilikom susreta. Migranti ne izražavaju nameru da traže azil.

Istog dana, 02. jula 2019. službenici APC/CZA su obišli otvorenu lokaciju nedaleko od graničnog prelaza Horgoš gde su u razgovoru sa tamo prisutnim migantima saznali o poslednjim push back-ovima mađarske policije. R.A. (15, Avganistan, 15 dana se nalazi u Srbiji, nije boravio u kampovima), kao i E.S. (15, Avganistan, boravio u kampu u Obrenovcu) navode kako su poslednje nedelje juna uspeli da pređu u Mađarsku preko graničnog prelaza Horgoš sakriveni u prikolici kamiona. Tada su snimljeni od strane mađarskog skenera, izvučeni iz prikolice i kako navode dva do tri sata bili zatvoreni u prostoriji policijske stanice na samom graničnom prelazu. Nikakve komunikacije između njih i mađarske policije nije bilo tokom ovog susreta. Ovog puta nisu evidentirani na bilo koji način. Nakon par sati čekanja u pomenutoj prostoriji, ubačeni su u policijsko vozilo i posle kratke vožnje svi su izbačeni iz vozila pored zaštitne ograde na granici sa Srbijom. Oba migranta su zadobila udarce šakama, palicom i nogama od policije. Zatim su gurnuti kroz mala vrata na ogradi na srpsku teritoriju. Srpska policija nije bila prisutna prilikom ovog vraćanja.

Tokom obilaska otvorene lokacije u blizini graničnog prelaza Horgoš 05. jula 2019., službenici APC/CZA su razgovarali sa A.J. (16, Avganistan) koji se nalazi na Horgošu poslednjih mesec dana. On je rekao da je pre dva dana (03. jula) bio na mađarskoj granici. Pokušao je ilegalni prelazak na graničnom prelazu Horgoš tako što je ušao u prikolicu kamiona, ali je ubrzo uočen od strane srpskih policajaca na srpskoj strani, te je samo vraćen, bez nasilja i evidentiranja.

Opširnije: Izveštaj o stanju na severnim granicama Srbije za period 25. jun – 05. jul 2019.

Godišnji izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu o stanju azila u EU u 2018. godini

Izvor: EASO Foto: EASO

Brisel, 25. jun 2019. – Evropska kancelarija za podršku azilu (EASO) objavila je godišnji izveštaj o stanju azila u Evropskoj uniji.

Cilj godišnjeg izveštaja o stanju azila u Evropskoj uniji je da pruži sveobuhvatan pregled situacije vezane za azilnu proceduru u EU (uključujući informacije o Norveškoj, Švajcarskoj, Lihtenštajnu i Islandu, u daljem tekstu EU+), kao i da opiše i analizira kretanje podnosilaca zahteva za međunarodnu zaštitu, glavne pomake u zakonodavstvu, sudskoj praksi i politikama na nivou EU kao i na nacionalnom nivou, kao i da izvesti o funkcionisanju Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS) u praksi.

Godišnji izveštaj EASO-a pokriva period od 1. januara do 31. decembra 2018. godine, ali takođe obihvata i najnovija relevantna dostignuća u godini u kojoj je napisan.

Statistički podaci o prvostepenim i drugostepenim odlukama u azilnoj proceduri

Tokom 2018. godine, podneto je ukupno 664.480 zahteva za međunarodnu zaštitu u zemljama EU+, što predstavlja smanjenje od 10% u broju zahteva koje se beleži već treću godinu zaredom. Približno 9% svih prijava uključilo je aplikante koji su ponovo podnosili zahtev za azil. Broj prijava podnetih u EU + sličan je broju podnetih zahteva u 2014. godini, kada je podneto 662.165 prijava. Važno je napomenuti da, iako je broj novih aplikacija bio stabilan tokom 2018. godine, relativna stabilnost na nivou EU + zapravo podrazumeva ozbiljne razlike na nivou država članica i na nivou zemalja porekla aplikanata. Pritisak migracija na spoljnim granicama EU je smanjen već treću godinu zaredom. Zabeležen je porast u broju otkrivanja migranata na ruti koja ide preko zapadnog Mediterana, što je približno jednako broju otkrivenih pokušaja prelazaka i na istočnoj mediteranskoj ruti (oko 57.000 migranata po ruti). Što se tiče zemalja porekla aplikanata, Sirija (13%), Avganistan i Irak (po 7%) bile su tri glavne zemlje porekla tražilaca međunarodne zaštite u EU +, zajedno čineći više od četvrtine svih podnosilaca zahteva za azil u 2018. godini (27% od ukupnog broja).

Opširnije: Godišnji izveštaj Evropske kancelarije za podršku azilu o stanju azila u EU u 2018. godini

Đurović: Efikasnost utvrđivanja izbegličkog statusa i integracija izbeglica najveći izazovi

Izvor: Beta Foto: Beta

Beograd, 20. jun 2019. – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) Radoš Đurović ocenio je danas, povodom Dana izbeglica, da su najveći izazovi u vezi sa izbeglištvom u Srbiji vezani isključivo za pitanje brzine i efikasnosti postupka utvrđivanja statusa izbeglica, njihove integracije u društvo i položaja maloletnika bez pratnje roditelja, kod kojih se postupci za utvrđivanje statusa izbeglica retko pokreću.

"Od januara do početka maja 2019. od ukupno 2.269 ljudi koji su želeli da traže azil, postupak je pokrenut za svega 107 lica, a dodeljeno je svega 12 izbegličkih zaštita u Srbiji. To je jako sporo, iako je i to napredak u odnosu na prošlu godinu, kada je za celu 2018. dodeljeno 11 izbegličkih zaštita od preko 8.433 lica koja su izrazila nameru da traže azil. To znači da mi, u stvari, ne znamo ko je izbeglica, a ko nije, ko koja prava i obaveze ima i ne možemo da razdvojimo ove dve grupe, a što sve onda stvara probleme u praksi", rekao je Đurović agenciji Beta.

Đurović je dodao da je od 227 maloletnika bez pratnje roditelja koji su u prva četiri meseca uspeli da izraze nameru da traže azil, svega 19 ušlo u azilnu proceduru, dok je od uspostavljanja azilnog sistema samo dvoje maloletnika bez pratnje dobilo azil.

"Ostali su u pravnom vakuumu. Sistem ne zna da li oni ispunjavaju uslove da budu izbeglice ili ne", dodao je Đurović.

Opširnije: Đurović: Efikasnost utvrđivanja izbegličkog statusa i integracija izbeglica najveći izazovi

Đurović: Human odnos prema izbeglicama je presudan

Izvor: Radio Beograd 1 Foto: APC

Beograd, 20. jun 2019. – Povodom Svetskog dana izbeglica gost Miše Stojiljkovića u jutarnjem programu Radio Beograda 1 "Uhvati dan!" gost je bio Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, a u redovnoj rubrici "Pitanje jutra" slušaocima je postavljeno pitanje kako bi oni rešili pitanje migranata i kako se naša zemlja ophodi prema izbeglicama.

>

Najveći broj izbeglica su ljudi koji beže od rata ili progona, što je sudbina kakvu smo i mi na ovim prostorima doživeli, ne samo u 20. veku nego i ranije, rekao je Radoš Đurović. Zato je bitno podsetiti se, naročito na Dan izbeglica da izbeglištvo može svakome da se desi, i da je human odnos prema izbeglicama presudan kako bismo mogli da ih razumemo i da im pomognemo.

Opšti utisak je da se izbeglice dosta kriminalizuju u Evropi i generalno u razvijenom svetu od strane političara koji žele da na taj način uberu neke političke poenen ovoj temi, ali i od medija od kojih dosta zavisi kakva slika će da se stvori o izbeglicama.

Što se tiče situacije u našoj zemlji, Srbija je i dalje tranzitna zemlja koja je suočena sa stalnim push back-ovima, odnosno ilegalnim vraćanjima izbeglica preko granice, gde im se negira pravo na azil. U takvoj situaciji, i zbog okolnosti koje se stalno menjaju, određeni broj ljudi želi da ostane ovde. Zato je neophodno da u posebnim centrima za smeštaj imaju uslove za normalan život uzimajući u obzir da se sve češće dešava da izbeglice u tim centrima ostaju i dve do tri godine.

Prema podacima UNHCR-a, u svetu je 2018. godine zabeležen broj od 71 milion izbeglica, što je najveći broj izbeglica zabeležen otkad ta organizacija postoji, a to je nešto više od sedam decenija.

Druženje mladih Bujanovčana i izbeglica

Tekst: APC Video: APC

Bujanovac, 14. jun 2019. – APC lokalni tim iz južne preševske kancelarije je u saradnji sa kulturnim udruženjem Dituria organizovao integracijski događaj u Bujanovcu. Mladi iz Bujanovca su imali priliku da upoznaju izbeglice koje borave u kampu u Bujanovcu, dok su zajedno kuvali jedno iransko i jedno lokalno jelo za sve učesnike. Izbeglice iz kampa u Bujanovcu nemaju često priliku da stupaju u kontakt sa lokalnim stanovništvom, niti da napuštaju kamp. Izbeglice su prilično izolovane u kampu, a niko im ne pomaže da uspostave bilo kakvu komunikaciju sa stanovništvom iz lokalne sredine. Kamp koji se nalazi na magistralnom putu, izvan grada, ove ljude još više odvaja i izoluje od lokalne sredine.

Ovo druženje uz pripremu ručka omogućilo je da se mladi iz Bujanovca i izbeglice međusobno bolje upoznaju, da razgovaraju o kulturološkim sličnostima i razlikama. Pored toga, izbeglice su imale priliku da uče i praktične stvari koje im trebaju u svakodnevnom životu u lokalnoj sredini.

Mladi iz bujanovačke sredine su bili zainteresovani da saznaju više o svakodnevnom izbegličkom životu, kao i problemima sa kojima se izbegli suočavaju kod nas i na putu migracije. Svaku priču slušaju sa interesovanjem i nevericom da neki drugi ljudi koji žive tik pored njih imaju toliko drugačije životne priče i sudbine. Uspostavljena poznanstva na našem događaju nadalje ostaju da se razvijaju u svakodnevnom životu i budućem druženju među učesnicima. Na ovaj način, APC radi na podsticanju interakcije i rušenju predsrasuda koje mogu postojati u lokalnoj sredini između lokalaca i izbeglica, promoviše toleranciju i podstiče socijalnu inkluziju izbeglica u lokalno društvo. Mladi Bujanovčani su pokazali da su jako otvoreni prema izbeglicama i da uz ovakve događaje lako uspostavljaju kontakte i komunikaciju sa izbeglicama.

Filmsko veče za volontere u Preševu

Tekst: APC Foto: APC

Preševo, 12. jun 2019. – U prostorijama APC kancelarije u Preševu prošle nedelje je organizovano filmsko veče za mlade volontere sa kojima naš tim radi i koji su podrška izbeglicama u južnim kampovima, zajedno sa našim timom. U nizu projekcija filmova sa temom izbeglištva koje smo organizovali u lokalnim srednjim školama, 12. juna je u našoj južnoj kancelariji prikazan francuski film „Welcome". Film prati život sedamnaestogodišnjeg dečaka Bilala, Kurda iz Iraka, njegov pokušaj da stigne do Velike Britanije i sve prepreke na koje nailazi na tom putu.

Upravo na ovaj način pribiližavamo domaćim tinejdžerima iskustva dece izbeglica koja su iz različitih razloga bila prinuđena da napuste svoje zemlje i sama se suočavaju sa svim izazovima.

Film „Welcome" prikazuje probleme, rizike i izazove sa kojima se Bilal susreće, kao i njegovu ogromnu upornost da stigne do Velike Britanije. Film prikazuje i empatiju kod pojedinaca koji bolje upoznaju migrante, ali se bavi i temom rasizma i neprihvatanjem izbeglica od strane državnih vlasti i određenog dela stanovništva.

Nakon projekcije filma održana je kratka diskusija sa našim timom.

Đurović: Najveći problem u Srbiji je što mi nemamo smeštaj za maloletne migrante koji dolaze bez roditelja

Izvor: PRVA

Beograd, 08. jun 2019. – Surovo ubistvo u kome je mladić izboden 24 puta nožem dogodilo se prethodne noći u Beogradu, i to je navodno bila osveta za saučesništvo u još jednom ubistvu koje se dogodilo samo 12 sati ranije. Građani su uznemireni, posebno u blizini prihvatnih centara jer ponovo počinje izbeglički talas. Kako se rešavaju ovi slučajevi ubistava i kriminala koja počine migranti? Da li će Srbija postati jedan veliki kolektivni centar?

Jesu li u pitanju lični sukobi ili ratovi kriminalnih grupa? Ko su ljudi koji u Srbiji čekaju da im Evropa otvori granice? O tome su u „Jutru sa Natašom" govorili oni koji o ovim ljudima brinu tokom boravka u Srbiji: komesar za izbeglice Vladimir Cucić, izvršni sekretar Instituta za nacionalnu bezbednost Darko Obradović i direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Gostujući u „Jutru sa Natašom", direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je da kriminalne grupe regrutuju maloletnike, koriste njihovo neznanje, neiskustvo i potrebe koje imaju i da je to fenomen na koji treba obratiti pažnju. Invloviranost dece u ovako surove događaje je znak upozorenja za sve nas, jer ovakva iskustva postoje i drugde u svetu, da se deca i maloletnici uključuju u različite kriminalne grupe. Na pitanje gde je trebalo da bude dete od 16 godina u tom trenutku i da li postoji smeštaj za maloletne migrante, Đurović je rekao da je to trenutno veliki problem, jer poseban smeštaj za maloletnike postoji, ali broj mesta je ograničen i najveći broj njih se smešta u kolektivne centre, gde su bila smeštena i dva momka koja su nastradala. Bitno je napomenuti da ustanove u kojima su smešteni ljudi, maloletnici i odasli, socijalne službe, staratelji, da svi treba da budu uključeni i da vrlo ozbiljno pristupe od početka prijema ljudi i dece kako bi se preduhitrile ovakve stvari.

Apel za formiranje centra za decu migrante

Beograd, 07. jun 2019. - Posle dvostukog ubistva u Beogradu, koje se desilo u svega 48 sati, a čiji su učinioci i žrtve bili maloletni migranti bez pratnje roditelja smešteni u kolektivnim kampovima u Obrenovcu i Krnjači, i poznati Komesarijatu za izbeglice, upravama kampova i lokalnim socijalnim službama od ranije, pozivamo nadležne državne organe da formiraju poseban centar za maloletne migrante bez pratnje roditelja.

U tom centru bi maloletnim migrantima bez pratnje bio obezbeđen adekvatan i siguran smeštaj, adekvatna ishrana, stalna profesionalna pažnja socijalnih službi, prevodioci i kulturni medijatori i svi potrebni uslovi za nesmetan psihosocijalni razvoj i učenje.
Trenutno u Srbiji ne postoji ovakva specijalizovana ustanova, a samo nekolicina maloletnika bez pratnje biva smeštena u postojeće zavode za smeštaj domaćih maloletnika bez pratnje roditelja, tri u Beogradu i jedan u Nišu.

Istovremeno pozivamo državne organe da preduzmu sve kako bi se uredio uredio pravni položaj maloletnika bez pratnje roditelja dok se nalaze u Srbiji. Od 227 maloletnika bez pratnje koji su u prva četiri meseca uspeli da izraze nameru da traže azil, svega 19 je ušlo u azilnu proceduru. Od uspostavljanja azilnog sistema, svega dvoje maloletnika bez pratnje roditelja su dobila azil. Ostali su u pravnom vakumu.

Najveći broj maloletnika bez pratnje je trenutno smešten u kolektivne migrantske i azilne centre za odrasle, koji ne pružaju maloletnicima dovoljno uslova za bezbedan smeštaj, u kojima su deca u stalnom kontaktu sa odraslima i potpuno nezaštićena od njihovog uticaja, bez kontiuniranog nadzora i brige socijalnih radnika, a posebno izložena rizicima da stupe u kontakt sa krijumčarima, kriminalcima i svima onima koji mogu da zlupotrebe njihov ranjiv položaj. U tim centrima, deca nemaju osnovne uslove za nesmetan psihosocijalni razvoj ni uslove za obrazovanje, učenje ili socijalizaciju sa lokalnom decom i u lokalnim sredinama.

