Mladu Pakistanku brat iskasapio sa 15 udaraca sekirom u neuspelom ubistvu iz časti

IZVOR: Blic      05.04.2013.

Umesto da ide u školu kao ostala deca, Pakistanka Gul Mena je sa 12 godina bila prinuđena da se uda za čoveka od 60 godina, koji ju je zlostavljao i tukao. Nakon pet godina je upoznala mladog Avganistanca i pobegla je sa njim u njegovu zemlju. Brat ju je, međutim, ubrzo pronašao. Mladića je ubio, a nju iskasapio sa 15 udaraca sekirom i ostavio misleći da je mrtva.

- Mrzela sam svoj život, pokušavala sam da se otrujem ali nisam uspela - priča nesrećna devojka.

            Mlada Pakistanka Gul Mena -  zamalo žrtva ubistva iz časti; Lekari su učinili
   pravi podvig i spasli joj život nakon 15 udaraca sekirom, ali lice joj je ostalo unakaženo

 Ako bi se požalila porodici, i oni su je tukli, govoreći joj da mora da ostane s mužem i da je to njen život. Ali kada je upoznala mladića u koga se zaljubila verovala je da će joj se život promeniti nabolje.

- Kad sam pobegla znala sam da će biti opasno. Znala sam da će me muž i porodica tražiti, ali nikad nisam pomislila da će se desiti ovo. Mislila sam da me čeka srećna budućnost - kaže Gul Mena, koja danas živi u jednoj sigurnoj ženskoj kući u Avganistanu.

Kada su je pronašli, ležala je iskasapljena u lokvi krvi, a deo mozga joj je bio ispao iz lobanje. Uz velike napore, avganistanski lekari su joj spasli život, mada je izgubila veoma mnogo krvi, i skrpili su joj lice onoliko koliko su mogli.

Mena, međutim, nije siguran da li bi trebalo da im bude zahvalna. 

- Volela bih da sam tada umrla. Pokušala sam da se ubijem, ali ne daju mi - kaže ona.

                        Nakon lekarske intervencije usledio je dug i težak oporavak.
           Često pomisli da bi joj bilo bolje da je umrla i strepi od neizvesne budućnosti

Pošto je se porodica odrekla, pakistanska vlada je odbila da pruzme ma kakav trošak za njeno lečenje i izdržavanje, tako da je novac obezbeđen od donacija.

Osoblje utočišta u kom živi kaže da je prilikom dolaska bila u jadnom stanju, da nije mogla sama da se hrani i da je morala da koristi pelene.

Sada se mahom oporavila, ali lice joj je ostalo unakaženo.
- Kada se pogledam u ogledalo, stavim ruku na jednu stranu lica... Govore mi da to ne radim, ali ja se toliko stidim - tiho kaže Gul.

Kao i ostale žene u sigurnim kućama i utočištima za izbeglice u Avganistanu, boji se neizvesne budućnosti i strepi šta će biti kad se međunarodne snage iduće godine povuku iz te zemlje i kada više ne bude bilo novca koji one obezbeđuju.