Početkom februara 2012. godine započeta je dugo odlagana izgradnja metalne ograde duge 12.5 km na kopnenoj granici Grčke i Turske u kopnenom pojasu u kom grčko-turska granica nije sama reka Marica. Vrlo kontraverzna odluka grčkih vlasti, koju Evropska Unija nije zvanično finansijski podržala, izazaiva negodovanja humanitarnih organizacija širom Evrope koji Evropu nazivaju tvrđavom Evropom u kontekstu sve većih napora usmerenih u pravcu zaustavljanja migracija iz Azije I Afrike. Ograda koja će se izgraditi u najkraćem roku će podrazumevati dve metalne ograde visoke po četiri metra, razdvojene ne više od nekoliko metara na čijim će vrhovima i između samih ograda biti postavljene bodljikave žice. Iako ova mera ima za cilj da spreči dalji ulazak ilegalnih migranata u Grčku, malo je verovatno da će ova anti-migratorna linija dati ikakve značajnije rezultate.
Jakoj želji da se pobegne iz bede ili od progona, nova fizička barijera neće predstavljati nepremostivu prepreku koja će migrante konačno odvratiti od njihovih namera da dođu do zemalja zapadne Evrope i tamo pronađu spas od narastajuće nemaštine, teških uslova života ili sve prisutne opasnosti po život.
Krijumčarski lanci su vrlo efikasni i prilagodljivi, pa će se pravci migracija verovatno nastaviti na drugim delovima kopnene i morske granice Grčke i Turkse.
Za sada, migratorni put iz Turske jeste najveći put koji vodi do Evrope i u koji se ulivaju mnoge afričke i azijske migratorne rute, a Grčka i dalje predstavlja zemlju koja trpi najveći pritisak ilegalnih migracija u Evropi.
Asylum Protection Center