APC u saradnji sa švedskim kolektivom “Noncitizen” organizovao video radionice za izbeglice u Beogradu, Banji Koviljači, Bogovađi i Šidu

Pripremio: APC Foto: APC

Beograd, 05. jun 2019. – U saradnji sa kolektivom "Noncitizen" iz Švedske, organizujemo tokom pet dana video radionice sa izbeglicama smeštenim u Beogradu, Bogovađi, Banji Koviljači i Šidu. Tokom radionice izbeglice imaju priliku da nauče kako da snime i montiraju kratak video zapis i time dokumentuju svoju svakodnevicu, ali i nasilje i zloupotrebe na koje nailaze.

Iste video radionice nasi saradnici "Noncitizen" organizuju i sa izbeglicama u Švedskoj.

U radionici učestvuju i APC interni i kulturni medijatori.

U svom decenijskom radu APC je sarađivao sa velikim brojem domaćih i stranih umetnika koji su bili gosti naših radionica.

Pakistanac, žrtva trgovine ljudima dobio azil

Beograd, 29. maj 2019. - Državljaninu Pakistana koga je APC pravno zastupao, odobren je ovih dana azil u Srbiji.

Njegov zahtev prihvaćen je kao osnovan jer je u toku azilnog postupka koji je trajao godinu dana, utvrđeno je da je bio žrtva trgovine ljudima.

Službenici Kancelarije za azil utvrdili su da se radi o licu koji je bilo u položaju sličnom ropstvu, da je više godina bio radno eksploatisan i izložen teškom obliku psihološkog i fizičkog nasilja.

Na osnovu toga ustanovljeno je da tražiocu azila treba dodeliti supsidijarnu zaštitu, koja predstavlja oblik zaštite koji Republika Srbija odobrava strancu koji bi u slučaju povratka u zemlju porekla bio izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, ili bi njegov život ili sloboda bili ugroženi nasiljem opštih razmera.

Aktivnu ulogu u postupku dobijanja odigrao je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanova socijalne zaštite koja identifikuje žrtve trgovine ljudima.

Azil dobila još jedna LGBT osoba zbog progona

BEOGRAD, 9. maj 2019. – Još jedan gej muškarac, ovaj put iz Irana, uz pravnu pomoć naše organizacije, dobio je azil u Republici Srbiji po osnovu pripadnosti određenoj društvenoj grupi, odnosno LGBT populaciji.

U toku postupka azila koji je trajao devet meseci utvrđeno je da je njegov zahtev za azil osnovan i da su fizički napadi, privođenja, pritvaranja, to što je bio onemogućen da se bavi svojom profesijom, dokaz da je u svojoj zemlji bio izložen grubom kršenju ljudskih prava i progonu.

Ove navode azilanta, kao i brojne priložene dokaze i činjenice detaljno su razmotrili službenici organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova nadležne za vođenje postupka azila, i nakon sprovedenog krajnje složenog postupka utvrdili da su ispunjeni uslovi za priznavanje prava na utočište u Republici Srbiji.

Za vreme trajanja postupka APC/CZA tim je ovom Irancu kontinuirano pružao pravnu i psihosocijalnu pomoć.

Nakon perioda neizvesnosti u vezi svog budućeg statusa i boravka u Centru za azil, iranski državljanin je konačno dočekao dobre vesti, a pomoć u integraciji i uključivanju u normalne životne i radne tokove će mu pružiti socijalni integracijski sektor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Push back-ovi izbeglica na teritoriju Makedonije od januara do aprila 2019.

Tekst: APC Foto: APC

Bujanovac, Preševo, Vranje, 30. april 2019. – Službenici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) obilaze kampove u Vranju, Bujanovcu kao i otvorene lokacije u Preševu i okolini. U razgovorima sa izbeglicama koji su vođeni u periodu od januara do aprila 2019. saznajemo informacije o push back-ovima koje sprovodi srpska policija i žandarmerija. Migranti sa kojima su službenici tima komunicirali govore o slučajevima push back-ova (vraćanja na teritoriju Makedonije, retko uz upotrebu sile) sa teritorije Srbije na teritoriju Makedonije, odakle su incijalno ušli u Srbiju.

H.K.M. (25, Irak), njegov brat H.K. (35) i njegova supruga A.A.M. (28) i njihovo troje dece, poreklom iz Iraka su u Srbiju stigli krajem marta 2019. iz Makedonije, a naš tim je sa ovom grupom razgovarao početkom aprila u Bujanovcu. H.K.M. je timu ispričao da su u Srbiju uspeli da uđu tek iz trećeg pokušaja, pošto ih je srpska policija prethodna dva puta vratila ilegalno nazad. Oba puta su bili uhvaćeni od strane policije u blizini granice i rečeno im je da se vrate u Makedoniju.

Naredni slučaj o kome je tim dobio informacije, a tiče se push back-ova je od strane dvojice izbeglica iz Avganistana, A.S. (35) i S.M. (19). Obojica su u Srbiju ušli 18. februara, a tim ih je zatekao u Bujanovcu. A.S. i S.M. su nam ispričali da su ih pripadnici srpske policije vratili u Makedoniju kada su prvi put pokušali da pređu granicu Makedonije i Srbije početkom februara ove godine. Kada su potom uspeli da pređu granicu bez push back-a, uhvaćeni su ponovo od strane srpske policije u blizini Miratovca, koja ih je registrovala i uputila u kamp u Bujanovcu.

Iste navode su potvrdili i I.J.M. (20) iz Pakistana) i A.H. (19), iz Pakistana koji su dva puta ilegalno gurnuti u Makedoniju od strane srpske policije, pre nego što su iz trećeg puta uspeli da uđu i stignu do Beograda, odakle su upućeni od strane policije u Vranje, gde su ih naši službenici upoznali i razgovarali sa njima u januaru ove godine.

Opširnije: Push back-ovi izbeglica na teritoriju Makedonije od januara do aprila 2019.

Obaveštenje – APC neće raditi tokom kolektivnog odmora od 26.04.2019. do 06.05.2019.

Obaveštenje

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) neće raditi u periodu od 26.04.2019.do 06.05.2019. i to zbog kolektivnog odmora. Za hitne slučajeve molimo Vas da pozovete na +381 63 7047080.

Izbegličke priče otvaraju srca mladih Bujanovčana

U sklopu integracijskih aktivnosti APC sarađuje sa velikim brojem škola i lokalnih organizacija širom zemlje u kojima organizujemo zajedničke časove, druženja mladih, pokrećemo pitanja solidarnosti, odgovornosti lokalnih sredina u prihvatu izbeglica, svakodnevnim životom izbeglica zaglavljenih u našoj zemlji.

APC i kulturno udruženje "Dituria" iz Bujanovca organizovali su 24. aprila susret mladih izbeglica smeštenih u prihvatnom centru u ovom gradiću na jugu Srbije i lokalnih volontera. Tom prilikom mladi Bujanovčani imali su priliku da čuju zanimljive priče i iskustva izbeglica, sa kojima APC radi od njihovog dolaska u Srbiju.

Bio je to jako emotivan skup. Volonteri su na početku skoro bez daha slušali potresne priče Ahmeda iz Avganistana i Parveza iz Pakistana.
Pričali su o toplom domu, ali i detinjstvu i odrastanju u strahu da će im neko usred noći sa pištoljima i puškama zakucati na vrata i odvesti na put bez povratka njihove najmilije. Zbog tih scena odlučili su da krenu tamo gde će imati bar malo sna. Sve grozote koje su ih pratile na putu iz Azije, nisu ih obeshrabrile, naprotiv sva ta, kako su rekli, necivilizacijska postupanja i ožiljci od policijskih pendreka sa granice Turske i Bugarske kod njih su učvrstili uverenje kako moraju da istraju. Zahvalni su stanovnicima Bujanovca, koji, kako mogu da vide, nisu u nekoj dobroj situaciji, ali žele da ih saslušaju, sa vidnim saosećanjem za njihove probleme.

Priča mladog bračnog para iz Irana, Hamida i Malihe, mnogim učesnicima susreta u prostorijama "Diturije" ostaće duboko urezana u sećanje. Na početku su pričali o bogatstvu nacionalne kulture i običajima u ovoj velikoj zemlji. Očekivali su život dostojan čoveka 21. veka, porodicu sa puno preslatke dečice. Maliha je na akademiji zavrsila dizajn. Crtala je lepu budućnost svoje porodice, imala velike snove. Međutim, nisu joj dozvolili da se zamišljena budućnost ostvari. Primorali su je da bira između posla iz snova i braka sa čovekom koji ne pripada jedinoj dozvoljenoj religiji u Iranu - Islamu. Izabrala je ljubav. Ali to je podrazumevalo i odlazak iz Irana. Godinu i po idu su na putu. Ne znaju kako, ali znaju kuda.

Kaže Maliha, idemo ka slici velike porodice sa puno dece koju smo 'nacrtali, u Iranu. Dok je ona pričala u očima volonterki "Diturije" pojavile su se suze. Maliha, jedna sićušna, ali odvažna mlada žena, odlučila je uz punu podršku svog supruga Hamida, da daleko od svog neba sagradi novu budućnost.

Kad je Maliha završila, u sali je nastao tajac. Kao da su svi u tišini želeli da još jednom u mislima pređu sa njom paklenu stazu čije je ishodište u trusnoj svakodnevici Irana.

Šta je pokazao povratak u sadašnjost?
Bilo je primetno obostrano zadovoljstvo zbog organizovanja ovog događaja.
Izbeglice kažu da im je drago kada imaju negde i nekom da ispričaju ne samo svoju "priču sa puta" nego i da mlade ljude upoznaju sa državom iz koje dolaze i životom ljudi u njoj.
S druge strane, volonteri iz Bujanovca navode značaj ovakvih susreta sa migrantima, jer je to prilika da se vidi kako su u tim kolonama ipak ljudi, sa svojim snovima i svojim skicama budućnosti. Zajednički je zaključak da APC i "Dituria" uskoro organizuju novi susret koji bi imao tematski karakter i na kome bi se iz više uglova osvetlio najaktuelniji izbeglički problem.
Naše višegodišnje iskustvo u radu u lokalnim sredinama pokazuje da jedino stvaranjem prilika za susret, za druženje, kada čujemo jedni druge, možemo stvarati tolerantnije društvo, razvijati empatiju prema izbeglicama, izbeglištvo videti kroz ljudske price a ne broj kao što često viđamo u diskursu o izbeglicama.

Mlade izbeglice bi trebalo da imaju dodatnu privremenu podršku nakon što napune 18 godina, preporuka je Komiteta ministara Saveta Evrope

Izvor: Savet Evrope Foto: Savet Evrope

Strazbur, 24. april 2019.– Komitet ministara Saveta Evrope danas je usvojio preporuku kojom se državama članicama Saveta Evrope preporučuje da obezbede dodatnu privremenu podršku za mlade izbeglice i nakon što napune 18 godina.

Preporuka je usvojena u okviru šireg konteksta na koji se odnosi Akcioni plan Saveta Evrope za zaštitu izbeglica i dece migranata u Evropi (2017 – 2019) i programa "Mladi za demokratiju".

Komitet ministara je izrazio zabrinutost za mlade izbeglice koje su među najugroženijim grupama izbeglica i suočavaju se sa stalnim rizikom od kršenja ljudskih prava i sloboda. Ova situacija je naročito teška za maloletnike bez pratnje ili one koji su odvojeni od svojih porodica. Naročito su ugrožene mlade žene izbeglice.

Opširnije: Mlade izbeglice bi trebalo da imaju dodatnu privremenu podršku nakon što napune 18 godina,...

Tim APC-iz južne kancelarije podelio humanitarnu pomoć za izbeglice

Tim APC-a iz južne kancelarije deli humanitarnu pomoć (različite vrste odeće za odrasle, žene, decu i bebe, kao i igračke za decu) kako bi pomogao izbeglicama smeštenim u prihvatnim centrima u Bujanovcu, Vranju, Preševu i drugim centrima na jugu Srbije. Prema rečima izbeglicama, često im nedostaje humanitarna pomoć, odeća, obuća, higijena, topla voda i grejanje.

APC tim pruža psihološku pomoć u kampu u Vranju

APC psiholog pruža psihološku podršku i savetovanje izbegličkoj majci sa devojčicom i proverava da li joj je potrebna pomoć u južnoj Srbiji, u kampu Vranje.
APC Psihološka pomoć / podrška se pruža širom Srbije, posebno sa fokusom na ugrožene izbeglice kao što su žene, samohrane majke, maloletnici bez pratnje, maloletnici, i žrtve rodno zasnovanog nasilja (SGBV žrtve) ili žrtve krijumčarenja.

Izašao Peti izveštaj o nezakonitim proterivanjima i nasilju Republike Hrvatske

Izašao je Peti izveštaj o nezakonitim proterivanjima i nasilju Republike Hrvatske: Nezakonite prakse i sistematsko kršenje ljudskih prava na granicama Evropske unije, koji su objavili hrvatska udruženja Are You Syrious?, Centar za mirovne studije i Inicijativa Dobrodošli. Nezakonite prakse i nasilna vraćanja iz Hrvatske u Srbiju potvrđuje i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila koji je u okviru regionalne saradnje dao svoj doprinos izveštaju (strane 16 i 17, izveštaja).

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila navodi da je tokom 2018. i početkom 2019. godine veliki broj migranata s teritorije Srbije pokušavao preći granicu s Hrvatskom mimo graničnog prelaza i bez važećih dokumenata. U takvom pokušaju migranti su bivali zaustavljani i na isti način vraćani od strane hrvatske policije na teritoriju Srbije, s time da Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila beleži sistematski pushback, odnosno spečavanje pristupa teritoriji i vraćanje u Srbiju na nezakonit način. Pritom hrvatska policija upotrebljava silu, vređa i ponižava migrante, uništava imovinu – mobilne telefone i punjače te oduzima novac i vrednije mobilne telefone koje nađe kod migranata. Nasilja nisu pošteđeni ni maloletnici bez pratnje.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je, prema svedočenjima migranata vraćenih na teritoriju Srbije, zabeležio u 2018. godini povećan broj lančanog proterivanja i to iz Slovenije preko Hrvatske u Srbiju i iz Mađarske u Hrvatsku pa u Srbiju, migranata koji su prethodno boravili u Srbiji, ali i onih koji nisu iz Srbije ušli u Hrvatsku ili nikada pre nisu boravili u Srbiji. Srpska policija toleriše takvo postupanje hrvatskih policijskih službenika i prihvata sve migrante koji su proterani ili vraćeni u Srbiju.

Kako migranti svedoče, hrvatska policija nezakonito vraća, ne samo s granice sa Srbijom, već i iz dubine teritorije, iz okoline Zagreba, kao i s granice sa Slovenijom, kako je već navedeno. Migrantima koji traže azil ne dopušta se pristup azilu, njihove namere se ignorišu i oni se jednako vraćaju nazad.

PETI IZVJEŠTAJ O NEZAKONITIM PROTJERIVANJIMA I NASILJU REPUBLIKE HRVATSKE

U okviru podrške integraciji, APC pomaže tražiocima azila i izbeglicama u ostvarivanju prava na socijalnu pomoć

U okviru podrške integraciji, APC pomaže tražiocima azila i izbeglicama u ostvarivanju prava na socijalnu pomoć, oko traženja stanova, overenje dokumenata, dobijanje radnih dozvola, zapošljavanju, otvaranju bankovnog računa itd.
Socijalni službenici APC-a širom Srbije, pomažući našim klijentima da upotrebe svoja prava, kao što su registracija u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, centar za socijalni rad i druge državne i lokalne institucije, i upoznavanje sa pravima tražilaca azila i izbeglica.

Novi azil dodeljen LGBT osobi zbog progona

Republika Srbija je u martu 2019. godine dodelila azil u obimu izbegličke zaštite gej muškarcu iz Irana po osnovu pripadnosti društvenoj grupi - LGBT osobama. U toku postupka azil koji je trajao šest meseci, utvrđeno je da je njegov strah za život u Iranu osnovan s obzirom na sistematsko kršenje ljudskih prava LGBT osoba u Iranu i svoje lično traumatsko iskustvo. Mladi Iranac od dolaska u Srbiju je jasno izražavao nameru da zauvek ostane ovde. Srbija je bila njegova krajnja destinacija i maštao je o početku novog života. Nakon meseci neizvesnosti, konačno je dobio pozitivnu odluku da može ostati u Srbiji, te je istog dana napustio centar za azil, koji prethodno nikada nije posetio. Njemu će pomoć u integraciji pružiti socijalni integracijski sector Centra za zastitu i pomoć tražiocima azila kao i preko 40 naših volontera.

