80 stradalih u borbama u gradu Kitčanga

IZVOR: TANJUG, IRIN

04.03.2013.

Pobunjenička milicija u DR Kongo preuzela je kontrolu nad istočnim gradom Kitčangom, nakon nekoliko dana borbi u kojima je poginulo 80 ljudi, saopštile su UN.

Milicija pod imenom Savez patriota za slobodni i suvereni Kongo - APCLS (Alliance of Patriots for a Free and Sovereign Congo) zauzela je u nedelju (3. marta) grad Kitčaga u provinciji Severni Kivu na severo-istoku DR Konga, ali je situacija tamo i dalje veoma napeta, saopštio je u Njujorku zamenik portparola UN Eduardo Bije. Pored 80 ubijenih, oko 100 ljudi je ranjeno u sukobima, dodao je on.

Sukobi i teške borbe oko grada Kitčanga su izbile 24. februara izmedju zvaničnih državnih vojnih snaga DR Konga - FARDC (Armed Forces of the Democratic Republic of Congo) i APCLS milicije i trajali su do 27. februara, za koje vreme je poginulo 36 ljudi, a više hiljada je potražilo sklonište u okolini baze mirovne misije Ujedinjenih nacija u Kitčangi. Borbe su ponovo izbile 3. marta 2013. godine.
APCLS je najstarija milicija u regionu Severni Kivu, koja se istakla u borbi protiv nekadašnjeg diktatora Mobutu Sese Seka 90-tih godina prošlog veka kada je Demokratska Republika Kongo ratovala sa susednim zemljama.

Procena je da je izmedju 500 i 700 APCLS boraca bilo u Kitčangi, pored FARDC puka koji je brojao oko 1000 vojnika. Komandant APCLS boraca Hanvijer Bvingo Karairi (Janvier Bwingo Karairi) je pregovarao sa vojskom o mogućnostima da se njegovi borci integrišu u zvanične vojne snage. Medjutim, kako UN Radio prenosi, razgovori su propali zbog ubistva jednog APCLS oficira, ali i pokušaja snaga APCLS da napadnu etničku grupu Tutsa, koji žive u logoru za raseljena lica u Kitčangi. Suština problema je u tome što su pripadnici milicije APCLS uglavnom etnički Hundi, a mnogi pripadnici zvanične vojske u tom gradu su iz etničke grupe Hutu i Tutsi. Svedok borbi, Samson Ndako rekao je da su mnoge kuće u Kitčangi spaljenje, upravo zbog toga što su borci iz razlicitih etnickih grupa medju kojima postoji etnička netrpeljvost.

Nemiri u Kongu su izbili nakon što su lideri više zemalja afričkog regiona Velikih jezera u prestonici Etiopije Adis Abebi, uz posredovanje Ujedinjenih nacija, potpisali 24. februara 2013. godine okvirni mirovni sporazum, čiji je cilj okončanje dvadesetogodišnjih sukoba na istoku Demokratske Republike Kongo. Afrički lideri nisu prošlog meseca uspeli da potpišu taj sporazum usled neizvesnosti ko će komandovati novim regionalnim snagama koje će biti razmeštene u istočnom Kongu i suprostaviti se naoružnim grupama u tom regionu. Mirovni sporazum bi mogao da dovede do formiranja specijalne "interventne brigade" UN na istoku DR Konga koja bi se borila protiv pobunjeničkih grupacija.

Sporazum su potpisali lideri Mozambika, Ruande, Tanzanije, Južnoafričke Republike, Demokratske Republike Kongo, Republike Kongo, kao i generalni seketar UN Ban Ki-mun. "Nadam se da će ovaj sporazum voditi ka eri mira i stabilnosti za ljude Demokratske Republike Kongo i celog regiona", rekao je Ban Ki-mun i dodao da je to samo početak sveobuhvatnih mera koje će zahtevati stalno angažovanje.

Istok DR Konga, bogat prirodnim resursima, zahvaćen je u poslednje dve decenije sukobima brojnih naoružnih grupa. Najnoviji nemiri u Kongu su izbili prošle godine i kulminirali u novembru 2012.godine kada je pobunjenički pokret 23 Mart (M23) zauzeo ključni grad Gomu.