Preskonferencija – Prezentovanje istraživanja - Analiza: tražioci azila iz Srbije i tražioci azila u Srbiji

"Do kraja godine u Srbiji će azil tražiti više od 5 000 ljudi, a većina njih iz svojih država beži zbog oružanih sukoba, pa Srbiju vide samo kao prelazno rešenje na putu ka Zapadu", rekao je 27.decembra 2013.godine izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović.

"U kontekstu skorašnjih zbivanja, pre svega postojeće azilne krize u Srbiji, ali isto tako i problema naših državljana koji traže azil u zemljama Zapadne Evrope, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u poslednja četri meseca sproveo istraživanje koje je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju. Cilj istraživanja je da da se javnosti prikažu potrebe i profil ljudi iz obe grupe migranata" izjavio je Đurović.

FOTOGRAFIJE SA PRESKONFERENCIJE MOZETE POGLEDATI OVDE

Tan2013-12-27 113816291 4

"Migracija ne može da se spreči jer ljudi koji su nekako stigli do Evrope nemaju nameru da se vrate, a više od 95 odsto azilanata vidi Srbiju kao prelazno rešenje, ali zbog povećanih kontrola u zemljama zapadne Evrope oni neće moći dalje i zadržavaće se sve duže u Srbiji a da je povodom toga potrebno pronaći dugoročno rešenje za njihov smeštaj" rekao je Đurović, dodavši da je azilni sistem u Srbiji u veoma teškoj situaciji.

"Do novembra 2013. godine 3.844 lica je izrazilo nameru za azil u Srbiji, zvanično je podneto samo 132 zahteva za azil, a realizovano je svega 15 saslušanja i doneta samo dva rešenja kojima je dodeljen azil" rekao je Đurović. Đurović je dodao da je izdato samo 366 novih ličnih karti za više od 3 844 lica koja su izrazila nameru za azil do novembra 2013.godine.

Radoš Đurović se osvrnuo i na azilni sistem u Srbiji i naglasio je da je on u izuzetno teškoj situaciji i da ne može da podrži ovoliki broj tražilaca azila i poručio da su ljudi koji nemaju lične isprave podložni raznim vrstama zloupotreba.

"Takođe, potrebno je skrenuti pažnju na informisanje, da pre svega država ali i mediji jasno prikazuju šta se dešava na terenu i da informišu građane o onome šta će da sledi, o broju azilanata koji će da dolaze, o njihovim potrebama i problemima" dodao je Đurović. On je takođe ukazao da je potrebno utvrditi sistem integracije lica koja su dobila zaštitu, jer usled nedostatka podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast, lica koji dobiju zaštitu Republike Srbije su prepušteni sami sebi.

Sa druge strane, Srbija je i zemlja iz koje njeni građani u velikom broju odlaze u evropske zemlje i traže azil. Broj građana Srbije koji traže azil u zemljama Evropske unije ni ove godine se ne smanjuje i prema oceni politikološkinje Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Sene Marić, očekuje se da će biti na lanjskom nivou, odnosno oko 19.000 zahteva, a azil dobije samo jedan odsto onih koji ga zatraže.

Problem predstavlja to što država poseduje podatke jedino o osobama koje su vraćene u postupku readmisije, a mnogi ne prođu kroz taj proces jer se pošto budu odbijeni u azilu sami vrate sa svojim putnim ispravama preko redovnih graničnih prelaza kao bilo koji drugi građani Srbije bez ikakavih naznaka ili dokumenta o ranijem traženju azila. Samim tim nije moguće efikasno planirati i praviti programe podrške povratnicima vraćenim nakon odbijenog zahteva za azil.

"Srbija trpi veliki pritisak da omogući uslove za održivu integraciju svojih državljana koji u velikom broju kontinuirano traže azil u razvijenim Evrope. Tražioci azila iz Srbije su uglavnom romske nacionalnosti, oko 90 odsto njih, a zatim slede Albanci i u manjem broju Srbi. Pretežno je reč o osobama teškog socio-ekonomskog položaja, niskog stepena obrazovanja koje ne mogu da nađu zaposlenje u Srbiji. Tražioci azila iz Srbije uglavnom traže azil iz ekonomskih razloga, diskriminacije sa kojom se suočavaju i nedostatka perspektive u Srbiji" ukazala je Sena Marić.

"Zabrinjava činjenica da oni ni po povratku u domovinu ne vide perspektivu i pesimisti su u pogledu integrisanja u društvo", istakla je Marić.

"Potrebno je sistematizovatni nova radna mesta u okviru Ministarstva rada zapošljavanja i socijalne politike za službenike koji bi sistemski pratili fenomen odbijenih tražilaca azila iz Srbije kao zasebnu kategoriju socijalno ugroženih građana Srbije" navela je Marić kao jednu od mera za unapređenje položaja povratnika u Srbiji.

"Takođe potrebno je da se unapredi saradnja sa državama iz kojih dolazi najveći broj odbijenih tražilaca azila iz Srbije. Države destinacije bi intenzivnije trebalo da budu angažovane u Srbiji na projektima izgradnje kapaciteta i stručnog osposobljavanja i podrške licima koja su tražila azil i vraćena u Srbiju" dodala je Sena Marić.

 

FaLang translation system by Faboba