Međutim, pristup teritoriji i pristup azilnom postupku nije bio lak. Mladog Iranca domaće vlasti nisu pustile da uđe u Srbiju u avgustu prošle godine iako je na aerodromu izrazio nameru za azil, te je 4 dana proveo u detenciji. Tek nakon intervencije Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Iranac je pušten u Srbiju i izdata mu je potvrda o registraciji kojom je obavezan da ode u prihvatni centar. Ni to nije bio kraj njegovim mukama da pristupi postupku azila. Prihvatni centar nije centar u koji traba da se smeštaju tražioci azila, te su ponovo pravnici Centra morali da urgiraju da se isti izmesti u centar za azil i da mu se omogući podnošenje zahteva za azil. Pokušaj da se pristupi azilu trajao je čitavih mesec dana, i svakako da tražilac azila nikada ne bi mogao da uspe sam da pristupi azilnom sistemu bez podrške i zastupanja od strane naše organizacije. Zato je bitan naš rad!

Evropska komisija upozorila Hrvatsku zbog migranata

izvor: RTS photo: RTS

Evropska komisija ozbiljno shvata navode Svetske organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnl o lošem postupanju hrvatske policije prema migrantima, i očekuje od hrvatskih vlasti da hitno reaguju po tom pitanju, izjavila je portparolka EK-a Mina Andreeva.

"Videli smo izveštaj Amnesti internešionala i Komisija je zabrinuta zbog izveštaja o lošem postupanju prema migrantima i izbeglicama i te navode uzima vrlo ozbiljno. Bilo kakav oblik nasilja ili zloupotrebe migranata i izbjeglica neprihvatljivo je", rekla je Andreeva na konferenciji za novinare", prenela je Hina.

Amnesti internešnl je u utorak objavio izveštaj pod naslovom "Gurnuti do ivice o nasilju i zlostavljanju izbeglica i migranata na balkanskoj ruti" u kojem se navodi da evropske vlade učestvuju u proterivanju hiljada azilanata iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu.

Ta međunarodna organizacija optužuje hrvatsku policiju za nasilje, i podseća da opremanje hrvatske policije financira EU i da za te svrhe daje više sredstava nego za humanitarnu pomoć.

"Komisija očekuje od Hrvatske da hitno deluje, a mi ćemo pozorno pratiti situaciju", dodala je Andreeva.

Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović rekao je da Hrvatska štiti svoje granice poput svake zemlje na svetu.

"Ako neka od evropskih zemalja želi ilegalne migrante, mi možemo kao 2015. otvoriti koridor i propustiti ih. Ali znamo da to nije tako, da ih Nemačka ili Austrija ne žele, da su Slovenija i Mađarska podigle žice. Svaka država na svetu štiti svoje granice pa tako i Hrvatska i nećemo dopustiti ilegalne migracije", rekao je Božinović Hrvatskom radiju.

Oglas za Pravnika

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila objavljuje oglas za posao na poziciji pravnik. Pozivaju se pravnici aktivisti da nam se jave na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ukoliko žele da se priključe nasem pravnom timu na poslovima zastupanja tražilaca azila i izbeglica u Republici Srbiji. Konkurs je otvoren do 25.03.2019. godine.

Opis poslova:

1. zastupanje u postupku azila i drugim sudskim i upravnim postupcima

2. pružanje pravnih saveta i informisanje tražilaca azila o pravima i obavezama, u kancelariji i van kancelarije

3. monitoring sistema azila i postupanja svih aktera u praksi, na granicama i na teritoriji Srbije

4. prateći administrativni poslovi i drugi poslovi po nalogu rukovodioca

*Napomena - poslovi se obavljaju pretežno u Beogradu, a po potrebi u centrima za smeštaj tražilaca azila i drugim lokacijama širom Srbije

Uslovi konkursa:

1. završen pravni fakultet

2. radno iskustvo u struci, minimum 3 godine, nakon završenog fakulteta

3. odlično znanje engleskog jezika

4. aktivni vozač, B kategorija

*Napomena - položen pravosudni ispit je poželjan kao i prethodni društveni agažman i aktivizam

Dokumentacija koju je potrebno dostaviti, sa naznakom "za konkurs":

1. CV

2. motivaciono pismo

 Očekujemo Vas!

APC kombinovani tim pravnika i psihosocijalnih službenika prati slučajeve ilegalnog guranja izbeglica

APC kombinovani tim pravnika i psihosocijalnih službenika prati slučajeve ilegalnog guranja izbeglica, duž granice sa Hrvatskom i Mađarskom, nazad u Srbiju. Samo u poslednjih nekoliko nedelja, Mađarska policija je kontinuirano gurala izbeglice u Srbiju, najmanje 50 ljudi dnevno, čak i kada izbeglice nisu u Mađarsku ušle iz Srbije već iz neke druge zemlje. Npr. B.M. iz Avganistana, ušao je u Mađarsku iz Hrvatske, a bio je uhvaćen od strane mađarskih graničara i nasilno gurnut ilegalno u Srbiju u reonu Kelebije.

Muškarac iz Avganistana postao prva izbeglica preduzetnik u Srbiji

Izvor: Beta 

Četrdesetogodišnji Avganistanac, koji se u Srbiji nalazi gotovo tri godine, postao je prva izbeglica preduzetnik, saopštio je danas Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC).

Avganistanaca, koji govori sedam jezika, azil u Srbiji dobio je u postupku u kojem su ga zastupali pravnici APC, uz čiju pomoć je ostvario i pravo da osnuje preduzetničku radnju za pružanje usluga prevodjenja.

"U Srbiji je skoro tri godine i sve to vreme mu je APC pružao pravnu pomoć i podršku od ostvarenja prva na ličnu kartu, prava na rad, dobijanja azila, a onda i lične radne dozvole za samozapošljavanje, te započinjanja sopstvenog biznisa i upisa preduzetničke radnje u Agenciju za privredne registre Republike Srbije", navodi se u saopštenju.

APC je dodao da je on Avganistan napustio veoma mlad, da se vraćao nekoliko puta i pokušavao da ostane, ali je zbog problema vezanih za osvetu, otimanje imovine, kao i progon od talibana koji su mu ugrožavali život, odlučio da definitivno pronadje dom na nekom sigurnom mestu i da je odabrao Srbiju.

"Živi kao podstanar, odlično se slaže sa stanodavcem, uspostavlja prijateljstva, ovladao je osnovama srpskog jezika, a ljudi ga jako cene. U Avganistanu ima porodicu, ženu i petoro dece i mašta da ih dovede u Srbiju, jer sada, pošto je dobio azil ima pravo na spajanje porodice. Kroz samozapošljavanje, koncept integracije dobija održivu dimenziju, jer izbeglice nisu na terenu društva i države već u stanju da sami snose sopstvene troškove, plaćaju poreze i doprinose državi, te postanu punopravni gradjani našeg društva", navela je ta organizacija.

Centar za zastitu i pomoć tražiocima azila je lokalna srpska neprofitna i profesionalna ogranizacija koja od nastanka azila u Srbiji pruža pravnu, psihosocijlanu i integracijsku pomoć azilantima i izbeglim licima u Srbiji.

Dodeljen prvi azil u Srbiji maloletniku bez pratnje

Krajem 2018 godine maloletna devojčica iz jedne afričke zemlje dobila je azil u Srbiji i to je prvi azil dodeljen maloletnom licu bez pratnje u našoj zemlji.

Reč je o devojčici koja je žrtva trgovine ljudima i koju je APC zastupao u postupku traženja azila, nakon što se pre više od pola godine našla u Srbiji.
Ona je na prevaru, uz obećanje da ce imati mogućnost da završi školovanje, odvedena iz svoje domovine u jednu našu susednu zemlju gde je nasilno uključena u lanac prostitucije.

Iako je uspela da zatraži zaštitu ilegalno je gurnuta u Srbiju u koju nikada ranije nije niti ušla niti u njoj boravila.

Nadležne institucije u Srbiji su brzo reagovale u ovom slučaju.

Prošlo je nešto duže od pola godine pre nego što je dobila azil.

Tokom azilnog postupka je potvrđeno da je reč o žrtvi trgovine ljudima sa ciljem seksualne eksploatacije.

Kao osnov za dodelu azila u odluci je navedeno da su ispunjena svi uslovi propisani Protokolom za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom iz 2000 godine.

APC učestvovao na projektu omladinske razmene „Get up – crossing borders“

U okviru partnerske saradnje sa Volonterskim centrom Vojvodine, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je tokom 07. i 08. novembra 2018. učestvovao na evropskom projektu omladinske razmene u Tavankutu i Subotici.

U Tavankutu su članovi našeg tima učestvovali u Živoj biblioteci, aktivnosti koje je osmišljena kao knjiga priča o izbeglicama i migrantima, u okviru koje je 19 mladih volontera iz Francuske, Nemačke i Turske postavljalo brojna pitanja i sa velikim interesovanjem razvijalo diskusiju na temu migracija, položaja migranata na balkanskoj ruti. Zadatak je bio da nakon ove razmene priča kreiraju članke za blogove i studentske socijalne mreže. Narednog dana, ova grupa volontera posetila je kancelariju APC/CZA u Subotici, gde im je predstavljen rad organizacije i oblasti našeg delovanja putem interaktivne radionice u kojoj su veoma aktivno učestvovali, raspravljujući o položaju i statusu migranata u Srbiji. Posebno su se interesovali za oblast narušavanja osnovnih ljudskih prava.

Opširnije: APC učestvovao na projektu omladinske razmene „Get up – crossing borders“

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: Vip diskriminisao izbeglicu

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti po pritužbi Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, doneo je mišljenje i preporuku, da je Vip mobile, mobilni operater, povredio Zakon o zabrani diskriminacije na štetu lica kome je odobreno utočište, porekom iz Iraka, isključivo po osnovu činjenice da je izbeglica.

Naime, Vip mobile je odbio da zaključi sa izbeglicom iz Iraka postpaid pretplatnički ugovor za pružanje telekomunikacionih usluga. U postupku pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, u kojem je izbeglicu iz Iraka zastupao Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, utvrđeno je da je jedini razlog odbijanja pružanja usluge izbeglici, činjenica da se radi o licu sa statusom lica kome je odobren azil, odnosno utočište u Republici Srbiji, te je on stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na ostala stalno nastanjena lica, bez ulaženja u procenu da li ispunjava uslove za zaključenje ugovora o pretplatničkom odnosu.

Poverenik je dao mišljenje da je, odbijanjem da pruži uslugu izbeglici na osnovu statusa lica kojem je odobren azil, Vip mobile povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije koje propisuju Načelo jednakih prava o obaveza i zabranu diskriminacije u pružanju javnih usluga.

Poverenik je dalje dao preporuku Vip mobile da pod jednakim uslovima, na osnovu identifikacionog dokumenta izbeglice, odnosno lične karte za lica kojima je odobreno utočište, primi i razmotri zahtev za pružanje telekomunikacione usluge, odnosno omogući da u redovnoj proceduri bude izvršena njegova individualna procena kao potencijalnog klijenta kompanije u skladu sa propisima i aktima kompanije.

Izbeglice ostaju nekoliko godina ili čak trajno, integracija novi korak za Srbiju

Naša zemlja je i dalje mesto gde migranti borave sve duže, i to zbog neprihvatanja najčešće susednih zemalja, Hrvatske, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Bez pravno regulisanog položaja ostaju na Balkanu i po nekoliko godina, iako ga posmatraju najčešće kao privremenu destinaciju. Koliko ih ima i šta moramo da uradimo u ovoj godini da bi rešili status migranata, samo su neka od pitanja na koja odgovore dao Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prošle godine je najmanje 27.000 migranata ušlo u zemlju, najveći broj je prošao, ali postoji jedan broj ljudi koji je konstantno tu, rekao je Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Taj broj se kreće između 5 i 6.000 u totalu. Nisu svi ljudi u centrima, neki se nalaze van smeštaja, bilo da se sami snalaze u urbanim mestima, bilo da se nalaze duž granica gde pokušavaju da pređu i da izađu iz Srbije. U Srbiji ima 16 centara za prihvat migranata i privremeni boravak od 24 časa, i pitanje je da li su svi ti kapaciteti popunjeni. Postavlja se i pitanje je da li mi imamo dovoljno kapaciteta jer su u mestima gde ima dosta ljudi svi kapaciteti skoro popunjeni. Međutim, u mestima na jugu Srbije ti kapaciteti su i dalje otvoreni i dostupni, ali problem je u tome što se najveći broj ljudi nalazi oko Beograda i na severu, i onda je teško da svi kapaciteti budu popunjeni sve vreme, odnosno da najefikasnije budu svi iskorišćeni. Naravno, uvek je poželjno imati i jedan određen broj kapaciteta u rezervi. Vreme je loše, svedoci smo da je jako teško i u tom smislu, kapaciteti koji bi odgovorili njihovom ostanku u toplim uslovima čak i u većem broju kao rezerva bi trebalo da postoje. Pitamo se i šta je sa onima koji su napolju na ovom minusu i po snegu i led. Teško je zamisliti kako to izgleda na ovom vremenu biti napolju, spavati napolju... Niko ne želi da bude napolju, svako bi želeo da se smesti, međutim kako se ljudi nalaze blizu granica, neki su gurani nazad ilegalno iz drugih zemalja u Srbiju. Oni su jednim delom nesnađeni, nema mesta u sredinama gde se oni nalaze da se smeste. U pitanju su mesta u Vojvodini pre svega, i ti ljudi pokušavaju da prebrode svaki dan kroz šetanje, pokušaj da se negde sklone od lošeg vremena, da se ugreju. Njima je jako teško, tu ima dosta i maloletnika, različitih kategorija ugroženih migranata iz različitih zemalja. Prema procenama našeg Centra nekih 300 ljudi samo u Vojvodini se nalazi van smeštaja.

Opširnije: Izbeglice ostaju nekoliko godina ili čak trajno, integracija novi korak za Srbiju

U Beogradu održana Medjunarodna konferencija o integraciji izbeglica

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, organizovao je od 5. do 8. decembra u Beogradu međunarodnu konferenciju o izazovima u integraciji izbeglica na Balkanu i u EU

Konferencija je okupila eksperte, predstavnike organizacija i lokalnih samouprava iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Bosne, Rumunije, Bugarske, Italije, Austrije, Slovenije Češke, Slovačke, Poljske, Mađarske, koji su razmenili iskustva i prakse o integraciji izbeglica u njihovim zemljama, postojećim i budućim izazovima. Na Konferenciji se govorilo o izazovima integracije izbeglica u lokalnoj sredini, o značaju i uticaju medija i društvenih mreža u procesu informisanja lokalnog stanovništva o tome ko su izbeglici i migranti, zašto su u njihovoj sredini, i potrebi njihovog uključivanja u društvenu zajedicu. Govorilo se i razmenjivala su se iskustva o zakonskim okvirima u kojima se integracije izbeglica odvijaju, o konkretnim koracima i onim koje treba preduzimati, o teškoćama, podsticajima i preprekama.

Zajednički izazovi sa kojima se susreću gotovo sve zemlje ocenili su učesnici konferencije su - pojačana antiizbeglička retorika, lokalni politički diskurs, delovanje političkih grupa protiv prihvata izbeglica, ali i nedovoljna informisanost o razlozima izbeglištva, potrebama, posledicama i osetljivosti ovih ugroženih grupa ljudi, te opšte odsustvo proverenih i objektivnih informacija-

Sve to ima negativan uticaj na lokalno stanovništvo kojim se manipuliše, a građani dovode u situaciju da se međusobno , a sve to stvara atmosferu predrasuda i straha, podstiče ksenofobiju.

Ne manje značajan problem, je, po oceni učesnika konferencije neefikasno delovanje administracija koja zbog nedostataka kapaciteta ali i volje, ne primenjuju postojeće propise o integraciji na način predviđen zakonom, tako da je integracija često neefikasna ili nepotpuna – pa ljudi ostaju u procepu, žive nevidljivi ili getoizirani, pored građana, a ne zajedno sa njima.

