POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?

Usled isticanja Stokolmskog programa krajem 2014. godine, Evropski savet će u junu 2014. godine usvojiti strateške smernice za pitanja pravde i unutrašnjih poslova u Evropskoj uniji. U kontekstu rasprave o budućnosti unutrašnje politike, komesar Evropske unije za unutrašnje poslove, Sesilija Malmstrem je bila domaćin konferencije „Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?", održane 29. i 30. januara 2014. godine, koja je okupila predstavnike država članica, članove Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata zemalja članica, predstavnike relevantnih međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva...

Jedna od tema konferencije bila je i legalni putevi za pristup azilu u Evropi.

„Evropa treba da načini još jedan iskorak kako se nesreće, kao ona kod Lampeduze 2013. godine ne bi opet ponovile. Potrebna nam je Evropa koja je otvorena prema svetu, Evropa koja garantuje zaštitu i poštovanje ljudskih prava za ljude koji beže od konflikta i progona. Danas, tražioci azila moraju da angažuju krijumčare kako bi došli do Evrope. Skoro da ne postoji legalan način na koji oni mogu da dođu do Evrope. Mi moramo da pronađemo adekvatniju soluciju kako bismo obezbedili da ljudi koji imaju opravdane razloge za traženje zaštite sigurno dođu do Evrope" izjavila je Sesilija Malmstrem, komesarka za unutrašnje poslove Evropske unije na otvaranju konferencije.

„Legalni i sigurni putevi za migrante i tražioce azila su doslovno linija između života i smrti" izjavio je Michael Diedring, generalni sekretar Evropskog saveta za izbeglice i migrante - ECRE. Diedring je izjavio da u cilju postitizanja najboljih rezultata potrebno je da svi kanali za olakšavanja pristupa zaštiti treba da se koriste istovremeno, uključujući suspenzije viznog režima za državljane koji potiču iz zemalja koje se suočavaju sa značajnim prevratima i humanitarnim krizama i fleksibilnija pravila po pitanju spajanja porodice.

„Iako je činjenica da se broj tražilaca azila u 28 zemalja Evropske unije povećao u 2013. godini, izbeglice koje su našle utočiste u Evropi čine jako mali procenat ukupnog broja izbeglica u svetu. Oko 43 000 sirijskih izbeglica je zatražilo azil u nekoj od evropskih zemalja, od kojih je odrađeni broj već boravio u nekoj od zemalja EU. U poređenju sa preko 1.7 miliona novih tražilaca azila koji su pristigli u neke od susednih zemalja koje se granice sa Sirijom, to bi značilo da je Evropa ponudila utočište za samo 2, 5 % od ukupnog broja Sirijskih izbeglica koje su zbrinute u susednim zemljama u 2013. godini" azpočeo je svoje izlaganje Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonio Gutereš.

„Prvo i najvažnije neophodno je osigurati pristup teritoriji za izbeglice koje traže zaštitu u evropskim zemljama. Dvadeset pet godina nakon pada Belinskog zida počeli su da niču novi zidovi u Evropi kako bi se sprečila ilegalna migracija, ali ti zidovi ujedno i ograničavaju pristup za ljude koji beže od sukoba i progona i traže zaštitu. Stoga, apelujem na zemlje članice Evropske unije da se pridržavaju principa Zajedničkog evropskog sistema azila, koji nije baziran na zidovima, ogradama i sličnim administrativnim barijerama, već na poštovanju ljudskih prava" izjavio je Antonio Gutereš.

„Takođe ono što zabrinajva je veliki broj Sporazuma o readmisiji sa sa zemljama koje se nalaze na samim granicama Evropske unije a koje nemaju dovoljno kapaciteta za prijem i zaštitu izbeglica" dodao je Antonio Gutereš.

„Drugo, trebalo bi da se više poštuje prinicip slobode kretanja za tražioce azila koji sadrži i Direktiva o uslovima za prijem tražilaca azila. Pritvor treba koristiti samo kao poslednje sredstvo i na osnovu individualne procene i to samo u slučajevima da nema efikasnijih alternativa" izjavio je Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice.

„Takođe, potrebno je uspostaviti veća solidarnost po pitanjima azila u zemljama Evropske unije. Iako i evropske zemlje trpe teret globalne ekonomske krize, Evropa ima kolektivnu odgovornost da obezbedi zaštitu za ljude koji nisu sigurni u svojim zemljama. Trebalo bi koristiti kapacitete drugih aktera, posebno lokalnih vlasti i nevladinih organizacija koje često pružaju najefikasnije usluge po pitanjima prijema i integracije ovih lica. Mere solidarnosti moraju da sadrže i efikasnije mere reagovanja u vanrednim situacijama, jer da su takve mere ustanovljene pre par godina mogla su se sprečiti trenutna dešavanja u Grčkoj i Bugarskoj. Trenutno nefunkcionisanje sistema azila u evropskim zemljama ne samo da ograničava zaštitu za ljude kojima je potrebna, već i kažnjava zemlje u kojima azilni sistem najbolje funkcioniše" naveo je Antonio Gutereš na konferenciji.

„Takođe, tokom 2015. godine predstoji prilika da se formalno razmotri sprovođenje Dablinskog sporazuma. Efikasan sistem za utvrđivanje odgovornosti za razmatranje zahteva za azil u zemljama EU može da funkicioniše samo ukoliko Zajednički evropski sistem azila postoji i u praksi" naveo je Visoki komesar UNHCR.

„I na kraju, a svakako ne manje važno pitanje je efikasnije integracija lica koja su dobila međunarodnu zaštitu u zemljama EU. Nedosatatak adekvatne podrške za integraciju lica koja su dobila zaštitu je jedan od ozbiljnih problema, da ne spominjemo da u nekim državama Evropske unije integracija ovih lica uopšte i ne postoji. Zemlje Evropske unije treba da urade više po pitanju borbe protiv ekstremističkih stavova koji strance okrivljuju za društvene i bezbednosne probleme. Borba protiv ksenofobije i rasizma ne sme da bude samo ograničena na rad organizacija civilnog društva. Vlade, glavne političke stranke i odgovorni mediji moraju da preuzmu odgovornost i da se odlučno suoče sa ovim problemom" izjavio je Antonio Gutereš.

 

Vous êtes ici : Ciljevi i programi rada sa ženama i decom Vesti Otvorena i sigurna Evropa- šta dalje?