POMOZI IZBEGLICAMA

Da li voliš da pomažeš drugima u nevolji? Želiš da pružiš podršku ljudima koji beže od rata i nasilja, a koji su se na svom putu našli u Srbiji? Želiš da slobodno vreme koje imaš provedeš radeći nešto korisno i za sebe i za druge?

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) poziva sve koji žele pruže direktnu podršku tražiocima azila i migrantima, doprinesu stvaranju tolerantnog i otvorenog društva i suzbijanju predrasuda i ksenofobije da se priključe mreži APC/CZA volontera.

Volonter može biti svako ko je punoletan, ima vremena i želje da pomogne ljudima u nevolji i nema predrasuda prema ljudima drugih nacija, vera ili rasa.

Ukoliko imaš želju da pomogneš i vremena da se aktivno uključiš u redovne aktivnosti Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) kontaktiraj nas za više informacija.

OČEKUJEMO TE!

Srbija mora da reformiše sistem azila

IZVOR: EUROACTIV 15.10.2014.

U oblasti pravde, slobode i bezbednosti Srbija je u proteklih godinu dana ostvarila ograničen napredak i treba značajno i što pre da unapredi upravljanje migracijama i politiku azila, kao i da optimizuje procedure azila. U Izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU za poglavlje 24 ističe se da su potrebni dalji napori kako bi se rešilo pitanje neosnovanih zahteva za azil koje državljani Srbije podnose u članicama EU. U svim oblastima iz poglavlja 24 Srbija treba da uloži napore u usaglašavanje sa pravnom tekovinom EU, povećanje efikasnosti, podsticanje specijalizacije i jačanje operativne saradnje između pravosuđa, izvršnih i neizvršnih organa. Poglavlje 24, kao i 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, treba da bude otvoreno među prvima u pregovorima o članstvu u EU. Očekuje se da ta dva poglavlja budu otvorena u prvoj polovini 2015. godine.

U Izveštaju je ocenjeno da su na planu suzbijanja neregularnih migracija državni organi Srbije nastavili proaktivni pristup.

Između septembra 2013. i februara 2014. podneto je više od sto krivičnih prijava za krivična dela nedozvoljenog prelaska granice i trgovine ljudima.

U 2013, kako se navodi, broj otkrivenih slučajeva nedozvoljenog ulaska u EU kroz Srbiju smanjen je na 8 500 u odnosu na 13 900 u 2012. godini.

Međutim, kod migracija je potrebno unaprediti prijemne i smeštajne kapacitete, osigurati dovoljan broj zaposlenih kvalifikovanih za bavljenje izazovima migracija, kao i usmeriti posebnu pažnju na potrebe maloletnika i ugroženih grupa.

Ukazuje se i na neophodnost bolje koordinacije rada institucija koje se bave neregularnim migracijama, posebno na lokalnom nivou. Takođe je potrebno usaglašavnje propisa u oblasti dozvoljenih migracija sa pravnim tekovinama EU.

U Srbiju je iz članica EU u 2013. godine vraćeno 6 239 ljudi prema 6 282 u 2012. godini.

Potrebna sveobuhvatna reforma

Kod azila je Srbija uspostavila objedinjenu nacionalnu bazu podataka za proveru ličnih podataka stranih državljana, uključujući tražioce azila.

U Izveštaju se navodi i da su tokom zime (2013.godine) otvorena tri centra za privremeni smeštaj tražilaca azila, ali sprovođenje odluke vlade o otvaranju trećeg stalnog centra za azilante tek predstoji.

U 2013. godini u Srbiji je registrovano više od 5 000 zahteva za azil (2 723 u 2012. godini) od čega su organi nadležni za azil rešili samo 153 a rezultat je bilo odobrenje supsidijarne zaštite za dva lica, odnosno izbegličkog statusa za dva lica.

S obzirom na dalji značajan rast broja prijava tokom sedam meseci 2014.godine, Srbija mora da donese hitne kratkoročne mere za unapređenje obrade prijava i smeštajnih kapaciteta.

"Neophodna je sveobuhvatna reforma sistema za azil, uključujući dovoljan broj dobro obučenog osoblja radi obrade sve većeg broja prijava, jačanje smeštajnih kapaciteta i racionalizaciju celokupne procudere azila", ističe se u Izveštaju.

Nedelotvoran pristup proceduri azila i takođe nedelotvorna obrada prijava za azil nakon podnošenja dopriosi da podnosioci prijava Srbiju smatraju zemljom tranzita za nezakonit ulazak u EU.

Navodi se i da Kancelarija za azil još funkcioniše kao prvostepeni organ u okviru Uprave granične policije Ministartva untrašnjih poslova i predstoji njeno trajno osnivanje u skladu sa zakonom o azilu iz 2007.

U Izveštaju se ističe i da kriterijumi za sigurne zemlje porekla i sigurne treće zemlje još nisu u potpunosti usaglašeni sa pravnim tekovinama EU.

Ukazano je i da su se u prvoj polovini izveštajnog perioda javljale tvrdnje o nezakonitim aktivnostima u okviru sistema za azil uz pomoć organizovanih kriminalnih grupa i nadleži, kako se ističe, treba da pokrenu zvaničnu istragu o tome.

"Neophodno je uložiti napore kako bi se sprečilo da centri za azil postanu meta organizovanih kriminalnih grupa uključenih u krijumčarenje migranata", ističe se u Izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja EU.

Neosnovani zahtevi za azil iz Srbije

Državljani Srbije su sa 22 760 zahteva u 2013. godini bili među onima sa najvećim brojem zahteva za azil u EU i zemljama Šengena. Taj trend je potvrđen u avgustu 2014.godine, kada je broj zahteva iz Srbije dostigao 10 529 od ukupno 25 866 zahteva i bio je za 36% veći nego u avgustu 2013.godine.

S druge strane, broj državljana kojima je odobren azil u 2013. godini bio je isti kao 2012. godine - 310, a stopa priznavanja od oko 1% potvrđuje neosnovanost zahteva.

Srbija mora da preduzme mere u okviru mehanizma za praćenje stanja nakon uvođenja bezviznog režima kako bi rešila problem zloupotrebe azila kroz bolju operativnu saradnju i razmenu informacija sa članicama EU i zemljama Šengena.

Takođe Srbija treba da sprovodi istrage o pomagačima u nezakonitim migracijama, bolje kontroliše granicu i pokrene informativne kampanje namenjene putnicima.

Potrebni su i veći napori za rešavanje socio-ekonomskih potreba i održivo uključivanje najugroženijih grupa za koje postoji najveća mogućnost migriranja, naročito Roma. Napominje se i da su resursi za integraciju povratnika iz EU u Srbiju veoma ograničeni.

 

أنت هنا: Vesti Srbija mora da reformiše sistem azila