Isto tako, brojne zakonske promene u nekim zemljama Evrope, kada je reč o migraciji, stavljaju lokalne vlasti, organizacije, delove sistema, građane... u dilemu kako da adekvatno postupaju prema potrebama izbeglica u integraciji i na samo funkcionisanje celokupnog sistema azila i prihvata.

Zaključeno je da nepoznavanje i nedostatak informacija predstavljaju poseban problem kada je reč o uspostavljanju komunikacije i lokalnoj integraciji izbeglica, te da je važno upoznavanje izbeglica sa kulturom, običajima, jezikom, istorijom, zakonima sredina u koje dolaze...Istovremeno i lokalnog stanovništva sa sudbinom izbeglica, sa situcijom u zemljama njihovog porekla, opasnostima od kojih su pobegli, o strahotama izbeglištva, običajima... Integracija je obostrani proces i uz razumevanje i kulturološke sličnosti može da se olakša.

Jedinstven zaključak je i da je najbitniji akter u integraciji i uslov za njeno uspešno realizovanje, lokalna samouprava gradova i mesta gde se izbeglice nalaze. Samo one znaju kako veliki izazovi pred njima stoje jer žive sa ovim ljudima i primaju teret izbeglištva na svoja pleća. Kao jedan od imperativa uspešne integracije je , zaključeno je, pravovremeno informisanje i odgovornost i razumevanje medija za ovaj problem, kako bi informacije upućene građanima bile što objektivnije. Lokalne organizacije moraju da lokalne građane što više upoznaju o problemima izbeglištva i podstiču razvijanje socijalnih kontakata i komunikaciju između izbeglica i lokalnih građana u sredinama gde žive. U tom procesu svi građani imaju značajnu ulogu,ali posebnu mladi i omladinske organizacije.

Na osnovu iskustava koja su se čula tokom tri dana razmene iskustava i stavova o najaktuelnijim problemima integracije izbeglica, potvrđen je stav da centralizacija u migraciji i integraciji nije realno niti održivo rešenje.

Panel: Srbija, pored tranzitne, postaje i zemlja destinacije za migrante

Izvor: BETA Priredio: APC Foto: APC

Srbija je zemlja tranzita koja postaje i zemlja destinacije za migrante, pre svega zahvaljujući svom položaju na spoljnoj granici EU i činjenici da je sve teže proći balkanskom rutom do zemalja zapadne Evrope, ocenjeno je na današnjem panelu "Integracija izbeglica iskustva i izazovi u Srbiji i u EU", održanoj u EU info centru.

Radoš Djurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila naveo je na Konferenciji o integraciji izbeglica, "da se mnogi tražioci azila u Evropi odbijaju i guraju nazad u Srbiju" i da je u zemlji još uvek jako malo onih koji imaju rešen pravni status.

On je dodao da vrlo često ni njihov boravak "ne znači izvesnost", iako ti ljudi u zemlji "faktički žive i po nekoliko godina".

"Na pitanje uspešne integracije utiču presudno mediji i medijsko izveštavanje, dok volja političkih aktera u mnogome može da oteža integracijske procese i planiranje integracije, kakav je slučaj mnogim zemljama Evrope", kazao je Djurović.

Djurović je rekao da nepoznavanje i nedostatak informacija predstavlja poseban problem kada je reč o uspostavljanju komunikacije i lokalnoj integraciji izbeglica.

Po njegovom mišljenju, izbeglice bi trebao da se upoznaju sa kulturom, jezikom, istorijom i zakonima sredina u koje dolaze, ali bi i gradjani lokalnih sredina trebalo da se upoznaju sa razlozima njihovog dolaska, običajima i strahotama izbeglištva.

"Integracija je obostrani proces i, uz razumevanje i kulturološke sličnosti, može posebno da se olakša i mi već sada moramo o tome da razmišljamo. Pre svega o tome moraju da razmišljaju nadležne ustanove i institucije i da pravimo adekvatne planove i strategije kada je reč o upravljanju migracijama", ocenio je Djurović.

Goran Novaković iz Integracionog sektora Grada Beča naveo je da se taj grad "izuzetno ozbiljno bavi" problemom migranata i da je svestan izazova stvaranja tolerancije u lokalnoj sredini.

"Nije to više pitanje izbora, bolje je da počnete da planirate, jer se okolnosti sa migracijom menjaju brzo, a za tili čas migracija može da vas nadje zatečene, kada ozbiljni problemi ne mogu više da se reše ili preduprede", rekao je Novaković.

Prema njegovim rečima, centralizacija u migracijama i integraciji nije realno niti održivo rešenje.

Milenko Nikić iz Ministarstva rada je na panelu naveo da institucija Srbije čine velike napore da zaštite sve one koji borave u Srbiji, a posebno maloletnike bez pratnje roditelja, kojih je sve više u zemlji i "čije su potrebne pod budnim okom stručnih ljudi iz sistema socijalne zaštite".

"Većina izbeglica ne vidi Srbiju kao zemlju destinacije i traži svaku priliku da Srbiju napusti, ali postoje i uspešni primeri integracije u lokalnim sredinama, kada je ona moguća pre svega zahvaljujući otvorenom i humanom pristupu naših gradjana", rekao je Nikić.

Porast antiizbegličke retorike na Zapadnom Balkanu i u Centralnoj Evropi

Izvor: BETA Priredio: APC Foto: APC

U gotovo svim državama Zapadnog Balkana i Centralne Evrope primetna je pojačana antiizbeglička retorika a delovanje političkih grupa protiv prihvata izbeglica izaziva loše efekte u lokalnim sredinama pa dolazi do manipulacije stanovništvom i podsticanja ksenofobije, zaključeno je na medjunarodnoj konferenciji "Dani integracije" koja je održana u Beogradu.

Medjunarodna konferencija o izazovima u integraciji izbeglica na Balkanu i u Evropskoj uniji, održana je prethodna tri dana u Beogradu, u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, a u radu skupa učestvovali su eksperti iz organizacija i lokalnih samoprava Srbije, Makedonije, Hrvatske, BiH, Rumunije, Bugarske, Italije, Austrije, Slovenije, Češke, Slovačke, Poljske i Madjarske.

Učesnici su razmenili iskustva o procesima integracija izbeglica, aktuelnim i budućim izazovima i praksama u tom procesu, a zajednički je ocenjeno da na taj proces negativno utiče opšte odsustvo proverenih i objektivnih informacija o razlozima migracija i izbeglištva, potrebama, posledicama i osetljivosti tih ugroženih grupa ljudi.

Na Konferenciji se govorilo i o izazovima integracije izbeglica u lokalnoj sredini, o značaju i uticaju medija na stavove i svest gradjana o integraciji i izbeglicama, o ulozi društvenih mreža u procesu informisanja lokalnog stanovništva u svrhu upoznavanja i zbližavanja sa migrantskom populacijom, kao i o koracima koje treba preduzimati da se ojača interakcija i integracija izbeglica.

Opširnije: Porast antiizbegličke retorike na Zapadnom Balkanu i u Centralnoj Evropi

Istraživanje i policy brief o obrazovanju dece izbeglica u Srbiji - izazovi integracije

Autor APC      Foto APC

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Centar za istraživanje javnih politika su zajedničkim radom tokom prethodne godine, pripremili istraživanje i policy brief o politikama i praksama obrazovanja dece migranata, azilanata i izbeglica u Srbiji, na osnovu ekstenzivnog iskustva Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila sa terena i sprovedene serije intervjua i focus grupa sa releventanim akterima na centralnom nivou i lokalu. Posvetili smo posebnu pažnji izazovima i problemima u uključivanju dece migranata i izbeglica u osnovne i srednje škole u Srbiji. Osvrnuli smo se na postojeće politike i prakse, ali i ponudili moguće pravce i rešenja koji treba da doprinesu boljem uključivanju dece izbeglica u obrazovni sistem u našoj zemlji.

Preuzmite ovde policy document: Migracije i obrazovanje - izazovi integracije dece izbeglica

Istraživanje i policy brief o politici i praksi zaštite izbeglica - Mehanizam privremene zaštite

Autor APC       Foto APC

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Centar za istraživanje javnih politika su zajedničkim radom tokom prethodne godine, pripremili istraživanje i policy brief o politikama i praksama zaštite migranata, azilanata i izbeglica u Srbiji, na osnovu ekstenzivnog iskustva Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila sa terena i sprovedene serije intervjua i focus grupa sa releventanim akterima na centralnom nivou i lokalu. Posvetili smo posebnu pažnji izazovima i problemima koji postoje u ovoj oblasti, pitanju zaštite i pravnog položaja migranata i izbeglica u Srbiji, kao i trenutnim politikama i postojećim prespektivama koje postoje u tom smislu. Posebnu pažnju smo posvetili postojećim zakonskim rešenjima vezanim za koncept privremene zaštite čija je primena neosnovano izostala.

Preuzmite ovde policy document: Politika i praksa zaštite izbeglica - Mehanizam privremene zaštite

Istraživanje i policy brief o zdravstvenoj zaštiti migranata, tražilaca azila i izbeglica u Srbiji

 Autor APC/CZA  Foto: APC/CZA

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila i Centar za istraživanje javnih politika su zajedničkim naporima tokom prethodne godine, pripremili istraživanje i kratak policy brief o stanju u pogledu zdravstvene zaštite migranata, azilanata i izbeglica u Srbiji na osnovu ekstenzivnog iskustva Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila sa terena i sprovedene serije intervjua i focus grupa sa relevantnim akterima na centralnom nivou i lokalu. Posvetili smo posebnu pažnji izazovima i problemima koji postoje u ovoj oblasti, kao i postojećim perspektivama, lošim i dobrim praksama u oblasti zdravstvene zaštite odraslih i dece izbeglica, u lokalnim sredinama, u i van kampova i centara za azil.

U policy briefu o zdravstvenoj zaštiti izašli smo sa preporukama koje institucije i nadležni trebaju uzeti u obzir u cilju unapredjenja ove bitne oblasti zaštite izbeglih, koja je neraskidivo povezana sa sistemom zdravstvenom zaštitom lokalnog stanovništva, a pre svega sa generalnim uslovima prihvata izbeglica i funkcionisanjem sistema azila i upravljanja migracijama u Srbiji.

Preuzmite ovde policy document: Zdravstvena zaštita migranata, azilanata i lica koja su dobila azil u Srbiji

Tražioci azila iz Irana u Srbiji žele što pre da se integrišu

  foto:APC

Među izbeglicama i migrantima sa kojima se poslednjih meseci susrećemo u prihvatnim i centrima za azil, značajan broj je porodica i mladih ljudi iz Irana.

Većina njih je odlučila da ostane u Srbiji.

 U centru za azil u Banji Koviljača, gde u okviru LOVE projekta, organizujemo integracijske radionice, upoznali smo veliku porodicu iz Irana. Majka, dva sina, pet kćerki i dvoje unučadi, stigli su u Srbiju pre nekoliko dana iz Ahvaza.

Pripadaju arapskoj nacionalnoj manjini i zbog političkih problema morali su da napuste domovinu.

Po dolasku u Srbiju bilo im je potrebno malo vremena da shvate da  će njihov zamišljeni cilj, odlazak u neku zapadnoevropsku zemlju biti teško ostvariv, da krijumčari traže veliki novac koji oni nemaju, da se izlažu velikom riziku ako pokušaju sami preko toliko granica na kojima ih ne čeka dobrodošlica. Naprotiv.… i odlučili su da ostanu u Srbiji. Predali su zahtev za azil, čekaju lične karte.

Žure da se naviknu i prilagode što pre. Prilikom upoynavanja i predstavljanja, gledaju ponuđene ilustracije, brižljivo biraju koja im je najbliža. Svi biraju radosne slike, simbole slobode - ptice koja napušta kavey, belog goluba, vrata koja se otvaraju, svetlo. Jedni drue podržavaju, potvrđuju sve što svako od njih priča, sa mešavinom tuge i radosti u očima. 

Pričaju o životu u Iranu - o studijama, o tome da su radili...

Opširnije: Tražioci azila iz Irana u Srbiji žele što pre da se integrišu

Reagovanje APC povodom priloga na TV Prva od 5.11

PRVA SRPSKA TELEVIZIJA

Autoput 22

11080 Zemun

Saopštenje povodom priloga a o migrantima i izbeglicama u dnevniku Prve od 05.11.2018. godine

Poštovani,

U prilogu o migrantima i izbeglicama koji je objavljen  u Dnevniku vaše televizije, od 05.11.2018. godine, a potom i na sajtu B92  pod naslovom „Da li se Zakoni Srbije primenjuju i na migrante?” kao činjenicu ste  izneli tvrdnju da 2000 migranta i izbeglica koji se u Srbiji nalaze van van centara za azil su uglavnom bez dokumenata i da često ne odgovaraju za dela koja počine, a da su to” Najčešće razbojništva, pljačke, tuče i silovanja”
Optužbu da 2000 izbeglica i migranata pljačkaju, tuku i siluju u Srbiji je netačna, neutemeljana ni na jednom jedinom argumentu, nedopustiva  i uznemirujuća za našu javnost.

Nedopustivo da je moja izjava, kao direktora Centra za pružanje pravne pomoći tražiocima azila -  da su migranti i izbeglice u Srbiji jednaki sa našim građanima pred zakonom u Srbiji, stavljena u kontekst ovakve tvrdnje i  emitovana pred višemilionskim auditorijumom u Srbiji.

To daje pogrešno sliku ne samo o najvećem broju migranata i izbeglica, nesrećnih ljudi koji ničim nisu zaslužili ovakve kvalifikacije, već i o meni kao direktoru organizacije koja brani njihova prava.

Pitam vas - na koji slučaj silovanja koje su počinili migranati od 2015.godine, se pozivate? Navedite koga su, kada i gde migranti i azilanti tukli i pljačkali?

Da li par incidenata, pre svega međusobnih tuča, krađe novca i hrane u domaćinstvima u blizini mađarske i hrvatske granice, te upadenje u prazne vikendice... može da kvalifikuje kao pljačkašku, nasilničku celu izbegličku populaciju, među kojima je veliki broj maloletnika i dece.

Prema zakonu novinari i urednici su dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju provere njeno poreklo, istinitost i potpunost, kao i da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno.

Želim još samo da skrenem pažnju, građani Srbije kojima ste poslali ovu poruku pokazuju veliko razumevanje za patnje ovih ljudi, pokazuju i saosećanje i humaniost. Oni ne vide ove ljude očima kojima je vaša televizija ovim prilogom, nažalost, pokušala da predstavi.

Shodno zakonu miolim vas da moje reagovanje objavite u istoj emisiji u kojoj je emitovan sporni prilog, kao i na sajtu na kome je objavljen tekst „Da li se Zakoni Srbije primenjuju i na migrante?”

U Beogradu, 06.11.2018. godine

Radoš Đurović
Izvršni direktor
Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila

Izbeglice na izložbi o Prvom svetskom ratu

Sa grupom izbeglica smeštenih u centru za azil u Banji Koviljači, u okviru LOVE integracijske podrške, organizovana je poseta Muzeju Jadra 31.oktobra.
 

Nakon brojnih pitanja o istoriji Srbije, građanskom ratu, bezbednosti na Balkanu, APC je dogovorio sa Muzejom posetu i razgledanje stalne postavke i tematske izložbe povodom stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata.

Gladni informacija i sa puno volje i interesovanja, izbeglice su pratile objašnjenja kustosa Marije Šelić-Marković i razgledale izložene eksponate. Ovo im je pomoglo da bolje razumeju reakcije nekih meštana na boravak izbeglica u Loznici i Banji Koviljači ali i da razumeju koliko je bitki sudara svetskih interesa, borbi, ustanaka, ljudskih gubitaka  bilo baš na ovom području.

Imali su priliku i da vide spomenik dečaku, učesniku na Solunskom frontu, koji će u narednih par dana biti postavljen u Loznici. Početak Prvog i Drugog svetskog rata desili su se baš u ovom kraju.Kroz emotivnu priču  Marije Šelić-Marković, izbeglice su saznale o običajima, načinu života, tradiocionalnom porodičnom životu ove regije.

Đurović: Migracija ne može da se reši jednostranim aktima

Izvor: RTS 

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je za RTS da ne postoji globalno rešenje problema migracija. Naša pozicija je nalik tampon zoni, istakao je Đurović.

Migracije su danas jedan od najvećih globalnih problema, za koji ni međunarodne organizacije, ni svetski lideri nikako ne mogu da nađu rešenje.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Radoš Đurović kaže da još jedna zemlja ne želi da učestvuje u globalnom dogovoru o rešavanju problema migracija, a to je Austrija.

Podseča da je dogovor potekao od 2015. godine i sa naporima Njujorka, odnosno njujorški protokolom i skoro sve zemlje su bile voljne da problem donekle urede.

Prema njegovim rečima, problem je globalnog karaktera i zahteva razumevanje većine zemalja članica UN.

"Nemamo globalno rešenje. Prva zemlja koja je istupila iz ovakvog sporazuma i dogovora je SAD, potom Mađarska i sada Austrija. Definitivno jedan trend otpora suočačanja sa ovim problemom na globalnom nivou postoji, što je opasno, imajući u vidu da migracija ne može da se reši jednostranim aktima, niti inicijativama pojedinih zemalja", kaže Đurović.

Govoreći o eventualnim posledicama na Srbiju, Đurović kaže da posledice po pitanju sporazuma nisu direktne.

U pitanju je jedan sporazum koji bi trebalo na kraju godine u Marakešu da se potpiše, kaže Đurović. Ustanovio bi pravila i principe kako upravljati migracijom širom sveta, šta obezbediti od osnovnih ljudskih prava, kako rešavati pitanja koja pogađaju migracije i izbeglištvo.

Prema njegovim rečima, odsustvo učešća u ovakvom sporazumu je politička poruka da neke zemlje ne žele da učestvuju u tome i ne vide migraciju kao globalan problem. Ističe da se u srpskoj javnosti se o globalnom problemu nije mnogo govorilo.

Ako Bosna zatvori granice, Đurović kaže da je to sada druga situacija, gde stvari dolaze na regionalni nivo.

Đurović je rekao da sada veliki broj migranata pokušava da iz Srbije uđe u Hrvatsku i da bi se, ako BiH zatvori svoje granice, migranti u većem broju zadržavali u Srbiji.

Za sada veći broj ljudi migranata koji dolazi u Srbiju pokušava da uđe u Hrvatsku, tako da je glavna ruta iz Srbije prema Hrvatskoj i dalje za Evropu i tu imamo stalna vraćanja ljudi, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"Naša pozicija je nalik tampon zoni, međutim brojke i ljudi su takve da sada situacija nije kritična ali moramo da razmišljamo", istakao je Đurović.

Pet hiljada migranata je svakodnevno u zemlji, to nije veliki broj s obzirom na kapacitete i to može da se reguliše, ali dalekosežno migracija mora da se uredi, Srbija nije članica EU, ona se nalazi na spoljnim granicama Unije, objašnjava Đurović.

"Na jugu nema intenzivnu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU, tako da postoji prostor koji mora da se uredi dogovorima sa EU, koja je glavni činilac ili akter kada govorimo o migraciji", zaključio je Đurović.

Za nameru američkog predsednika Amerike Donalda Trampa da ukine pravo na državljanstvo bebama migranata rođenim u SAD, Đurović kaže da će izazvati "populističke efekte", ali i ugroziti temelje američke države i društva u kojem su migranti kroz istoriju bili pokretačka snaga.

"Ti ljudi ne odlaze u SAD samo iz ekonomskih razloga, sve više odlaze zbog političkog progona ili nasilja u zemljama Latinske Amrike", rekao je Đurović.

Maloletni migranti na otvorenom bez pristupa vodi i hrani

Prilikom redovnih obilazaka otvorenih lokacija u Šidu, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila svakodnevno razgovara, savetuje i informiše maloletna lica bez pratnje koja se nalaze na otvorenom, često iscrpljeni od boravka napolju i izloženosti nasilju od strane graničnih hrvatskih policajaca.

Tokom prethodne dve nedelje susreli smo najmanje 35 dečaka iz Avganistana, uzrasta od 14 do 17 godina. Ovi dečaci, veoma iscrpljeni, u blatnjavoj odeći i obući, neki od njih i bosi, objasnili su nam da se u Srbiji nalaze mesec dana i da skoro svakodnevno pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom, najčešće hodajući i po 10 sati, kako bi se domogli neke od zemalja Evropske unije.

Trenutno borave i spavaju u napuštenoj zgradi nekadašnje fabrike, i veoma su zabrinuti jer pored nedostatka finansijskih sredstava, nemaju pristup pijaćoj vodi i hrani, spavaju na otvorenom, neki od njih bez ćebeta ili vreća za spavanje. Kako navode, poslednji put su imali pristup vodi i hrani pre 10 dana, koju su im do tad dostavljali grupe međunarodnih volontera, a da se u međuvremenu snalaze kako znaju i umeju, te njihov pristup vodi zavisi od dobre volje lokalnih građana i ugostitelja. Ekman (17) iz Avganistana opisuje da im ponekad ugostitelji iz obližnjeg objekta daju da sipaju vodu, ali su ih ograničili na tri flaše dnevno, što, kako on navodi nije dovoljno, jer ih trenutno na toj lokaciji boravi najmanje 50 do 100, tako da moraju da piju vodu u manjim i nedovoljnim količinama, kako bi imali dovoljno za preživljavanje.

Naš tim je obavestio nadležni Centar za socijalni rad o ovim maloletnim licima bez pratnje, ali je prijava nadležnoj instituciji ostala bez reakcije.

Oglas za farsi prevodioca

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za prevodiocima za farsi.

Ukoliko:
- Govorite i pišete farsi
- Aktivistički nastrojeni i želite da radite u sferi ljudskih prava
- Spremni da radite na terenu širom Srbije                                                                                                                                                     

i zainteresovani da nam se priključite, molimo Vas da pošaljete Vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naslovom: „Konkurs za prevodioca za farsi" do 15. oktobra 2018. godine.

Uslovi:

Kvalifikacije poželjnog kandidata:
- Aktivno korišćenje govornog i pisanog jezika, korišćenje dijalekata
- Jezička pismenost na farsi i engleskom jeziku
- Veština simultanog i konsekutivnog prevoda
- Radna dozvola u Srbiji

Opis radnog mesta:
- Pomoć u prevođenju prilikom pružanja pravne i psihosocijalne podrške tražiocima azila, migrantima i izbeglicama
- Prevođenje materijala i lifleta sa engleskog/srpskog na farsi
- Rad u eksternim kancelarijama APC/CZA

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs;
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: twitter.com/APC_CZA

Iz Hrvatske u Srbiju policija prebacila 100 opljačkanih i bosih migranata

Migranti koji pokušavaju iz Srbije da uđu u Hrvatsku izloženi su maltretriranju i nasilju hrvatskih policajaca. Naš tim koji redovno obilazi kampove na našoj severnoj granici i susreće ljude koji borave na otvorenom čekajući priliku da uđu u susednu zemlju ili su se tu našli, jer ih je u Srbiju prebacila hrvatska policija, mada u Hrvatsku nisu ušli iz naše zemlje.

Tako smo ovih dana u Principovcu susreli grupu mladića iz Pakistana koje su hrvatski policajci prebacili na teritoriju Srbije bose.

Sada su u kampu u Principovcu, a Asjad i njegovi prijatelji iz Pakistana navode da su prethodno proveli 3 meseca u kampu u Bihaću, u Bosni i Hercegovini. Nakon tri meseca boravka u BiH odlučili su da njih 100 u više manjih grupa pređu u Hrvatsku.

Kako su nam ispričali, nakon prelaska uhvatila ih je hrvatska policija i odmah svima oduzela mobilne telefone, kao i punjače za telefone.

Hrvatski policajci su tvrde oni, pri tom procenjivali vrednost telefona, starije su bacali, a nove uzimali za sebe i stavljali u džepove. Ali to nije bio kraj, kako tvrde, potom su ih pretresli do gole kože i uzeli sav novac koji su pronašli, pa čak i odeću iz rančeva.

Na kraju su im priča Asjad, hrvatski policajci naredili da skinu obuću, strpali u kombije, dovezli do granice i prebacili na teritoriju Srbije.

Ukupno njih 100 su bosi ušli u kamp Principovac, što su posvedočile i izbeglice koje borave u kampu duže vreme.

Sve veći broj migranata pokušava prelazak preko hrvatske granice – među njima veliki broj maloletnih dečaka

U proteklih nedelju dana, mobilni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) susreće sve veći broj migranata na području severne granice koji pokušavaju prelazak preko hrvatske granice. Trenutno na području oko hrvatske granice, na otvorenom boravi najmanje 300 lica, većinom iz Pakistana i Avganistana, od kojih najmanje trećinu čine maloletna lica bez pratnje, dečaci uzrasta od 12 do 17 godina. Neki od njih navode da su ušli u našu zemlju pre 20 dana, a većina navodi da su u Srbiji tek 7 dana. Ovi dečaci se nalaze u veoma teškoj situaciji, neki od njih su već pokušali ilegalan prelazak, te su pored izloženosti fizičkom nasilju i torture od strane hrvatskih policajaca ostali bez telefona i mogućnosti kontaktiranja svojih porodica.

Prema poslednjim informacijama sa terena, najmanje 100 lica dnevno pokušava ulazak na teritoriju Hrvatske, najčešće pokušavajući da pređu peške, hodajući prugom, ili šumom u okolini Šida, ali sve veći broj pokušava i čamcima da se domogne obale na hrvatskoj teritoriji, u okolini Sombora, izlažući se velikom riziku od prevrtanja, jer u jednom čamcu ponekad bude čak 20 osoba.

APC/CZA redovno informiše ova lica, posebno maloletna lica bez pratnje, sa načinima na koji mogu ostvariti svoja prava na legalan boravak i smeštaj u kampovima. Samo u poslednja dva dana naš tim je susreo i pružio uslugu savetovanja i informisanja za 50 maloletnih lica bez pratnje, koja se nalaze na otvorenom u opštinama Šid i Sombor.

Inače u kampovima na severnoj granici boravi 1200 izbeglica, od kojih se najviše oko 800 lica nalazi u kampovima Adaševci i Principovac, gde su prema navodima sa terena trenutno popunjeni svi kapaciteti za smeštaj. Duž granice sa Hrvatskom, na otvorenim lokacijama trenutno boravi najmanje 300 lica, najčešće iz Avganistana i Pakistana.

Želje i planovi dece u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Nišu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je Zavod za vaspitanje dece i omladine u Nišu (Zavod) gde smo razgovarali sa osam maloletnika bez pratnje koji borave u Zavodu manje od dve nedelje. Dečaci su uzrasta od 11 do 17 godina i dolaze iz Avganistana, Pakistana, Irana i Mijanmara.

Dečacima smo pružili informacije o proceduri, pravima, obavezama,mogućnosti da traže azil. Objasnili smo im ulogu staratelja, centraza socijalni rad, procedure koje će verovatno  započeti i proći ali i odgovarali na mnoga njihova pitanja i brige koje su podelili sa nama.

Sa dečacima smo organizovali radionicu upoznavanja na kojoj smo razgovarali o tome kako su voleli da provode slobodno vreme u svojim zemljama porekla i koje su hobije imali, kao i kako ispunjavaju slobodno vreme koje sada imaju. Primetili smo da sport predstavlja značajnu stvar za njih i da uživaju igrajući fudbal i odbojku u Nišu, ali i da im nedostaje kriket.

Takođe smo pričali o planovima i željama za budućnost – svima nedostaje škola i voleli bi da što pre nastave sa obrazovanjem kako bi mogli da pronađu dobar posao. Neki razmišljaju o Francuskoj i Nemačkoj, a pojedini vide i Srbiju kao zemlju svoje budućnosti. Posle uspostavljenih prvih kontakata, nastavljamo dalje sa našim aktivnostima, a psiholog koji je započeo komunikaciju i vodio inicijalne razgovore sa decom, će nastaviti da radi sa decom tokom njihovg boravka u Nišu i tamošnjem Zavodu za maloletnike bez pratnje,gradeći odnos poverenja i pružajući im podršku i osnaživanje. Pedagog tima je pored inicijalnih radionica upoznavanja, pripremio i plan za uključivanje ovih dečaka intenzivnije u interakciju sa lokalnom sredinom i svojim vršnjacima.

APC/CZA konkurs za projektnog menadžera

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za profesionalcima koji bi se priključili postojećem timu na poziciji projektnog menadžera.

Ukoliko ste:
- Vredni, umete da se organizujete, imate inicijativu, entuzijasti i željni da menjate stvarnost, a voljni da se stručno usavršavate,
- Imate odlično znanje engleskog jezika i prethodno projektno i menadžersko iskustvo u zemlji ili u inostranstvu,
- Poznajete i imate iskustva u asistiranju i/ili upravljanju različitim projektima,
- Poznajete rad na računaru i na društvenim mrežama (MS Office korisnički nivo i rad na društvenim mrežama),
i zainteresovani da nam se priključite, molimo Vas da pošaljete Vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., sa naslovom: „Konkurs za projektnog menadžera" do 17. septembra 2018. godine.

Uslovi:

Kvalifikacije poželjnog kandidata:
- Visoka stručna sprema u oblasti društvenih i organizacionih nauka
- Minimum 3 godine radnog iskustva u upravljanju projektima
- Razvijene veštine pisanja projektnih predloga i izveštaja na engleskom jeziku
- Razvijene upravljačke i organizacione veštine
- Jezička pismenost na srpskom jeziku i engleskom jeziku
- Poželjne komunikacione veštine i poznavanje rada na društvenim mrežama

Opis radnog mesta:
- Upravljanje tekućim projektima, aktivnostima i timovima organizacije
- Praćenje i implementacija aktivnosti u cilju postizanja ciljeva i rezultata organizacije
- Komunikacija i izveštavanje o projektnim aktivnostima, donatorima ali i drugim akterima u različitim formama
- Podrška u obavljanju poslova organizacione prirode (organizacija događaja, konferencija, akcija, itd.)
- Komunikacija sa partnerima organizacije, medijima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu
- Priprema novih predloga projekata i inicijalni angažman na pribavljanju novih donacija i sredstava finansiranja

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs;
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: twitter.com/APC_CZA

Đurović: Oko 2.000 migranata van centara za prihvat

Izvor: RTS

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže za RTS da je ovu godinu obeležila novina da značajan broj migranata zaobilazi centre za prihvat u Srbiji i da je trenutno oko 2.000 njih van centara. Ističe da je orijentacija migranata definitivno prema BiH i Hrvatskoj.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije u našoj zemlji sada je privremeno smešteno oko 3.200 migranata, a Radoš Đurović napominje da 30 do 40 ljudi najmanje dnevno uđe u zemlju i da ulaze uglavnom iz pravca Makedonije i Bugarske.

"Negde oko 2.000 ljudi se nalazi van ovog sistema centara i to je jedna novina koja je obeležila ovu godinu da izbeglice ne idu sve kao ranije u centre za prihvat nego jedan značajan broj njih zaobilazi centre, a sve u nameri da stigne do Zapadne Evrope", ukazao je Đurović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Naglasio je da je orijentacija migranata definitivno prema BiH i Hrvatskoj.

"Ljudi gravitiraju ka tim delovima naše zemlje, pa su centri za prihvat u tom delu Srbije puni – preko 900 ljudi se nalazi u centru u Obrenovcu, kao i u centru u Banji Koviljači i centru u Adaševcima gde je smešten veliki broj migranata", kaže Đurović.

"To su sve centri koji su prepunjeni ljudima koji zbog ovih trendova pokušavaju da do Zapadne Evrope najčešće dođu putem BiH i Hrvatske", dodao je Đurović.

Na pitanje da li je nova balkanska ruta preko BiH, Đurović objašnjava da je Bosna otvorena kao ruta samo zbog izuzetno teškog tretmana migranata na srpsko-mađarskoj granici.

"Imate najnovija saznanja sa terena da se ljudima uskraćuje i hrana u centrima u Mađarskoj i da se oni guraju nazad u Srbiju ilegalno i da je to praksa koja nažalost postoji i sa Hrvatskom. Suočeni sa odsustvom alternative ljudi su odabrali BiH i uz pomoć krijumčara oni masovnije idu tamo", istakao je Đurović.

"To je samo sada jedna trenutna situacija, ali ukazuje na poziciju Srbije na ovoj ruti koja je kopnena, glavna ruta kopnom od Turske, a Srbija je jedna od stanica, prosto nezaobilazna stanica na putu migranata i u najvećem broju oni prolaze kroz Srbiju i za sada uglavnom uspevaju da prođu", objasnio je Đurović.

Smatra da solidarnosti u Evropi još uvek nema, ali isto tako je jasno da prosto sve zemlje gledaju da problem migranata eksternalizuju i da ga reše van granica EU.

"U tom smislu očekujemo da već u septembru izađu i konkretni planovi za rešavanje pitanja van EU", dodao je Đurović.

Kada je reč o EU, naglasio je da postoje pojedinačne zemlje koje pokušavaju da zatvore granice za izbeglice – Italija, Mađarska, Poljska, Austrija...

"To ukazuje na velike probleme unutar EU, ali isto tako i na novu tendeciju da opšte shvatanje prevlada da problem treba rešavati van teritorija EU, a onda to itekako ima uticaja i na Balkan", ističe Đurović.
Ukazao je da je migracija nazaustavljiv proces i da statistički podaci dokazuje da je jedan veliki broj ljudi u pokretu.

"Nas migracija neće zaobići upravo zbog toga što smo mi kao Srbija na jednoj ruti koja je kopnena do EU i kao poslednja stanica na ovom putu ne možemo očekivati da će problem skoro biti rešen", zaključio je Đurović.

Podrška maloletnicima bez pratnje u Centru za azil u Krnjači

Socijalni radnici i prevodioci Centra  za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) su razgovarali sa maloletnicima bez pratnje prilikom redovne posete Centru za azil u Krnjači. Neki od njih su već sedam dana u kampu, ali još uvek nemaju staratelja. Tokom naše posete, u Centar za azil je stigla još jedna grupa maloletnika koja je čekala da budu smešteni. Svima smo objasnili gde se nalaze, u kakvom su položaju, azilnu proceduru i zašto je važno da im što pre bude dodeljen staratelj. Potom smo obavestili nadležni Centar za socijalni rad i pokrenuli proceduru za postavljanje staratelja. Deca su pokazala zadovoljstvo i osmehe kada smo im preneli informacije da će njihov staratelj doći do kampa i da će imati nekoga ko može da brine o njima, da ih razume i da im pomogne. Na žalost ovakve situacije postaju veoma česte, kada u centrima za prihvat izbeglica i azilanata spore reakcije socijalnih radnika iz nadležnih centara za socijalni rad uslovljavaju položaj i ostvarivanje prava maloletnika, te dovode u pitanje ostvarivanje prava na smeštaj, fer postupak, ali i zaštitu od nasilja od krijumčara koji su prisutni i u velikim prihvatnim kampovima poput Krnjače i Obrenovca. Kao dete ne možeš biti siguran ni u jednom od kolektivnim kampova u koje se zajedno smeštaju odrasli i deca u Srbiji.

Migranti izbačeni iz Adaševaca, uz pomoć APC vraćeni u Centar

Naš tim je jutros, tokom redovne tokom posete Prihvatnom centru u Adaševcima ispred kampa zatekao uznemirenu grupu migranata iz Irana među kojima je bila i jedna žena i jedan maloletnik bez pratnje. Naveli su da je njih devetoro prethodne večeri izbačeno iz kampa. Sedeli su na ćebadima koje su prostrli na putu ispred kampa, nemajući kuda da idu. Ispričali su nam da su izbačeni zbog tuče koja se dogodila prethodne večeri između grupa iz Avganistana i Irana. Nakon toga, kažu da ih je upravnik prihvatnog centra izbacio.

APC/CZA tim je prikupio informacije o događaju i pružio prvu psihološku pomoć ovim ljudima, umirio ih i obavestio centar za socijalni rad u Šidu da je među njima bez smeštaja i maloletni dečak bez pratnje. Posebno je uznemirena bila žena koja je provela noć na parkingu, između autoputa i šume, kao i njen suprug koji navodi da se i u Iranu borio sa depresijom. Ubrzo je došla policija iz Šida, među kojima je bio i inspektor za strance. 

Naš tim je insistirao da se migrantima obezbedi smeštaj jer su u ovakvoj situaciji izloženi bezbednosim, zdravstvenim i humanitarnim rizicima, posebno osetljivi slučajevi kao što je žena, maloletnik bez pratnje, potom lice sa psihičkim problemima. Ujedno, prihvatni centri, kakav je i ovaj u Adaševcima, i namenjeni su za prihvat migranata za koje nije nužno da zatraže azil u Srbiji.

Ono što je za nas  bilo posebno zabrinjavajuće je to što su migrante iz kampa izbacili zaposleni u Komesarijatu za izbeglice. Upravnik kampa je uz to tvrdio da kako ova lica ne žele da uđu u kamp. Pitali smo migrante i svi su rekli da žele da budu u smeštaju.

Policija je uzela izjave o samom događaju, poučila migrante o poštovanju pravila kampa i životu u kolektivnom smeštaju. Potom su predstavnici policije razgovarali sa upravom kampa i svi migranti su primljeni u smeštaj. 

Izbeglice su bile veoma zahvalne našem timu, intervenciji i pomoći u kriznoj situaciji. Oko grupe izbačenih lica okupilo se dosta izbeglica smeštenih u kampu koji su želeli da pokažu solidarnost sa njima i pokušaju da im pomognu.

Interaktivna radionica i crtanje grafita u klubu Ciglana

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je organizovao kreativnu interakcijsku radionicu crtanja grafita 17. juna 2018. u klubu „Ciglana" u Beogradu. Radionia je realizovana u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, koji finansira Evropska unija.

U radionici su učestvovali dečaci poreklom iz Avganistana i Irana koji u Srbiji borave bez roditelja zajedno sa mladima iz lokalne sredine, APC/CZA  timom i volonterima i studentima APC/CZA. Specijalni gost radionice bio je grafitti umetnik Bogdan Đokić i Nejib, tražilac azila - akademski slikar kojem APC pomaže u postupku azila.

Samom crtanju grafita je prethodila radionica sa decom migrantima i lokalnom decom, a koju je moderirao pedagog i socijalni radnik iz APC tima koji se bave interakcijom i integracijom azilanata i izbeglica u Srbiji. Na istoj radionici su učescnici diskutovali o tome šta ih čini srećnim, na kakve sve izazove nailaze tokom puta i boravka u Srbiji ali i kako da se izraze i komuniciraju sa ljudima iz lokalne sredine i sa svojim vršnjacima u lokalnoj sredini u kojoj borave.

Grafiti umetnik im je nakon toga predstavio osnove crtanja murala, a zatim svakom učesniku radionice pomogao da sam pokuša da se izrazi i sam ili zajedno sa drugima nacrta i predstavi svoj rad. Za azilantsku i lokalnu decu je ovo bilo potpuno novo iskustvo o kome često maštaju svi mladi njihovog uzrasta, a mogli su da kroz kreativan rad komuniciraju, dogovaraju se, razmenjuju ideje i prevaziđu eventualne nepoznanice i predubeđenja. Svi su bili vrlo uzbuđeni i ponosni na mogućnost da ostave neki vidljiv autorski trag na zidovima fabrike koji može da traje i ostavi utisak i pošalje poruku i svima drugima koji ga budu videli u budućnosti.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Ne treba vezivati religiju i migracije

Izvod: RTS

Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže za RTS da su upozorenja na takozvanu "džamijsku rutu" verovatno namenjena političkim potrebama u zemljama gde postoji strah od muslimana.

Susedne zemlje, pre svega Bosna i Hercegovina, poslednjih nedelja veoma su zabrinute zbog povećanog broja migranata, a Đurović kaže da je BiH poslednja opcija migrantima, zbog zatvorene mađarske granice i zbog lošeg tretmana na hrvatskoj granici.

Međutim, kroz BiH je teško proći, i ta ruta nije poprimila veće razmere, rekao je Đurović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Ne postoji migrantska ruta koja mimoilazu Srbiju, ističe Đurović i dodaje da je najznačajnija ona koja ide kroz Tursku, Grčku, Bugarsku, Makedoniju, Srbiju, BiH, Hrvatsku i dalje ka Italiji i Sloveniji.

Manje značajna ruta je, kako navodi, ona prema Mađarskoj, kao i krak koji preko Makedonije, Albanije i Crne Gore vodi u BiH.

Komentarišući upozorenje austrijskih vlasti na takozvanu "džamijsku rutu", u smislu pomoći koju migranti dobijaju na svom putu, Đurović kaže da ne treba vezivati religiju i migraciju i da je to je neosnovano.

To je verovatno namenjeno političkim potrebama u zemljama gde postoji strah od muslimana, smatra Đurović.

Đurović kaže da Balkan verovatno jeste tampon zona ukoliko se migranti ne zaustave na grčkim ostrvima, ali poručuje da sada nema razloga za brigu da bi migrantska kriza iz 2015. mogla da se ponovi.

Upotreba sile protiv izbeglica u Hrvatskoj neće rešiti problem migracija

Izvod Beta

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je danas, povodom toga što je hrvatska policija ranila vatrenim oružjem dvojicu dečaka migranata, da korišćenje sile protiv te populacije nije zakonito i dozvoljeno i da postoje i drugi načini da se spreči ilegalna migracija i aktivnosti krijumčara ljudi.

"Deca ne mogu da budu žrtve pokušaja da se smanji krijumčarenje migranata. To nasilje može samo da te ljude otera od policije u zagrljaj krijumčara. Uostalom, korišćenje sile prema deci i migrantima nije dozvoljeno i zakonito i vrlo je problemitačno, naročito jer je reč o ljudima koji su pobegli od progona u svojim zemljama. Izbeglice nisu krijumčari, oni su njihove žrtve", rekao je Djurović agenciji Beta.

Dvoje dece ranjeno je sinoć kada je hrvatska policija pucala na kombi koji je prevozio ilegalne migrante na području Donjeg Srba, koji su u Hrvatsku ušli iz BiH. Deca koja su imala povrede od vatrenog oružja prebačena su u zadarsku bolnicu i nisu u životnoj opasnosti. Navodno je reč o 12-ogodišnjacima.

Djurović je rekao da upotreba vatrenog oružja nije jedini način da se zaustavi vozilo i uhapsi krijumčar ali i da nema razgovora oko toga da je u jednoj zemlji Evropske unije pravo na život neprikosnoveno.

"Imali smo i ranije jedan slučaj u kojem je poginula šestogodišnja devojčica Medina kada je hrvatska policija na granici na silu ugurala nju i njenu porodicu u Srbiji i kada je na devojčicu naleteo voz na pruzi", rekao je Djurović.

On je dodao da su migranti uglavnom očajni ljudi koji su daleko od svojih domova i da nema dileme da će oni nastaviti da pokušavaju da stignu u Zapadnu Evropu, zbog čega je realno očekivati da će se oni jos više okrenuti krijumčarima ukoliko pomisle da im je policija neprijatelj.

Prema njegovim rečima, u poslednja tri meseca primetno je da je ponašanje hrvatske policije na granici znatno oštrije nego ranije.

"Imamo informacije od izbeglica da hrvatska policija koristi i fizičku silu i pse, da tuku ljude i zatvaraju ih više od deset sati bez vode. Tretman izbeglica na hrvatsko-srpskoj granici je pogošran, ali svi treba da shvate da upotrebom sile nije moguće zaustaviti krijumčarenje", rekao je Djurović.

Oglas za pravnika

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila objavljuje oglas za posao na poziciji pravnik. Pozivaju se pravnici aktivisti da nam se jave na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ukoliko žele da se priključe našem pravnom timu na poslovima zastupanja tražilaca azila i izbeglica u Republici Srbiji.

Konkurs je otvoren do kraja jula 2018. godine.

Opis poslova:
1. zastupanje u postupku azila i drugim sudskim i upravnim postupcima
2. pružanje pravnih saveta i informisanje tražilaca azila o pravima i obavezama, u kancelariji i van kancelarije
3. monitoring sistema azila i postupanja svih aktera u praksi, na granicama i na teritoriji Srbije
4. prateći administrativni poslovi i drugi poslovi po nalogu rukovodioca

*Napomena - poslovi se obavljaju pretežno u Beogradu, a po potrebi u centrima za smeštaj tražilaca azila i drugim lokacijama širom Srbije

Uslovi konkursa:
1. završen pravni fakultet
2. radno iskustvo u struci, minimum 3 godine
3. odlično znanje engleskog jezika
4. aktivni vozač, B kategorija

Dokumentacija koju je potrebno dostaviti, sa naznakom "za konkurs":
1. CV
2. motivaciono pismo

Očekujemo Vas!

Djurović (APC): Srbija definitivno postaje tampon zona za migrante ako i BiH zatvori granicu

Izvor: Beta

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je danas da najave zatvaranja zapadnih granica za dalji priliv migranata ukazuju da će Srbija definitivno postati tampon zona za migrante i poslednja granica za sve izbeglice koji idu iz pravca Turske ka Evropskoj uniji.

"Ukoliko i Bosna i Hercegovina masovnije krene da vraća ljude, kao što je najavljeno, imaćemo isti scenario kakav danas imamo na hrvatskoj, madjarskoj i rumunskoj granici. Ljude koje svakodnevno ilegalno vraćaju kod nas. Sve to ukazuje da smo mi tampon zona migracije, kao poslednja granica iz pravca Turske u EU. I da ćemo, kao takvi, ostati i u budućnosti", rekao je Djurović.

U izjavi agenciji Beta, Djurović je ukazao da je ulaz migranata sa južnih granica kontinuiran a da su mogućnosti Srbije da zaustavi migraciju iz pravca južnih suseda potpuno ograničene.

On je ocenio da je nerealno očekivati da će južni susedi Srbije intenzivnije saradjivati i koordinirati rad sa Srbijom u pogledu upravljanja migracijama koje prolaze kroz te zemlje iz Grčke i Turske jer oni žele da se oslobode tereta migracije i ljudi koji bi, inače, bili zaglavljeni kod njih. To se često čuje i od migranata i izbeglica na terenu. Još je više zabrinjavajuće što mnogi migranti i izbeglice svedoče o problemima nefukncionalnih tema zaštite u istim zemljama i nemogućnosti da pristupe azilnom postupku i da se o njihovim zahtevima odlučuje u suštini i na fer način. Mnogi svedoče odsustvo prevodilaca, nasilje, nemogućnost da zatraže azil, diskriminaciju i loše uslove prihvata, a posebno su osetljivi maloletnicima bez pratnje roditelja.

"Samo u periodu od 10. do 23. maja u Grčku je stiglo novih 1.135 migranata, dok je od početka godine samo u Grčku stiglo više od 10.000 ljudi", rekao je Djurović. On očekuje da će se priliv ljudi u Srbiju takodje nastaviti, u tom smislu, kao u zemlju koja je poslednja evropska zemlja pre šengenskog prostora i na ulazu u EU, do koje novopristigli ljudi u Grčkoj dolaze preko Bugarske i Makedonije.

Adaptacijska radionica i glad za informacijama - Bujanovac

Mobilni tim je zajedno sa timom APC/CZA južne kancelarije posetio Prihvatni centar u Bujanovcu 03. maja. Sa grupom dece smeštene u kampu je u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, realizovana je adaptacijska radionica gde su kroz raličite igre i kreativne price govorili o svojim iskustvima u Srbiji. Deca sa kojom je naš tim radio nedavno su stigla u kamp i još uvek istražuju sredinu. Deca se bore da sa svojim vršnjacima i profesionalcima koji pružaju deci podršku barem privremeno ne slušaju o brigama, stresu i zebnji njihovih roditelja. Cilj radionice bilo je uspostavljanje sigurne sredine za decu da govore o svojim iskustvima sa puta, da kroz pricu I jednostavne crteže, humor prevazidju trenutne teskoce - oskudnih I losih uslova, dosade, zabrinutosti roditelja. Deca su na kreativan nacin govorila o svojim osecanjima, svojim utiscima o Srbiji I snovima.

Od njihovih roditelja i drugih izbeglicama sa kojima je naš tim razgovarao čujemo price i strahove koji nisu ni malo optimistični. Napustili su svoje zemlje zbog političkog nasilja, verskog progona, izrazite potrebe za slobodnom. Razgovaramo sa doktorom koji je jedva uspeo da spase svog sina i sebe nakon što su mu licenca za rad i lične isprave proglašeni nevažećim.
Razgovaramo sa neustrašivim mladićem koji želi da pokrene azilnu proceduru u Srbiji i ovde ostane. To je naveo po dolasku u Beograd, ali su mu službenici koje nije umeo da predstavi rekli da ide u Bujanovac i da tamo čeka. Ima specifična, izrazito moderna razmišljanja o pravima žena, o verskim i političkim slobodama.

Navodi da je više puta spominjao i Beogradu i u samom kampu da želi da pokrene azilnu proceduru ali mu je uvek rečeno - to nije naš posao. Otišao je do policijske stanice u Bujanovcu gde su mu takođe rekli da to nije ni njihov posao.
Kod svih ovih ljudi primećujemo glad za informacijama, koncentrisano i pažljivo slušaju sve što im govorimo. Uveravamo ih da ćemo im pomoći da pokrenu azilnu proceduru. Značajan broj naših sagovornika je poreklom iz Irana, svi demonstriraju izrazitu volju da ostvare svoja prava i da se bore za bolji život svojih porodica.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

APC/CZA u sedištu UN na panelu o globalnom dogovoru o migraciji među članicama UN-a

NJUJORK, 20 maja – Predstavnici APC/CZA učestvovali su na panelu koji je u održan Ujedninjenim nacijama u Njujorku, 14.maja ove godine  povodom početaka četvrte runde intervladinih pregovora o globalnom dogovoru o migraciji među članicama UN-a, a koji je u sedištu UN-a na Istriveru trajao četiri dana.

Četvrta runda pregovora među državama članicama UN-a o nacrtu Globalnog dogovora o sigurnoj, uređenoj i regularnoj migraciji, pratili su i drugi paneli usmereni na sva bitnija pitanja koja su se javljala tokom pregovora, poput pitanja međunarodne saradnje, izgradnja kapaciteta, sigurnih puteva za regularnu migraciju, pitanje fundamentalnih ljudskih prava, integracije.

Naša organizacija je dobila značajan prostor da u forumu UN-a u kontekstu pokrenutih pitanja iznese sopstvena iskustva, percepcije, analize, stavove, objašnjenja i ponudi konrketne predloge rešavanja pojedinih problema i principa u radu sa migrantima, traziocima azila, izbeglicama na terenu i u lokalnom i regionalnom specifičnom kontekstu.

Zajedno sa predstavnicima organizacija iz Latinske Amerike-Gvatemale i Kolumbije, APC/CZA je izneo sopstvena iskustva, poglede, primere dobrih praksi koje je stekao u svom radu u Srbiji na pružanju pravne, psihološke, soijalne, integracijske pomoći izbeglicama, migrantima, tražiocima azila i svima drugima koji su izbegli iz svojih zemalja porekla i došli do Srbije, poslednjoj stanici pre ulaska u zemlje EU i šengenski prostor.

Naš predstavnik je učesnike ovog panela upoznao sa procesima migracije kroz balkansko poluostrvo sa posebnim osvrtom na azil, položaj i zaštitu izbeglica i tražilaca azila, analizirao razloge zbog kojih mnogi ljudi oistaju zaglavljeni na Balkanu i Srbiji, kao i rizike kojima su ovi ljudi sve više izloženi.

Ukazali smo i na moguće trendove u budućnosti kada je reč o migraciji preko Balkana i Srbije, ali i na potrebnu hitne reakcije i izgradnje isistema koji bi omogućio jasnu, zakonitu, uređenu migraciju i boravak ljudi u Srbiji kao zemlji koja je predvorje EU, a koja se nalazi duboko u središtu Evrope.

Na primeru Srbije, predstavnici mnogih nevladinih organizacija i državni predstavnici koji su prisustvovali panelu su bili u mogućnosti da naprave paralele sa mnogim zemjama koje se nalaze na samom obodu uređenih prostora i zemalja destinacije, a koje će neminovno u budućnosti da preuzmu značajne pristike interkontinentalne migracije i sve probleme koje nju prate.

Upravo je narastući teret migracije na leđima tih tranzitnih zemljama koje moraju pronaći odgovarajuće politike i rešenja kako bi uspele da prevaziđu nove okolnosti na najbolji i najodrživiji način, a izbegnu scenarije koje bi doprinele tenzijama, sukobima, rastu predrasuda i ksenofobiji, rastu zloupotreba ili nasljia, što nikako nije scenarijo koji ovim zemljama može da pomogne u suočavanju sa interkontinentalnim pokretima ljudi.

Inače, nacrt Globalnog dogovora o sigurnoj, uređenoj i regularnoj migraciji, rezultat je želje zemalja članica UN-a da ustanovi zajedničko razumevanje, zajedničku odgovornost i stav u pogledu fenomena savremene migracije i principa reagovanja na nju, a koji je prihvatljiv svim državama članicama UN-a, I da taj globalni dogovor bude osnov za sve buduće dokumente i dogovore koje bi države članice usvajale pod okriljem UN-a, na način kako je to Univerzalna Deklaracija UN-a o ljudskim pravima iz 1948. poslužila kao osnov za usvajanje drugih deklaracija i konvencija o ljudskim pravima u okviru UN-a do danas.

Članice UN-a, su još u septembru prošle godine, svesne srazmera globalnog procesa migriranja (legalna, iregularna, radna, ekonomska i drugim razlozima izazvana migracija) u savremenom sve tešnje povezanom svetu, usvojile Njujorškiu deklaraciju o migraciji promovišući spasavanje ljudskih života, zaštitu prava i podelu odgovornosti na globalnom planu kada je reč o migrantima i predlažile konretan plan kako da države započnu pregovore, formiraju konrketna upustva i podele teret globalne migracije sa ciljem da se do kraja 2018. godine dođe do zajedničkog UN Globalnog dogovora o migraciji.

APC/CZA mobilna aplikacija “Asylum in Serbia”

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, je  bio jedna od prvih organizacija u Evropi koja je napravila i razvila mobilnu aplikaciju "Asylum in Serbia" koja omogućava osobama koja traže azil u Srbiji i migrantima koji su u opasnosti da se informišu o sistemu, pravima, obavezama, procedurama, ali i da prijave zloupotrebe, krijumčarenje i nasilje. Aplikacija omogućava osobi da anonimno prijavi fizičko nasilje, seksualno uznemiravanje, prevare, iznude novca ili druge vrste zloupotreba bilo da dolaze od građana, drugih migranata ili organa vlasti, kao i mogućnost da se prilože slike/video snimci kao dokazi.

Osobama koje prijave zloupotrebu na raspolaganju su naši naši pravnici i advokati, psiholozi, pedagozi, politikolozi, socijalni radnici i prevodioci koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa tražiocima azila, izbeglim, raseljenim licima i svim drugim licima koja su u nevolji migrirala.

Pored mogućnosti da se prijave zloupotrebe, aplikacija nudi sve relevantne informacije potrebne licima koja traže azil od njihovog ulaska u Srbiju. Poput adrese prihvatnih/azilnih centara, vrste prevoza. Tu su takođe i procedure prihvata, azila, njihova prava, i drugo.

Aplikacija je dostupna na engleskom, srpskom, arapskom i persijskom jeziku, i može da se preuzme sa Google Play-a za sada samo za Android i Windows telephone - https://play.google.com/store/apps/details?id=com.dvuckovic.asylumseeker

Službenici APC/CZA redovno pokazuju i dele aplikaciju migrantima, azilantima i izbeglicama šitom zemlje od centara za prihvat,  centara za azil, preko terena i  alternativnih smeštaja u kojima se nalaze naši korisnici pa sve do naših regionalnih i drugih kancelarija gde izbeglice očekuju naši pravnici, psiholozi, socijalni radnici, volonteri, prevodioci i kulturni medijatori.

Dramatično se povećava broj migranata koji stižu u Grčku

Izvor: Beta

ATINA,7.maj – Broj migranata koji stižu u Grčku iz Turske, morskim i kopnenim putem sve je veći, upozoravaju grčke vlasti, a prenose tamošnji mediji. Samo u nedelju ujutro na ostrva Lezbos i Sios stiglo je 350 izbeglica koji su do ostvra stigli u pet čamaca.

Od 1.maja ukupno 831 migranata stiglo je na ostrva istočnog Egeja i tako opteretilo onako prepune prihvatne centre za prijem.

Od tih 831 migranata, 554 je stiglo do Lesbosa, 218 Hiosa i 50 Samosa. Prema izjavama predstavnika lokalnih vlasti ostrva u poslednjih nekoliko dana povećan je broj brodova koji prevoze izbeglice i migrante, oko 30 do 35 čamaca svakodnevno dođu na ostrva, što se nije dogodilo dugo vremena.

Broj izbeglica i migranata u kampu Moria na Lesbosu utrostručio se u poslednjih nekoliko dana, a preopterećeni su i svi ostali centri u kojima je prošle godine u ovo vreme bilo je 2400 ljudi, a sada je taj broj dostigao cifru od 6280, što premašuje postojeće kapacitete.

Predstavnici lokalnih vlasti su ubeđeni da su se situacije pogoršale posle samita EU-Turska u Varni, koja se održala 26. marta. Oni se plaše da ukoliko izbeglička kriza ne bude sprečena, u leto će biti ozbiljnih problema.

Fronteks, agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu spremna je da pomogne Grčkoj u suzbijanju nedavnog povećanja broja dolazaka migranata i izbeglica kopnom i morem, izjavila je pre nekoliko dana portparolka Evropske komisije Nataša Bertoud.
Ona je potvrdila izveštaje o značajnom povećanju broja pristiglih na ostrvima istočnog Egeja, ali i onih koji stižu preko severoistočne granice Grčke sa Turskom koritom reke Evros .

http://azilsrbija.rs/dramaticno-se-povecava-broj-migranata-koji-stizu-u-grcku/

Radoš Djurović: Potrebno sistemsko rešenje za vakcinaciju dece izbeglica dok su u Srbiji

Izvor: Beta

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović ocenio je danas da je dobro što je u Srbiji počela vakcinacija dece migranata protiv malih boginja, ali i dodao da je to trebalo uraditi i ranije kako bi se obezbedilo da i izbeglička i deca iz Srbije budu zaštićena. "Postoji problem nesistematskog pristupa kada je reč o vakcinaciji. Izbeglička deca koja se rode ovde se propisno vakcinišu, medjutim problem je sa drugom izbegličkom decom. Niko od dece bilo kog uzrasta ko dodje u našu zemlju ne dobija vakcinu. Nažalost, reč je o tome da neki od roditelje te dece i ne znaju da li je to potrebno, pa se tako i ne obraćaju za tu vrstu pomoći", rekao je Djurović agenciji Beta.

Komesarijat za izbeglice i migracije saopštio je prošle nedelje da je vakcinacija dece migranata protiv malih boginja počela prihvatilištu u Krnjači i da je planirano da do 31. maja imunizacijom bude obuhvaćeno 1.592 dece uzrasta do 18 godina.

Vakcine je obezbedila organizacija "Lekari bez granica".

Djurović je dodao da postoji problem revakcinacije dece i da je postojao jedan slučaj roditelja koji je čak imao i karton sa prethodnim vakcinacijama koje je njegovo dete prošlo u zemlji porekla, ali koji je uspeo da obavi revakcinaciju svog deteta tek nakon intervencije Centra.

On je rekao da je veoma važno da se napravi neki sistem kontrole dece i njihovog vakcinisanja, kako zbog njihovog zdravlja tako i zbog zdravlja okoline u kojoj borave.

Prema njegovoj proceni, bilo bi veoma važno da svako izbegličko dete koje je prijavljeno ima zdravstveni karton u koji su uneta sva znanja o vakcinama koje je primilo, bez obzira koliko će se to dete i njegova porodica zadržati u Srbiji.

"Sistem mora da se fokusira na prevenciju širenja različitih bolesti koje se mogu suzbiti vakcinisanjem, koja su čak i obavezna kod nas. Migrantska i izbeglička deca ne smeju u tom smislu biti diskriminisana jer su naši propisi jasni po tom pitanju i odnose se i na tu kategoriju dece. Država mora za tu, kao i za našu decu da obezbedi sve redovne vakcinacije i ne sme da se oslanja na jednokratke donacije već da traži sredstva kako bi se obezbedilo da i izbeglička i naša deca budu zaštićena kroz redovne vakcinacije i revakcinacije", ocenio je Djurović.

Projekat "LOVE Pravo, Red, Vrednosti za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije" finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA i partneri - BETA novinska agencija i Centra za istraživanje javnih politika. Sadržaj i statovi izneti na ovoj web stranici ni pod kojim okolnostima ne izražavaju stavove Evropske unije

Pružanje informacija i monitoring duž Hrvatske granice

APC/CZA mobilni timovi redovno prate situaciju na granici sa Hrvatskom, a u okviru projekta praćenja situacije na granicama i negativnih praksi prema migrantima i izbeglicama koje finansira OSIFE. Jedna od redovnih poseta je bila i poseta APC/CZA socijalnih radnika i pedagoga, koji su zajedno sa prevodiocima, kulturnim medijatorima i praktikantima posetili napuštene fabrike u i oko Šida i duž granice sa Hrvatskom 18. i 20. aprila 2018. godine.

Neka od zapazanja naših službenika svedoče o sledećem: Samo dva dana, a jedva da srećemo ista lica. Nailazimo na mladiće i dečake koji očajnički pokušavaju da odu u Hrvatsku tokom noći i odatle nastave u druge evropske zemlje u kojima se nadaju da ih čeka bolja budućnost.

Neuspešni su, samo u najboljem slučaju bivaju uhvaćeni u kamionu i samo vraćeni u Srbiju, a gotovo uvek uz slomljene mobilne telefone, pocepane papire, udarce pendrecima po nogama i uz uvrede. Nekoliko dana se odmaraju a onda pokušavaju ponovo. Srećemo tinejdžere koji su kao svoju sudbinu prihvatili ovu stalnu borbu ka boljem, i svo nasilje i uvrede kao neminovnost. U malim rančevima, po džepovima drže kontakte ljudi koji im pomažu, porodice, priznanice podignutog novca preko Western Uniona.

Žele da se naspavaju, da budu u miru u nekom od obližnjih kampova ali tamo im govore da nemaju papir za taj kamp. Pokušavamo da intervenišemo i tražimo da se maloletni bez pratnje roditelja obavezno odmah prime u najbliže kampove. Pružamo im informacije o pravima u Srbiji, o njihovom položaju, informišemo ih o opasnostima koje im prete od krijumčara i trgovaca ljudima, pokazujemo im mobilnu aplikaciju preko koje mogu da prijave zloupotrebe i dobiju sve potrebne informacije.

Komentarišemo situaciju u Evropi, tekstove u medijima i informacije koje kruže među njima, dajemo im primere i ljudske priče drugih migranata. Iako su im mnoge priče poznate, mnogi se nadaju se da će baš oni uspeti u sledećem pokušaju. Međutim, položaj ovih ljudi je težak, a oni su sve ranjiviji jer su potpuno nevidljivi za institucije i sistem. Izloženi nasilju, svesni da ih institucije ne žele i da ih posmatraju kao manje vredne ljude koji žele samo da nastave dalje, oni prihvataju svoj položaj i sve više ulogu žrtve dok gube psihofizičku snagu i volju da se sa svim pretnjama i opasnostima izbore.

Ipak, naše posete i pomoć cene, a najviše cene toplinu, to što ih poštujemo i prihvatamo kao ljudska bića, što mogu da dobiju potrebnu i provrenu informaciju o svom položaju, o pravima, obavezama i onima koji im mogu pomoći, što mogu da porazgovaraju, podele svoje probleme i teškoće u nadi da mogu da traže pomoć i da se izbore sa dnevnim izazovima i opasnostima koje ih vrebaju i sopstvenim traumama i strahovima koji ih progone na putu.

Redovni monitoring timova APC/CZA u Somboru, Horgošu i na drugim otvorenim lokacijama

U okviru projekta Monitoring and improving asylum and migrant practices in the border areas in Serbia, a koji je finansijski podržao OSIFE, APC/CZA tim pravnika i psihosocijalnih radnika pruža pravna i psihološka savetovanja i asistencije tokom redovnih poseta u pograničnim delovima Srbije, i prati u kojoj meri se poštuju prava migranata i izbeglih lica, kao i njihovo sveukupno psihofizičko stanje u samom graničnom pojasu.

U drugoj nedelji aprila APC/CZA tim obišao je Tranzitni centar Sombor, kao i otvorenu lokaciju-Šikaru, gde je informisao i pravno savetovao lica iz Iraka, Avganistana, Pakistana koja su trenutno boravila na toj lokaciji. Tim je posetio i lokacije u Horgošu, Šidu, Tavankutu, Kikidni i na drugim lokacijama, gde je primećen dolazak novih lica svake nedelje. Svedočenja migranta i izbeglica oko zloupotreba, nasilja, kažnjavanja su svakodnevna, pogotovo kada je reč o ponašanju mađarske policije i graničnih službi, koje kao i hrvatske granične službe svakodnevno sprečavaju ljude da zatraže azil i ljude ilegalno guraju nazad u Srbiju preko granica mimo sporazuma o readimisiji i zvaničnih graničnih prelaza.  Ono što ostaje i dalje redovna pojava jeste da se u Srbiju guraju ilegalno ljudi koji nikada nisu boravili ranije u Srbiji niti su do istih naših severnih suseda došli preko Srbije., već su se u Hrvatskoj i Mađarskoj našli na neki drugi način, bilo da su deportovani iz drugih evropskih zemalja bilo da su ušli ilegalno iz pravca Bosne u Hrvatsku ili preko Rumunije u Mađarsku. 

Pravno savetovanje i zastupanje u azilnom postupku u svim centrima - poseta Bogovađi

Pravnici APC/CZA au prisustvovali 19. aprila 2018. godine u Centru za azilante u Bogovađi saslušanjima tražilaca azila koje „Centar za zaštitu i pomoć tražilaca azila" zastupa u azilnom postupku pred nadležnim organima u Republici Srbiji.

Od kraja februara 2018 godine, Kancelarija za azil je  povećala broj saslušanja i intervjua tražilaca azila nego ranije,  kao i broj poseta mestima gde se  tražioci azila i izbeglice nalaze i gde borave širom zemlje. U tom smislu, pravni sektor APC/CZA pravno pokriva i zastupa tražioce azila i izbegle u istim postupcima širom zemlje, a Bogovadja je samo jedan u nizu centara za prihvat u kojima redovno rade pravnici, psiholozi, pedagozi i socijalni radnici APC/CZA.

Saslušanje tražilaca azila deo je redovne procedure azilnog postupka u kome ovlašćeno službeno lice utvrđuje podatke o identitetu tražilaca azila, osnov zahteva za odobravanje azila kao i o kretanju tražilaca azila nakon napuštanja zemlje porekla.

Pravnii timovi APC/CZA posebno su posvećeni pripremi tražilaca azila za saslušanje, odnosno akcenat je na tome da se tražioci azila upoznaju sa azilnim postupkom u Republici Srbiji, kao i sa obavezama i pravima koje oni imaju u ovim postupcima. Punomoćnici tražilaca azila, pravnici APA/CZA, staraju se o tome da se saslušanje odvija u skladu sa propisanom procedurom, kao i da tražioci azila zbog nepoznavanja procedure ili jezika na kome se postupak vodi ne izgube neko od zakonom garantovanih prava.

Integracijska radionica za mlade - Azilanti - Beograđani - Belgijanci, stranci smo jedni drugima?

APC/CZA tim je organizovao integracijsku radionicu u Beogradu, u ulici Gavrila Principa br. 13, kojoj su prisustvovali učenici srednje škole iz Belgije i naše klijentkinje iz Centra za azil Krnjača  kao i lokalni đaci iz Beograda. Mladi učesnici su postavljali pitanja jedni drugima u vezi sa okruženjem iz koga dolaze i na taj način su započeli upoznavanje i interakciju. Mladi iz Belgije su podelili svoja iskustva koja imaju u vezi sa integracijom vršnjaka azilanata u Belgiji, dok su naši đaci govorili o strepnjama, strahovima, očekivanjima koje imaju u vezi sa integracijom azilanata i izbeglica u Srbiji. I jedni i drugi su bili posebno fascinirani time što su devojke iz Avganistana motivisane da uče u Srbiji i da budu uključene u razne interaktivne i integracijske aktivnosti. Svesni da su u stvari predrasude oblikovale i njihova  razmišljanja i pretpostavke o integraciji, lokalni mladi su izvukli nove  zaključke o različitosti, nepotpunim iinformacijama i predrasudama koje su redovni prateći segment naše svakodnevice u svetu punom različitih neproverenih informacija, neproverenja, strahova i manipulacija, posebno u kontekstu izbeglica i migranata. Sa druge strane same azilantkinje su bile u mogućnosti da iznesu sopstvena očekivanja, svoje shvatanje trenutne situacije u kojoj se nalaze i izazova koje im predstoje u životu u Evropi, koji je u mnogo čemu drugačiji nego u zemljama iz kojih dolaze.  Sama radionica je devojkama omogućila da sagledaju i sopstvenu poziciju iz očiju lokalnih mladih ili čak drugih Evropljana, što im je pomoglo da prepoznaju mesta i prostore koji su plodno tle za nesporazume, nejasnoće, pogrešne percepcie o novopridošlim strancima i izbeglicama, a koje je moguće posebno razjasniti da bi se izbegle predrasude, nesporazumi, strahovi ili zablude u lokalnoj sredini od građana i lokalnih mladih vršnjaka.

ELCA – Trening za kulturne medijatore

U okviru projekta Impoving access to protection and assistance of migrants and asylum seekers in Serbia, koji je podržala Evangelical Lutheran Church in America (ELCA), APC/CZA tim održao je prvi modul treninga za kulturne medijatore, 12-14. aprila u Beogradu.
Učesnici treninga su tražioci azila koji borave više od godinu dana u Srbiji, kao i volonteri Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Teme koje su učesnici tokom trodnevnog treninga obrađivali su upoznavanje sa lokalnim kontekstom, kulturom Balkana i Srbije, interkulturalnim učenjem, ulogom kulturnog medijatora. Učesnici su učili o konfliktima i različitim strategijama za rešavanje konflikata, stereotipima, predrasudama, diskriminaciji, kako bi postali što osetljiviji u komunikaciji sa licima drugačijeg kulturološkog i obrazovnog iskustva.

Cilj treninga je obuka učesnika za ulogu kulturnog medijatora u okviru projekta, a koji će asistirati APC/CZA timu u sprovođenju i organizovanju projektnih aktivnosti na terenu, kao most boljeg razumevanja i saradnje između ljudi različitih kultura i porekla.

Naša organizacija ima razvijene kurikulume za program obuke i razvoja kulturnih medijatora, a APC/CZA svake godine proizvodi kulturne medijatore iz redova izbeglica, azilanata, naših volontera i studenata kako bi oni podržali interakciju i integraciju svojih sunarodnika u srpske lokalne sredine.

Psihološka podrška ženama izbeglicama

Posebno osetljiva grupa izbeglica su žene. Izložene raznim problemima poput brige povodom nastavka puta, pritiska da očuvaju porodicu, čak i nasilja, sve više bivaju rastrzane i doživljavaju pad raspoloženja, bezvoljnost, nedostatak energije. Kažu "imam snage samo da ležim u krevetu, a onda me izjeda krivica jer ne mogu da budem tu za moje dete, i tako se vrtim u krug". One  ostaju u pozadini, nevidljive, niko ne obraća pažnju na njihove potrebe.

APC/CZA psiholozi ovim ženama pužaju pomoć i podršku širom zemlje preko mobilnih timova i lokalnih kancelarija, u mestima gde se nalaze centri za azil, prihvatni centri, alli i gde se izbeglice i migranti nalaze van centara, jer često prepoznaju signale koji ukazuju da je njihovo psihičko zdravlje narušeno, rade individualno ili u grupi na redukovanju depresivnih simptoma, prihvatanju trenutnog emocionalnog stanja i umanjivanju osećaja krivice kako bi dalje mogle da se aktiviraju i vraćaju zdravom svakodnevnom funkcionisanju. Kroz kontinuiran rad psiholozi osnažuju žene migrantkinje i izbeglice da prevaziđu postojeće probleme i izazove.

ELCA - Interakcijska/integracijska radionica u Bogovađi

APC/CZA integracijski tim je u okviru projekta koji podržava ELCA, 10. aprila održao interakcijsku/integracijsku radionicu  u Bogovađi sa našim korisnicima koji pohađaju školu „Đuro Salaj".
Cilj radionice je bio da učesnici prepoznaju značaj školovanja i da im se pruži podrška da nastave sa daljim školovanjem u Srbiji, uprkos barijerama sa kojima se susreću, kao što su npr. jezičke barijere i otežavajuće okolnosti u vezi sa životom u kampu i okolnostima koje prate takav život.

Ovakve radionice koje realizuje APC/CZA pomažu u shvatanju i prihvatanju kulturnih razlika, procesa integracije, mirnih reakcija na konfliktne situacije i integraciju, a kako bi se migranti/tražioci azila/izbeglice lakše suočili sa svojim strahovima od nove kulture.

Dobrodošli na čajanku!

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, kancelarija u subotici u saradnji sa Centrom lokalne demokratije je 5. aprila 2018. organizovao događaj pod nazivom "Čajanka", u Klein house social baru u Subotici, koji je okupio građane Subotice i izbeglice iz Avganistana i Irana radi upoznavanja i druženja, te predstavljanja ličnih životnih priča i doživljaja ljudi koji su se na svom životnom putu trenutno našli u Subotici.

Na Čajanci građani Subotice su imali priliku da uz prijatnu atmosferu druženja isprobaju neke od tradicionalnih čajeva i poslastica iz krajeva odakle dolaze izbeglice, i upoznaju se bliže sa kulturom ljudi koji borave u Prihvatnom centru u Subotici.
Link za vest - https://www.blic.rs/vesti/vojvodina/potresne-ispovesti-i-izrazi-zahvalnosti-gradani-subotice-organizovali-cajanku/5f4dcw4

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Pružanje socijalne i integracijske asistencije

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA redovno pruža socijalnu i integracijsku asistenciju migrantima i tražiocima azila. Pored pružanja podrške u traženju posla u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, APC/CZA tim omogućuje migrantima i tražiocima azila da ostvare svoja prava na socijalnu pomoć i zdravstveno osiguranje, pruža integracijsku pomoć kod upisa dece u školu, pomoć pri traženju stana i drugo.

APC/CZA tim je posebno posvećen pružanju socijalne/integracijske podrške osetljivim licima, poput samohranim majkama i maloletnicima bez pratnje u ostvarivanju svojih prava kao i u interakciji sa građanima u lokalnim sredinama i prevazilaženju stigme.

APC/CZA kancelarija u Gavrila Principa, Beograd

Svakodnevne posete izbelica našoj eksternoj kancelariji u ulici Gavrila Principa blizu mesta gde se izbeglice okupljaju oko železničke, autobuskih stanica i parkova, imaju različiti karakter u odnosu na probleme sa kojima se izbeglice susreću. Pored pravnog savetovanja naš tim pruža psihosocijalnu pomoć i podršku u integracijskom procesu osamostaljivanja izbeglih i raseljenih lica, psihološku i psihoterapijsku podršku svim licima koji se obrate za pomoć.

Psihološka pomoć je veoma značajna sa obzirom da su osnovne ljudske potrebe izbeglih lica nezadovoljene, i samim tim lice je sprečeno da se razvija i raste kao ličnost. Savetovanje je najčešće usmereno na neki konkretan problem, u većoj meri je direktivno i fokusirano na to konkertno pitanje i na specifičnosti problema. Usmereno ka postizanju svesnosti, ka emocionalnom pražnjenju, pružanje podrške aktivnim slušanjem i na kraju davanjem informacija koje su veoma značajne za osobu kojoj su u ovom momentu potrebna usmerenja i sve dostupne informacije.

Socijalne radnice u integracijskom programu promovišu celoživotno učenje kao razvojnu priliku za sve migrante, podstiču društveno uključivanje izbeglica u proces celoživotnog učenja, i razvijaju i sprovode programe obuke u skladu sa potrebama ciljnih grupa. U oblasti promocije medijacije, radionice su osmišljne da aktivno informišu i edukuju mlade u oblasti zdravlja, ljudskih prava, socijalizacije, i slično.

Adaptacijska radionica u OŠ “Ivan Milutinović”,Subotica

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA tim je u dogovoru sa Osnovnom školom "Ivan Milutinović" u Subotici organizovao adaptacijsku radionicu u kojoj su učestvovali učenici i deca izbeglice smeštena u obližnjem prihvatnom centru.
Tema radionice bili su praznici i značaj koji praznici imaju za porodice. Učesnici iz Subotice govorili su o katoličkom i pravoslavnom Uskrsu dok su deca iz Avganistana i Irana predstavila novogodišnje običaje. I jedna i druga deca navela su da se raduju poklonima i periodu u kojima preovladavaju mir, praštanje, radost i porodična toplina.

U nastavku dana je organizovan Uskršnji vašar u školi u kojem su deca izbeglice takođe učestvovala.
Deca izbeglice smeštena u Prihvatnom centru u Subotici nisu uključena u obrazovni sistem i, nažalost, njihovi dani u Srbiji prolaze u dosadi, čekanju i povremenim šetnjama do prodavnice ili naše kancelarije u centru grada. Jedno od dece koje je učestvovalo u radionici, tokom boravka u Srbiji dobilo je epilepsiju. Drugi dečak je ostao sa ocem u Srbiji dok je majka u drugoj zemlji.

Teške su priče sve ove dece i upravo je zato izuzetno važno da dobiju priliku da budu u zdravoj, socijalno podsticajnoj sredini, da dobiju šansu da upoznaju vršnjake, da prebrode tugu, siromaštvo i monotoniju koje su sastavni deo boravka u kampu u Subotici. Upravo je ovo svrha adaptacijskih radionica koje APC/CZA realizuje u Subotici, Preševu i Šidu.

Adaptacijsku radionicu u OŠ Ivan Milutinović vodile su APC/CZA pedagoškinja i jedna od učiteljica škole, uz asistenciju studenata praktikanata i kolega iz lokalne kancelarije APC/CZA.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Maloletnici bez pratnje ranjivi u Obrenovcu

APC/CZA tim je u sastavu socijalnog radnika, psihologa i prevodioca pružao informacije migrantima o legalnom boravku i procesu traženja azila u Srbiji. Budući da se u ovom tranzitnom centru u velikom broju nalaze maloletnici koji svakodnevno pokušavaju da pređu granicu,i koji su upovećanom riziku od maltretiranja i zloupotrebe, ukazano im je na APC aplikaciju i način na koji mogu da prijave zloupotrebu i nasilje preko iste.

Maloletnici bez pratnje, jos jedna ranjiva grupa, skloni tome da budu lakoverni, ali i nepoverljivi, impulsivni i osetljivi, traže poseban pristup u radu. Sa jedne strane preživeli su veoma teške stvari poput nasilja, gubitka bliskih ljudi, borbe za život, a sa druge idalje su deca, idalje ne mogu u potpunosti da razumeju posledice određenih odluka, i da razmišljaju unapred. Zato je jako važno uspostaviti čvrst odnos, poverenje, i kontinuitet u radu, kako bi im pružili emocionalnu podršku i uverili ih da nisu sami i da postoje ljudi kojima je stalo do njih i koji mogu da im pomognu, iako su puno puta bili iskorišćeni, prevareni i razočarani u ljude.

ELCA - integracijski događaj u Subotici

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u saradnji sa Pantomim teatern-om iz Stokholma, a uz podršku Gradskog omladinskog centra, organizovao integracijski događaj 20. marta u prostoru GOC u Subotici.

APC/CZA uz podršku ELCA organizuje integracijske radionice i integracijske događaje  sirom zemlje u okviru kojih se lokalni građani tražioci azila i drugi migranti upoznaju, uspostavljaju kontakte i uče o drugim kulturama i stvaraju most komunikacije.

U formi pozorišne radionice deca poreklom iz Avganistana i Irana zajedno sa roditeljima, i učesnici trećeg razreda osnovne škole „Ivan Milutinović" u pratnji učiteljice i stručnih saradnika APC/CZA, imala su prilku da se predstave , upoznaju i druze  kroz vežbe pantomime i pozorišne improvizacije.

I lokalna i deca koja borave u kampu bila su veoma uzbuđena nakon radionice, vežbajući neme pokrete, nestrpljivo iščekujući da ih predstave drugarima. Pantomim teatern već godinama radi sa decom širom Švedske koristeći neverbalne pozorišne tehnike. Kroz gostovanje i saradnju sa APC/CZA kancelarijama sirom Srbije, ova svedska organizacija nastoji i u buducnosti da deli i prenosi  znanja i iskustva u pogledu koriscenja pozorisnih tehnika u realizovanju interakcijskih i integracijskih dogadjaja u lokalnim sredinama.